Pradedine Priče I Četiri Bojne Vojvode ĆIRILICA2

Р. Ст.
Мићић
Прадедине приче
Четири бојне Војводе

Рајко Ст. Мићић
Прадедине приче и Четири бојне Војводе
Издавач
Nine Horses Journey
All rights reserved
Уредник
Леа Милић
Лектура и коректура
Милан Цветић и Леа Милић
Дизајн насловне стране

Зорана Верешки
Графичка обрада текста

Милан Цветић
Припрема и штампа
Зоран Живковић
Тираж
100
ISBN 978-86-80896-10-6
Београд 2019.
Ова књига је власништво издавачке куће Nine Horses Journey.

Свако копирање, прештампавање, објављивање или дистрибуција
целе књиге или њених делова, без предходне писмене дозволе
издавача је забрањено и представља кршење ауторских и издавачких
права, те је законом кажњиво.
Р. Ст. Мићић
Увод
Шта нас чини оним што јесмо? Име, висина, тежина,

телефонски број, адреса, блиске и релативне релације
са скуповима индивидуа око нас. Фиктивни идентитет
тренутка, који носи наше име. Обележена кутијица
меса и костију личног постојања. Ја се зовем ... да ли
уопште имам име, и да ли ми је дато на рођењу, или
далеко раније, када сам још увек била само концепт
жеља неког будућег постојања? Шта је човек, а поготову
шта је човек без сећања?
Толико много и толико силно волимо постојање,
и верујемо у сопствену изузетност. Верујемо у Бога
... не верујемо у Бога, већ у неки виши принцип ... не
верујемо у Бога нити у било шта друго, и покушавамо
да само верујемо у нас саме, јер нас све друго може
издати. Урбани, cool и trendy. Tako je “in” радити DNA
анализе, тако модерно. Заробљени у кругу конфор-
мизма и егоманије.
Вратимо се на веровање. Вера у нешто често
-3-
4 Рајко Ст. Мићић
дефинише човека, те се некада каже – “Ти си оно у

шта верујеш!” Ваша лична перцепција реалности је ус-
ловљена вашим веровањима. Убеђена сам да људи који
верују у нешто, који верују у Бога много једноставније
проналазе свој пут кроз живот. Веровати је, као имати
концесију на исправност и непогрешивост, знати да
си у праву и имати мапу живота у рукама. Искрено
мислим да је живот верујућих људи позитивно јед-
ноставнији и мање збуњујући него оних који то нису.
Увек сам им завидела, ја, са мојим компликованим,
конфликтним мислима...
Док ово пишем, мислим на мога прадеду, једног
изузетног, вредног и поштеног човека, који је трасирао
свој пут кроз живот пратећи свој религијско-патриот-
ски компас. Код њега није било дилема. Бог је био на
небу, Краљ је био на земљи и Отаџбина је била у срцу.
Књига коју држите у рукама написана је давно,
далеко пре свих наших рођења.
Написао ју је Рајко Ст. Мићић, мој прадеда, народни
човек и просветар, који је свој просветарски позив
сматрао светим, и у том позиву нашао своју људску
сврху и судбину.
Учитељ, школски надзорник, референт минис-
тарства просвете, самоизграђени интелектуалац,
друштвено-активни хуманиста и кмет београдске
општине (високи општински функционер), који је са
торбицом шареницом из села Рашчића код Ивањице,
као дечко стигао у Београд, где се сам, радећи као
служинче по бољим београдским кућама изборио за
своју егзистенцију, опстајући квалитетом убеђења и
Увод 5
непоколебљивог етичког кода.

Припадник је бројне генерације Пан-словенских
идеалиста, која је живела на преласку 19 у 20 век; ге-
нерације људи који су искрено веровали у братство,
јединство и у Србију слободију; у срећну и светлу бу-
дућност, у Југославију, неку вековима сањану земље
заједништва, у братство и јединство, у унификацију
јужних Словена, као и у етичке принципе успеха кроз
личне напоре, истрајност, вредноћу и рад.
Његове приче (Прадедине приче) несумњиво имају
вредност историјског сведочанства, које је дао као
неко ко је учествовао у догађајима у тим временима
преломним за историју Србије и Југославије.
Главне теме су му биле живот учитеља, догађаји из
првог светског рата, цртице из живота људи из народа
и живота свештених лица. Верујем да су сви ликови
који су поменути у његовим причама, стварни људи,
представљени под својим правим, личним именима.
Његов језик је мало архаичан, али заиста лако читљив.
Други део књиге је репринт његове књиге Четири
бојне Војводе, оригинално штампане у Београду у
штампарији Давидовић 1923. године.
Дивно ми је било читање биографија Војвода кроз
визуру мога прадеде, покушавајући да схватим, како
су савременици у тим временима гледали на своје
војсковође, своје победнике и ратне шампионе.
Можда ће некоме засметати како прадеда пише
о Македонији, или Црној Гори. Разумем, али то је
било такво време. Македонија је била Стара Србија а
Црна Гора, друга Српска Држава. То су биле тадашње
геополитичке чињенице, и ја сам само веродостојно

пренела све његово писање, без икаквих корекција.
Прадедин закључак на крају књижице Четири бој-
не Војводе - о српском селу, срочен на једној јединој
страни пре скоро стотину година, и данас, такав ка-
кав је, када би био примењен, био би напредни план
опоравка Србије. Прадеда је био носилац Албанске
Споменице као и ордена Црвеног Крста.
Слава њему и свим другим српским ратницима
који су се борили или дали животе да би ми били где
смо сада!
Да би знали где идемо, никада не смемо заборавити
одакле долазимо!
Леа Милић
Београд, 23. март 2019. године
Рајко Ст. Мићић – Биографија
Рајко Ст. Мићић рођен је 1868. године у Рашчићима,

засеоку села Шуме, смештеног на улазу у планински
градић Ивањицу.
Године 1882 пеши-
це долази у Београд
на даље школовање и
уписује се у Теразијску
гимназију, коју завр-
шава 1885. За све вре-
ме свога гимназијског
школовања издржа-
вао се послужујући по
бољим београдским
чиновничким кућама.
Школске 1885/6 упи-
сао се у Беог радску
Учитељску школу, коју
Рајко Мићић са ћерком Лепосавом је завршио 1890 године,
-7-
на државној стипендији (био је државни благодејанац,

како се то тада говорило).
У то доба, по завршетку школе, млади учитељи нису
могли да бирају место службовања, већ су били др-
жавно распоређивани. Рајко је септембра 1890, добио
своју прву постају у једној од варошица југозападне
Србији. Током година учитељевања свуда је градио
углед и поштовање. Захваљујући томе, 1909. године
Министар просвете и академик Љуба Стојановић,
поставља га на положај вршиоца дужности сталног
школског надзорника.
Увек се борио за поштење и социјалну правду, те
се залагао за бесплатне школске кухиње, оснивање
Стрељачких савеза, Земљорадничких задруга, Књиж-
ница и читаоница, уређење школских вртова и дру-
гих активности које су доприносиле побољшању жи-
вота мештана. Такође је био активан у удружењима
наставника.
У приватном животу, несрећа га није мимоишла
– од своје седморо деце, губи петоро, која умиру од
дечијих болести или туберкулозе.
Са почетком Балканских ратова, септембра 1912
мобилисан је у чину резервног пешадијског наред-
ника. 1913 постаје ађутант познатог родољуба и на-
ционалног радника Тодора Станковића-Нишлије. Те
исте године постављен је као просветни надзорник у
Прилепу (како он каже–у Марковом граду), где остаје
све до октобра 1915, када су због Бугарског напада
регрутовани сви учитељи способни за војну службу.
Њега је тај напад затекао у Скопљу, на допусту у посети
Рајко Ст. Мићић – Биографија 9
породици, где му је супруга Зорка Мићић службова-

ла као учитељица. Због напада, почело је повлачење
становништва, па су породично, са две ћерке евакуи-
сани из Скопља преко Косова. Породица је отишла
ка Косовској Митровици, а Рајко у Битољ, одакле је
војска даље 16 новембра 1915. евакуисана ка Солуну.
Од јануара 1916. у Солуну је у нашем Генералном
конзулату, радио на сакупљању, образовању и слању
наших ђака у Француску. Јануара 1917 постављен је за
цензора у пошти Врховне комаде. Од децембра 1917,
постављен је за школског надзорника Битољског и
Михоринског округа, са седиштем у месту Бач, да
би октобра 1918, даље био пребачен са службом за
Прилеп. Новембра 1919. добија посао Секретара Ми-
нистарства просвете у одељењу за Основну наставу
у Београду и 1920. постаје Референт Министарства
просвете, и остаје на тој функцији следећих 6 година,
након чега се пензионише.
Као веома популаран народни лидер, 1926. године,
на локалним изборима, био је укључен на Демократ-
ску изборну листу др. Косте Куманудија, професора
универзитета. Након победе Демократа на изборима,
постао је Кмет београдске општине за ресор Санитет
и Социјално старање а касније и трећи члан Судског
одсека. Остао је на овим функцијама све до укинућа
општинских самоуправа од стране шестојануарског
режима 1929.
Био је активан у великом броју социјално-до-
бротворних организација. Био је један од значај-
них чланова Савеза трезвене младежи, Соколског
удружења (у управи за Београд 3) и члан председ-

