Univezitet u Novom Sadu

Medicinski fakultet

SEMINARSKI RAD
Tema: MASTIKATORNA FUNKCIJA I MOGUĆNOST
ISHRANE
Predmet: Stomatološka žaštita starih osoba

Mentor: Studenti:

Prof.dr Ljubiša Džambas Arnela Pašanbegović 2690/16

Andrijana Šer 2610/15

Novi Sad, jun 2018.

 SADRŽAJ

1. Uvod ...............................................................................................................................2

2. Mastikacija......................................................................................................................3

2.1. Žvačni ciklus.......................................................................................................5

3. Mastikacija i starenje......................................................................................................8

4. Problemi u mastikaciji....................................................................................................9

5. Mogućnost žvakanja, varenje i izbor hrane...................................................................10

6. Zaključak.......................................................................................................................12

7. Literatura.......................................................................................................................13

1
 UVOD

Gerontostomatologija (geron=starac, stoma=usta, logos=nauka) je stomatološka disciplina

koja se bavi istraživanjem procesa starenja te sprečavanjem i lečenjem bolesti usne duplje
starijih osoba.

Starenje je složen biološki proces popraćen smanjivanjem funkcije organa i tkiva. Svi organi
su podložni starenju i promenama koje ga prate, pa tako i usna šupljina. S obzirom na važnost
usne šupljine i zuba vrlo je bitno znati koje su to promene izazvane starenjem, a uočljive su u
usnoj šupljini.

Jedan od problema koji prati starenje i promene u usnoj šupljini je svakako i smanjena
sposobnost žvakanja.

Starije osobe često imaju smanjen broj žvačnih jedinica ili poseduju delomične i totalne
proteze koje zamenjuju njihove prirodne zube. Nošenje protetskog nadomestka rezultira ne
samo očuvanjem estetike već i funkcije zuba. Nedostatak zuba je glavni uzroku poteškoće u
ishrani, pa takve osobe gutaju slabije prožvakanu i nedovoljno obrađenu hranu za daljnju
probavu što rezultira želučanim i crevnim problemima.

MASTIKACIJA
2
(lat. masticatio) - žvakanje

Mastikacija predstavlja složen refleksni akt sa centrom u produženoj moždini. Predstavlja

mahenički deo u ukupnom procesu prerade hrane. Obavlja se naizmeničnim podizanjem i
spuštanjem donje vilice (glavni pokreti) kao i pokretima donje vilice napred-nazad i levo-
desno. Ovi pokreti su omogućeni anatomskim oblikom zglobnih površina donje vilice i
slepočne kosti koje zajedno formiraju TMZ – temporomandibularni zglob.

Mastikatorni pokreti se razvijaju sa nicanjem prvih zuba, odnosno nicanjem prvih sekutića i
njihovim međusobnim kontaktom.

Mastikacija se bazira na naučenim refleksima. Nije urođena funkcija, već se uči ali kada se
jednom nauči postaje refleksna funkcija i zahteva maksimalnu angažovanost centara nervnog
sistema. Sam čin je neuro-muskulatorna aktivnost bazirana na uslovljenim refleksima koji su
vođeni proprioceptorima u periodontalnoj membrani, temporomandibularnom zglobu, jeziku i
oralnoj sluzokoži.

Akt žvakanja se odvija uz stalnu kontrolu i modifikacijau pokreta od strane kore velikog
mozga, a kontrakcije mišića su koordinisane i usklađene.

Pokrete svih struktura koje učestvuju u aktu procesu žvakanja omogućavaju mnogobrojni
mišići koji se za njih pripajaju.

U podizače donje vilice se ubrajaju: (Slika 1.)

-slepoočni mišić (m. temporalis)
-maseterični mišić (m.masseter)
-unutrašnji i spoljašnji krilasti mišići (m. pterygoideus medialis et lateralis)

Temporalni mišić podiže mandibulu, a takođe svojim vlaknima može ostvariti i propulziju i
retropulziju mandibule. Maseterični mišić zatvara usta i podiže mandibulu, a unilateralnomm
kontrakcijom je povlači u odgovarajuću stranu. Krilasti mišić, pored osnovne podizačke
uloge, ostvaruje i propulziju i rotiranje donje vilice.

