Guide Process Data

Vodič za proračun obradnih podataka za mašine za
injekciono brizganje sistemom zatvorenog upravljanja
Spritzgießtechnik
Predgovor
Garancija kvaliteta danas ima novu dimenziju: ona obuhvata i spaja sva područja
poslovanja i u vertikalnom i u horizontalnom smeru. Garancija kvaliteta je stoga postala
interdisciplinarna dužnost sa ključnim značajem u konkurentnom okruženju i presudna je
za uspeh u poslu.
Ovi sistemi iziskuju nove definicije i opise individualnih oblasti (odseka). Ovaj
dokument je orjentisan na polje injekcionog brizganja.
Koncentriše se na definisanje i opis pravila za proces podešavanja zatvorenog
upravljanja mašinama za injekciono brizganje. Postupak je raščlanjen u pokušaju da se
opišu sve činjenice od pripreme do završnog projekta iako to ne uključuje vašu stručnost
stečenu tokom rada. Ovaj vodič je namenjen da pruži najbolja podešavanja mašine
predlaganjem opsega parametara za proizvod, tako da je pri opisu procedura vaše znanje
zagarantovano.
Svrha ovog vodiča je da vam da podlogu koja pruža osnov za buduće proračune
sistema. Konačno, ovaj vodič može da se modifikuje da odgovara uslovima proizvodnje, ili
njegovi delovi mogu biti integrisani u postojeću proceduru.
Kao što vidite, ovaj vodič je potpuno praktične prirode sa naglaskom na objašnjenju,
-sistem nudi polaznu tačku i polaznicima i ljudima sa iskustvom.
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_$.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Foreword
E: 02.94 / Chr. Glück
G: 10.96 / Transtech Page: 1
Sadržaj
A Stvari koje treba uzeti u obzir pre montiranja alata

Vodič za dimenzionisanje mašine
Usaglašavanje radijusa dizni
B Praktični saveti za montiranje alata
C Zadaci koje treba obaviti pre podešavanja uslova brizganja

Odredjivanje količine vlažnosti
D Značaj pravilnog podešavanja stezanja

Podešavanje bezbednosti alata
Utvrđivanje slie zatvaranja
E Značaj podešavanja hoda dizne
F Plastificiranje za bolji kvalitet dela

Određivanje veličine doziranja (2 Metode)
G Određivanje brzine brizganja teoretski i praktično i efekat faze punjenja

tokom brizganja
Brzina brizganja i brzine predprotoka
Određivanje brzine brizganja
H Važnost tačke izmene iz brzine brizganja u pritisak zadržavanja
I Naknadni pritisak i vreme: Najvažnjija faza brizganja?

Naknadno vreme kao deo hlađenja
Određivanje naknadnog vremena
Određivanje naknadnog pritiska
Određivanje vremena hlađenja
K Uticaj spoljašnjih temperatura na proces brizganja i samim tim na kvalitet

komada
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_$.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Foreword
Stvari koje treba uzeti u obzir
pre montiranja alata
1. Sila zatvaranja na mašini mora biti veća nego sila koja pokušava da otvori
alat.
2. Veličina doziranja koja se koristi ne sme da bude manja od 10% ili veća od
75% od maksimalne doze šneke.
3. Pritisak ispred šneke je 3 do 4 veći nego pritisak u gnezdu.
4. Dimenzije alata moraju biti na osnovu dostupnog mesta za montiranje

alata na mašini.
5. Radijus ulivne čaure mora odgovarati radijusu dizne agregata na mašini.
6. Prečnik centrirnog prstena na mašini mora odgovarati prečniku na mašini.

(Alat treba centrirati na jednoj od dve ploče, da bi se izbegle dimenzionalne
smetnje.)
7. Hod izbijača na mašini i alatu treba proveriti - uskladiti.
8. Alat uvek treba proveriti pre montiranja na mašinu, čime se smanjuje vreme
zastoja mašine zbog greški (npr. curenje vode ili nepravilne osnovne
funkcije).
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_A.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: A
Vodič za određivanje veličine mašine
VAŽNO!
Metod za izbor mašne je opisan dole, baziran na veličinama kao što su sila
zatvaranja i jedinica za ubrizgavanje. Ovaj proračun je više približna vrednost nego tačan
proračun pojedinih veličina. U slučajevima gde se ovaj proračun približava granicama
mašine, ili izvesti probu na mašini ili, ako ovo nije moguće, treba izabrati sledeću veću
mašinu.
1. Izbor sile zatvaranja (zabravljenja)
F = P'AS
100
gde je
F = sila zatvaranja u kN
A = projektovana površina u cm²
P' = pritisak u jezgru u bar-ima
S = faktor bezbednosti (1.05 .... 1.2)
Projektovanu površinu je lako izračunati iz specifikacije dela. Očekivani pritisak u

