FAKULTET ZA MENADŽMENT U SAOBRAĆAJU I

KOMUNIKACIJAMA – BERANE

ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ

DRAGUTIN JOVANOVIĆ

STEVO EROR

BERANE, 2010.
 PREDGOVOR
Udžbenik ŽELJEZNIČKI SAOBRAĆAJ urađen je da bi ispunio
potrebe studenata za savladavanjem nastavne materije iz oblasti
organizacije i eksploatacije železničkog saobraćaja i transporta.
Udžbenik je prvenstveno namenjen studentima Fakulteta za
menadžment u saobraćaju i komunikacijama, Saobraćajni smer, Studijski
modul- Željeznički saobraćaj i slušaocima poslediplomskih studija iz te
oblasti i u potpunosti je usklađen sa postojećim nastavnim planovima i
programima.
Materija izložena u udžbeniku vezana je za definisanje mesta
železničkog saobraćaja i transporta u saobraćajnom sistemu, te za
osnove organizacije i eksploatacije železnice za potrebe privrede.
Udžbenik u potpunosti upoznaje, sa osnovnim pojmovima i
terminologijom i najnovijim naučnim dostignućima koja se primenjuju u
organizaciji i eksploataciji železničkog saobraćaja i transporta. Pored
toga, pruža dovoljno znanja i mogućnosti i za osposobljavanje za što
kvalitetnije rešavanje problema koji se javljaju prilikom korišćenja
železničkih saobraćajno-transportnih usluga.
Udžbenik je plod autorovih dugogodišnjih bavljenja
problematikom organizacije i eksploatacije železničkog
saobraćaja i transporta.
Autori posebnu zahvalnost duguju recenzentima — profesoru dr
Vujadinu Vešoviću, dipl. inž. i profesoru dr Đorđu kopiću, dipl. inž. na
korisnim primedbama i sugestijama pri izradi udžbenika.
Svima koji prilikom korišćenja ovog udžbenika otkriju i sugerišu
načine i sadržaje za njegovu dogradnju i usavršavanje autori se unapred
zahvaljuju.
Autori

2
 UVOD
Železnički saobraćaj i transport, zahvaljujući svojim tehničko-
tehnološkim karakteristikama, sve više zauzima centralno mesto, kako u
podsistemu kopnenog saobraćaja i transporta tako i u saobraćajnom
sistemu kao celini. Takav položaj ove saobraćajno-transportne grane
određuju faktori energije, ekologije, ekonomije, bezbednosti i kvaliteta
saobraćajno-transportne usluge. Shodno takvom položaju u saobraćajnom
i privrednom sistemu zemlje, programiraju se strateški pravci daljeg
razvoja železnice i njenog prilagođavanja jedinstvenom evropskom
železničkom sistemu.
Železničke pruge sa svojim službenim mestima, opremljenošću,
tehnologijom i organizacijom izvršavanja osnovnih saobraćajno-tehničkih
operacija direktno utiču na kvalitet pružanja prevoznih usluga svim
korisnicima. Sistemi za signalizaciju se neprekidno usavršavaju uporedo
sa razvojem nauke i tehničkim dostignućima u oblasti mašinstva,
elektronike, automatike i informatike i njihovom konkretnom primenom u
oblasti regulacije saobraćajnih tokova i sveukupnih procesa na železnici.
Svojim funkcionisanjem direktno utiču na nivo bezbednosti železničkog
saobraćaja.
Bezbednost železničkog saobraćaja je izuzetno značajna
karakteristika i jedan od najvažnijih kriterijuma organizovanja i
funkcionisanja železnice kao složenog sistema. Neprekidna briga
celokupne železničke organizacije i korisnika usluga je na podizanju
nivoa bezbednosti saobraćaja, što se ostvaruje delovanjem na skup faktora
bezbednosti, od ljudskog pa do organizacionog. Pored obezbeđenja
adekvatnih tehničkih sistema za regulisanje železničkog saobraćaja, radi
njegovog urednog i bezbednog odvijanja, sprovodi se permanentna
kontrola, kako interna tako i eksterna. Odvijanje železničkog saobraćaja i
transporta, odnosno rad železnice, neprekidno se prati preko mnoštva
kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja. Kvalitativni pokazatelji
eksploatacionog rada pružaju dovoljno dobru osnovu za preduzimanje
raznovrsnih mera i akcija radi što uspešnijeg funkcionisanja saobraćajno-
transportnog procesa, pa i železnice u celini.
Korišćenje propusne moći železničkih pruga znatno utiče na
kvalitet prevozne usluge u železničkom saobraćaju. Sa porastom stepena

3
njene iskorišćenosti raste verovatnoća smanjenja kvaliteta prevozne
usluge. Imajući u vidu standarde kvaliteta usluga ISO 9000, sve više
dolaze do izražaja akcije istraživanja i definisanja normi kvaliteta
prevozne usluge u železničkom saobraćaju.
Eksploatacija i sam razvoj kapaciteta železnice zavise od propusne
moći koju treba istraživati. Ona zavisi od tehničkih, tehnoloških,
organizacionih i upravljačkih parametara i od zahtevanog kvaliteta
prevozne usluge, koji sve probirljivije saobraćajno-transportno tržište od
nje traži.
Korišćenje usluge železnice za potrebe prevoženja u vanrednim
uslovima, kada su tokovi tereta i putnika masovni, podrazumeva
sveobuhvatno sagledavanje svih uticajnih parametara, pravilno planiranje
i ekonomičnu i bezbednu realizaciju prevoženja. Po prirodi tereta,
posebnu pažnju u tome zaslužuju predimenzionirani tereti i opasne
materije, čije prevoženje železnicom zahteva preduzimanje posebnih mera
još u samom toku planiranja prevoženja.