ништва подмлатка Црвеног Крста. Био је председ-
ник Црквено-општинске управе и Савета цркве Св.
Николе у Београду и један од ктитора булбулдерске
цркве Св. Лазара у Београду.
Носилац је Албанске Споменице и Ордена Црвеног
Крста (1932.)
Написао је публикације: Светосавска прослава на
земљишту ослобођене отаџбине 1918, Народне школе
на земљишту слободне Отаџбине у 1917-1918 години,
Четири бојне војводе, Животни пут једног просветног
радника, уредио је Споменицу Косовског Великому-
ченика Св. Кнеза Лазара. Сарађивао је и у стручним
школским часописима: Учитељ, Учитељски весник,
Наса народна школа, Школски радник, Педагошки
преглед, Просветни гласник, Школски покрет, Народ-
ни просветитељ, Народне новине (Дачићеве), Босанска
вила, Народна просвета, Југословенски учитељски
глас, Ђачки напредак, Завичај, Зраци и Мирољуб.
Умро је у Београду 1947. године где је и сахрањен
на Новом Гробљу.
Први Божић у туђини
У
СВОМЕ ВЕКУ ИМАО САМ три велике жалости, и ни
за једну од њих не бих вам могао казати, која је
по својој јачини осећања бола била јача...
Прву велику жалост доживео сам 18. јануара 1912.
године, када сам изгубио моју дивну и премилу кћер
Босиљку. Њен губитак за мене је био бол без пребола,
рана за коју је само рака лек...
Другу велику жалост осетио сам 14. новембра 1915.
год у језовитим и страшним тренуцима, када сам мо-
рао оставити тле своје драге Отаџбине под утисцима
и пакленим звуцима: грувања топова, праске пушака
и клокота митраљеза у борби пред Битољем, у којој су
наши прослављени ратници „Бабунски орлови”, чини-
ли и последње напоре за част оружја и спас Отаџбине,
једног витешког и поштеног народа. Осећање да ми
и наши витешки браниоци, и поред дотле нечувеног
пожртвовања, и ненадмашног јунаштва, губимо Отаџ-
бину, у којој нам остају домови и незаштићена нејач у
- 13 -
њима - било је очајно, безнадежно. У тренуцима, када

сам се тога дана обрео, у један час поподне, код Ка-
нала, на туђем земљишту, срце ми се парало од бола...
Тужно јецање и мени и осталим избеглицама, био је
једини лек нашем неизмерном болу за изгубљеном
Отаџбином...
***
Вардарац је помамно дувао и ледио не само барице, по

неравној солунској калдрми и око мола, које постају за-
пљускивањем пенушавих таласа, са широког солунског
залива, од којих се гора једрилица, склоњених у заливу,
повијала час на једну, час на другу страну, мислиш: е
сад ће потонути, - већ је ледио срж у костима јадних
наших сиромашних, а слабо збринутих избеглица.
Брижних и у неизвесности са својима у поробљеној
Отаџбини; овде још ни од кога неприхваћени; општа
утученост и неизвесност, шта им односи тмурни сту-
дени дан, а шта им доноси још хладнија мрачна и црна
ноћ! У њиховој је машти владала права пустош и ст-
варала страшну слику смака света.
И 19. децембар освануо је за наше избеглице широм
Солуна и залива и хладан и гладан, када се кроз њихове
родове, муњевитом брзином пронео глас:
„Дошао стари Краљ!”...
Многи су ту вест потврђивали и изјавама да су га
чак и видели. Једни су тврдили, да су га видели на
прозору нашега конзулата, који је био недалеко од
Први Божић у туђини 15
чувене Бејас Куле1, с десне стране улице, идући вили

Алатиниа, у којој су младо Турци, били 1908. године
затворили збаченог султана Абдул Хамида Кана. А
понеки су причали, да су га видели у корпи мотор
бицикла, у вожњи кроз варош.
И једни и други били су у праву, јер се заиста седи
Краљ, за време бављења у Солуну, често појављивао
на прозору кабинета нашег генералног консула /Рајка
Винтровића/ у дугој седој бради; а ређе је виђан у
шетњи кроз варош на мотор бициклу, још ређе у ауту.
Краљ би дуго и сетно, а дубоко забринут, посма-
трао кроз прозор пролазнике улицом; и нарочито
би, пун бола и очинском бригом и љубављу, својим
погледом пратио наше војнике, који су туда пролазили
и журили се, да изврше своје задатке, које су они, и
поред нечувених и физичких и друштвених напора
најревносније испуњавали...
То је староме краљу дало снаге да истраје у патњама,
заједно са својим народом и да га припреми и одуше-
ви за јуначка славна дела, којима је прославио себе и
своју отаџбину...
Доласком старога Краља у Солун, силно је подигнут
клонули дух и малаксала снага наших, дотле очајних
избеглица. Заборављени, у овоме месту и од Бога и
од људи - доласком Краљевим, наступили су за њих
сношљивији и ведрији дани. Ускоро по том срећном
обрту, по наше избеглице, они су збринути, нарочито
1 Име изведено из турског назива Беле Куле, познатог

споменика и музеја лоцираног у Солунској луци, а која је један
од препознатљивих симбола града. Турски: Beyaz Kule.
сиротнији сталеж, како са станом, тако и са најнуж-

нијим потребама за одржање живота. То је још више
улило храбрости и дало снаге нашим напаћеним из-
беглицама, да се одрже и поред свих напора и недаћа,
скопчаних са животом у туђини, далеко од своје родне
груде и својих најмилијих. А према своме племенитом
и великодушном Краљу, гајили су дубоку побожну
љубав и оданост, јер га виде у својој средини, зајед-
но у патњи и душевном болу, али испуњена вером у
срећније дане нашега племена...
На Св. Јована 1916 у Солуну.

Рајко Ст. Мићић, Сретен М. Дамјановић, Влад. Сретеновић учитељ
***
Освануо је 25. децембар 1915. године, дан Православног

Божића. Олимп, који је са југозападне стране затвара
Солунски Залив и планина Кортач која са североис-
точне стране ивичи Халкидиско полуострво, чији су
врхови покривени белим покривачем, овога јутра,
увијени су у густу непровидну маглу, као Синајска
Гора, у време доласка Израиљаца под њу...
Божић ове године прослављују у Солуну две нације:
срећни Грци у својој слободној отаџбини у своме дому,
и ми Срби - тужне избеглице у туђини, туђој кући и
завичају... Сама помисао како смо у својој слободној
Отаџбини радосно дочекивали и прослављали овај
велики и најрадоснији хришћански празник, у зајед-
ници са својима, изазивала је болно осећање у души
наших забринутих избеглица. А помисао да наши
заостали на згариштима својих домова у поробљеној
Отаџбини, можда многи од њих нису ни у животу, јер
до тада о њима нису никаквих вести имали, чинила
их је безгранично очајним...
Иако је то Божићње јутро било хладно, а небо
натмурено, наше су избеглице, од раног јутра, у ма-
сама хитали у нашу скромну црквицу Св. Саве, да
се усрдно као никада дотле, помоле Богу за васкрс
драге Отаџбине, и за здравље и спас својих заосталих
у њој. Црквица је била мала, да у се прими све наше
побожне избеглице, већ је њено скромно двориште
било испуњено њима.
Очекивао се и долазак на службу омиљеног старог
Краља Петра и када у цркву уђоше, и заузеше место

испред десне певнице Генерални конзул Р. Винтровић,
са особљем консулата, ађутант Њ. В. Краља пуков-
ник Илија Ђукановић и други, очи свих присутника у
цркви, биле су упрте на ту страну, да виде Краља, али
авај! њега није било. Убрзо се сазнало да старом краљу
нешто није добро, и да због тога не може доћи на служ-
бу. То сазнање учинило је дубок и тужан утисак на све
присутне у цркви, и још више појачало бол њихових
душа у тренуцима побожног размишљања о свима
страхотама овога крвавога рата и његовим страшним
последицама по нашу државу и целу нацију...
Свети храм био је испуњен мирисом тамјана и из-
мирне, и блеском од упаљених кандила пред распећем
и другим иконама на иконостасу од воштаница упаље-
них на великим чирацима и полијелеју, и у рукама
многобројних присутника светој литургији. Архијер-
сејску службу, са осам свештеника и хилендарским
архимандритом Лукијаном, обављао је ондашњи епис-
коп Битољски Варнава. Служба је извођена узбуђено,
побожно, и са пуно достојанства, а праћена од наших
избеглица са највећом пажњом и побожношћу.
Још у току службе, многи и многи побожни присут-
ници, узносећи своје искрене и топле молитве Творцу
за спас Отаџбине и својих у њој, за којима толико силно
чезну, утирали су своје сузне очи, па се могао чути и по
који тихи јецај оних, који нису могли одолети плими
тужних осећања...А када је по свршетку литургије,
Епископ Варнава, узбуђеним гласом, отпочео своју
беседу:
„Побожни хришћани, и драга браћо моја.