jezgru je malo teže izračunati. Slika 1 se moze koristiti kao pomoc kod ovog. Uprošćen
dijagram je baziran na pretpostavci da pritisak u jezgru u velikoj meri zavisi od dužine
puta toka (L in mm) i debljine zida (w in mm).
U zavisnosti od karakteristika protoka i viskoznosti- topljenja polimera vrednosti date
za pritisak jezgra moraju biti pomnožene sa odgovarajućim faktorom. Ovi faktori su čisto
iskustveni.
Slika 1:
1300
1200
1100
70:1
1000 100:1
Werkzeuginnendruck (bar)
150:1
900
200:1
800
700
600
500
400
300
Pritisak u jezgru / bar
200
100
0
0,4 0,6 0,8 1 1,2 1,4 1,6 1,8 2 2,2 2,4 2,6 2,8 3
W and stärke (m m
)
Debljina zida / mm
Proračuni za debljine zida ispod 0.5 mm ili iznad 3 mm mogu biti netačni do čak 50%
i na taj način nepredvidivi.
Tabela 1:
Sirov materijal p-PVC
Rohstoff PS PE PP ABS PC PA PMMA POM CA PVC-W
F1 1,0 1,0 1,0 1,35 1,80 1,30 1,60 1,30 1,35 1,0
F1 .......... Faktor za proračun pritiska u jezgru
Primer 1:
Pretpostavka: L = 150 mm
w = 1,5 mm
materijal: PS, PA
L : w = 150 : 1.5 = 100 : 1

iz grafikona, P = 225 bar
P' = P x F1 sirov materijal (2)
za PS P' = P x 1.0 = 225 bar

za PA P' = P x 1.3 = 292.5 bar
Različit F1 faktor uvećava se shodno različitim viskozitetima polimera na njihovim

obradnim temperaturama. Očekivani pritisak u jezgu takođe zavisi od geometrije dizne,
grejača i delova. Kako sila zatvaranja mora biti izabrana sa odgovarajućom
bezbedonosnom granicom, treba uzeti sledeći najveći odnos puta tečenja i debljine zida
kao sto je prikazano u primeru 2. Ili, ako je odnos puta tečenja i debljine zida između dve
krive, mogu se koristiti gornje i donje vrednosti za pritisak u jezgru da bi se obezbedio bolji
proračun rezultata.
Primer 2:
Pretpostavka: Deo od ABS

A = 50 cm²
L = 70 mm
w= 0.8 mm
S= 1.1 (10 % granice)
Da odredimo silu zatvaranja:
L : w = 70 : 0.8 = 87.5 : 1 (u grafiku L : w uzeto kao 100 : 1) P'
= 345 x 1.35 = 465.75 bar

9.81
F = 50 x 465.75 x 1.1 x = 251.30 kN
1000
2. Izbor jedinice za brizganje
Gustina polimera veoma zavisi od temperature. Ova temperaturna zavisnost je

različita za svaki tip polimera. Stoga za svaku datu jedinicu za brizganje postoje razne
moguće težine doza, zavisno od materijala koji se koristi. Težina maksimalne doze može
se izračunati preko zapremine doze za svaki polimer koristeći faktore date u tabeli 2.
Tabela 2:
Sirov materijal p-PVC
Rohstoff PS PE PP ABS PC PA PM MS
A POM CA PVC-W
F2 0,91 0,71 0,73 0,88 0,97 0,91 0,94 1,15 1,02 1,02
Wmax = shot
x F2
gde je
Wmax = maksimalna težina doze u g
Vshot = teoretska zapremina doze u cm³
F2 = izmenjivi faktor, zavisno od materijala
Primer 3:
Da odredimo težinu maksimalne doze od BA 200/50 CD, prečnik šneke 22 mm PS

obrada.
Wmax = 33.4 x 0.91 = 30.39 g
Treba uvek imati na umu da je maksimalna težina doze teoretska vrednost i trebalo bi
koristiti do 90% na mašini. Stoga u sledećem primeru, maksimalna težina doze je 27 g
recimo od polistirena. Kako postoje najmanje tri dostupna prečnika šneke na našim
mašinama, ima smisla izračunati pravi prečnik šneke. Pretpostavka je da je specifičan
pritisak u predkomori otprilike 3 do 4 puta veci nego pritisak u jezgru.
3. Izračunavanje pritiska u predkomori (pspec )
pspec ~ 3 - 4 x P'
gde je
pspec = specifični pritisak brizganja u predkomori u bar-ima
Primer 4:
Izabračemo odgovarajuču jedinicu za brizganje za primer 2 sa težinom doze 10 g.
pspec x 3.5 x P' = 3.5 x 465.75 bar = 1630 bar Približno!
W
Vshot (req.) =
F2
gde je
Vshot (req.) = potrebna zapremina doze u cm3 i W = težina doze
Vshot (req.) = 10 / 0.88 = 11.36 cm3
EUROMAP jed. za briz. = 50

