Питања и одговори за колоквијум из туризмологије (01.04.

2015)

1.Појам туристе?

-Туриста је свака особа која се на свом путовању изван места сталног боравка задржава најмање 24 часа.

2.Ко се не сматра туристима?

Туристима се не сматрају:

 Лица која траже запослење или желе да обављају своју професију

 Студенти и ђаци у интернатима
 Лица која траже стално настањивање
 Погранично становништво које је стално настањено у једној, а запослено у другој земљи
 Транзитни путници који се не заустављају у тој земљи, чак ни када њихово транзитирање траје
дуже од 24 часа

3.Шта је туристичко место?

Туристичко место карактерише постојање више туристичких мотива или објеката са једном или више
туристичких активности.

4.Шта је туризам?

Туризам обухвата поља истраживања активности људи и пословања које се односе на један или више
аспеката привремених кретања особа од куће или пословнбог окружења, ради посла, задовољства или
личних потреба

5.Шта карактерише савремени туризам?

Савремени туризам за разлику од предтуристичке епохе , карактеришу следећи елементи:

 Масовност путовања, јер туризам више није привилегија само повлашћених и богатих
 Организованост и релативно висок ниво безбедности током путовања
 Туризам није неизвесност и ризик, већ пријатност,разонода,одмор...
 Ствара се интеракција између туриста и амбијента који се прилагођава захтевима и потребама
туриста

6.Предности железнице у односу на аутомобилски саобраћај

Предности железнице у односу на аутомобилски саобраћај су:

 Мања зависност од климатских прилика и атмосферских непогода

 Веће могућности за повећање удобности путовања и
 Веће могућности масовнијег путовања

7.Структурне особине туризма

-Повезаност кретања и потрошње, као и њихова условљеност у простору се огледа у:

 Хетерогеност-Структурна особина кретања и структурна особина туристичке потрошње.Она се
најбоље манифестује у географској структури кретања.
 Комплексност-Нарочито изражена у међусобној повезаности елемената кретања: Дужи
боравци,нпр. везани су за рекреативне мотиве, транзитна кретања за саобраћајна раскршћа,
купалишни туризам за хидрографске објекте, и сл.
 Динамичност-Огледа се у сталним променама структуре туристичке клијентеле по местима и
објектима, и у тенденцији посећивања већег броја места у кратком периоду.На динамичност
посебно утиче развој саобраћаја, што резултује смањивањем дужине боравка у једном месту и
посећивањем већег броја места.
 Флуктуабилност-Огледа се у структурном и просторном колебању промета, под утицајем
еластичне и колебљиве туристичке тражње

8.Које су категорије туристичког феномена?

КРЕТАЊЕ,ПРОСТОРНОСТ И ПОТРОШЊА су 3 основне категорије туристичког феномена.

 Кретање- Основна категорија туристичког феномена, јер нема туризма без

кретања.Иницира различите ефекте који карактеришу овај феномен и због тога оно мора
бити основа за целокупно сагледавање проблематике туризма-и научне и
оперативне.Потреба туристичких кретања може бити двојака-
Рекреативна(бањски,планински,приморски туризам) и културна
(градски,манифестациони туризам) туристичка кретања, као и кретања која обухватају
елементе и једне и друге потребе.
 Просторност-Туризам је са простором повезан на посредан и непосредан начин.Туризам
врши снажан утицај на трансформацију простора.
 Потрошња-Туристичка потрошња се може третирати и аналитизирати са 3 аспекта: Као
интегрални део личне потрошње, као последица кретања и као посебан извор прихода
низа привредних делатности

9.Шта је туристички промет?

-Туристички промет је сплет односа и појава који проистичу из кретања и потрошње туристичке
клијентеле.Подразумева, просторну детерминанту и економске ефекте који резултирају из
потрошње и одређених инвестирања у саобраћајну инфраструктуру и објекте за смештај и боравак
туриста.Изражава се у физичком(изражава масу туристичке клијентеле у једном месту,области,
држави,свету у целини) и финансијском(изражава се укупном масом потрошње туриста у једном
месту или уједној земљи) волумену.

10.Туристичка географија;Економика туризма;Туризмологија

-Предмет туристичке географије су туристичка кретања-примарни агенс феномена туризма у

целини.Туристичка географија се исказује као антропогена дисциплина

-Предмет економике туризма је једна од низа дисциплина гранске економике(економика

саобраћаја,економика пољопривреде,економика индрустрије, и др.)

