Република Српска

ОПШТИНА ПЕЛАГИЋЕВО И
ОСНОВНА ШКОЛА „ВАСО ПЕЛАГИЋ“
ПЕЛАГИЋЕВО
Број: ___________________
Дана, 15. 12. 2013. године

ОПШТИНА ПОЖАРЕВАЦ
(за Предсједника општине )

ПРЕДМЕТ: МОЛБА за долазак у радну посјету Предсједнику Општине

Пожаревац представника Општине Пелагићево,
родног мјеста Васе Пелагића.

Василије (Васо) Пелагић је рођен 1838. године у Горњем Жабару,

данашњем Пелагићеву у Републици Српској. Родитељи му од миља дадоше
име Васо које касније остаде као такво, мада нису ни слутили да ће тај мали
несташко, којег је мајка безакоником прозвала, јер није хтио постити Часни
пост, бунтовник у животу постати и многи државници ће се њега плашити. По
завршетку основне школе уписује гимназију, а 1857.године прелази на
богословију због боље сарадње у ондашњој неписменој Босни, која је у страху
живјела под турском влашћу. Васо Пелагић желио је да буде народни учитељ,
да шири међу својим људима идеје о слободи, братству и јединству, о чему
свједоче његова три подигнута прста на споменику испред школе, подигнуте
њему у част 1969.године, а тада је и село Горњи Жабар промијенило име у
Пелагићево. Васо Пелагић је написао многа дјела, а међу којима предњаче:
Народни учитељ; Руковођење за српско-босанске, херцеговачке,
старосрбијанске и македонске учитеље, школе и општине; Историја босанско-
херцеговачке буне итд.
Васо Пелагић је изванредна личност, сасвим изузетна појава у животу
народа Босне и Херцеговине у другој половини деветнаестог вијека. Човјек
необичне енергије, снажног темтерамента, упорног и несаломљивог
карактера, он је неколико деценија вршио знатан утицај на своју заосталу
средину, прочуо се далеко изнад граница своје домовине. Читав живот му је
био испуњен бурним догађајима. Прогоњен и у раду онемогућаван са разних
страна, затваран и сумњичен, физички малтретиран. Ништа га није могло
зауставити на путу којим је био пошао. Покушавали су да га корумпирају, али
су сви покушаји остали без резултата, или, још боље и тачније речено, још су
га више учвршћивали у намјери да истраје, а тиме су само још више
изоштравали његову борбеност……
Васо Пелагић је послије последњег хапшења затворен у казнионицу у
Пожаревцу. Ту је исцрпљен и болестан, умро 25. јануара 1899. године и
сахрањен на затворском гробљу, тајно, као робијаш.
У затвору Васо је писао и своје последње дјело „Аутобиографију“ коју није
завршио.