U otvaranju usta učestvuju i mišići poda usne duplje:

-digastrični mišić (m. digastricus)
-genioglosalni mišić (m. genioglossus)
-milohioidni mišić (m. mylohyoideus)

Uz mišiće, u mastikaciji učestvuju i zubi, parodontalna tkiva, usne, jezik, nepce i pljuvačne
žlezde.

3
 Slika 1. Mišići podizači donje vilice

Trajanje celog akta žvakanja je individualno i zavisi od velikog broja faktora, ali prosečno
traje 15-18 sekundi. Efikasnost je takođe različita i zavisi kako od vrste i stepena obrade
hrane, tako i od stanja zdravlja oralnih struktura. Hrana se sitni do nastanka zalogaja (bolusa),
odnosno sitnih komada prikladnih za gutanje.

Snaga zagriza je individualna i zavisi od broja i oblika zuba, valjanosti okluzije, snage mišića
i drugih faktora. Kod osoba sa zubnim protezama ona se znatno smanjuje (u proseku 50%).

4
 ŽVAČNI CIKLUS

Mastikacija se sastoji od ritmičkih, dobro kontrolirasih pokreta otvaranja i zatvaranja usta.

Ova aktivnost je pod kontrolom CPG (Cetnral pattern generator) moždanog centra koji je
odgovoran i za druge mišićne aktivnosti poput disanja, hodanja i sl. Žvačni ciklus odvija se u
dve faze:

1. faza otvaranja 

2. faza zatvaranja

Radi lakšeg snalaženja i razumevanja, kretnje žvakanja možemo posmatrati u dve zasebne
ravni: sagitalnoj (Slika 2 i 3) i frontalnoj (Slika 4). Opseg kretnji u trećoj ravni (horizontalnoj)
jasan je iz prikaza u navedene dve ravni.

ŽVAČNI CIKLUS NA RADNOJ STRANI

Sagitalna ravan

Slika 2. 

5
Faza otvaranja - Funkcijsko otvaranje počinje iz položaja centralne relacije. Prilikom
otvaranja usta posmatrana incizalna tačka (1), simfiza mandibularnih centralnih sekutića,
pomiče se malo prema naprijed u svrhu prihvaćata hrane (2). Na polovini puta do
maksimalnog otvaranja posmatrana incizalna tačka vraća se u liniju šarnirske osi otvaranja i
prelazi je vraćajući se prema posteriorno (3). Taj deo kretnje služi i uvlačenju hrane u usnu
šupljinu. 
Faza zatvaranja - iz posteriornog položaja maksimalnog funkcijskog otvaranja (4) hrana biva
ubačena dublje u prostor usne šupljine potpomognuta nešto anteriornijom kretnjom mandibule
koja traje do polovine pokreta zatvaranja (5), a zatim se mandibula vraća prema posteriorno i
u položaj maksimalne interkuspidacije (6).
Molari na radnoj strani slede opisanu kretnju incizalne tačke, no ona je geometrijski
usklađenija sa kretnjom u temporomandibularnom zglobu na radnoj strani te sledi
karakteristike te kretnje.
Kretnja kondila na radnoj strani počinje rotacijsko-translacijskim pokretom kondila koja se
nastavlja u istu rotacijsku kretanju do oko polovine iznosa otvaranja i ponovne translacijsko-
rotacijske kretnje u zadnjoj trećini otvaranja. Kretnja kondila pri zatvaranju identična je, ali
recipročna kretnji kondila prilikom otvaranja.

ŽVAČNI CIKLUS NA NERADNOJ STRANI

Sagitalna ravan

Slika 3.

6
Faze otvaranja i zatvaranja gledane na incizalnoj tački mandibule na radnoj i neradnoj strani
su identične ali razlika je u kretnjama molara i kondila. Bukalne kvržice donjih molara slede
putanju prema kojoj se događa mala anteriorna kretnja (puno manja nego na radnoj strani)
koja već u početnoj fazi otvaranja prelazi liniju šarnirske osi i spušta se gotovo vertikalno
prema dole. U fazi zatvaranja dolazi do malog pomaka prema anteriorno koji ostaje očuvan
gotovo do kontakta zubi u položaju maksimalne interkuspidacije.Kondil na neradnoj strani
sledi opsežniju putanju sa naglašenijom translocijskom kretnjom. Inicijalno odvaja se od
tesnog dodira sa zglobnom jamicom i spušta prema dole i napred - na taj način taj zglob
orbitira oko jače opterećenog zgloba na radnoj strani.

Frontalna ravan

Slika 4.