Ми данас прослављамо најрадоснији хришћански
празник - Свето Христово Рођење у туђини, далеко од
своје Отаџбине и својих најдражих, за које не знамо:
да ли су у животу и да ли имају насушнога хлеба, али
посигурно знамо, да се у многим нашим храмовима, у
поробљеној Отаџбини, не поје свата литурђија, јер их
је гнусни непријатељ употребио за војне магацине, па
чак, грех је рећи и за смештај коња, а њихове служи-
теље потукао, растерао и интернирао. Тамо се данас
не мећу пушке уз пристав Божићне печенице, нити се
разлеже весела песма и попевка, већ плач и лелек да се
до неба чује. И због тога и душа нашег доброг Краља
и свих нас пати, и испуњена је неизмерним болом и
бригом за њих тамо у...”
После тих речи, просвећенога Епископа Варнаве,
тихи плач и јецај појединих претворио се у спонтани
општи јецај, поготову, свих присутних у цркви, што је
силно коснуло и душу самог беседника, те је узбуђеним
гласом, и кроз сузе довршио своју беседу, вером у Бога
и Његову правду, да ћемо Светло Христово Васкрсење
прославити у слободној отаџбини са својима.
И његове последње речи у беседи: „ХРИСТОС СЕ
РОДИ”, отпоздрављене су са сузним очима и јецањем:
„ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!”.
То је мој трећи бол и велика жалост...не било их
више!...
Миладин Масаловић
М
ЕЂУ НАШИМ ВИШИМ ОФИЦИРИМА који су ис-
трајном и савесном службом у трупи задо-
били стручну спрему, у минулим ратовима
бриљирају имена пуковника: Душана Васића, Мило-
вана Плазине, Милутина Стефановића, Косте Кне-
жевића, Велимира Бољића, Миладина Масаловића
и других. О њиховом јунаштву, самопрегоревању и
вештини командовања постоје многе истините при-
че и анегдоте, које ће се дуго причати и преносити
с колена на колено. У историји наших ратовања од
1912 до 1918 године њихова ће имена златним словима
бити забележена. Они су познавали душу својих вој-
ника. Међу њима се вазда налазили. Знали су када и
појединце и ово треба похвалити и наградити, а када
треба опоменути и казнити. Строгост и правичност
била им је најдрагоценија врлина. То маси импонује,
и она јој се вољно и безусловно покорава.
Ја ћу сада испричати само једну анегдоту о
- 21 -
пуковнику Миладину Масаловићу, јунаку са Бабуне

и Бакарног Гувна, из које ће се најбоље видети његово
родитељско старање и поступање према војницима,
као и њихова оданост и послушност према њему.
То је било на Овчем пољу, 1913 године, пред мучки
напад Бугара. Очевидац, официр, прича своме коман-
диру, о Масаловићу и његовим војницима ово:
„Драги мој командиру! Данас сам имао једно од
највећих задовољстава у животу. Био сам у логору
пуковника г. Масаловића, о коме си ми и ти причао,
а о коме сам и од других дивне ствари слушао. Када
сам стигао у његов логор, и видео се са неким од мојих
сељака, пођем колу, које су војници уз свирку гајда
играли. Један играч, Ваљевац, ређао је бројанице за
бројаницом, како само Ваљевци знају. Одморни и за
игру орни, војници су из гласа подврискивали, као
да нису на предстражи, већ на каквој свадби, или
слави. Један крупан, и као дрен здрав војник, који
само посматраше игру у колу, слушајући бројанице и
подврискивања, гласно ће узвикнути: „Подврискуј!
Подврискуј! Ласно ти је подврискивати, кад те чича
Масал храни; што ниси то чинио кад си... На те узвике,
из гомиле, зачу се један одсечан и строг глас:
-Дајте ми вамо ту лолу што тако говори!...
То је био глас пуковника Масаловића који је био
међу својим војницима, посматрао их какви су у игри
и слушао њихове бројанице и подскочице2 . Војник,
који је оне речи изговорио, брзо се прибра, и приђе
2 шале или шаљиве кратке песмице

Миладин Масаловић 23
пуковнику са речима:
-Заповедајте, господине пуковниче. Масаловић га
оштро погледа и строгим гласом упита:
-Шта ти море оно трабуњаш, што лупаш којешта?
Војник се ни најмање не збуни, већ слободним гла-
сом одговори:
-Господине пуковниче, ја не трабуњам и не лупам
којешта, већ говорим истину, коју не бих говорио да
сам знао да сте Ви ту јер је срамота човека у очи хва-
лити; а говорио сам је и увек ћу је говорити у вашем
одсуству, јер је истина, а истина се сме говорити. Да
Бог да ме прва непријатељска пушка погодила, ако
сам знао, да сте ви ту. Ја знам, од када смо нас двоји-
ца дошли под вашу команду, да водите најозбиљније
старање о нашем здрављу, па нас, господине пуков-
ниче, и добро храните, да смо се, право да вам кажем,
подгојили и осилили. Нека вам мој друг који је у колу
највише подврискивао каже: је ли му кадгод пре дола-
ска под вашу команду и на ум пало да поигра и броји
бројанице? Ако, господине пуковниче, налазите да
сам погрешио, ви ме казните; а ја ево, и пред вама сада
службено кажем, да је онај мој друг добио вољу за игру
и поскочице „што га чича Масал храни”. Ево, упитајте
све војнике, па ако они то не потврде, стрељајте ме!
Пуковник Масаловић, хладно саслушавши говор
отреситог војника, и уверивши се о његовој искре-
ности у говору, пружи му двадесет динара и рече:
-Ово ти је јуначе, да купиш вина за се и другово кад
нађеш, да се мало почастите.
Војник радосно прими ову напојницу и рече:
-Хвала господине пуковниче, и молим вас да ми

опростите. Не зовем вас само ја – чича Масал, тако вас
зову и ови наши војници, јер вас сматрају нешто више
од команданта, и воле вас и поштују као свога оца.
Пуковник Миладин Масаловић, био је оличење
војничких врлина: спреман и у свему савестан, строг
и правичан; у љутим и крвавим ратним окршајима
одлучан и неустрашив војсковођа.
Аџија
М
АЛИ РАСТОМ, СИТНЕ ГЛАВЕ, ниска чела, ду-
гуљастих, упалих образа, са избаченом
шиљастом брадицом у вечитом покрету, уста
великих – од увета до увета, ситних плавих очију, а
дуга, шиљаста носа – Аџија је био сушта слика „Бе-
лога ђавола”.
Нико му у породици није био аџија, то јест није
ишао на аџилук, на онај прави аџилук у свету земљу,
па ни он, али је ипак целога века носио име самозва-
ног аџије...
У младости, док је био још у родитељској кући, свет
и душа му је било да неком нешто натруни и напакости.
Да поквари игру, да завади, да се потуче с друговима
у игри, да учини невиђено неку штету другоме, да по
туђим виноградима бере грожђе и друго воће, иако је
то све имао и у свога оца, – били су врло чести подвизи
- 25 -
нашега Аџије. Његов мирни и тихи отац, налбантин3

Дане, често је призиват од ућумата4, узимат на одговор,
и плаћао глобе за његове детињарије. Мала је, испод
цркве светог Пантелејмона, пиштала од њега.
У месојеђе, пред ускршњи пост 1876 године, пукла
је, једне вечери, од каменице глава Хаџи-Мустафином
сину Омеру, младићу од осамнаест година, и хећиму5
је требало доста труда и времена да Омеру залечи
разбијену главу. Нико није видео одакле је каменица
полетела ни ко ју је хитнуо, али како се то десило у
мали испод цркве светог Панталејмона, којом је Омер
прошао, враћајући се кући из свог винограда, – сумња
је одмах пала на Дановог сина Иву.
Кадија је наредио заптијама 6 да одмах потраже
Иву у кући његових родитеља, и да му га жива или
мртва донесу у ућумат. Заптије су кадијину заповест
ревносно извршиле, али Иву не само што нису мог-
ли пронаћи у родитељској кући, већ су претражили
целу варош, па га нису могли пронаћи, нити је ико
знао, или хтео казати где се он сакрио. Тако се сумња
претворила у пуно уверење да је извршилац злочина
био Данев син Ива.
Ива се вешто скривао неколико дана у скривници
једног свог даљег рођака. Таквих скривница у Јужној
Србији није мали број ни по градовима ни по селима,
посталих у зло турско доба ради заштите образа и
3 покривач коња
4 среско начелство
5 лекар
6 управник области; стражар, редар који одржава ред
Аџија 27
живота „сиротиње раје”. Али кад је од свога рођака

сваког дана обавештаван да га заптије не престају
тражити, он се уплаши да га најзад не пронађу, те оз-
биљно стаде размишљати како ће им умаћи. Но куда
да бежи? Да иде у Србију слободију-далеко је, а не зна
ни пута. Стога се реши да бежи низ Вардар, на југ, па
шта му Бог и срећа да...
Мајка Јевка дотурила му је преобуку и нешто но-
ваца, да му се нађе за пут док не стигне у неко место
и не нађе посао који ће га хлебом хранити. У то време,
у звано „пусто турско време”, кад неки кривац учини
криминал у једној кази7, па се пребаци у другу казу,
нико га тамо не гони нити пита из које је казе и шта је
тамо радио. Па тако и Ива, чим је срећно једне ноћи
измакао из велешке казе неузнемиравано, идући из
места у место, стиже најзад у Солун. Знао је да у Со-
луну има приличан број пословних људи из Велеса,
и прва му је брига била, кад је тамо стигао, да кога
од њих потражи. Срећа га је послужила, те је идући
поред пристаништа наишао баш на свога комшију и
доброг пријатеља свога оца, ужара Јордана Тасића,
који га неколико дана задржи код себе.
Ивину пажњу јако је занимало оно вечито коме-
шање и великоварошка врева, а нарочито се дуго за-
државао поред залива, од Бејаз-куле до великог прис-
таништа, посматрајући до тада чудо невиђено: гору
једрилица, усидрених у пристаништу, и других које
долазе у пристаниште, или се из њега крећу на пучину
7 нижа територијално-политичка јединица
првобитне поделе турске територије
са развијеним једрима, као и знатан број мањих, већих

