UOČAVANJE PROBLEMA, POVOD ISTRAŽIVANJA –

IDEJA
Kod fundamentalnih istraživanja povod istraživanja je
uvek uočen problem ili pojava koji se nameće kao
rezultat velike zainteresovanosti istraživača, a koja
predstavlja primaran motiv za istraživanje.
Kod primenjenih istraživanja određeni problemi su uvek
prisutni. Oni su najčešće u postojećoj tehnologiji rešeni
na izvesnom nivou, nikada nisu rešeni do kraja, pa kod
svakog sledećeg istraživanja, mogu da predstavljaju
ponovo predmet istraživanja.
Ta sposobnost opažanja ili osetljivost na probleme je
važna osobina istraživača (odnosno projektanta) jer mu
pomaže da anticipira teškoće sa kojima će da se
susretne sa bilo kojim predloženim rešenjem
Međutim, sposobnost uočavanja problema jeste
osobina kojom raspolaže manji broj ljudi. Dobrim
delom ova osobina može se razvijati kod čoveka
upornim radom, usmerenim razmišljanjem i pažljivim
posmatranjem.

Šefe, ja sam razmišljao ...

Problem se često uočava sa pokušajem razuma da shvati
uočene činjenice i da ih poveže na neki način u jednu
skladnu i logičku celinu. Rekli bismo da već u ovom
momentu započinje istraživanje kroz misaone operacije,
mada još uvek ne možemo da budemo sigurni da ćemo
naići na problem koji će postati predmet istraživanja. Ni
samo uočavanje problema nije dovoljno da istraživača
pokrene na rad.
Neophodno je da pri uočavanju problema naučnik -
istraživač ima osećaj da problem može da reši, a s tim u
vezi i podsvesno, intuitivno naslućivanje mogućeg pravca
rešavanja.
Često se govori o otkriću koje je rezultat nekog slučaja.
Tako se pominje jabuka, koja je pala pred Njutna kao
dokaz za slučajna otkrića.
Jednostavna priča govori da je Njutn video jabuku
kako pada sa drveta i, mada ga ona nije pogodila u
glavu, ideja o gravitacionoj sili je to iznenada
učinila. Priča ove vrste je daleko od stvarne
situacije.
Njutn je otkrio teoriju gravitacije zato što je o njoj
razmišljao godinama, svesno ili nesvesno.
Naučnik može iznenada da ugleda svetlost, ili pre
prvi treptaj svetlosti, ali samo posle dugog i
neprekidnog razmišljanja.
Normalno, ideja nastaje kao rezultat svesnog
traganja za njom kao rešenjem uočenog problema.

Rudolf Dizel kaže:

"Može da se desi da ideja munjevito brzo iskrsne,
ali je najčešće slučaj da se ona mukotrpnim
traženjem postepeno izdvaja između bezbroj
zabluda, da se lagano pojavljuje sa sve većom
jasnoćom u svesti, upoređivanjima, odvajanjem
važnog od nevažnog, dok je konačno razum čoveka
ne sagleda potpuno jasno...“

Na ovom mestu Dizel ukazuje na vezu analize i

sinteze, mašte i intuicije.
Poznat je veliki broj slučajeva u kojima je istraživač
tragajući za jednom određenom idejom došao uzgred do
druge ideje koja predstavlja rešenje sasvim drugog
problema, i čija realizacija ima daleko veći značaj od ideje
za kojom se sistematski tragalo.

Navedimo primer Luja Pastera, koji je proučavajući koleru,

ubrizgao jak serum mikroba kolere u dva pileta nasumice
izabrana. Na njegovo zaprepašćenje pilići nisu oboleli, te
je izostao eksperiment isplaniranog istraživanja.

Saznanje da su oba izdvojena pileta prebolela koleru

dovelo je Pastera do otkrića principa imuniteta. Očigledno
da je sama ideja o principu imuniteta promenila dalji tok
istraživanja.
Jednoga dana Mikelanđela poseti njegov prijatelj. Ovaj mu
je pričao koliko je na statui koju radi izvršio promena od
kada ga je isti poslednji put posetio.

"Popravio sam ovu partiju...

Ovu sam malo ugladio...
Ovu sam crtu malo ublažio...
Ovaj mišić malo sam više ispoljio...
ustima sam dao više izraza...
a udovima više snage.“

Na to mu je prijatelj primetio da su to sve sitnice.

Mogućno - odgovori umetnik, ali valja znati, savršenstva

postaju iz sitnica, a samo savršenstvo nije sitnica.