Prečnik šneke = 18 mm
3) Primer izbora mašine:
Materijal: PP
Dato: Screw cap, 8 jezgra, 3g/po kom, prečnik.= 30 mm
Put toka: 80 mm
Debljina zida: 1.2 mm
A=
L/w =
P=
F=
pspec =
Vshot(req.) =
5. Odgovarajući prečnik dizne
Radijus dizne na mašini mora biti manji od radijusa na ulivnoj puškici .
Opšti standard: Radijus na mašini = 35 mm

Radijus na ulivn. puškici = 40 mm
Takođe se mora voditi računa da je prečnik rupe na dizni manji nego prečnik na
puškici.
Ovo je ispravna Ovde je radijus na dizni U ovom slučaju je prečnik
kombinacija dizne i prevelik za radijus na rupe na dini veći nego
puškice puskici prečnik rupe na puškici
Mesto kontakta za ravne dizne treba da bude dovoljno veliko ali ne i preveliko.
8. Sledeće stvari treba uzeti u obzir pre montiranja alata:
1. Da li su izbijači i spojnice izbijača podešeni
2. Kanali za vodu moraju biti čisti i prohodni
3. Kanali za hlađenje moraju biti kompletni i ne sme biti curenja
4. Svi pokretni delovi (npr. klizači, svlakači, mehanizmi bez zavrtnjeva) moraju biti
slobodni
5. Indikatori (npr. presosat, termopar(sonda))
6. Jezgra i strane koje naležu moraju biti čisti i neoštećeni
7. Ulivna čaura mora biti neoštećena.

Neki praktični saveti za
instaliranje alata
1. Mašina treba da bude u Setting Mode-u (ako je dostupno) i pritisci i brzine

odgovarajući za unetu težinu alata.
2. Alat mora biti zakačen na dizalicu tako da je obezbeđeno da se alat neće

razdvojiti (mera bezbednosti).
3. SAVET: Ako postavimo nauljen papir između stega i alata sprečavamo koroziju
u toj oblasti.
4. Alat se spušta u prostor između ploča za kačenje i to prvo strana na kojoj se

nalazi centrirni prsten . (Zavrtnji se moraju kačiti navojem od minimum jednog
prečnika; preporučuje se da se koristi jedan i po prečnik navoja.) Alat se mora
kačiti na mašinu horizontalno sa tačnim momentom stezanja, tako da je sila
zatvaranja jednako raspoređena (pod uslovom da je mašina nivelisana)
Geometrija alata mora biti simetrična i u centru stezne ploče.
5. SAVET: Ako su jegra u alatu poređana u red preporučuje se da položaj jezgara

u alatu bude horizontalno na mašini.
6. Stega je zatvorena da bi druga ploča došla do alata (pod uslovom da su ploče

na mašini i alat paralelisani).
7. Drugi deo alata je prikačen na ploču mašine.
8. Pošto je alat montiran sp a j a s e izbijački sistem mašine i alata.
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_B.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: B
4. Obrtni moment u Nm ključeve sa ISO-metrijskim navojima
Abmessung Festigkeit 8.8 Festigkeit 10.9 Festigkeit 12.9
M4 2,7 3,8 4,6
M5 5,5 8 9,5
M6 9,5 13 16
M7 15 22 26
M8 23 32 39
M10 46 64 77
M12 80 110 135
M14 125 180 215
M16 195 275 330
M18 270 390 455
M20 385 540 650
M22 510 720 870
M24 660 930 1100
M27 980 1400 1650
M30 1350 1850 2250
5. Orjentacija jezgra u alatu ima značajan uticaj na osobine
brizganja kod komada sa debljim zidom.
Sa ovakom orjentacijom gravitacija nema nikakvog uticaja
Sa preciznim delovima ovako poređanim može doći do problema kao što je

nejednaka debljina zida između gornjih i donjih jezgara.
Zadaci koje treba obaviti pre
podešavanja uslova brizganja
1. Kontroler temperature jezgra treba da bude povezan, imajući u vidu smer

protoka. Ako su obe polovine alata uslovljene, podešavanje može biti
istovremeno i tako značajno skraćujemo vreme podešavanja kao i početne
izvode.
2. Preporučuje se da se obradne temperature podese unapred tako da su košuljica

cilindra i grejači već spremni za podešavanja.
3. Hidroskopan materijal mora da ima dobro vreme sušenja. Zavisno od materijala

i tipa sušača ovo može biti između 3 i 20 sati.
4. Kada se koristi masterbač za obojeni materijal, mora se obezbediti da se dobro

meša i ravnomerno raspoređuje u konstantnom odnosu .
5. Umetci se moraju čuvati kod proizvodne linije ili barem u proizvodnom pogonu
nekoliko sati pre upotrebe. Proces će biti stabilniji ako su delovi već ugrejani na
istoj temperaturi .
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_C.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: C
3. Vreme sušenja i temperature vazduha na sušarama nekih
proizvođača
Kapacitet sušenja(kg/h) na protok vazduha (m3/h)