-Предмет туризмологије чини туризам као комплексан, који повезује разнородне

елементе:Просторне, екоошке, социолошке, културне, економске, политичке, психоошке, етичке, и
др.Основни задаци туризмологије се односе на:

 Утврђивање структурних,функционалних и типолошких својстава туристичког феномена

 Дефинисање и проучавање просторних, социолошких и економских димензија у туризму
  Истраживање релација између оптег и појединачног, које у туризму имају не само
теоретску већ и практичну вредност

11.Туристичке агенције;тур-оператори

-Туристичке агенције чине малопродајни сектор туристичког дистрибутивног ланца.Оне продају услуге
које припремају појединачни носиоци понуде, организујући адекватну мрежу продајних јединица
прилагођену потребама тржишта

-Тур-оператори или организатори туристичких путовања, обједињују различите парцијалне услуге

туристичког промета(смештај,исхрана,превоз),организујући их у целину коју затим продају преко
туристичких агенција или непосредно туристима.

12.Основне карактеристике туристичке потребе

Туристичка потреба је диференцирани облик културне, односно, рекреативне потребе, која се ствара у
боравишним а задовољава изван тих места, чиме се произвoде туристичка кретања.Интегрална
туристичка потреба је психофизичка, тј. Има елементе и физиолошке и психолошке потребе.Туристичка
потреба је трајно неисцрпна потреба.Туристичка потреба скоро да не може достићи тачку
сатурације(засићење).

13.Социопсихолошке основе туристичке потребе

-Најважније социопсихолошке категорије у формирању и задовољавању туристичке потребе су:

Личност,култура,емоције,језик као средство споразумевања,итд.

14.Елементи туристичких кретања

-У питању су 4 групе елемената: Рекреативни и културни, функционални и

просторни.Рекреативни(Исказују потребу и облике туристичке рекреације) и културни чине
квалититативну, а просторни и функционални чине квантитативну групу елемената туристичких кретања

15.Услови настанка рекреативне туристичке потребе

-Поред аерозагађености, бука и замор такође спадају у три најштетније последице савремене
цивилизације, које прате висок степен развоја индустрије и саобраћаја.

 Аерозагађење-Присуство гасова, пара и чврстих материја у атмосфери,тј. Оних састојака и

материја који нису својествени саставу ваздуха и чије веће концентрације штетно делују на
човеков организам.(Освежење-стимулација на чистом ваздуху повољно делују на људски
организам, па су један од кључних рекреативних елемената)
 Бука-Изражена у шумовима различите фреквенције и интензитета.Главни извори буке
су:саобраћај,индустријски погони и грађевинске машине,комунални уређаји.(Боравак у
атрактивној и очуваној природној средини, делује пријатно на чуло слуха, те је чулни опоравак
или реституција други значајан рекреативан елемент.)
 Замор-Најкомплекснија и најпотпунија штетна последица савремене цивилизације.Може се
дефинисати као „пролазно нормално, физиолошко стање у виду привременог слабљења радног
потенцијала после јаче или дуже активности.“(Одмор се у целини најбоље остварује у слободној
природи,и дели се на:дневни,недељни и годишњи.)

16.Културни елементи туристичких кретања

-Под културним елементима подразумевамо све оне ефете који културно обогаћују човекову личност у
туристичком кретању.Културни елементи туристичких кретања су:

 Информисаност
 Контактирање
 Доживљавање

17.Функционални елементи туристичких кретања

-Функционални елементи спадају у квантитативну групу елемената туристичких

кретања.Функционални елементи су: Путовање и боравак

 Путовање-Под туристичким путовањем се подразумева време које туриста проведе у

покрету.Састоји се из 3 етапе:Претходне-у одласку,главне или наменске, и повратне-којом
се завршавају кретања
-Претходна етапа-У њој се реализује циљ туристичког кретања.Трајање претходне етапе
зависи од:садржаја главне етапе,начина транспорта,размештаја и атрактивности мотива, и
врсте кретања.
-Главна етапа-Најважнији део туристичког путовања,како у погледу на циљ, тако и у
погледу економских ефеката.Може бити једносмерна(Код линеарног распореда мотива) и
разграната(код групног распореда мотива)
-Повратна етапа-Нема већи значај.То су краће или дуже маршруте са ретким и нужним
задржавањем.
 Боравак-Подразумева време које туристи проведу у једном месту ради упознавања
атрактивности мотива и објекта.Најзначајнији фактори који утичу на дужину боравка у
једном месту су:Врста и атрактивност мотива, као и платежне могућности
клијентеле, затим, квалитет услуга,временске прилике и садржај боравка.Туристички
боравак се изражава бројем посетилаца(релативан показатељ јер се евидентирају само
туристи који ноће) и бројем ноћења(реалан показатељ , јер се стриктно везује за одређени
локалитет)