и највећих пароброда. Ништа му се у Солуну није
толико допало колико море, лађе и живот на њима.
Иначе други живот у Солуну није имао дражи за њега,
јер заправо, иако је већ био у осамнаестој години, сем
земљорадничких послова око винограда, гајења дувана
и афиона 8 , другога заната и рада није знао. И кад је
већ ту, а Света гора близу, реши се да оде у Свету гору,
и Ускрс проведе у Хилендару.
Захвалио је свом добром комшији Јордану на гос-
топримству, па се на страсни понедељак крене у Свету
гору, али не да се закалуђери и ту остане, већ да се,
као човек, мало прошета и види чувене светогорске
манастире и задужбину Немањину, Хилендар, о коме
је свако хришћанско дете у Велесу слушало и знало.
У Свету гору стигао је у уторак навече, и заноћио у
једном мање познатом манастиру, па тек сутрадан, од
манастира до манастира, приспео је у Хилендар.
Старешина братства манастира Хилендара, архи-
мандрит Партеније, није био одушевљен његовом по-
сетом, али, Бога ради, примио га је за неко време. Ива
му је казао ко је, одакле је, и зашто је од куће побегао.
Одмах му је наговестио да не мисли ту дуго остати, већ
само да се за неко време склони, док се његов злочин
не заборави. Док буде у манастиру, биће им поуздан
и радиће све што му нареде.
Ива се трудио да буде заслужан манастирског хле-
ба. Окретан и вредан све је послове и пошурице 9у
8 биљка мак
9 ситнице
Аџија 29
манастиру и на манастирском имању радио с вољом

и успешно. Каткад бивао је и у манастиру на вечерњу,
полуноћници или служби. Али га, поред свега царског
бљеска у манастиру, и божанствене службе у њему,
срце није вукло за монашким чином и животом.
Старешини и његовој опатији Ива је, због своје
окретности и послушности, ушао у вољу, и они би га
због тога задржали у манастиру докле год он хоће, али
њега је неодољиво вукла жеља да се што пре врати у
Велес. Ваљда је Омеру већ зарасла глава, и можда се
и заборавило на њега.
И тако једнога јутра у почетку месеца јуна он се опро-
стио са старешином, братством и послугом манастирс-
ком, па крене за Велес. Од старешине добио је довољно
новца за трошак до свога места. Успут се често одмарао
покрај пута у хладу гумастих дудова, којим обилују краје-
ви поред друма од Халкидика до Велеса.
Једном тако одмарајући се у дудовом хладу, у близини
Демир-капије, заспа. Спавајући усни како му се родитељи,
пријатељи и знанци радују повратку; испитују га где је
био, како се тамо провео, и о свему другом чиме би могли
задовољити своју љубопитљивост. А он, сав блажен и
усхићен што се опет налази у свом милом завичају и међу
својима, прича им како је ишао на „аџилук” , да је био
и на Христовом гробу, и у Витлејему и у свима местима
свете земље. Али кад се из сна пренуо, спазио је крај
себе, у хладу, непозната човека где седи. Снажна, крупна
људина, густих црних бркова, са пушком преко крила,
улила је силан страх у душу пренераженог Иве. Све му
свици затреперише пред очима. А када га непознати
пита: „Од каде си ти бре?” – Ива се мало охрабри, па му

брзо одговори: „Ја сум асли од Велес.”
„А куде си бија, бре?” – поново га упита непознати,
на што му Иво, и не гледајући га, од страха, одговори:
„Ишаја сам на аџилак” - па се диже, и са речима: „Остај
со здравје!”, брзим корацима продужи пут, не смејући
се ни обрнути да боље види страшног, непознатог чо-
века, премда је искоса често мотрио да онај не иде за
њим. Успут је сретао људе, жене, децу, чобане, и свима
је усрдно називао Бога, не плашећи се ни од кога и ни
од чега, али му човек кога је видео кад се и сна пробу-
дио, није силазио с ума. Међутим, онај страшни човек
био је или пољак или комита10. Ипак је од њега имао и
неке добити, јер се њему првом представио као „аџија”,
и до Велеса, ко би га год запитао одакле иде, свакоме
је одговарао: „Од аџилак”.Отада је Данев Иво прозван
аџијом, и тако се називао кроз цео свој век. Мало је ко
и знао његово право, крштено име Иван – Иво.
Што се више ближио Велесу, његову радост да ће
после толиког растанка опет видети своје родно ме-
сто, своје миле родитеље и сроднике, мутио је страх
да га за разбијену главу Омерову не ухвате, ухапсе и
осуде. Зато је морао опрезно припремити улаз у Велес.
Једна тамна, облачна ноћ била му је најбољи помагач,
а на његову срећу у то време и није било градског ос-
ветљења. Ушавши непримећен у Велес, Аџија није смео
отићи у кућу својих родитеља јер је била на видном
10 припадници малих војних групација, који се комитским

или четничким, односно герилским начином ратовања боре
против окупатора, наметнуте власти или постојећег режима
Аџија 31
месту, па би га могао ко ипак приметити и проказати,

већ је отишао опет кући онога свог рођака што га је
скривао и за оно неколико дана после учињеног дела.
Кад се лаким куцањем на вратима јавио рођаку, овај
га је познао по гласу, па иако се његовом доласку мање
обрадовао, а највише уплашио, рођак му је отворио
врата и опет указао гостопримство. Ту је Аџија сазнао
да се на његово дело није заборавило, и да га још живо
траже и често претресају кућу његових родитеља и
пријатеља, па су и код њега долазили, али, срећом,
скривницу нису пронашли. Зато је Аџија и остао ту
само кратко време, колико је уграбио прилику да се
види са својим родитељима и најближим сродницима.
Како је Турска у то време чинила велике припреме
и напоре да прегази малену Србију, која се усудила да
јој објави рат и прискочи у помоћ својој браћи Хер-
цеговцима, то су даноноћно преносили храну, му-
ницију и други профијант11 у правцу Ниша и других
граничних места између Турске и Србије. Аџија улу-
чи ту прилику, те се прикључи једном коморџији12
Србину, добром познанику свога оца, с којим, преру-
шен у сељачко одело, срећно приспе у Ниш, у другој
половини јуна. Иако је намеру да се пребаци у Србију,
и да се отуда наплати Турцима за све патње своје и
свога племена. Али му то не испаде за руком, и он се
привремено запосли у једној млекарници, где се го-
товило и јело за раднике и сељаке кад пазарнога дана
11 храна, јело, животне намирнице; нарочито: животне

намирнице које су потребне и предвиђене за исхрану војске
12 припадник чете са возилима за снабдевање борбених трупа
дођу у град. Оно време, што је провео у манастиру

Хилендару, било му је сад од користи, јер је тамо био
научио од манастирског кувара да справља и понеко
јело, нарочито посно. Његов газда, Мане Глигоријевић,
био је његовим радом у кујни врло задовољан. И газда
и другови у радњи звали су га Аџијом, па су га тако
звали и сви знанци у месту.
Радња млекарева била је у Утвићевом сокаку, у коме
је становала и породица Аранђела Красића, кожухара.
Он је имао одраслу, врло лепу кћер Марију, коју су
из милоште звали Марика. Она беше толико здрава,
лепа и паметна девојка, да би била достојна и прве
чорбаџијске куће у граду.
У то време Ниш је био препун војника из простране
турске царевине, те су се жене и одрасле девојке тешко
смеле и појављивати на улицама, а камо ли одлазити
једна другој у посету. Једном турском подофициру,
Анадолцу, Марика кожухарева некако је пала у очи, и
он је често, без икаква посла, нарочито пред акшам13,
шетао том улицом, и чим би угледао Марику, потрчао
би к њој, те се девојка једва бекством спасавала и крила
да не допадне у загрљај пожудног Анадолца.
То је знао цео комшилук, и свима је било тешко и
жао добре Марике, сматрајући Анадолца не друкчије
него као крвника коме треба добро платити за досаду и
срамоту коју причињава Марики. А највише га је мрзео
Аџија, Манов момак, и он се решио да отера Анадолца
из Утвићева сокака, па макар га то и главе стало.
13 време четврте молитве мухамеданаца, по заласку сунца

Аџија 33
Споразуме се с Мариком и њеним родитељима да

се он једне вечери склони у шупу која је била у дну
дворишта, а Марика, кад изиђе на капију, па је спази
Анадолац и пође к њој, да не побегне већ лагано се
упути шупи, не призивајући никога у помоћ. А кад
Анадолац уђе за њом у шупу, да брзо излети напоље и
намакне резу на врата која се споља затварају.
Речено, учињено. Аџија је раније ушао у шупу, мало
се нагаравио, пола главе и једно око увио шалом, при-
премио пепела помешаног са ситном паприком и један
задружан, сув дреновак. Субота је била када је Ана-
долац упао у клопку. Аџија му је, кад се са њим нашао
очи у очи, прво сасуо паприку и пепео у лице, чиме
га је збунио, па га после месио дреноваком док му је
чуо душу. Онесвешћен, без гласа, лежао је Анадолац
у шупи кожухаревој до после пола ноћи, а када се у
граду све утишало, избачен је на улицу мало подаље
од места његовог страдања.
Ту га је пред зору нашла турска војничка патрола и
полумртва однела у болницу, у којој је лечен и неким
чудом повраћен у живот. А када се толико опоравио
да је могао говорити, поведена је истрага о његовом
премлаћивању. Затим, чим се још више опоравио, да
је смео устати с болесничке постеље, доведен је на
лице места, да покаже где је настрадао. Прегледана
је шупа, али се у њој није могао наћи никакав траг
о тучи Анадолца. Саслушана је Марика, као и њени
родитељи, али ни они, као што је појмљиво, нису при-
знали да се у њиховој кући догодило, заклињући се
у све на свету да они о томе ништа не знају. Најзад је
власт искупила све одрасле мушкарце из Утвићеве и

најближих околних улица, да међу њима Анадолац
позна свога нападача, али је све било узалуд. Онај који
је њега хтео убити – „ћор беше” – изјавио је Анадолац!
***
Пошто је уразумио Анадолца, Аџија се притајио и