Faza zatvaranja - prvi deo te faze vezan je uz smeštanje hrane između zuba i drobljenje hrane
i traje do vertikalne udaljenosti zubnih nizova od oko 3 mm. Na toj udaljenosti započinje
druga faza - mlevenje hrane. Mandibula je pozicionirana 3-4 mm prema lateralno i bukalne
kvržice donjih zuba nalaze se nasuprot bukalnih kvržica gornjih zuba. Mandibula se zatim
vraća se u položaj maksimalne interkuspidacije a hrana se protiskuje iz bukalnog vestibuluma
u pravu usnu šupljinu kroz lingvalne prostore među zubima. Ako hrana nije dokraja
samlevena jezikom se hrana vraća u prostor između zuba i bukalnog vestibuluma i druga faza
zatvaranja se ponavlja dok hrana ne bude potpuno samlevena. 
Kretnja kondila opisana je i limitirana vrednostima Bennetova ugla za kondil na neradnoj
strani i imedejatnog pomaka u stranu mandibule pri lateralnim kretnjama za kondil na radnoj
strani.

7
 MASTIKACIJA I STARENJE

Sa godinama dolazi do određenih promena na stomatognatnom sistemu (promene na

temporodmandibularnom zglobu, gubitak i propadanje zuba, propadanje parodonta, smanjenje
mišićne mase i snage mišića i dr). Ove promene na stomatognatnom sistemu odraziće se i na
njegove funkcije, pa samim tim i na funkciju žvakanja. Obzirom da je funkcija žvakanja
smanjena, to će uticati i na mogućnosti ishrane i mehaničke prerade hrane u ustima, kao
početne faze varenja.

U bezubim ustima jezik delimično preuzima funkciju zuba. Bolus se formira između jezika i
tvrdog nepca, pri čemu se donja vilica maksimalno približava gornjoj.

Što se tiče zvačnih sila, postoji bitna razlika između nasilaca proteza i osoba sa intaktnim
zubnim nizom. Zagrižajne sile kod osoba sa protezom, naročito totalnom, su značajno manje
u odnosu na osobe sa prirodnim zubikom. Osobe s prirodnim zubima više generišu energiju
kroz bolus, dok nosioci proteza veće deo žvačne energije distribuiraju van bolusa, direktno
preko protezne ploče na potporna tkiva. Kao rezultat ove specifične dinamike kod nosilaca
proteza, često se javlja stres potpornih tkiva što može usloviti inflamaciju sluzokože i bržu
resorpciju alveolarne kosti.

Veštački zubi u protezi moraju biti postavljeni tako da omogućavaju funkcionalnu ravnotežu
muskulature uključujući i kontrolu nad hrano i položajem bolusa između okluzalnih površina
veštačkih zuba.

Izgubljeni zubi ili neadekvatne protetske nadoknade, značajno menjaju pokrete pri žvakanju i
mogu prouzrokovati bolove, disfunkciju pa čak i mentalne stresove.

Sa gubitkom broja zuba menja se i tip mastikatornih kretnji i mišićna aktivnost.

Pri izradi protetskih nadoknada mastikatorna efikasnost mora biti tretirana zajedno sa
ostalnim faktorima kao što su estetika, fonetika i neuromuskulatorna adaptacija!

Slika 5.
8
 PROBLEMI U MASTIKACIJI

Postoji nekoliko razloga koji dovode do promena i otežane mastikacije koji se obično viđaju
kod osoba starije dobi. Promene mogu nastati na zubima, desnima, jeziku, pljuvačnim
žlezdama, nervima i mišićima ali mogu biti izazvane i neadekvatnim protetskim radovima.
Promene su sledeće:

- propadanje zubika i gubitak zuba

- loša retencija proteze
- suva usta (xerostomia)
- rane i promene na oralnoj sluzokoži
- infekcije oralne sluzokože
- oboljenja i disfunkcija TMZa
- karcinomi
- prelomi viličnih kostiju
- stanje posle moždanog udara (šlog)
- Parkinsonova bolest
- Myastenia gravis
- multipla skleroza
- neurološki problemi

Tretman

Ne postoji specifičan tretman za osobe sa problemima u mastikaciji, nego on zavisi od uzroka.

Tretman može sadržavati medikamentu terapiju, hiruršku terapiju i druge metode kao što je
npr radioterapija. U nekim slučajevima ishrana može biti narušena duži vremenski period, pa
je prisutna malnutricija. U tom slučaju je neophodno obezbediti enteralnu ili parenteralu
ishranu, ali to se dešava u retkim situacijama.

