c) Niz ograničenja koja nameće okolina i

njena realnost. Inženjer - stvaralac ne

raspolaže neograničenim vremenom,
neograničenim sredstvima,
neograničenim ljudskim kapacitetima;
dalje, od njega se uvek zahteva da se
tehničko ostvarenje realizuje u strogo
određenim granicama i propisima. Tu
spadaju, pre svega, ekonomski
pokazatelji kao što su proizvodni i
eksploatacioni troškovi, koji treba da
budu u strogo određenim granicama.
d) U tehničkom razvoju kreator mora da
ima jasnu predstavu o budućoj stvarnosti
(to, razume se, nije slučaj kod čistog
istraživanja koje stvara predstavu o
onome što jeste i što je bilo, dakle, u
sadašnjosti i prošlosti).
 PRONALAZAK I OTKRIĆE

Tehničko ostvarenje jeste realizovana ideja

o mogućem sredstvu ili procesu koji vrše
razmenu materije sa prirodom, [48].
U tehnici i u tehničkim naukama može da
se govori kako o pronalasku tako i o
otkriću. U prirodnim naukama radi se
gotovo isključivo o otkriću. Iako su ova
dva pojma već na prvi pogled jasni,
pojačaćemo njihovu različitost sa nekoliko
primera:
J. G. Gale otkrio je 1846. god. planetu Neptun,
dakle otkrivena je do tada nepoznata ali
objektivna činjenica,

Me Faradej otkrio je 1831. god. magnetnu

indukciju, dakle otkriven je do tada nepoznat
prirodni zakon,

D. I. Mendeljejev otkrio je 1871. god.

Periodični sistem elemenata, dakle otkriven je
do tada nepoznat objektivni sistem prirodnih
zakona.
R. Dizel pronašao je i konstruisao 1893. god.
Dizel motor koji pre toga nije postojao u
objektivnoj prirodi.
M. Pupin (1854-1935) pronašao je takozvane
Pupinove kalemove kojima je omogućen pre-
nos telefonskih razgovora na velike daljine.

Otkriće predstavlja objektivno postojanje ali

do tada nepoznatih činjenica, prirodnih
zakona ili sistema zakona, dok pronalazak
znači misaono anticipiranje projekta za novo
tehničko ostvarenje (struktura, funkcija ili
procesa) sa ciljem materijalne realizacije.