Bilo bi dobro da čovek nosi sa sobom

olovku i da zapiše misao koja mu

padne u momentu. Te misli koje
dolaze same, ne tražene, obično su
najvrednije; one treba da se
sačuvaju, jer se retko vraćaju.

Becon
Nadahnuće gotovo nikada ne kuca na
vrata onoga koji ne radi. Neprekidna
aktivnost duha, koju karakteriše
neprekidno saznavanje i uočavanje
problema, uz prisustvo intuicije
najbolja su garancija da će do ideje
doći.
Sama ideja ne nastaje iz teorije niti iz
dedukcije, već intuitivno. Nauka je
samo pomoćno sredstvo za traženje,
za proveravanje, ali nije kreator ideja.
Ne sedite samo -
izmislite nešto!
Za početnike je izuzetno važno da dođu do rezultata čak i ako
oni nisu originalni. Dobiti rezultate čak i kada se ponavljaju
istraživanja drugih istraživača ima izuzetan značaj u
razvijanju samopouzdanosti mladog istraživača; on se pri
tome oseća kao deo nekog tima i može slobodno da istupi na
nekom naučnom skupu sa rečima: "Moje iskustvo govori..."
ili "Ja sam dobio potpuno iste rezultate".

Zaista, ko počinje naučni rad pokušavajući da pronađe

eptihalni problem istraživanja, ko sebe smatra "miljenikom
nauke", nema mnogo izgleda da uspe ni u sagledavanju
povoda istraživanja. Vrata nauke su svima otvorena, ali se
vrlo uzanom stazom može stići do nje.

Nauka stalno greši: nikada ne reši problem a da

pri tome ne otkrije deset novih.
Shaw
Tražiti povod istraživanja u "ponovljenom" istraživanju,
odnosno eksperimentu, znači učiniti pokušaj da se
"nasilno" i direktno ubacimo u kariku beskonačnog lanca
istraživanja, jer je mali broj istraživanja koja ne mogu da
budu osnova i povod za nova istraživanja. Postoji velika
verovatnoća da ćemo uočiti mogućnost za proširivanje ili
dalje grananje istraživanja, što samo po sebi može da
predstavlja vredan doprinos. Svakako da sledeći važan
izvor ideja, problema istraživanja, može da se obezbedi
aktivnim uključivanjem u istraživanja koja su u toku. Na taj
način najčešće dolazimo do grananja istraživanja,
odnosno do dubljeg proučavanja određenih segmenata
istraživačkog problema.
 STUDIJA INFORMACIJA
U sistematskom traganju za idejama najvažnije
mesto zauzima studija raspoloživih informacija.
Rešenje postavljenog naučno-istraživačkog
problema, takođe, pretpostavlja da istraživač
raspolaže dovoljnim brojem relevantnih informacija.

Stoga se studija informacija ne ograničava samo u

fazi traganja za problemom istraživanja. Kada je
problem istraživanja jasno sagledan i formulisan,
neobično važno mesto ima dalje usmereno
proučavanje informacija.
U svakom slučaju, pre nego što se definiše problem
istraživanja, istraživaču treba da bude poznato šta je
do tada urađeno u odgovarajućoj užoj naučnoj
oblasti.

Svakako da je literatura najvažniji izvor informacija.

Ovde spadaju naučne stručne publikacije, knjige,
časopisi, katalozi, itd. Naravno, informacije potrebne
za oformljenje jedne ideje ne nalaze se samo u
literaturi koja je usko vezana za istraživanu oblast
već se znatan broj nalazi van uže definisane oblasti,
često i van uobičajenog spektra naučnih disciplina,
koje su inače normalno prateće ili dopunske u
odnosu na istraživanu oblast.