Tehnički razvoj kao stvaralački proces

razmišljanja zahteva od kreatora da ima

predstavu o budućoj stvarnosti. U tehničkim
naukama uvek je u pitanju anticipacija i
ocenjivanje strukture i funkcije tehničkih
sistema, puteva za njihovu realizaciju i
postupka za njihovo uvođenje. Dakle, radi se
o prethodnoj misaonoj razradi novog
tehničkog ostvarenja. Nasuprot tehničkom
razvoju u istraživanju aktivnost duha se
usmerava u prvom redu na predstavu o
stvarnosti u prošlosti i sadašnjosti.
Svaki misaoni proces zasnovan je na
percepcijama koje su tesno povezane sa
postavljenim pitanjem u problemu.
Proces stvaralačkog razmišljanja usmeren
na opažanja u prošlosti i sadašnjosti.
Povezivanjem ovih opažanja pomoću kombi-
novanja ili poređenja, u procesu razmi-
šljanja, dolazi se do formiranja ocene "a".
Povezivanjem naših daljih opažanja sa
predstavama hipotezama, koje su okrenute
budućnosti, dolazimo do ocene "b".
Očigledno je da se zaključak koji izvlačimo
na osnovu ove dve ocene (a i b) sastoji iz
realnog i hipotetičkog dela.
Hipotetički deo sadrži elemente novog, pa
zaključak treba da predstavlja cilj do koga
želimo da dođemo. Razume se, cilj može da
se ostvari ukoliko su ostvareni polazni
elementi koji su nas doveli do ocene "b“.
Samo u tom slučaju zaključak će biti rezultat
realnog preslikavanja predmeta i pojava.
Navedena šema razmišljanja u važnosti je
kako za istraživanje tako i za razvoj.