I pored distinkcija koje smo učinili za

pojmove otkriće i pronalazak treba imati

u vidu da su oni u izvesnim slučajevima
povezani. Prema treba istaći:

1. Otkriće objektivnog zakona ne otkriva se

trenutno kao što je "foto-snimak" već se
uvek prethodno izradi radna hipoteza. U
otkrićima teorije i iskazi zakona treba da
opišu i objasne postojeće činjenično
stanje. U pronalascima radi se o
anticipiranim iskazima i zahtevima čiji su
cilj i put realizacije orjentisani praksom.
2. Ima niz primera gde je naučnik
neposredno posle otkrića došao do
pronalaska. Rentgen je, na primer,
otkrio rengen-zrake i pronašao principe
ozračavanja ljudi i metalnih predmeta,
ali je takođe pronašao i sredstvo za
zaštitu od zračenja.

3. Za otkrivanje zakona i procesa u

prirodi vrše se ciljana istraživanja za
pronalaženje tehničkih ostvarenja,
najčešće mernih uređaja.
4. Otkrića su predpostavke za pronalaske.
Otkrivanje zakona skretanja
elektromagnetnih zraka bila je
pretpostavka za pronalaženje televizora,
elektronskog mikroskopa i
elektromagnetnog zavarivanja.

5. Pronalasci su pretpostavke za otkrića.

Mnoge planete ne bi mogle da budu
otkrivene da pre toga nije pronađen
teleskop.
 ANALIZA, SINTEZA, MAŠTA I INTUICIJA

Većina autora posebno naglašava analitičko-

sintetičko mišljenje, maštu i intuiciju kao bitne
elemente stvaralačkog rada u tehničkim
istraživanjima. Istraživanje u tehnici ima za cilj
pronalaženje novog. Izmisliti nešto novo stvar
je mašte pronalazača, ali i misaonih procesa
analize i sinteze. Mašta treba da odslika
mogući cilj tehničkog istraživanja, koji je
obično usmeren na bolje podmirenje
materijalnih i duhovnih potreba čoveka.
Svest ne preslikava samo objektivni svet
već ga i stvara - drugim recima mašta
čoveka uvek nešto dograđuje.

Već smo rekli da intuicija nije naučna

metoda, ali time nije rečeno da ne postoji
nešto što se u svetu istraživanja i razvoja
naziva intuicijom, naime, iskre koje se
iznenadno pojavljuju kao ideje koje
predstavljaju rešenje problema, često se
označavaju kao intuicija.