18.Повезаност

-Повезаност као просторни елемент треба посматрати са више аспеката који укључују:начин
саобраћаја,стварне могућности повезивања, и атрактивност путовања као елемента
туристичких кретања.Повезаност је онај елемент који обједињује остале просторне
елементе и саобраћај као и њихову резултанту.

19.Функције туризма

-Функцијама туризма називамо оне његове одређености и карактеристике које

континуирано повољно утичу на различите облике човековог живота, због чега је и туризам
и стекао статус друштвено афирмисаног феномена.Друштвена функција туризма може се
разлучити на 4 посебне функције:
 Рекреативна-Под рекреативном функцијом подразумевамо јачање здравствене кондиције
и обнављање радних потенцијала у човечијем организму до чега долази током туристичког
кретања.
 Културна-Под културном функцијом подразумевамо све повољне утицаје туристичких
кретања на културу појединца и група.Културна функција се остварује кроз информисање,
упознавање, контактирање и доживљавање у туристичким местима и подручјима.
  Економска-Последица туристичких кретања и проистиче из потрошње туриста, без које не
би било ни туристичке привреде.Економска функција се огледа и у могућности развоја
привредно заосталих и недовољно развијених подручја.
 Политичка-Последица развоја туризма који кретањем и потрошњом повољно делује на
међународне економске и политичке односе.Стабилна међународна политичка ситуација је
основни предуслов туристичких кретања,али је и туризам у целини моћан фактор њене
стабилизације.

20.Туристички мотиви

-Међу обележјима простора која повољно утичу на туризам, треба споменути следеће чиниоце:

 Рељеф- У целини, а нарочито његови поједини облици представљају атрактивне туристичке

мотиве, обезбеђујући својим карактеристикама одређене врсте туристичких активности.
 Клима-Значај климе изражен је у непосредној активности поднебља.Поред тога што својим
обележјима непосредно ствара услов за бављење одређеним рекреативним активностима,
клима посредно утиче и на туристичко кретање.
 Хидрографски објекти-Омогућују развој купалишно-рекреативног туризма, и у том контексту
важну улогу имају температура воде,чистоћа воде и приобаља,кретања воде и провидност.
 Фауна и флора-Имају посебан значај за туристичка кретања.Вегетација има највећи значај за
туризам.Такође, вегетација побољшава естетске вредности неког предела и омогућује неке
туристичке активности(боравак у природи,сакупљање гљива...)

21.Појам туристичког мотива

-Мотивима називамо за туристе атрактивне појаве и предмете у природи и друштву.Туристички мотиви

су основни подстицаји туристичких кретања чијим се дејством задовољавају културне и рекреативне
потребе.

-Све појаве и објекти који се налазе изван јединствене урбанизоване целине насеља, ако имају
потребна атрактивна својства, представљају за то насеље и његове становнике туристичке
мотиве.

22.Атрактивни атрибути туристичких мотива

-Својства мотива којима се задовољава туристичка потреба називамо атрактивним атрибутима.

Постоје 4 атрактивна атрибута:

 Рекреативни-Својство мотива преко одређених агенаса(вода,ваздух,светлост) , да делује

првенствено на физиолошке функције:дисање,крвоток,метаболизам..Док
куриозитетни,знаменити и естетски атрибути делују првенствено на психичке функције.
 Куриозитетни-Изражавају атрактивност реткости и вредности разних
врста(предмети,појаве,догађаји)
 Знаменити-Везани су за предмете,места и појаве од посебног историјског или културног
значаја, као што су историјски споменици,архитектонска остварења,итд..
 Естетски-Односе се на хармонију облика,боја и тонова и поседују их природни
пејзажи,уметничка остварења,итд..
 23.Подела туристичких мотива

-Према атрактивном дејству, мотиви могу бити рекреативни и културни.