Materijal h T(°C)
50 70 120 100 150 260 550 750 1100
ABS 2-3 80 15 30 60 70 100 180 380 525 770
CA 2-3 60-70 10 20 40 45 70 120 260 360 525
PA 11-12 4-5 75-80 10 20 40 45 70 120 260 360 525
PA 6 4-5 75 10 22 45 50 75 135 285 390 580
PA 66 4-5 75 12 24 50 55 80 145 310 425 620
PA 610 4-5 75 12 24 50 55 80 145 310 425 620
PC 2-3 120 17 34 70 80 115 210 445 605 890
PE 1 85 20 40 80 90 135 245 525 715 1050
PE Black 2-3 85 15 30 60 70 100 190 385 525 770
PET 3-4 110-160 15 30 60 65 100 190 385 525 770
PETG 3-4 70 13 26 50 55 85 150 320 440 640
PBT 3-4 120-140 15 30 60 65 100 190 385 525 770
PI 2-3 120 16 32 65 70 105 195 410 560 820
PMMA 3-4 80 14 28 55 60 90 165 350 480 705
POM 2-3 100 15 30 60 65 100 190 385 525 770
PP 1 90 24 28 95 105 160 285 610 835 1220
PPO 1-2 110-120 16 32 65 70 105 195 410 560 820
PS 1 80 28 56 110 125 185 340 720 985 1450
SB 1-2 80 17 34 65 75 115 210 445 605 890
PUR 2-3 80-100 15 30 60 70 100 190 385 525 770
PVC 1 70 23 46 90 100 150 270 580 790 1150
SAN 2-3 80 15 30 60 70 100 190 385 525 770
PSU 2-3 120 15 32 64 70 105 195 410 560 820
IONOM. 3-4 65 10 20 40 45 70 120 260 360 525
Oderđivanje količine vlage
Nedovoljno suv materijal se može prepoznati po oticanju ekstrudiranog zrna i,

zavisno od stepena vlažnosti po stepenu formiranja balona. Ovo se lepo može videti u
priloženom materijalu. (Sl. 1 & 2)
Sl. 1: suvi istop Sl. 2: vlažni istop
Postoji nekoliko načina za određivanje količine vlage u materijalu za brizganje :

laboratorijske metode pomoću skupe aparature i jednostavni metodi koji mogu da se
primene u fabrici. Jedan ovakav metod koji ne zahteva puno vremena ni opreme ali koji
daje dovoljno informacija o vlažnosti korisnim za obradu je TVI (Tomasetti´s Volatile
Indicator) Metod. Pogodan je za praćenje sušenja hidroskopnih materijala. (Sl. 3)
Sl. 3: Test procedura za TVI indikator vlažnosti
Sledeća prosta oprema je potrebna za test:
1 grejna ploča sa promenjivom površinskom temperaturom

1 pinceta
1 lenjir otprilike od 20 cm , nekoliko staklenih slajdova za mikroskop
(veličine 35 x 75; 1 mm debljine)
Za TVI test dva slajda se zagreju na obradnu temperaturu na grejnoj ploči. Posle 1 do
2 minuta 3 do 4 granule polimera koja se testira se postave na jedan slajd pincetom i
poklope drugim slajdom. Onda se pritisnu sa lenjirom dok se ne istope na prečnik od 10 do
12 mm. Posle 60 sekundi na grejnoj ploči bez pritiska, testirani komadi se suše na
vazduhu. Ako se mehurići vide ispod slajda, onda testirani materijal sadrži vlagu.
Može se dogoditi da neke granule nemaju mehuriće dok druge imaju. U ovom
slučaju treba ponoviti test. Ako neke granule jos uvek imaju mehuriće nije postignuta
zadovoljavajuća suvoća. Sa ojačanim staklenim vlaknima, the TVI test ne daje usklađene
rezultate. Međutim, kako ojačani i neojačani materijali imaju isti postupak sušenja
(vreme boravka i temperatura) TVI rezultati testa za neojačane materijale mogu se
preneti na ojačane materijale. Na primer kad se testira uspešnost sušača za utvrđivanje
vremena sušenja.
Značaj pravilnog podešavanja
stezanja
1. Različite faze kretanja dostupne u kontrolama treba podesiti tako da se dobije

ravnomerno ubrzanje kao i faze kočenja za pokrete otvaranja i zatvaranja.
2. Najvažniji deo je poboljšanje bezbednosti alata, u najvećoj meri određenoj

preko bezbednog hoda alata i pritiska i pozicije hoda za primenu zabravljenja
pod visokim pritiskom. Ovo podešavanje značajno utiče na dužinu trajanja
alata.
3. Sila stezanja može se izraziti proračunom i poboljšati direktno preko probe

na mašini.
4. Sila otvaranja zavisi od naleganja površina u alatu i treba je utvrditi probom

(npr.probom različitih sila otvaranja pošto se ustanovi optimalna faza
brizganja).
5. Podešavanje izbijača reguliše se preko zahtevanog hoda izbijača i pritisaka.

