а) Положај тежишта попречног пресека

Површине профила који чине попречни пресек су:

Ознака профила Површина

IPN 400 A1 = 118.000 cm2
UPN 120 A2 = 17.000 cm2
L 150x100x10 A3 = 24.200 cm2
Укупно A = 159.200 cm2

За одрећивање положаја тежишта попречног пресека потребно је прво поставити

произвољан координантни систем yOz.

Слика 1. Усвојени координантни систем

За приказани координантни систем координате тежишта појединих елемената

попречног пресека су:

Ознака профила y координата тежишта z координата тежишта

IPN 400 yC1 = 7.750 cm zC1 = -20.000 cm
UPN 120 yC 2 = 3.900 cm zC1 = 6.000 cm
L 150x100x10 yC 3 = 7.840 cm zC 3 = 4.810 cm

Сада се статички моменти попречног пресека могу одредити преко обрасца:

3
S Z =  yCi  Ai = yC1  A1 + yC 2  A2 + yC 3  A3 = 1170.528 cm3
i =1

3
S y =  zCi  Ai = zC1  A1 + zC 2  A2 + zC 3  A3 = -2141.598 cm3
i =1

Координате тежишта су:

SZ
yc = = 7.353 cm
A
Sy
zc == -13.452 cm
A
Добијене вредности се могу приказати скицом:

Слика 2. Положај тежишног координатног систем

b) Моменти инерције за главне тежишне осе

Сопствени моменти инерције стандардних профила су:

 Ознака I yi cm 4 I zi cm 4 I yzi cm 4
профила
IPN 400 I y1 = 29210 I y1 = 1160 I yz1 = 0cm 4
UPN 120 I y 2 = 364 I y 2 = 43,2 I yz 2 = 0cm 4
L 150x100x10 I y 3 = 552,6 I z 3 = 198,5 I yz 3 = -192,8

Координате тежишта стандардних профила у тежишном координатном систему

попречног пресека су:

Слика 3. Координате у тежишном координатном систему

 координата тежишта  координата тежишта
Ознака профила
cm cm
IPN 400 C1 = 0,397 C1 = -6,548
UPN 120 C 2 = -3,453 C 2 = 19,452
L 150x100x10 C 3 = 0,487 C 3 = 18,262

Тежишни моменти инерције за координатни C систем су:

I 1 = I y1 + c12  A1 = 34269,019 cm 4
I 2 = I y 2 + c 2 2  A2 = 6796,63 cm 4
I 3 = I y 3 + c 32  A3 = 8623,535 cm 4

I1 = I z1 +  c12  A1 = 1178,639 cm 4

I 2 = I z 2 +  c 2 2  A2 = 245,843 cm 4
I 3 = I z 3 +  c 32  A1 = 204,250 cm 4

I1 = I yz1 +  c1 c1  A1 = -307,074 cm 4

I 2 = I yz 2 +  c 2 c 2  A2 = -1141,722 cm 4
I 3 = I yz 3 +  c 3 c 3  A3 = 22,621 cm 4

I = I 1 + I 2 + I 3 = 49689,185 cm 4
I = I 1 + I 2 + I 3 = 1628,732 cm 4
I = I1 + I 2 + I 3 = -1426,175 cm 4

Моменти инерције за главне тежишне осе се рачунају по обрасцу:

I1 =
1
(I  + I ) + 1 (I  − I ) + 4 I 
2 2

2 2
I1 = (I  + I ) − (I − I ) + 4 I 
1 1 2 2

2 2
I1 = 49731,469 cm 4

I 2 = 1586,448 cm 4

c) Положај главних оса инерције

Положај главних оса инерције се одређује по обрасцу:

2 I 
tg 2 = −
I  − I
1  2I


 = arc  −  = -16
2  I  − I  
Слика 4. Положај главних оса
Напомена: Тежишна оса са већим моментом инерције најкраћим путем прелази у осу
са највећим моментом инерције – осу (1). Оса (2) се добија заокретањем осе (1) за 90˚
у позитивном математичком см
d) Елипса инерције

Положај главних оса инерције се одеђује по обрасцу:

I1
i1 = = 17,674cm
A
I
i2 = 2 = 3,157cm
A

Слика 5. Елипса инерције

е) Моменти инерције за заокренути координатни систем

Вредност момената инерције за заокренути координатни систем у односу на главни

координатни систем се рачунају применом следећих образаца:

I u = I1 cos 2  + I 2 sin 2  = 46081,679 cm 4

I v = I1 sin 2  + I 2 cos 2  = 5119,808 cm 4
I uv = ( I1 − I 2 ) sin  cos  = cm 4