Pitanja za Leksičko polje BOJA

1. Za razliku od drugih leksičkih polja, BOJE se smatraju izuzetno važnim za proučavanje jezičke i
kulturne klasifikacije sveta. Objasnite zašto.
2. Navedite osnovne podele boja. ​hromatske (primarne) i ahromatske (sekundarne)
3. Hromatske (osnovne) boje su: ​boje koje dejstvuju u prirodi pod uticajem svetlosnih talasa​ ,a
ahromatske: ​boje dobijene kao mešavina drugih boja​.
4. Osnovne dimenzije (osobine) boja u fizičkom smislu su: ​ton (obojenost), zasićenost (intenzitet
boje), svetlina (vrednost boje)
5. Navedite nekoliko sekundarnih boja (u fizičkom smislu) ​bela, crna, siva, roze, braon​. ​/roze,
rezeda, grimizna
6. U fizičkom pogledu, bela i crna boja su ​ahromatske boje​.
7. Najvažnije i najcitiranije delo o istraživanju boja je autora ​Berlin i Kay ​objavljeno 1
​969.​godine.
8. Jezici sveta imaju od ​2 ​do ​12 ​osnovnih naziva za boje (Upišite cifre).
9. Navedite četiri osnovna kriterija po kojima se određuje koje osnovne nazive za boje poseduje
jedan jezik.​1. nije derivat izveden od druge reči, 2. nije hiponim nekog drugog naziva za boje, 3.
u funkciji atributa može da kolocira sa velikim brojem drugih leksema i imenica, 4. govornici
jednog jezika se najlakše i najbrže prisete tih boja
10. Po teoriji prototipičnosti, percepcija boja ne zavisi mnogo od jezika, jer ispitanici ​imaju svoj lični
opseg precepije boja​. (Dopunite iskaz)
11. Navedite implikacionu univerzaliju u vezi sa leksičkim poljem boja, koja počiva na evolucionom
principu. ​ukoliko jedan jezik ima 2 boje to su crna (tamna) i bela (svetla), sledeća boja je crvena,
žuta ili zelena, plava, braon, ljubičasta/ružičasta/narandžasta/siva
12. Navedite primer jezika sa dva termina za boje. ​jezik ​dani​(Papua Nova Gvineja) – ​mili​(tamne i
hladne boje) i ​mola​(svetle i tople boje)
13. U dani jeziku dve lekseme ​mili​i ​mola​pokrivaju sledeće segmente kognitivnog polja boja. ​mili
(tamne i hladne boje) i ​mola​(svetle i tople boje)
14. Ukoliko jezik ima tri naziva za boje, to su ​crna, bela, crvena
15. Ukoliko jezik ima četiri naziva za boje, imaće nazive za ​crnu, belu, crvenu, žutu​,ili nazive za ​
crnu,
belu, crvenu, zelenu​boju.
16. Ukoliko jezik ima pet naziva za boje to će biti sledeće: ​crna, bela, crvena, žuta, zelena​.
17. Ukoliko jezik ima više od pet naziva za boje, ti nazivi (šesti do jedanaesti nazivi)su: ​plava, braon,
ljubičasta, ružičasta, narandžasta, siva​.
18. Navedite kombinaciju boja u leksičkom sistemu od četiri naziva koja „nije moguća“ u jezicima
sveta ​tamna (plava), žuta, narandžasta, svetla (bela)
19. Navedite dva kontra-argumenta koja protivnici univerzalističkog pristupa bojama navode. ​ svaka
boja ima „vrednost“ koja predstavlja nešto značajno za tu kulturu; svaka boja osim svog
osnovnog značenja za boju ima još neka „značenja“ koja se vezuju sa nekim predmetima...
jedno je senzorna percepcija a drugo perceptualna kategorizacija
20. Navedite primere koji pokazuju kolokacijsku ograničenost nekih prideva za boje u srpskom
jeziku. ​riđa, u srpskom jeziku riđa ide uz izraze riđi čovek, riđa kosa
21. Navedite primere upotrebe prideva ​beo​​koji ilustruju semantička proširenja u odnosu na
osnovna značenja ​u tekstovima narodne poezije – sinoniman sa lep, divan, slavan, svetao; u
 narodnim govorima (Beli izvor, Bele vode; Beli Drim, Beli Timok...) – sinonim sa bistar, proziran,
nezamućen, čist
22. Pridevi stranog porekla u srpskom jeziku pokazuju važnmo morfološko, gramatičko ograničenje
u odnosu na prideve domaćeg porekla. To je ​upotreba im je ograničena na određene predmete,
stvari; i to su nepromenjivi pridevi
23. Navedite primere ​anglicizama​u nazivima za boje u srpskom jeziku. ​kaki (ima boju suve zemlje ili
prašine, žućkastosmeđa), pink
24. Navedite primere ​germanizama​u nazivima za boje u srpskom jeziku. ​braon (smeđ), grao (siv),
teget (modar), memun (bledožuta)
25. Navedite primere ​romanizama​u nazivima za boje u srpskom jeziku. ​bež, bordo, krem, lila,
rezeda, oranž
26. Navedite primere ​turcizama​u nazivima za boje u srpskom jeziku. ​grimizli, đuvez, jorgovanli,
kačuni, menevli (izrazi za razne „ljubičaste“ nijanse)
27. Navedite primere ​opisnih nominacija​boja u srpskom jeziku. ​boja mora, boja trule višnje, boja
kajsije, boja kože, boja cigle
28. Nazivi za osnovne boje u srpskom jeziku su: ​belo, crno, crveno, žuto, zeleno, plavo, braon
(smeđe), ljubičasto, narandžasto, sivo
29. Kakav problem predstavljaju lekseme ​braon​i ​smeđ​u pogledu statusa „osnovnih leksema za
boje“ u srpskom jeziku. ​stranog su porekla i u čestoj su upotrebi za boje predmeta (Kupio sam
braon pantalone, Knjiga je u braon koricama)
30. Po čemu se leksema ​plavo ​izdvaja od ostalih naziva za boje u srpskom jeziku? ​po tome što je
plava boja negativno okarakterisana, nju su dovodili u vezu sa nekim tamnim silama, zlim
stvorenjima, lošim stvarima i zlim stvarima koje se s čovekom dešavaju: modrica posle udarca,
promrzli i teško bolesni poprime ponekad sivkasto-plavičastu boju, mrtvaci takođe...
31. Lekseme izvedene od lekseme ​modro​u savremenom srpskom jeziku su:
32. Navedite kulturološki razlog (negativne asocijacije) zbog kojih se upotreba lekseme ​modra
mogla izgubiti iz svakodnevne upotrebe i biti zamenjena sa ​plav. ​za iskazivanje noje uboja,
promrzlima, bolesničkog i mrtvačkog sivo-plavičastog bledila
33. Tvrdnja da je ​plav​u srpskom nastao od nem. ​blau ​nije ispravna jer istorijski u vreme kada se ta
leksema pojavila nemački je uticao samo na leksiku ​rudarske terminologije
34. Leksema ​plav ​je istog porekla kao i leksema ​(potiče iz praslovenskog) πολιός – starogrčki,
pallidus – latinski, fahl - nemački