Ova funkcija se takođe podešava posle utvrđivanja uslova brizganja. Broj
hodova izbijača zavisi od dizajna dela u odnosu na alat.
6. Ako ulivak ne može da se razdvoji od jezgra zbog elektriciteta, izbacivanje se

može poboljšati mlazom vazduha. Mora se voditi računa sa ulivcima koji se
moraju proizvesti bez kontaminacije.
7. Svlakači, pošto imaju mnogo mogućih programa, zahtevaju posebne

instrukcije za podešavanje.
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_D.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: D
G: 10.96 / Traanstech Page: 1
2. Podešavanje bezbednosti alata
Posle podešavanja parametara za brzinu bezbenost alata je optimizirana. Najviše na

nju utiče tačka na kojoj se aktivira blokada visokog pritiska .Zato se ova tačka mora
optimizirati:
1.) Tačka na kojoj se alat zatvara mora imati vrednost 0

2.) Alat je zatvoren a stvarna vrednost je navedena
3.) Stvarna vrednost se unosi kao skup vrednosti i onda se proverava da
li se aktivira visoki pritisak
4.) Ako se zaključavanje ne aktivira na ovoj vrednosti, uneta vrednost se
povećava za najmanju vrednost. Ako se visoki pritisak ne aktivira postupak
se ponavlja sve do aktiviranja.
Ovu vrednost, jednom postavljenu, treba poštovati, zato jer obezbeđuje veoma
osetljivu bezbednost alata. Tokom proizvodnje alat može da se proširi jer se zagreva
tako da se mora podesiti hod zatvorenog alata. Ovo je opisano u tački 4, iznad.
Podešavanje bezbednosti alata preko parametara brzine i pritisaka.
1.) Bezbedan pritisak alata je podešen na vrednost 0. Bezbedna brzina

alata je podešena na veoma malu vrednost (npr.: 1)
2.) Alat je zatvoren. Staće na bezbednom hodu alata. Ako je razmak između
polovina alata veliki, mora se povećati bezbedni hod alata. Ovo se
ponavlja dok se ne postigne optimalan razmak između polovina alata.
Kako hidraulični sistemi imaju minimalan radni pritisak, alat može da se
zatvori u svakom slučaju ako je otpor nizak .
3.) Bezbedan pritisak alata se ne povećava od više od 5 bar, počev od
minimalnog pritiska, dok alat ne dođe u zatvorn položaj. Brzina se može
podesiti tako su pokreti brzi a vremena zastoja mala.
3. Određivanje sile zatvaranja (zabravljenja)
Sila zatvaranja se može odrediti matematički, kao što smo videli u delu A, strana
2 ili praktično.
Da bi je odredili direktno na mašini potreban je proračun . Određivanje se može

sprovesti samo kada su svi parametri brizganja uneti i utvrđeni . Prvo se sila zatvaranja
podesi na maksimalnu vrednost, posto se tačan pritisak u jezgru još uvek ne može
utvrditi. (Unutrašnji pritisak jezgra ima značajan efekat na silu zatvaranja.)
Procedura
1. Težina doze (bez grejača) je izmerena.

2. Sila zatvaranja je sada smanjena za odgovarajući faktor a težina doze se
meri opet i poredi sa prethodnom vrednošću
3. Ako nema razlike sila zatvaranja se opet smanjuje za isti faktor i ponovo se meri
doza.
4. Ova procedura se ponavlja dok se ne poveća težina doze. Iako deo ne deluje
prepunjeno još, alat u stvari malo popušta. Zazor na stranama koje zatvaraju je
tako mali da plastika jos ne može da prođe. Sila zatvaranja sad mora da se poveća
za 10% više nego prethodno korišćena, tako da se dobije adekvatna sila koja će
zatvoriti alat.
Utvrđivanje sile zatvaranja ima sledeće prednosti:
1. manju potrošnju energije

2. manje opterećenje alata
3. manje trošenje i habanje zaptivki
4. manje uvijanje nosećih ploča
Značaj podešavanja hoda dizne
1. Pošto kretanje jedinice za brizganje sa diznom utiče na vreme ciklusa,

moramo se zapitati da li je ovo stvarno potrebno.
2. Tačka dodira dizne mora biti postavljena dovoljno visoko tako da jedinica za
brizganje nije nategnuta sa velikim pritiscima brizganja, ali u isto vreme ne
sme da bude visoko tako da plastika teče iz dizne pre nego što nalegne na
ulivnu čauru. Ovo se može sprećiti smanjenjem vremena odlaganja.
3. Povratni hod dizne mora odgovarati procesu.
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_E.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: E
Plastificiranje z a b o l j i k v a l i t e t
dela
1. Veličina doze mora da se podesi da da zapreminu šneke dovoljno veliku da