Suočavanje sa problemom

- jesti mekšu hranu u manjim zalogajima

- polako žvakati dok god hrana ne bude dovoljno razmekšana i usitnjena, te potpuno
spremna za gutanje
- zameniti čvrstu hranu polutečnom ili tečnom kako bi se nadoknadili potrebni nutrijenti

Potrebno je napomenuti da je neophodan makar jedan čvrsti obrok u toku dana, jer potpuna
zamena čvrste ishrane tečnom na duži vremenski period dovodi do atrofije mišića probavnog
trakta.

9
 MOGUĆNOST ŽVAKANJA, VARENJE I IZBOR HRANE

Zubi imaju primarnu ulogu u pripremi hrane usitnjavanjem većih delova na manje koji se
mešaju s pljuvačkom kako bi se formirao bolus (zalogaj) koji će biti progutan. Ovo mešanje
hrane s pljuvačnim enzimima je bitna komponenta u inicijalnoj fazi varenja hrane. Pljuvačka
je neophodna za proces žvakanja pa promene u njenom sastavu i količini mogu otežati samo
žvakanje, ali i gutanje hrane. Pljuvačka je kao lepak koji drži komadiće hrane zajedno
omogućavajući formiranje bolusa, a istovremeno deluje i kao lubrikant koji podmazuje usnu
duplju, oblaže zalogaj i olakšava gutanje hrane. Proces usitnjavanja hrane i pretvaranja iste u
bolus je praćen aktivacijom čula ukusa što doprinosi uživanju u hrani i osećaju zadovoljstva.

Smanjena funkcija žvakanja će utjecati na sve ove komponente. Osobe sa smanjenom

žvačnom funkcijom imaju smanjenu sposobnost usitnjavanja hrane. Osobe s ovim problemom
imaju običaj da izbegavaju žvakanje i gutaju nedovoljno sažvakane velike zalogaje hrane što
može povećati rizik od gušenja ali drugih poremećaja i oboljenja u gastrointestinalnom traktu.

Broj i distribucija preostalih zuba, ili prisustvo protetskih nadoknada će takođe utjecati na
mogućnost žvakanja. Retencija konvencionalnih proteza se odvija pomoću oralne
muskulature te sila adhezije i kohezije koje deluju preko sloja pljuvačke smeštenog između
protezne ploče i oralne sluzokože. Komadići hranu u ovomm slučaju deluju kao
destabilizirajući faktori tokom žvakanja, budući da sile na protezu deluju ekscentrično, pa je
pritisak jezika neophodan za stabilizaciju proteze. Ovo je veština koja se teško uči, pogotovo
kod osoba starije dobi, a koja se lako može izgubiti akosu proteze izvan usta duži vremenski
period (npr period bolesti)

Mogućnost i efikasnost žvakanja se može proceniti na osnovu varijabli koje deluju na

sposobnost razgradnje hrane. Procenjuje se veličina „test hrane“ koja je žvakana određeni broj
ciklusa ili do mere dok ispitanik ne oseti da je spremna za hutanje. Zatim se ispitna hrana
(formirani bolus) uklanja iz usta i analizira. Metoda je pokazala smanjenu učinkovtost
žvakanja kod smanjenog broja zuba, kod ispitanika sa dve totalne proteze, ali kod osoba s
jednom parcijalnom protezom koja je u kontaktu sa prirodnim zubima.

Utjecaj dobi na samu mogućnost žvakanja je zanemarljiva iako postoji samanjenje oralne
motoričke funkcije verovatno usled smanjene mišićne mase.

Na mogućnost žvakanja utječu i broj i raspodela preostalih zuba, ali i stanje parodoncijuma.
Osobe sa uznapredovalnom parodontopatijom imaju povećanu mobilnost zuba (razlabavljeni
zubi) pa je i efikasnost žvakanja smanjena.

Određena istraživanja su dokazala da varenje zavisi kako od vrste hrane, tako i od mere u
kojoj je hrana sažvakana. S godinama se javljaju određene promene u gastrointestinalnom
traktu koje uključuju smanjenu prokrvljenost želuca i atrofiju resica u zidovima tankog creva
što utječe na sposobnost starijih osoba da probave i apsorbuju hranu.