1
 Народни учитељ, Васо Пелагић сахрањен је ноћу тајно, на затворском
гробљу као робијаш, из пакости тадашњег режима. Власти нису дозволиле
пријатељима да га пренесу у Београд или његово родно мјесто Горњи Жабар,
данашње Пелагићево. Да није било Мите Ћурчије, Васиног пријатеља, ни за
гроб му се не би знало. Мита је, пред смрт, заклео сина да га сахране у гроб
Васе Пелагића, што је овај и учинио. Пелагић, нажалост, ни дан данас, послије
105 година, није ослобођен из затворског гробља, а на споменику пише:
„Овдје почивају два пријатеља: Васа Пелагић рођен 1838- 1899. и Мита
Ћурчија…
То је један од великих разлога зашто смо се одлучили да Вас посјетимо
у Пожаревцу, да разговарамо о нашем и вашем Васи Пелагићу и са једне
стране његовим великим дјелима, а са друге стране неправди која је учињена
према њему, и нашој жељи на коначно Васине кости дођу у његово родно
мјесто, гдје личности као Васо Пелагић заслужују а много раније је то требало
бити учињено.
Желимо да Вам у неколико реченица напишемо нешто о родном мјесту
нашег великана Васе Пелагића.
У цијелости ћемо вам навести репортажу о Пелагићеву која је у предговору
књиге Монографија Основне школе „Васо Пелагић“ аутора Милана
Несторовића, дугогодишњег директора ове васпитно-образовне установе.
„Поносита Мајевица расплела зелене косе и маше над питомим
ливадама и пољима што се купају у златним зрацима сунца.
С друге стране модра Требава подигнутих вијеђа, са густим пошумљеним
брежуљцима и гранитним стијенама, огледа се у бисерним потоцима ужег
завичаја. А између ових горостаса, у срцу Посавине, у њедрима просторне
равнице, угнијездило се велико и напредно село, Пелагићево.
Са сјевера и истока запљускују га зеленомодри таласи немирне Саве
чији се жубор стапа са кликтајем шеве и фијуком вјетра. Из било ког краја
Пелагићева да погледаш, пред тобом пуца широка посавска равница
показујући као на длану све своје љепоте.
У центру општине је Основна школа „Васо Плагић“, „сеоска
љепотица“, како је прозваше при отварању давне 1969.године, а она то и сада
јесте јер је још увијек лијепа и очувана, и успјешно одолијева зубу времена.
Око школе је парк пун цвијеће и зеленила, а крај улаза у овај храм велика
биста Васе Пелагића, напредног револуционара и борца, који је рођен у
Пелагићеву. Васо поносито стоји испред школе као њен вјерни чувар и свако
ко улази у школску зграду застане пред великаном и снагом и величином
његовог дјела понесе лик Пелагића у својим мислима.
У продужетку школе никла је велика спортска дворана која је отворена 2011.
Године, а на отварању је лично био Предсједник Владе Милорад Додик и
Министар просвјете и културе Републике Српске Антон Касиповић.
Заслужили су млади Пелагићева, ову дворану, јер је спорт традиција нашег
мјеста, а првенствено одбојка.
Недалеко од школе је Храм Светога Пророка Илије, који сија вјером
свих мјештана, који су средствима општине и својим сопственим преуредили
овај свети храм, како споља, тако и изнутра. Ту у близини је стара школа у

2
којој се одавно не изводи настава, али је адаптирана у модерну амбуланту
породичне медицине.
Преко пута амбуланте је споменик погинулих бораца и изузетно лијепа зграда
борачке организације, а испред су плоче са њиховим именима; да се не
забораве. Да се никад не заборави младост отргнута из топлине породичног
дома, младост која је пала за нашу будућност. У центру општине је пошта,
полицијска станица, центар за социјални рад, управа прихода, катастар, банке
и друге установе.
Млада општина Пелагићево формирана је 1993.године, а њена зграда је
такође у центру, увијек отворена за све грађане. Општина ома око 8.000
становника.
Пелагићево је пољопривредни крај и на његовој територији простиру
се велике плодне оранице са морем пшенице и богата кукурузишта златних
плодова. Ако погледаш даље, шире се и поносити шепуре воћњаци отежали од
румених јабука и модрих шљива.
Становништво се бави и сточарством, и многа домаћинства имају велике
уређене објекта за тов стоке.
Будућност Пелагићева могла би бити и у туризму, а Жабар Бара има сав
потенцијал који би се могао уз адекватна улагања искористити.
Поред свог овог богатства, у Пелагићеву ради пуно самосталних трговина,
банака, угоститељских објеката, као и великих предузећа попут:
ПД“Напредак“, ДОО“Лазаревић“, ДОО“Бранка“, ДОО“Ауто-рад“,
ДОО“Житопосавина“ и многих других, који својим обавезама и порезима
пуне буџет Општине.“
Пелагићево је смјештено је на магистралном путу Тузла –Жупања и коридору
Бања Лука – Бијељина. Од Брчког је удаљено 20 км, од Бијељине 50 км, а од
Шамца 30 км.
Према усменим предањима прва школа у Горњем Жабару, садашњем
Пелагићеву формирана је прије 170 година, односно 1841. године, као
конфесионална школа, а што се и повезује са Васиним рођењем.
Поводом обиљежавања 130. годишњице рођења Васе Пелагића, 1969.
године је изграђена нова, модерна спомен школа Васи Пелагићу, добровољним
прилозима грађана и радних организација из четири републике бивше
Југославија: Босне и Херцеговине, Србије, Цене Горе и Хрватске, као спомен
истакнутом народном трибуну, просвјетитељу, народном љекару и првом
социјалисти Балкана, Васи Пелагућу. Приликом отварања школе донесена је
и Одлука о промјени имена мјеста Горњи Жабар у ПЕЛАГИЋЕВО.
Увођењем националнх странака у БиХ 1991. године већина школа у
БиХ је промијенило називе. Наша школа је до рата припадала општини
Градачац и тада су све школе на општини добиле друге називе изузев наше
школе које је и тада а и данас са истим називом „Васо Пелагић“.
На подручју ове општине постоји само једна основна школа, али
немамо средње школе него наши ученици скоро сви одлазе у Брчко Дистрикт
у средње школе, јер нам је та општина најближа (20 км), а и избор средњих
школа је доста велики.