1. Рекреативни мотиви су комплексне природе које карактеришу различите

комбинације основних компонената њеног састава-вода,рељеф,фауна,флора,клима.
Они повољно делују на физиолошке функције човека. Најзначајнији рекреативни
мотиви су:Море,планина,језеро,рекла,шума,клима
2. Културни мотиви задовољавају културне потребе туристичких кретања и делују
стимулативно на психичке функције.Могу бити монументални(тврђаве,музеји,природне
реткости), спектакуларни(сајмови,ревије),креативни(сликарство,скуплптура,музика)
3. Према пореклу, природни мотиви се деле
на:геоморфолошке,климатске,хидрографске,и биогеографске.Културни мотиви
се,према пореклу, могу поделити
на:етносоцијалне,уметничке,амбијенталне,манифестационе и пејзажне
4. По степену атрактивног дејства,мотиви могу бити самостални,комплексни, и
комплементарни
5. Према степену активираности, мотиви могу бити потенцијални,активирани и
афирмисани

24.Геоморфолошки мотиви

 Под рељефом подразумевамо просторни однос тачака на земљиној површини.Према

вертикалној димензији, разликују се 2 основна облика
рељефа:удубљења(долина,котлина,крашко поље,цирк,кратер) и
узвишења(планине,вулканске купе,моренски бедеми,дине).

1. Планине-Јасно истакнута и пространа узвишења у рељефу копна, која се дижу са

околних нижих и заравњених терена, чије саставне елементе чине:подножје,стране
и врх.По начину настанка,планине се деле на веначне,громадне, и
вулканске.Планине су за туризам привлачне због чистог ваздуха и обиља
зеленила.Врхови као највише тачке планина су најатрактивнији(побуђују велико
интересовање алпиниста и планинара).Планинске падине се разликују према
величини и континуитету нагиба, и могу бити:стрме,благе и ступњевите.Планинска
подножја су најподеснија за туристичко активирање(са аспекта могућности
изградње смештајних капацитета и саобраћајне инфраструктуре).

25.Одлике плажа

-Плаже су сва погодна места која се могу користити за купалишну рекреацију,укључујући вештачке и и
изграђене просторе поред обале.

Туристичка вредност плажа зависи од низа показатеља,који укључују:Димензије,квалитет

песка,крупноћа зрна,минеоролошки састав,приступачност са копна и мора,као и све значајне одлике
воде и копненог окружења.

-По намени, плаже се деле на сл. Категорије:

1. Слободни део обале

2. Излетничка плажа
3. Јавна плажа
 4. Градска плажа
5. Хотелска плажа
6. Плажа специјалне намене

26.Клима као туристички мотив

-Клима је један од најзначајнијих туристичких мотива.Значај климе изражен је у непосредној

атрактивности поднебља,али и у поседном утицају на атрактивност других мотива.

 -Узимајући у обзир температуре и падавине, на Земљи се издваја 11 климатских појасева:1

екваторски,2 тропска,2 суптропска,2 умерена,2 субполарна и 2 поларна.

-За процену вредности рекреативних туристичких мотива и утврђивање зоналности рекреативних

кретања, посебан значај има анализа средњих температура ваздуха најтоплијих и најхладнијих месеца у
години.

-Рекреативни значај климе треба посматрати и анализирати у контексту рекреативних елемената

туристичких кретања, при чему је освежење најтесније везано за климатске особине.

 Према односу копна и мора, разликујемо 2 типа климе:маритимни и континентални клмат.

 Према утицају рељефа,издвајамо:планински и низијски климатски тип

27.Инсолација

-Инсолација представља дужину трајања сијања Сунца.Мери се хелиографима, а изражава у часовима

на дан, месец или годину.Зависи од географске ширине,надморске висине,годишњег доба,експозиције
терена, облачности и чистоће ваздуха.

28.Температура ваздуха

-Температура ваздуха је веома значајан климатски елемент и основа је дефинисања климатских

појасева на земљи.Односи климатских елемената температуре у односу на људски организам се
дефинишу кроз 3 основна показатеља:

1.Еквивалентна температура-Комбинација температуре ваздуха и његове релативне влажности

2.Еквивалентно-ефективна температура-Показује истовремено деловање температуре

ваздуха,влажности ваздуха и ветра

3.Еквивалентно-ефективна радијациона температура-Обухвата комплексно деловање на људски

организам температуре ваздуха,релативне влажности,ветра и сунчеве радијације.