правио, што кажу, мањи од макова зрна. Газда-Ману
је, пак, бивао све милији због његове вредноће, окрет-
ности и јунаштва, па му је ускоро после тога догађаја и
награду повисио. Кожухаревој кући је врло пажљиво
одлазио. Ту су га Марика и њени родитељи врло љу-
базно примили, и били му много захвални што их је
ослободио једне велике несреће. Он је био скроман и
није се разметао учињеним делом, а због тога су га још
више уважавали. О његовој бравури, осим кожухареве
породице и његовог газде-Мана, нико није знао све до
ослобођења Ниша. Није била ни шала: ту глава игра!..
Турска сила много је јада задала маленој Србији
1876. године; али је правда и срећа јуначка ослободила
Ниш 1877 године, и утрла сузе „сиротињи раји” све
до Косова и Балкана. Велика је и незапамћена радост
завладала нишким грађанством кад је српска војска
ушла у Ниш, док је Аџија био одушевљен до безумља.
Први пут је слободно отрчао кожухаревој кући, да
им ту вест донесе. Улазећи у двориште, пресрећан,
узвикнуо је што га грло доноси:
-Ура! Дошла Србија слободија! Ура! Српска се за-
става на граду вије! Беше турско!
Аџија 35
Сви су га кући за ту радосну вест изљубили. И њи-

хова, као и његова радост, била је тада силна, трајна,
неизмерна... Али иако је од тога доба могао и слободно
и чешће походити кожухарове, Аџија се уздржавао да
то често чини, да им не би изгледао као наметљивко.
Аџија је знао да није леп, али је био здрав као дрен,
чист и лепо одевен. Газда га је ценио, и остављао на
њему целу своју имовину, када би послом некуда из-
ван места отишао. То му је дизало углед у очима свих
његових зналаца, и мушких и женских. А он се тру-
дио да ништа не учини што би његов понос и углед
умањио. Сваким даном бивао је све достојанственији,
озбиљнији, а понекад и врло замишљен. Помишљао је,
као и сваки момак његова узраста, и на женидбу. Али
коју да узме? Која ће за њега, неугледнога и сиромаха
поћи? Где ће је довести, и како је издржавати? Све
га је то мучило, и чинило му се као неостварљиво.
Помишљао је да опет некуд кинде у свет, али куда и
зашто? Зар да се удаљи из близине Марикине, и да је
више никада не види, иако ју је спасао од неверника,
а коју воли више од себе, више од целога света? Али
шта му све то вреди, кад је сиромах и неугледан, а она
лепа, лепа као рујна зора и мајска ружа, о којој ће се
грабити многи лепи и богати чорбаџијски синови?..
Тако замишљена и нерасположена затече га једном
газда, по повратку с пута. Помислио је да се у радњи, за
његова одсуства, није догодила каква штета. А када му
је Аџија показао цео рачун и пазар исправно предао,
газда Мане је био врло задовољан и радостан. Похва-
лио је пред свим момцима у радњи Аџијину умешност
и верност. Затим, у разговору насамо с њим, упита га

што је толико замишљен и забринут, да није болестан,
или му се што друго непријатно догодило? Одговорио
му је да је здрав, али му се памет растурила од једне
велике бриге, па је наумио да напусти Ниш, да иде
даље у Србију и потражи тамо срећу...
Газда-Мане га стане од те намере одвраћати. Зашто
би одлазио из Ниша, кад је сада и овде Србија слобо-
дија, а посао, хвала Богу, добро иде, па ће за кратко
време и он постати свој господар.
-Ето, ја ћу те узети за ортака „на трећу пару” – ре-
као му је том приликом. –Мој капитал, а твој рад и
управљање радњом, а радићу и сам колико могу, па ће
нам обојици бити добро. А кад кроз годину, две, тако
радећи стекнеш нешто капитала, ја ћу те уортачити
„пару на пару”...
После тих окрепљујућих речи газда-Манетових,
Аџија му се као оцу исповеди зашто је замишљен и
нерасположен. Али када му газда толико добра жели,
па га још узима за свог ортака, послушаће га и остати
у радњи. Колико је до тада био од користи своме газди,
кога је служио као туђин, слуга, од сада ће му бити
као ортак још оданији и вреднији...
Од нове, 1879 године, Аџија је ортак на трећу пару
у радњи млекара Мана. Радња се развија и напредује
из дана у дан све више и више, јер Аџија послује све
радосније. Није ни шала: ортак свога дојучерашњег
газде, који, ето, хоће да га учини домаћином и срећ-
ним човеком! Његов углед у граду све више расте. Он
је признат као вредан и предузимљив радник коме је
Аџија 37
будућност обезбеђена. И кожухаревима је било мило

што је Аџија већ ортак свога газде. Кад би их посетио,
сви су према њему, чини му се, били још љубазнији
него до тада, а Марика му је била много, много зах-
валнија за своје спасење.
-Боже, кад би којом срећом хтела поћи за мене! –
маштао је са великом зебњом Аџија. –Био би тада
срећан, пресрећан, као да би цела Србија била његова!
Мисао да се њоме ожени није му силазила с ума.
За његовог газду и ортака то није била тајна и он му је
обећао своју помоћ. Истина, он је још танкога стања,
али му је трећа пара зараде из радње довољна да може
скромно издржавати себе и жену.
Газда-Мане је Аџијину женидбу схватио најозбиљ-
није, као драгоцен аманет, и желео је да баш он буде тај
који ће га усрећити оном коју толико воли. Са кожу-
харем Красићем, оцем Марикиним, добро се познавао,
јер су били муштерије један другоме. Чешће су се сас-
тајали, било у својим радњама, било на улици или ком
другом јавном месту, и водили разговоре о стварима
које њих, пословне људе, интересују. А једном прили-
ком предмет разговора била је и Аџијина женидба. Он
му је хвалио Аџију као поверљива и вредна младића,
који ће временом постати један по један човек. Због
тога га је, говорио је Красићу, и уортачио на трећу пару,
па ће му ускоро бити и равноправни ортак. Време је
да се ожени и постане домаћин. Она која за њега пође,
неће бити оскудна нити постати туђом измећарком.
Тај уме пару и да заради и за кућу сачува.
-Ти и твоја чељад га добро познајете – обратио се
затим Красићу. – Његова реч је истина. Он је јунак и

добар православац. Можда га је сам бог довео у Ниш у
ово мутно време, да од неверника спасе твоју Марику.
Зар би био ко заслужнији од њега да се ожени њоме? И
зато ја, у име мога ортака Аџије просим твоју Марику
за њега. Она је добро и послушно дете, па ће послушати
свога оца и мајку, само ако ви то хоћете. Ја ћу им бити
у свему на помоћи, а бићу им и венчани кум.
Красић је, без иједне упадице, пажљиво саслушао
газда-Мана, и обећао му дати одговор пошто о свему
томе поразговара са својом домаћицом и Мариком,
као и да на одговор неће дуго чекати. Још исте вечери
испричао је својој домаћици Спаси цео разговор који
је имао са газда-Маном о удаји Марикиној за Аџију.
Спаса је, као и већина жена тога доба рекла:
-Како ти кажеш!
А што каже и хоће домаћин, то хоће и Бог. Казаће
то и Марики, а она ће је послушати, она је њено добро
и мило дете.
Љубав миле мајке и њено слатко миловање оба-
везују добру децу да јој ништа не одричу. Тако је и
Красићева Марика, кад јој је мајка саопштила њену
и очеву жељу да се уда за Аџију, пристала да им жељу
испуни. Није био лепота за њену лепоту, али је јунак
и њен спасилац, а она га је због тога ценила више од
ма ког другог младића.
По споразуму између Марикиног оца и Аџијиног
газде, прошевина Марикина била је трећег дана Бо-
жића 1879 године, а свадба у прву недељу по Светом
Сави 1880, године. И веренички прстен, и сви дарови
Аџија 39
које младожења вереници до венчања даје, били су

такви да су потпуно задовољавали Марикине жеље
и њен укус. А то је Аџији веома годило и чинило га
пресрећним...
Аџија је био лепо уредио стан у који ће увести своју
младу. А са спремом коју му је Марика из родитељске
куће донела, њихов стан је био одиста кутак у коме је
скромност, и с једне и с друге стране налазила пуну
срећу и задовољство. После Аџијине женидбе Мари-
ком, он је са појачаном вољом, вредноћом и умеш-
ношћу пословао у радњи свога ортака и кума Мана.
Зарађивало се добро, и он је са својим дохотком могао,
као прави домаћин лепо живети са срећном и лепом
Мариком. А она се осећала у свом стану као птица на
грани, слободном, срећном и задовољном. Кад је ко, по
мужу Аџији ослови са „Аџике, мори!”, њој је то чинило
велико задовољство. Иако нису богати као Хаџи-Пе-
шини и Хаџи-Гаврини, ипак, ето, и њу зову „аџике” као
и Кату Хаџи-Пешину или Гину Хаџи-Гаврину.
-Е, може дати Бог, па да их и у газдинству достигне-
мо! Млад је и радин мој Аџија-шапутала је Марика...
***
У свима градовима које је Србија 1877/78 године ос-

лободила од Турака, живаљ српски, у сравњењу с
муслиманима, био је у огромној већини, само је у ва-
рошици Куршумлији затечена једна српска породица
којој је глава био неки Петар Бабљок. И Бабљок је због
тога био врло поносан. Кадгод би у пићу мало више
тргнуо, тада би узвикнуо:

-Ура! Живео краљ Милан и Петар Бабљок!
Куршумлију су осиони и нетрпељиви Арнаути
просто били истребили. Што се бекством није спа-
сило то је физички било уништено. Зато су се у празну
Куршумлију, одмах по ослобођењу, почеле насеља-
вати и неке боље наше породице из Приштине као:
Аџи-Томини, Аџи-Вулини, Радини; из Вучитрна: Ата-
нацковићи и Студићи; из Новог Пазара: Коста и Сава
Пазарац; из Пећи чувени Риста Пећанац и други. Било
их је готово из свих градова са Косова и Санџака, па
су биле и две-три породице из Велеса. Те су породице
биле од пресудног утицаја да и Аџија остави Ниш и
досели се са својом Мариком у Куршумлију.
Куршумлија је у то време свога обнављања била
живо погранично место, са пазарним даном у сед-
мици на који се слегао свет чак од Плочника, Јанкове
Клисуре, Копаоника и Иванкуле. Била је и седиште
начелника среза Косаничког, царинарнице Преполачке,
па је ту гарнизонирала и једна чета војника сталнога
кадра, а сваки час долазили су и граничари ради својих
потреба. Све је то чинило да је промет у њој био врло
жив и да су се њени нови грађани почели материјал-
но снажити и осећати врло задовољним и срећним.
Због тога није било тешко ни Аџији приволети своју
Марику, њене родитеље и ортака, газда-Ману, да своју
срећу окуша у Куршумлији, која тако лепо напредује и
својим житељима обећава лепу и сигурну будућност.
-Ако баш посао и не пође добро, Ниш, дао Бог, није
далеко. Шта је то дан пешачког хода па смо опет ту
Аџија 41
- говорио је Аџија...
О Митровдану 1880 године Аџија је са својом Ма-
риком већ био у Куршумлији. За почетак рада био
је припремио нешто мало капитала и ту је отворио
народну кујну, а уз то је крчмио и по мало пића, које
су вредни Жупљани доносили сваког пазарног дана.
Млада Марика је весело у кујни пословала као
најбоља домаћица. Чиста, окретна, умешна и весела
она је Аџијину радњу учинила тако привлачном, да је
увек имала гостију. Аџија, пак, био је један по један да
за кујну набавља само оно што муштерије најрадије
траже и желе.
За две-три године живљења и рада у Куршумлији
они су стекли своју кућицу, своју домаћинску слободи-
цу, у којој су задовољно и срећно свој век провели. Ту
су леп и Богом благословен пород изродили, од којег
данас има знатан број унука, па можда и праунука.
Аџика-Марика је у Куршумлији и кости оставила, док
је Аџија доживео и ослобођење свога роднога места
Велеса, у који га је повукла жеља да остатак живота у
њему проведе...
Аџија је мало говорио. Више је био ћуталица но
брбљивко. Кад би се двоје-троје састало на улици да
о чему поразговарају, Аџија би им само пришао, чуо
о чему говоре, и одмах на тај говор казао своју, па се
удаљио. Често пута то, што би им он рекао том при-
ликом, била је жаока која би их добро опекла. Многи
знајући за ту Аџијину особину, чували су се да их не
преведе жедне преко Топлице. Испричаћемо само
неке његове шале, од којих је маса, кад их је сазнала,
пуцала од смеха, а онима којих се те шале тичу наго-

ниле крваве сузе на очи.
***
Четни лекар у Куршумлији био је 188... године сани-

тетски поручник Ошко, по националности Пољак.
Добричина, каквог само словенска раса може да да,
волео је људе, цвеће, природу уопште, а надасве жи-
вотиње, питоме и дивље.
У близини варошице су простране и густе шуме
у којима има свакојаке дивљачи, почев од хитроног
зеца, па до дивљих вепрова и медведа. Доктор Ошко
је имао читаву малу менажерију питомих и дивљих
животиња. Поред омиљеног, урањеног мачка Црн-
ка, ловачког кера и керуше, Лиска и Дијане, имао је
у кафезима: лисицу, курјака, дивље прасе и орла кр-
сташа. А када му је једно чобанче понудило ухваћено
срнче, платио га је колико му је чобанче тражило. Он
је лично гајио и хранио све животиње, а нарочито је
био нежан према срнчету. Оно је брзо напредовало
и било тако припитомило, да је често за њим ишло
по варошици, па и у саму војну болницу, која је била
преко реке Топлице.
Једног дана срнче случајно не пође за доктором, и
он, кад се вратио кући, није га затекао. Његов посилни
Славко, који је остао код куће, није знао шта да му каже
шта се догодило са срнчетом, а није му ни падало у
очи да га нема, јер је мислио да је отишло за доктором,
као што је то често чинило.
Аџија 43
Доктор Ошко је много распитивао за своје омиљено

срнче, и није ништа пропустио што би допринело да
сазна за његову судбину: да ли није украдено, или је
можда чиме уплашено па само побегло. Чак је и обећао
награду ономе ко га пронађе, или му тачно каже шта
је од њега било.
Аџија му се први, умиљато и болећиво понудио да
распита за њ.
-Будите без бриге господине докторе - рекао је
Аџија; - пронаћићу га ја само ако је његов нестанак
дело двоношца.
А како га је Бог створио за свакојаку шалу, смишљао
је како ће се нашалити с доктором да се у граду нико
не сети да је то његово масло.
Једног пазарног дана када је у граду било много
сељака, међу којима и доста Аџијиних познаника, сев-
ну му у глави мисао како ће нагаравити доктора. То
је учинио на овај начин. Сељаку Стаменку Спасићу
из села Данковића каже у разговору како је чуо од
неког да се изгубљено докторово срнче налази у селу
Тиовцу, код сељака Јована Спирића; а Јовану Спирићу
каже како су му неки сељаци причали да се докторово
срнче налази код Петра Илића у селу Мирници, које је
скоро два сата удаљено од Тиовца, и лежи поред саме
негдашње српско-турске границе.
Када су се потом срели и поздравили доктор и
Аџија, доктор је запитао Аџију да ли је могао што
разбрати за нестало срнче. Аџија се препредено стао
вајкати како још ништа сигурно није могао докучити,
али да је ипак начуо од неких сељака као да се његово
срнче налази у селу Данковићу, код сељака Стаменка

Спасића.
Да је три дана хода удаљено место где би нашао
своје срнче; доктор би и толики пут учинио, а камо ли
да га не потражи у тако блиском месту, које је удаљено
од варошице једва четири до пет километара. И зато,
чим је свршио јутарњи посао у болници, одмах је усео
на коња и одјахао у Денковић. Кад је ушао у село, по
распитивању дошао је и пред кућу Спасићеву, кога је
затекао где нешто дељва14 код амбара. Пошто се скинуо
с коња и љубазно поздравио с домаћином, доктор му,
после кратког разговора о безначајним стварима, каза
и зашто је дошао.
Спасић се на то прену, и као да се нечег присетио,
рећи ће доктору:
-Није срнче код мене, жив ми ти господине, али сам
чуо у граду говор да се твоје срнче налази код неког
Јована Спирића у селу Тиовцу.
После овакве Спасићеве изјаве доктор још кратко
време остао у разговору са њим, па се упутио Тиовцу,
не би ли тамо био боље среће, одбивши понуду Спа-
сићеву да остане још мало, док му чељад не спреме
што за обед.
Нашао је и сељака Спирића код куће, али доктор
Ошко ни код њега није нашао срнче. Спирић га је
упутио да срнче потражи у селу Мирници, код неког
Петра Илића, јер је чуо од неких људи у граду да се
ту налази.
14 дела, ради
Аџија 45
Доктор је већ посумњао у своје извештаче, али није

хтео одустати и од пута у Мирницу. Шта зна? Можда
ће га баш ту наћи. Али му се и Петар Илић у све на
свету клео да није ништа ни чуо за његово срнче, а
камо ли да се код њега налази.
-Кад си зато потеглио толики пут - говорио је Илић
- мала15 ми, и своје да имам, радо бих ти га поклонио,
господине докторе!
Доктору је тек тада пукло пред очима. Било му је
јасно да је насамарен, али од кога? Сумња је одмах пала
на Аџију, и у души је помислио: „Ах аџо, аџо, скупо
ћеш ми платити за све ово!” Али иако своје јаде доктор
није смео никоме открити, ипак тајна, како је шеткао
од села до села, тражећи срнче, није могла дуго остати
тајном. Аџија се свему томе чинио невешт и брижљиво
се склањао испред докторових очију...
***
Уза саму кујну Аџијину била је берберница Спире

Приштевца. Како су била и улазна врата до врата то
берберски знак од жуте тенећије16 није тачно озна-
чавао границу између бербернице и кујне, те су зато
многе муштерије берберинове, уместо у берберницу,
улазиле у Аџијину кујну. То је Аџију силно једило, и
он је стално смишљао план како да их од тога одвикне.
Берберин Спира био је страствени ловац. Кад
запиште и заштекћу керови по Самокову или више
15 мал - имовина у стоци
16 лим, плех (тур. teneke)
Баћоглаве, па ма и туђи били, Спира би тада имао или