3
 Ова школа је имала и има доста успјеха у свом раду о чему је
позната широм бивше Југославије, а сада у Републици Српској и БиХ.
Навешћемо само један интересантан успјех, од тих успјеха.
-1972/73. године, женска одбојкашка екипа наше школе је постигла
невјероватан успјех. Постали смо прваци Малих олимпијских игара БиХ, а
затим на квалификацијама освојили 1. мјесто и пласирали се у 1. Савезну
лигу бивше Југославије. Била је то најмлађе екипа са ученицама 7. и 8.
разреда у Југославији и представљала прави феномен. Цвијета Стакић,
најбоља одбојкашица ове екипе, још као ученица 8. разреда је постала члан
репрезентације Југославије и постала једна од најбољих одбојкашица
Југославије.
Посебан успјех за ову одличну ученицу и врсну одбојкашицу је атлетика.
Цвијета Стакић, као ученица ове Школе, је на „Кросу Политике“ у Београду
1970. године освојила прву златну медаљу за школу и ову средину. Али
Цвијета је овај успјех поновила 4 године заредом и поставила рекорд једне
ученице основне школе.
Врло интересантан је један податак везан за тај успјех. Наш познати новинар
и спортски коментатор Драган Никитовић овако је рекао, цитирам:“Прва на
циљ стигла је Цвијета Стакић из Основне школе „Васо Пелагић“ из
Пелагићева. Драги гледаоци, не знам из којег је то града, али јавићу вам
касније.“
Мислимо да је овим све речено и да нема човјека у Пелагићеву коме срце на
заигра од ових ријечи.

Поводом 150 година од рођења Васе Пелагића, 1988. године наша

Школа је организовала ПРВЕ СУСРЕТЕ основних школа са именом Васе
Пелагића из цијеле Југославије. Укупно је таквих школа било шест из
сљедећих мјеста: Београда, Падежа код Крушевца, Лесковца, Зенице, Босанске
Отоке код Крупе и наше Школе. Било је то изванредно и незаборавно дружење
и такмичење ученика и наставника у трајању од три дана.
Тада је потписан Споразум о устоличењу ових Сусрета сваке године али
у различитим школама, али ни тада није било ни помена да се изврши
покушај преношења костију Васе Пелагића у његово родно мјесто.
Нажалост, због отежане политичке ситуација а касније и рата на
просторима бивше Југославије ови Сусрети су били и последњи.
У БиХ и Републици Српској нема више школа са именом Васе
Пелагића изузев наше школе, али су у Србији све три школе задржале име
Васе Пелагића.