dođe do jastuka mase. Ovo se radi dodavanjem otprilike jedne četvrtine
prečnika šneke na teoretski hod. I matematički i praktični model mogu da se
koriste za određivanje mernog hoda. On bi trebao da bude u rasponu od jednog
do tri prečnika šneke, s obzirom da se izvan ovog opsega mogu javiti površinski
defekti ili termalni problemi .
2. Brzinu obrtanja šneke treba izabrati tako da se plastificiranje plastike i preostalo

vreme hlađenja poklapaju. Napomena: periferna brzina šneke ne sme preći
zadati maksimum za dati materijal ili može doći do degradiranja materijala.
3. Po pravilu, treba podesiti kontra pritisak, što poboljšava homogenost i

preciznost merne zapremine. Za velike veličine doze kontra pritisak treba
povećati gotovo do kraja (jedino moguće na mašinama sa profilima kontra
pritisaka).
4. Dekompresija ili usisavanje unazad pre doziranja se koristi za rasterećenje

zagrejane ulivne čaure ili sistema toplih dizni. Pažnja: dekompresija može
izazvati razlike u doziranoj zapremini ako se koristi i nizak kontra pritisak.
5. Usisavanje unazad posle doziranja se koristi za rasterećenje materijala

sabijenog kontra pritiskom. Ako je hod preveliki postoji rizik od upuštanja
vazduha u diznu, izazivajući mehuriće ili tragove ulivanja na komadu.
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_F.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: F
1. U praksi postoje 2 priznata metoda za izračunavanje veličine doze
Metod 1
1) Prelazna tačka se podešava zavisno od hoda tako da dati jastuk mase bude otprilike
25% prečnika šneke (npr. za D = 40 mm, jastuk mase =10 mm)
2) Veličina doze se sada povećava u malim rasponima dok se komad ne ispuni.

Naknadni pritisak (prateći pritisak) se gasi kad se ovo radi. (podesiti naknadni
pritisak ili naknadno vreme na vrednost 0)
Metod 2
1) Veličina doze se postavi da bude veća od zapremine komada.
2) Prelazak na naknadni pritisak se postavlja veoma rano da alat ne bi prošpricao.
3) Manjak materijala dešava se zbog dužeg naknadnog vremena.
4) Tokom faze punjenja data doza se posmatra, minimalni položaj jastuka mase
postaje najvažnija vrednost.
5) Doza punjenja se postavlja na veličinu doze manje minimalna jastuk masa.

Optimalna veličina doze je onda zbir doze punjenja željenog jastuka mase (otpr.
25% prečnika šneke).
2. Brzina šneke (min -1) za različita periferna ubrzanja šneke (ms-1)
500
480
460
440
420
400
380 Vu=0.05m/sec
V(p)=0.05 ms-1
Vu=0,2m/sec V(p)=0.2 ms-1
360 Vu=0,3m /sec V(p)=0.3 ms-1
340
320
300 V(p)
Schneckendrehzahl (U/min)
n = D x 3.14 x 60.000
brzina šneke / min-1
280
260 n .....brzina šneke / min-1

V(p) ...periferna brzina šneke / ms-1
240 D..... prečnik šneke / mm
220
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
15
65
75
85
95
5
25
35
45
Schneckendurchmesser (mm)
prečnik šneke / mm
135
105
125
145
55
115
Određivanje brzine brizganja teoretski
i praktično i efekat faze punjenja
tokom brizganja
1. Brzina brizganja mašine zavisi od protoka plastike i otpora u jezgru.
2. Postoje kompjuterski programi koji mogu da izračunaju protok plastike kroz kalup
a postoje i praktične metode (za mašine sa zatvorenom petljom) za određivanje
brzine mašine.
3. Faza punjenja utiče na sledeće:

- osobine površinskog sloja
- izgled površina
- orjentaciju molekularne strukture
- termalne i mehaničke osobine rastopa
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_G.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: G
V
1
2
3
0
10
15
20
25
35
45
55
65
75
Einspritzgeschwindigkeit
Primer 1 Brzina brizganja
85
95
G: 10.96 / Transtech Page:
10
11
100
25
30
35
40
45
50
55
60
65
70
75
80
85
90
95
Primer 2
Brzina brizganja
140
130
120
Hidraulični pritisak 110
100
90
Hydraulikdruck 80
70
60
50
40
30
20
10
100
5
10
15
20
25
30
35
40
45
85
90
95
50
55
60
65
70
75
80
Primer 3 Brzina brizganja
Ako je izabrana brzina premala materijal će početi da se hladi tokom brizganja (Primeri
1 i 3). Ovo znači da tačka izmene nije dostignuta i pritisak se penje na maksimum zbog
gubitka brzine. Iz određene stope protoka rastopa , jednom kad je tačka izmene dostignuta,
pritisak pada dok se ne dostigne vrednost na dnu krive. Ako se materijal brizga na većim
brzinama, pritisak se opet povećava zbog viskoznog otpora (npr. u ulivnoj puškici i otvoru
dizne). Dobijena brzina je vodilja i naravno da se može povećavati i smanjivati ako je
neophodno da se poboljša kvalitet brizganja.
12
Dijagram za određivanje brzine brizganja
210
200
190
180
170
160
Hidraulični pritisak (bar)
150
140
130
Hydraulikdruck (bar)
120
110
100
90
80
70
60
50
40
30
20
10
0
110
20
35
45
55
65
0
10
15
25
30
40
50
60
70
75
80
85
90
95
100
105
Geschwindigkeit (%)
Brzina (%)
Geschwindigkeit Anmerkungen auf Grund besonderer Vorfälle
Brzina Napomene o specijalim okolnostima