немао муштерије у радњи, дограбио с дувара ловачку
пушку, па право у шуму, на ону страну куда га мами
глас ловачких керова. Та га је страст до гроба пра-
тила. Није га могла одвратити ни молба старе мајке,
ни срдња, па често пута ни плач његове жене, да не
оставља дућан у радни дан, те да му се смеју работни
и домаћини људи.
Једног дана, кад је берберин Спира опет тако оста-
вио дућан и одјурио у лов, седео је Аџија пред врати-
ма своје кујне и нешто се био замислио. У том наиђе
један сељак и заустави се пред њим, Аџија га погледа
и запита шта жели и кога тражи. Сељак му рече да
хоће да се брије, и упита га је ли ту берберница. Аџија
живо устаде са столице, говорећи сељаку: „Јест, јест,
берберница је ово, изволите унутра!” А кад сељак уђе,
Аџија му одмах понуди столицу да седне, па га упита да
ли жели ретко или густо да га насапуни. Сељак изабра
ово друго, и онда му Аџија упрти у руке велики леген17
пун воде, у коме иначе момак пере посуђе па му рече:
„Држи добро!” Затим стане снажно пераћим сапуном
сапунити муштерију, а кад је с тим био готов, журно
улети у просторију где се готови јело, и отуд изнесе
секирче којим на пању сече месо, па га настане масата-
ти о праг улазних врата. Насапуњени сељак, са пуним
легеном воде у рукама, које га већ заболеше од његове
тежине, запрепашћено је гледао шта то мајстор Аџија
ради, па престрављен чисто урликне: „Шта то хоћеш,
17 бакарни суд за воду

Аџија 47
да од Бога нађеш?!”Аџија му сасвим хладно одговори:

„Оштрим бријач, да те обричим!” Сељаку се тада смрче
пред очима, јер помисли да ће му Аџија одсећи главу,
па тресну леген у правцу Аџије и суну мимо њега на
улицу, онако насапуњен, вичући: „У помоћ!”.
Тако вичући трчао је сељак све до реке Топлице, где
је спрао сапуницу, па се необријан вратио у своје село.
У варошици је због тога било и одвише смејурије на
рачун сељака и његовог бријања, али је отада и Аџија
био миран од берберинових муштерија.
***
Од варошице Куршумлије, идући за Копаоник уз реку

Топлицу, за четири сата хода долази се у село Пачарађе.
У њему има једна млака (бара) која никад не пресушује.
Та је млака пуна жаба крекетуша, на чију се заглушну
песму сељани већ навикли, а која им служи за сигу-
ран барометар: хоће ли бити кише или не. Путнику,
ненавикнутом на то, заглухну уши од толикег силног
крекетања.
Аџија није никад био у Пачарађи, али је знао за
то њихово богатство. Добро се познавао са једним
имућним сељаком из тог села. Разговарајући једном са
њим, повела се реч и о њиховој млаки и жабама у њој.
-Штета-рећи ће он сељаку - да толико богатство
лежи неискоришћено. У Италији и Француској сељаци,
који имају такву бару срећни су и богати. Е, мој брајко!
Они једу жабље месо као ми рибу и пилећину. А скоро
сам читао да један доктор, Шваба, од жаба крекетуша
справља и неки лек, па позива свакога ко их има, да

му их донесе, па ће му добро платити. Него знаш шта?
Да ли би ти могао ухватити једно сто жаба? Ја бих ти
платио за сваку по пола динара. Хоћу, на свој ризик да
их пошаљем Шваби, па ако добро прођу, онда ћемо ја
и ти продужити и даље трговину са Швабом.
Сељаку је мигнуло око за цену. Није шала добити
педесет динара за стотину крекетуша, које није тешко
ухватити, док је у то време толику суму новца једва
могао добити за двеста педесет килограма пшенице,
или за четири добре овце. Зато одмах пристаде на
Аџијину понуду, али га замоли да о томе никоме не
говори, да то остане као тајна између њих двојице.
Једне вечери за време месечине, кад цело село спа-
ва, и кад се ни ћук у гори не чује, сељак је брзо нах-
ватао стотину жаба крекетуша, па их све наниже на
ракљасти врбов прут. Кријући их донесе Аџији који се
чинио да се томе Бог зна колико радује. Затим понуди
сељака да седне да се мало као људи поразговарају, а
жабе је склонио од очију других лица. Аџију је у раз-
говору са сељаком, нарочито интересовало како их је
похватао, колико му је требало времена за то и да га
ко није видео у том послу. Кад је на све добио жељени
одговор, Аџија ће му рећи:
-Е, ако јаки Бог дадне те нам ова трговина пође за
руком, бићемо срећни и ја и ти!
На те Аџијине речи сељаку су синуле очи од радо-
сти, а лице му се озарило миљем и задовољством. По-
што разговору нема краја, а сељаку је далеко Пачарађа,
то треба са свршавањем послова у граду журити. Зато
Аџија 49
замоли Аџију да му понуђено плати, па да иде. Аџија

се тада прену и озбиљно упита сељака:
-А крегају ли твоје жабе?
Сељака зачуди то питање па ће рећи Аџији:
-Бог с тобом човече, откуд ће мртве жабе крегати?!
Ти ми ниси рекао да ти донесем живе, а то сам лако
могао учинити, само да је тако уговорено...
Аџија се тобож и сам стао вајкати као да је по сре-
ди неспоразум, али изјави да му не може примити и
платити жабе које не крегају, јер Шваби само такве
требају. Но кад их већ може лако живе нахватати он
ће му по сигурном човеку поручити да донесе „оно”,
а он ће већ знати шта то значи...
Сељаку то не би право, посумња у искреност свога
ортака, и изиђе шапћући из Аџијине радње да му више
никад у њу не завири. При том се ипак надао да ће
бити сачувана тајна његовог трговања с Аџијом, али
је свет то ускоро сазнао и сељанима села Пачарађе с
подсмехом добацивао:
-Крегају ли ваше жабе?...
***
Аџија је доживео жалосну судбину при крају свог

живота. Урмо је у свом родном месту Велесу 1916. го-
дине у најтрагичније време нашега народа, више из
очајања но од старости и болести, што је после четр-
десетогодишњег срећнога живота у Србији слободији
– доживео најцрње ропство...
Мој школски друг
И
ОН И ЈА СЕЉАЧКА смо деца. Ја сам рођен у селу
Рашчићима, Моравског среза, а он у селу
Катрги, Љубићског среза, у питомини Западне
Мораве.
Нижу гимназију свршио сам у Београду, а он у
Чачку, школске 1884/5 године. Обојица смо се, у по-
четку 1885/6 године, пријавили за упису у Београдску
учитељску школу и били примљени. При размештају
ученика по клупама, нас петорица распоређени смо у
другу клупу испред катедре, у приземној учионици с
лица зграде, за коју кажу да је некад била штала Књаза
Милоша. Доцније, у истој згради, била је и Сликарска
школа наша дуже време. Он је био први у клупи с десне
стране, а ја други.
Били смо једних година рођени, у првој половини
1868. Готово смо били једнаки и узрастом, само он беше
нешто мало крупнији, и чини ми се, чвршћи и јачи од
мене. Због рата с Бугарима ми смо били распуштени у
- 51 -
новембру 1885 године и та нам је школска година про-

пала. Мада смо кратко време те године били заједно,
ми смо се заволели, и кад смо се поново, у почетку
1886/7 школске године, пријавили за продужење пре-
кинутог школовања, седели смо опет један до другог
и у истој клупи. И тако смо седели све до свршетка
нашег школовања, 1889/90 школске године.
Прадеда Рајко са учитељима борцима
Он је био вредан, уредан и у свему марљив ђак.

Своје књиге, прибелешке, писаћи и цртаћи прибор
свагда је имао и држао у најбољем реду. За четири
године нашег школовања не памтим да је кадгод из-
остао од школе. Предавања је пажљиво слушао и по
нешто важније бележио том приликом. Није био лек-
цијаш, нити радио само за оцену. Трудио се да оно
што слуша или чита, и разуме, и да му то постане
трајна духовна својина. На часове је долазио спреман.
Мој школски друг 53
Осим школских уџбеника читао је и друге књиге, као

допуну уџбеницима, и на тај начин проширивао своја
сазнања и све их више продубљивао. О прочитаним
књигама водио је списак, са исписима важнијих мисли
из прочитаног дела.
У заједничком пропитивању пре часова, увек је
показивао јако интересовање и разумевање наставног
градива. У дискусији ма о чему, било са мном, било са
осталим друговима, увек је био пун такта, показивао
не само интересовање већ и трезвено резоновање о
предмету дискусије, због чега смо га прозвали нашим
„Бизмарком”. Он се није на то љутио нити је био охол
ради тог надимка.
Седећи један до другога, разумљиво је да смо били
и најприснији другови. Није било те другарске услуге
које би један другоме ускратили. И послуга уџбени-
цима, прибелешкама из појединих предмета и разних
других књига за читање, стално су били на располо-
жењу између нас двојице. А било је и тренутних ситних
новчаних позајмица. И са осталим друговима био је у
најбољим односима. Није се слагао с намером другова
да се нападне и избаци из учионице наставник српског
језика због чијих су слабих оцена 27 другова изгубили
двомесечно државно благодејање18 , једино средство
за њихово издржавање. Али када су другови своју
намеру и у дело привели, он се с њима солидарисао и
издржао казну од три дана затвора.
У половини завршне школске године ја и мој присни
18 стипендија
и вољени друг дошли смо у опреку. А зашто? На први