Школске 2009/2010. године, Наставничко вијеће и Школски одбор наше

школе и Скупштина општине Пелагићево донијели су Одлуку о проглашењу
школске 2009/2010. године , годином јубилеја из сљедећих разлога:
- 170 година од рођења Васе Пелагића (1838.) и 110 година од његове
смрти (1899.) године,
- 170 година од оснивања ПРВЕ школе у Пелагићеву (1841-2010.) година,

4
 - 40 година од изградње Спомен школе Васи Пелагићу и промјене имена
Горњи Жабар у Пелагићево,
- 20 година од организовања првих Сусрета основних школа са именом
Васе Пелагића из бивше Југославије.
- Организација ПЕДАГОШКИХ сусрета од стране Педагошког покрета
Србије под називом „Пелагић поново међу својим Пелагићевљанима“.

Сагласности за ове манифестације смо добили и од Министарства просвјете

РС и Републичког педагошког завода.
Циљ ових јубилеја је свакако био и покушај наставка започете
активности од 1988.године - организовања Сусрета основних школа са именом
Васе Пелагића и почетка врло важне ОДЛУКЕ за нашу Општину, „повратак
Васе Пелагића у свој родни крај“, односно преношење костију Васе Пелагића
из Пожаревца у родно мјесто.
Тим поводом изашла је књига „Монографија Основне школе
„Васо Пелагић“ (170 година од оснивања прве школе), аутора Милана
Несторовића, директора школе, а на овој манифестацији присуствовао је
велики број мјештана ове локалне заједнице.
Педагошки сусрети Васо Пелагић у организацији Педагошког покрета
Србије наставили су да додељују традиционалну престижну Годишњу награду
„Васа Пелагић“ за врхунска остварења у образовању, а уручивање ових
признања за 2009. годину у тринаест категорија је одржано 23. јануара 2010.
године у Основној школи „Васо Пелагић“, родном месту великог учитеља и
народног трибуна.

Програм „Педагошких сусрета у Пелагићеву“ садржи следеће:

а) Културно-умјетнички програм
- Рецитал – „Химна Васи Пелагићу“
- Ученици – „Писмо Васи Пелагићу“
б) Поздравне ријечи и бесједа
в) Уручивање Годишње награде „Васа Пелагић“ за врхунска остварења
у образовању 2009.године,
д) Разговор о теми „Васо Пелагић“ као учитељ и реформатор васпитања
и образовања
ђ) Поруке учесника сусрета у Пелагићеву.

Добитници Годишње награде „Васа Пелагић“ за врхунска остварења у

образовању за 2009. годину, према одлуци жирија, којим је председавала доц.
др Маргит Савовић су:
• Др Милутин Милутиновић и Радојко Јововић из Крагујевца, аутори
Споменице „Век Учитељске школе у Крагујевцу: (1871-1971)“ –
педагошка књига године
• ОШ „Васо Пелагић“ у Пелагићеву – п е д а г о ш к а у с т а н о в а
године
• Часопис „Иновације у настави“ из Београда – п е д а г о ш к о
гласило године

5
 • Иван Ружичић из Чачка – п е д а г о ш к и к р и т и ч а р г о д и н е
• Зорица Сентић из Кана –
добротвор године у образовању
• Гордана Стаменковић из Београда – н о в и н а р г о д и н е у
образовању
• Љиљана Ђуровић из Горњег Милановца – п е д а г о ш к и
практичар године
• Нада Митровић из Главичица – п е д а г о ш к и р у к о в о д и л а ц
г од и н е
• Милка Бабарогић из Врњачке бање – в а с п и т а ч г о д и н е
• Олгица Јовановић из Београда – с о ц и ј а л н и р а д н и к г о д и н е
• Ана Петровић из Јагодине – с т у д е н т г о д и н е у
п е д а г о г и ј и.
Иако су уредно и благовремено на ове Сусрете позвани и представници
Основних школа „Васа Пелагић“ из Београда (Котеж), Лесковца и Падежа
нико није присуствовао овим свечаностима.
Основна школа „Васо Пелагић“ је сигурно најуспјешнија установа
општине Пелагићево у којој наставно особље предвођено директором с
великим ентузијазмом и љубављу образује и васпитава младе нараштаје.
Наши ученици су међу најбољима у средњим школама и на факултетима, а
многи су данас на важним и одговорним позицијама широм Југославије. А зар
је, могло бити другачије?
Личност и дјело Васе Пелагића су дубоко уткани у нашу школу и средину и ми
само настављамо путем великана. Његов дух је увијек присутан међу
ученицима , који познају Васин трновити пут, његову бескомпромисну борбу
за свој народ, али и књижевни рад.
Свака кућа у Пелагићеву има Народног учитеља који се чува као икона и гдје
људи траже савјете за своје здравствене проблеме.
Лик Васе Пелагића је врло интересантан за писање па чланови литерарне
секције пишу о свом земљаку често и врло успјешно.
Овом приликом ћемо вам навести пјесму наше ученице Зорице Кнежевић која
је на Пелагићевим Педагошким сусретима одржаним 23.јанура 2010. године у
нашој школи одушевила све присутне.