3. Faza punjenja zavisi od sledećeg:
- prirode površinskog sloja

- izgleda površina
- orjentacije molekularne strukture
- toplotna i mehanička naprezanja u rastopu
Pritisak u jezgru (bar)
Packing phase
Faza punjenja(plavo) Vreme (s)
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_H.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: H
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_H.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: H
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_I.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: I
Vreme (s)
Faza naknadnog pritiska (sivo) Vreme (s)
prosečna temp. alata = 2 + temp. povr. u
temperature 
= 100 - 50+ 50 = 75°C alatu
2
efektivna temper.difuzivnost: 0.085mm2s-1
debljina zida (s): 2 mm
tezultat: T= 250 - 50
=8
75 - 50
Vreme hlađenja iz nomograma = 9 s

debljina zida
dimensionless mean temperature T''
dimensionless mean temperature T'
wall thickness s
cooling time tk
conductivity
10
Nomogram za izračunavanje vremena hlađenja
Maksimalne temperature vađenja(kom. iz alata)
ABS 100 °C PE-HD 110 °C

CA 90 °C PE-LD 80 °C
CAB 90 °C PMMA 100 °C
CP 90 °C POM 150 °C
PA 6 200 °C PP 110 °C
PA 6.6 200 °C PS 80 °C
PA 6.10 200 °C SAN 110 °C
PA 11 200 °C SB 90 °C
PC 140 °C PVC 70 °C
temperatura 
debljina zida
efektivna temper.difuzivnost a eff

(mm²/s)
Tw (°C)
PC HDPE LDPE PA 6.6 SAN ABS PS PVC PMMA PP POM
10 0.1065 0.1015 0.0965 0.0895 0.0858 0.0810 0.0890 / 0.0798 0.0685 /

20 0.1069 0.0949 0.0923 0,0890 0.0856 0.0814 0.0871 0.0705 0.0782 0.0674 0.080
30 0.1074 0.0883 0.0881 0.0885 0.0855 0.0818 0.0851 0.0712 0.0766 0.0664 0.0762
40 0.1078 0.0817 0.0839 0.0880 0.0853 0.0822 0.0832 0.0718 0.0750 0.0653 0.0724
50 0.1083 0.0750 0.0797 0.0875 0.0852 0.0827 0.0813 0.0725 0.0734 0.0643 0.0685
60 0.1087 0.0684 0.0755 0.0870 0.0850 0.0831 0.0794 / 0.0718 0.0632 0.0647
70 0.1092 0.0618 / 0.0865 0.0849 0.0835 0.0774 / 0.0702 0.0621 0.0609
80 0.1096 0.0552 / 0.0860 0.0847 / 0.0755 / 0.0686 0.0611 0.0571
90 0.1101 0.0486 / 0.0855 0.0846 / / / 0.0670 0.0600 0.0533
100 0.1105 0.0420 / 0.0850 0.0844 / / / / / 0.0494
Uticaj spoljašnjih temperatura
na proces brizganja i samim tim
na kvalitet komada
1. Sobnа temperаturа je vаžаn fаktor zа obrаdu i često može dovesti do

problemа, posebno sа kritičnim izlivcima. Mаšine zа brizgаnje u
tаkvim slučаjevimа moraju biti instаlirаne u sobama sa kontrolisanom
temperaturom dа se obezbedi konstаntno okruženje. Rаzlozi zа promenu
sobne temperаture su često vrlo osnovni, nа primer:
- otvoreni prozori ili vrata
- grejači koji greju direktno u mašinu
- sunčevo zagrevanje ispod velikih prozora
2. Kako se temperatura ulja u mašini menja, tako se menjaju karakteristike protoka

stoga i brzina različitih pokreta (čak i pomeranje jedinice za brizganje sa
zatvorenom petljom ). Čak i razlika od ±4°C može izazvati greške u procesu.
Zapamtiti: Temperatura ulja se terba proveravati u redovnim intervalima, pošto u
oblastima sa više vode dolazi do hlađenja ulja i isključivanja ventila, vodeći do
problema sa hlađenjem.
3. Temperatura sušnja materijala može izazvati probleme ako se polimer ne suši

direktno na mašini i interval punjenja je predug (materijal apsorbuje
atmosfersku vlagu, što dovodi do pojave tragova ulivanja).
4. Temperatura za svaku zonu na košuljici cilindra zavisi od preporuka

