Konvergencija redova

(dodatak predavanjima i vežbama)

Zadaci

1. Ispitati konvergenciju reda

P+∞ 1
a) k=1 k(k+1) ;
P+∞ 1
b) k=1 k(k+2) ;
P+∞ 1
c) k=1 k(k+m) ,
gde je m dati prirodan broj i ukoliko konvergira, izračunati njegovu
sumu.
2. Dokazati da redovi
P+∞ (−1)k
a) k=0 √ √
( 3 k − 100
k − ln k)( 4
k + e)
P+∞ (−1)k k
b) k=0 2
k − 5k − π
konvergiraju u običnom, ali ne i u apsolutnom smislu.

Uputstva i konačni odgovori

1. Iskoristiti razlaganje

1 (k + 1) − k 1 1
= = −
k(k + 1) k(k + 1) k k+1

i uopšte
 
1 1 (k + m) − k 1 1 1
= = −
k(k + m) m k(k + m) m k k+m
1 1
1+ 2 + ... + m
Odgovori a) 1; b) 3/4; c) .
m
2. Iskoristiti da su dati redovi, što se apsolutne konvergencije tiče, ekvikon-
1 1
vergentni sa redovima čiji su opšti sabirci 1 + 1 = 7 , odnosno
k3 4 k 12
k 1
= , za koje je poznato da divergiraju.
k2 k
Što se obične konvergencije tiče, nju dokazujemo Lajbnicovim kriteriju-
mom na standardan način. U delu pod b) treba se treba uveriti da je
x
funkcija f (x) = x2 −5x−π opadajuća za x počev od neke pozitivne re-
alne vrednosti a i da teži nuli kad x teži +∞. U delu pod a) je dovoljno
 √ √
konstatovati da funkcije ( 3 x − 100 x − ln x) i ( x + e) rastu i teže +∞,
4

jer će onda to slediti i za njihov proizvod (monotonost se ispituje preko

1.izvoda). Odatle neposredno sledi da će recipročna vrednost njihovog
proizovda monotono opadajuće težiti ka 0.
Lajbnicov kriterijum nam je neophodan za one naizmenične redove
koji ne konvergiraju apsolutno, npr. da smo pod b) imali red
P+∞ (−1)k
k=0 2 , on bi na planu apsolutne konvergencije bio ekvikon-
k − 5k − π
1
vergentan sa redom 2 , što bi značilo da konvergira aposlutno, a samim
k
tim i u običnom smislu.

Aleksandar Pejčev,
Mašinski fakultet u Beogradu