ПЈЕСМА ВАСИ ПЕЛАГИЋ

У мраку ропства изабрао си свјетлост

и ишао ка њој непоколебљивог лика,
у тами непросвијећености хтио си знање
и свјесно кренуо путем страдалника.

Подигао си главу у покореној земљи

побунио се против неправде и силе,
и зато, што си се борио за угњетени народ
тамнице су ти, другарице биле.

6
 Пркосио си својим несаломљивим духом
кроз говоре и књиге давао наду,
трновитим путем грабио си напријед
и ниси посустао у свом раду.

Нису те уништили окови и ропство

јер си напредне идеје засијао у народу,
„прогледали су слијепи“ и кренули сложно
у борбу за напредак, знање и слободу.

Својим си постојањем обиљежио вијек

а страдањем показао пркос и вољу,
одредио си пут развоја и прогреса
и за цијелу земљу будућност бољу.

А своме си роду оставио аманет

да се за слободу и истину бори,
и сада, послије сто седамдесет љета
свака твоја мисао као сунце гори.

Ићи ћемо путем којим си кренуо

ми, твоји потомци, кличемо то гласно,
наставићемо борбу за твоје идеје
и увијек ћемо живјети, као и ти, часно.

Постоје неке сличности које повезују Васу Пелагића и Петра Кочића. И

један и други су били велики бунтовници слободарски орјентисани и
визионари напредних идеја, али од власти понижавани, гоњени и затварани.
У Кочићевим родним Стричићима већ скоро пет деценија одржава се Кочићев
збор, гдје се низ манифестација одржава баш у његовом селу.
А додјела награда за оне најуспјешније у стваралаштву је не Кочићевом
родном буњишту.
Узгред да напоменемо, наш ученик Сајло Софић, 9 2 разред, је овогодишњи
побједник у литерарном стваралаштву на 48. Кочићевом збору и добитник
награде „Змијањче“.
Наш ученик и његова наставница су били фасцинирани свим тим културним
дешавањима Кочићу у част, а наш Васо Пелагић као да је заборављен.
Не, ми мјештани Пелагићева нисмо га заборавили, желимо да наш
великан почива на свом родном огњишту уз све почасти које је заслужио.
Имамо пуно идеја, а једна од њих је да се устоличе Пелагићеви педагошки
сусрети који би трајали најмање једну седмицу и осмишљени многим
културним садржајима.
То му дугујемо ми, његови земљаци, али и сви остали жиром бивше
Југославије.
Када су Дучића успјели донијети из Америке у родно Требиње, можемо и ми
нашег Васу из Пожаревца у Пелагићево.

7
 Овим нашим дописом жељели бисмо да покушамо исправити неправду
према Васи Пелагићу и макар послије 105 година његовог тамновања и
лежања у пожаревачком затвору и гробљу, обићи то мјесто, бити ваши гости и
видјети какве су могућности да се коначно та неправда према једном великом
човјеку исправи. Наравно да би то били први наши контакти гдје бисмо
обавили један срдачан разговор на ту тему и донијели одговарајуће закључке
за наставак сарадње у покушају рјешавања ових питања.

Директор ЈУ ОШ“Васо Пелагић“ Начелник општине Пелагићево

Милан Несторовић Симо Стакић, дипл.ецц

Пелгићево, 15.12.2013. године