10
Izbor hrane utječe na sposobnost žvakanja. Budući da je žvača sposobnost progresivno
smanjena gubitkom zuba, postoji i progresivan osećaj otežanog žvakanja. Kada osoba shvati
da određenu hranu teže žvaće, uglavnom se odlučuje da istu hranu izbegava, a ne da ustaraje s
izazovom. Postoje određene skupine namirnica koje je teže žvakati, i one većinom obuhvataju
sveže voće i povrće, orašaste plodove i meso. Međutim, zeleno lisnato povrće ne stvara
probleme u žvakanju, ali se zeleni listovi lepe i ostaju na krilatni deo protetskih nadoknada,
što osobi stvara nelagodan osećaj naročito u javnosti jer je za čišćenje neophodno da protezu
izvadi iz usta što nije socijalno prihvatljivo u društvu.

Zbog smanjene funkcije i gubitka zuba osobe izbegavaju sirove namirnice, naročito voće i
povrće, koje su ključne namirnice u ishrani. Smanjen je unos vlaknaste hrane, a povečan unos
zasićenih masti i šećera, a samim tim je povećan i udeo energije koji se dobija iz hrane.

Jedna od strategija suočavanja s problemom smanjene funkcije žvakanja je promena načina

pripreme hrane. Međutim ona ima i svoje dobre i loše strane. Ovako pripremljena hrana je
često prekuvana i dovodi do gubitka mikronutrijenata iz namirnica kao posledice denaturacije
proteina, što znatno menja raspon haranljivih materija koje se unose u organizam. Karoten je s
druge strane biološki dostupniji u kuvanoj hrani nego u sirovoj. Takođe, osobe teže da skidaju
kori sa namirnica (npr sa jabuka) a upravo kora je izvor vitamina C, pa je samim tim smanjen
i njegov unos.

Promene načina ishrane uglavnom imaju odraz na mikronutrijente koji su neophodni

organizmu u smislu obnove ćelija i usporavanja procesa starenja (antioksidansi, vitamini,
minerali). Svako smanjenje hranljivih materija može imati širi utjecaj na druge organe i
organske sisteme, naročito na kardiovaskularni sistem.

Postoji mnogo načina da se poboljša funkcija žvakanja. Bilo da je reč o saniranju oštećenih
zuba, izradi mobilnih proteza, fiksnih nadoknada ili proteza na implantima, rezultat je uvek
poboljšana funkcija žvakanja. Izrada protetske nadoknade i saniranje bilo kakvih oštećenja u
usnoj duplji koji su uzrok otežane i loše funkcije žvakanja je uvek bolje nego izmena načina
ishrane.

Slika 6.

11
 ZAKLJUČAK

Udeo starije populacije u svetu se ubrzano povećava, a samim tim povećava se i interes za
oralno zdravlje starijih osoba. Oralno zdravlje predstavlja važan deo opšteg zdravlja, a
uključuje zdravlje celokupne usne šupljine, odnosno zdravlje zuba, parodontalnog tkiva,
sluznice i žlezda slinovnica. Povezanost između oralnog i opšteg zdravlja posebno je vidljiva
kod starije populacije. Loše oralno zdravlje predstavlja rizik za opšte zdravlje, a sistemske
bolesti mogu povećati rizik od nastanka oralnih bolesti.

Dakle, potrebno je kontinuirano raditi na jačanju svesti o brizi za oralno zdravlje svih dobnih
skupina, naglašavajući važnost svakodnevne temeljite higijene i redovnih kontrolnih pregleda
kod doktora dentalne medicine. Dobro oralno zdravlje može znatno pridoneti kvaliteti
sveukupnog svakodnevnog života.

12
 LITERATURA

- Textbook of Geriatric Dentistry, Third Edition. Edited by Poul Holm-Pedersen, Angus W.

G. Walls and Jonathan A. Ship. © 2015 John Wiley & Sons, Ltd. Published 2015 by John
Wiley & Sons, Ltd.

- J Nutr Elder. 1989;9(2):14-24, Horwath CC

- Stomatološka protetika – Totalna proteza, Drugo dopunjeno i preštampano izdanje; M.

Krstić, A. Petrović, D. Stanišić-Sinobad, Z. Stošić @ 1998 Velarta, Beograd

- Stomatološka gerontoprotetika / Ljiljana Tihaček-Šojić, Ivica Stančić. - Kragujevac : Koraci,

2009 (Kragujevac : Grafostil)

13