dobavljača materijala vremena zadržavanja u košuljici.
5. Neophodno je dа se temperаturа kаlupa održi konstаntna, tаko dа se proces

može biti izvršiti. Zа ovo temperаturu trebа meriti i kontrolisati, najbliže moguće
jezgru. Ovo se može postići sа vodom zа hlаđenje ili kontrolom temperаture
tečnosti, što kasnije imа znаtne prednosti u početnoj fаzi. Izаbrаnа temperаtura
zаvisi od mаterijаlа i debljine zidа odlivka.
A:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\SET_K.PM5
B:N:\KD\SCHULUNG\PROZESS\LAYOUT.PT5 Section: K

Guide Process Data

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Guide Process Data

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vodič za proračun obradnih podataka za mašine za

injekciono brizganje sistemom zatvorenog upravljanja

A Stvari koje treba uzeti u obzir pre montiranja alata

B Praktični saveti za montiranje alata

C Zadaci koje treba obaviti pre podešavanja uslova brizganja

D Značaj pravilnog podešavanja stezanja

E Značaj podešavanja hoda dizne

F Plastificiranje za bolji kvalitet dela

G Određivanje brzine brizganja teoretski i praktično i efekat faze punjenja

H Važnost tačke izmene iz brzine brizganja u pritisak zadržavanja

I Naknadni pritisak i vreme: Najvažnjija faza brizganja?

K Uticaj spoljašnjih temperatura na proces brizganja i samim tim na kvalitet

3. Pritisak ispred šneke je 3 do 4 veći nego pritisak u gnezdu.

4. Dimenzije alata moraju biti na osnovu dostupnog mesta za montiranje

5. Radijus ulivne čaure mora odgovarati radijusu dizne agregata na mašini.

6. Prečnik centrirnog prstena na mašini mora odgovarati prečniku na mašini.

7. Hod izbijača na mašini i alatu treba proveriti - uskladiti.

1. Izbor sile zatvaranja (zabravljenja)

Projektovanu površinu je lako izračunati iz specifikacije dela. Očekivani pritisak u

Rohstoff PS PE PP ABS PC PA PMMA POM CA PVC-W

F1 .......... Faktor za proračun pritiska u jezgru

L : w = 150 : 1.5 = 100 : 1

za PS P' = P x 1.0 = 225 bar

Različit F1 faktor uvećava se shodno različitim viskozitetima polimera na njihovim

Pretpostavka: Deo od ABS

Da odredimo silu zatvaranja:

L : w = 70 : 0.8 = 87.5 : 1 (u grafiku L : w uzeto kao 100 : 1) P'

= 345 x 1.35 = 465.75 bar

Gustina polimera veoma zavisi od temperature. Ova temperaturna zavisnost je

Da odredimo težinu maksimalne doze od BA 200/50 CD, prečnik šneke 22 mm PS

Wmax = 33.4 x 0.91 = 30.39 g

pspec x 3.5 x P' = 3.5 x 465.75 bar = 1630 bar Približno!

Vshot (req.) = 10 / 0.88 = 11.36 cm3

EUROMAP jed. za briz. = 50

Radijus dizne na mašini mora biti manji od radijusa na ulivnoj puškici .

Opšti standard: Radijus na mašini = 35 mm

1. Da li su izbijači i spojnice izbijača podešeni

2. Kanali za vodu moraju biti čisti i prohodni

3. Kanali za hlađenje moraju biti kompletni i ne sme biti curenja

5. Indikatori (npr. presosat, termopar(sonda))

6. Jezgra i strane koje naležu moraju biti čisti i neoštećeni

7. Ulivna čaura mora biti neoštećena.

1. Mašina treba da bude u Setting Mode-u (ako je dostupno) i pritisci i brzine

2. Alat mora biti zakačen na dizalicu tako da je obezbeđeno da se alat neće

4. Alat se spušta u prostor između ploča za kačenje i to prvo strana na kojoj se

5. SAVET: Ako su jegra u alatu poređana u red preporučuje se da položaj jezgara

6. Stega je zatvorena da bi druga ploča došla do alata (pod uslovom da su ploče

7. Drugi deo alata je prikačen na ploču mašine.

8. Pošto je alat montiran sp a j a s e izbijački sistem mašine i alata.

Abmessung Festigkeit 8.8 Festigkeit 10.9 Festigkeit 12.9

M4 2,7 3,8 4,6

M12 80 110 135

M14 125 180 215

M16 195 275 330

M18 270 390 455

M20 385 540 650

M22 510 720 870

M24 660 930 1100

M27 980 1400 1650

M30 1350 1850 2250

Sa ovakom orjentacijom gravitacija nema nikakvog uticaja

Sa preciznim delovima ovako poređanim može doći do problema kao što je

1. Kontroler temperature jezgra treba da bude povezan, imajući u vidu smer