29.Ваздушни притисак и ветар

-Тежина ваздушног стуба од површине Земље до горње границе амосфере, назива се ваздушни
притисак.

-Ветар представља хоризнотално кретање ваздуха у атмосфери изазвано разликама у ваздушном

притиску.

30.Влажност ваздуха и испаравање

-Са водених површина и вегетације стално испарава одређена количина воде.У виду водене паре она
доспева у атмосферу дајући јој известан степен влажности.Разликују се апсолутна(тежина водене паре у
грамима коју садржи 1 кубни метар ваздуха) и релативна влажност ваздуха(однос између апсолутне
влаге ваздуха у одређеном тренутку и оне максимално могуће влажности на датој температури, до
потпуног засићења у процентима).Према проценту релативне влажности,разликују се сл.
Категорије:Веома сув ваздух,сув ваздух,умерено влажан ваздух,веома влажан ваздух.

31.Хидрографски туристички мотиви

-Највећи значај воде за туристичка кретања односи се на могућности развоја различитих

спортова:Пливање,веслање,риболов, као и наглашену саобраћајну функцију воде.

Све копнене воде на површини Земље могу се поделити на:Мора и океане, и копнене воде.Копнене
воде чине:реке,језера,ледници и подземне воде.

32.Одлике морске воде

-Купање у морској води која на организам човека блалготворно делује тремички и механички, заједно
са стимулативним и седативним приморским климатом, представља својеврсну таласотерапију.За
туристичку валоризацију океана и мора, највећи значај имају:температура воде,њена
кретања,салинитет и чистоћа.

33.Табела 5

Класа I Чисте воде,које се у свом природном стању могу употребити за

јавне водоводе,постројења прехрамбене индустрије и оне
капацитете којима је неопходна вода квалитета „вода за пиће“
Kласа II Воде погодне за купање и спортове на води;воде ове класе се могу
користити за водоснабдевање насеља,и тзв. „осетљивију“
индустрију
Класа III Воде погодне за наводњавање,индустрију и узгој
рибе.Пречишћавање ових вода за пиће је могуће,али често није
економично
Класа IV Воде загађене преко максимално дозвољене
концентрације;потпуно неупотребљиве воде(осим са пловидбу и
хидроенергетику)

34.Термоминерални извори

Термоминералне воде су топле и садрже растворене соли и гасове.Температура је најважнија,

првенствено због примене бањских вода у медицинске ,али и у друге сврхе.Према температури воде,
термоминерални извори се деле на:хипотерме(20-34 с),хомеотерме(34-38с) и хипертерме (преко
38с).Према минералном саставу,извори се деле на гвожђевите,алкалне,слане,горке,сумпоровите и
радиоактивне.За термоминералне изворе и бање, у целини се везују 2 функције:лечилишна и
туристичко-рекреативна.

35.Естетски и куриозитетни атрибути

-Естетски атрибути туристичке атрактивности вегетације односе се на облик и боју различитих

биљних врста.

-Куриозитетни атрибути туристичке атрактивности биљног света везани су за ретке представнике,као

и реликтне врсте.

36.Хигијенско-рекреативна и естетско-декоративна функција

-Хигијенско-рекреативна функција даје биљном свету својства туристичко рекреативних мотива, чија је
туристичка вредност утолико већа, што је тангирајуће подручје гушће насељено и јаче урбанизовано.

-Естетско-декоративна функција даје биљном свету својства естетских и пејзажних мотива,чија је

туристичка вредност сразмерна богатству њихових облика и хармонији боја.

37.Национални паркови

-Национални паркови најчешће представљају велике и ненасељене просторне целине, са високим

степеном очуваности природне средине,ненарушене људским активностима.

-Због сложености и разноврсних објеката у свом саставу, национални паркови имају одлике и
геоморголошких,климатских,хидрографских па и туристичких мотива.Због тога је најпогодније
третирати националне паркове као комплексне туристичке мотиве.Подела националних паркова:

1. Флористички национални паркови

2. Хидрографски национални паркови
3. Геоморфолошки национални паркови
4. Меморијални национални паркови
5. Композитни или сложени национални паркови