поглед то је било због једне ситнице. По завршеном
часу у подне звонце је звонило за излаз. За наставником
стали су и ђаци излазити. Ја сам се, као и увек, брзо
припремио за излаз. То исто је учинио и мој друг, али
уместо да изиђе и направи ми места, он је седео као
кип, поднимљен рукама, нешто замишљен и блудећи
погледом у правцу катедре. Другови на левој страни
клупе, па и онај трећи у средини који је излазио на
обе стране, кад је пре имао слободан излаз, беху већ
изишли. Кажем другу обичним гласом: „Изиђи, да
изиђем!” али он ћути и блуди и даље у правцу катедре.
Поновим још два-три пута свој захтев, а он се усићио,
ћути и не покреће се. У мени нешто узаври и прекипе,
па га не знам којом јачином гурнем, те он излете из
клупе са својим књигама, које се растурише по поду
и ја узрујан изиђем, а он остаде ћутећи. Затим се саже
да покупи растурене књиге, без и једне речи протеста.
Можда је увидео да сам био у праву и зато је оћутао.
И отада па до свршетка школе седели смо на истим
местима, али више нисмо ни једне речи проговори-
ли. Изгледа да смо били подједнаке јогунице. Устајао
ми је да уђем у клупу, ако је пре мене био у школи, а
по завршеним часовима уредно излазио и пролаз ми
отварао. Шта је он после тога догађаја мислио о своме
до тада најприснијем другу и да ли се у души кајао за
свој поступак, не знам, али је мени било много жао
што се то десило. У таквим околностима растали смо
се по завршеном школовању. Од наших другова мало
је који знао за овај наш међусобни немио неспоразум.
***
Почетком школске 1890/91 године постављени смо са

осталим нашим друговима за учитеље. Он је добио
једно село у Тимочкој крајини, а ја место у јединој
варошици у Топлици. И он и ја, као и наши другови,
са солидном спремом и младићским одушевљењем и
идеалима, предали смо се, сваки у своме месту, племе-
нитом и узвишеном позиву. Истрајно смо се паштили19
да му у свему одговоримо и својим радом да у пуној
мери оправдамо наде које су у наш рад полагане. Ма
да се нисмо могли виђати, ми смо се једни за дру-
ге распитивали и интересовали за наше заједничке
послове. Нарочито сам настојавао да што више сазнам
о животу и раду мога друга из школске клупе. Све што
сам о њему и његовом раду могао каткад посредно
што дознати, испуњавало ме је искреном другарском
радошћу због његовог успеха у раду и угледа који је
својим неуморним радом стекао међу својим учени-
цима и њиховим родитељима. Правилна и темељна
обрада наставног градива; чистоћа, слобода у говору
и лепо понашање његових ученика; чистоћа и држање
у реду њихових уџбеника и других ствари; чистоћа
његове школске зграде споља и изнутра; угледна об-
рада школске градине, коју је са својим ученицима
радосно обрађивао и служила не само за васпитни
углед његовим ученицима, већ и њиховим родитељима
за пример: како се и са једног малог парчета земље,
19 паштити се - ломити се, сламати се

кад се обради како ваља и на време, може леп принос

добити; –све је то чинило да је његов углед био на
завидној висини. Слободно време искоришћавао је
за своје умно усавршавање и у раду у установама које
су и морално и материјално служиле на корист њего-
вим суграђанима. Због свега тога он је био и вољен
и много цењен од њихове стране, те су се поносили
својим учитељем.
Иако је, у оно бурно политичко време, и сам припа-
дао једној политичкој организацији, и у њој цењен био
због своје културне вредности, он није имао личних
непријатеља. Сви школски надзорници који су имали
да оцене његов рад и у школи, а међу њима је било и
људи „свакојаке ћуди” похваљивали су његов рад, и
само одлично оцењивали.
***
Суђено је било да се тек после дванаест година од нашег

растанка видимо. Тицало се избора његове сапутнице
у животу, и он је тога ради за време ферија, дошао у
Прокупље, где сам ја био са службом. Чим је дошао
прво је мене потражио. Наш састанак био је дирљив,
одушевљено и другарски испуњен неописаном ра-
дошћу, што смо се после толико година опет састали.
Замерао сам му што ме о свом доласку није известио,
да му приредим другарски дочек. Весело ми је одго-
ворио: „Хтео сам да те изненадим”. Свега се бавио
два дана у Прокупљу и за то време скоро се нисмо
одвајали. Пуно и пуно успомена из нашег ђаковања и
дотадашњег службовања напричасмо један другоме.

Али ни он ни ја не споменусмо онај наш једини међу-
собни сукоб и неспоразум...
Од прошевине није било ништа. У погледу избора
беше у питању једна спремна и у свему ваљана и чес-
тита учитељица. Зашто се та веза и чијом кривицом
није остварила не знам; а избегавао сам и да улазим
у то тугаљиво питање. Још те јесени оженио се девој-
ком из честите грађанске породице. Божијим благо-
словом имали су и мушке и женске деце, коју су они
узајамно гајили и васпитавали с прекидом од 1915 го
1918 године, за које је време, под окупацијом, жена му
била деци и отац и мајка јер је и он, са својим мно-
гобројним васпитаницима, био отишао „за заставом
славе”. Деца су им била узорно васпитана и спремна
за живот и службу друштвеној заједници и служила
за углед другој деци. То је био њихов понос и највеће
благо, којим су се они с правом поносили.
***
Требало је да изгубимо отаџбину крајем 1915 године,

после најезде удружених, одморних и јаких неприја-
тељских снага, са три стране, па да се ја и мој друг,
после шеснаест година, поново видимо на туђем тлу.
Био сам организатор и школски надзорник у Кајмак-
чаланској Србији 1917/18 године. Седиште ми је било
у селу Бачу, у подножју Старкова гроба, који са југо-
источне стране наткриљује снежни и крвави Кајмак-
чалан. Неко време биле су у моме подручју све школе
у срезовима Мориховском и Битољском, као и две у

јужном делу Преспанског среза. У марту месецу 1918.
године школе у граду Битољу, срезу Битољском са
оне две у Преспанском срезу, издвојене су из мог под-
ручја и дате Александру Марићу, директору Прилепске
гимназије. Мени су том приликом сем школа у срезу
Мориховском, додате и две наше школе у Новој Грчкој,
у варошици Соровићу и селу Дренову иза Корче, лево
од пута за Аргирокастро. То је село било удаљено од
Бача 110 километара, па сам га, ипак, једном с тешким
напором походио.
Школа у Соровићу носила је назив „Енглеско-срп-
ска школа”. Њен управитељ био је мој друг. Школа је
имала два одељења. У I и II разреду радила је једна
наша ваљана учитељица, а у III и IV разреду мој друг.
Енглескиња, мис Рантри, предавала је Енглески језик
у III и IV разреду с лепим успехом. Она се старала и
за набавку играчака и разних предмета за Дечје заба-
виште, у коме је било десетак мале деце, недорасле за
редовно школовање.
Први пут сам походио школу у Соровићу 21. маја
1918. године, и задржао се у њој три дана. Друг ме је
дочекао како се само најрођенији и најмилији дочекују,
без имало анимозности што му стицајем прилика до-
лазим да оценим и прегледам рад. Сви су наставници
у моме подручју били чувени и истакнути школски
радници и у преткумановској Србији, и мени је било
право задовољство и уживање радити са њима. Али
је рад мога друга у школи, и својом интензивношћу
и рационалном обрадом наставног градива, одвајао
од осталих. Такође и васпитна страна његових ђака

била је упадљива. Требало је само отићи у ту школу и
доћи у додир са његовим ученицима, па се о томе уве-
рити. Особиту је пажњу био посветио томе, да својим
васпитаницима надокнади оно што им је неумитна
судбина страховитог рата била одузела - да им замени
изгубљене или отсутне родитеље. У томе је имао ди-
вног успеха. Он је својим ученицима био омиљени
„тата”, а они њему „добра и мила деца”. Тако нежних и
осећајних односа између учитеља и ђака мало где има.
Мој друг доживео је у Соровићу и једно веома туж-
но расположење. Седам његових најбољих и најми-
лијих ученика упућени су у Енглеску на даље школо-
вање. Он ми је о њиховом одласку и своме растанку
са њима под 3. августом 1918. године писао овако:
„Драги Рајко, тужан сам ти и врло жалостан. Моје
је јато окрњено. Седам мојих птића прнуло је у свет
преко Дојчинова града, па се плашим да њихова слаба
крила на овом далеком путу не малакшу. Моја ће их
молитва свуда и на сваком кораку пратити. Да, синоћ
су ми отпутовали: Михаило Панић, Петар Узуновић,
Јован Ђорђевић, Момчило Гаврић, Илија Димитрије-
вић, Даринка Димитријевић и Благоје Тодоровић. Све
су то „златна деца”, ти их већ знаш. Сад личим на бан-
кротираног трговца који преврће тефтер вересије. Све
сам изгубио, а ово што је остало, то је непрерађено и
доста без духа, те ће требати доста времена и труда да
се глача. Сад немам око шатора оне веселе шале, смеха,
несташне ђачке игре и тако пријатне песме. Замук-
ло све. Госпођица Рантри и ја плачемо. Моје певачко
друштво „Скакавац” растурено је, јер га је и хоровођа

пре два месеца напустио, а најбољи певачи одоше. И
ја бих волео да одем куд одавде. Њихов губитак пао
ми је тешко, као и губитак моје рођене деце. Њиховој
срећи радујем се; радујем се више него ма ко, али ми
је растанак са њима врло тежак. Чудно је срце учи-
тељско. Оно се може само оном малом бићу - детету
посветити, и не знати за оно „моје-твоје”.
Учитељски пар Рајко и Зорка

Мићић (1896, Ниш)
„Досадих ти са мојим голуждравцима, јер ти све о

њима пишем. Ама шта ћеш! Ми учитељи ретко дола-
зимо у ред гурмана, пијаница, коцкара и... већ радимо
с овим божанским бићима, па ти о њима и пишем и
пишемо један другоме. Знам да због њих постојим, и
многе су ми црне мисли она отерала. Опет ти кажем:
такви смо ми учитељи. У добром и срећном подмлатку
нашег народа гледамо и своју властиту срећу, а и дуж-
ни смо тако да радимо. Знам да ћеш рећи: па разумем
ја то. Добро, нека тако и буде... Али има и нешто друго.
Слушао си о племенитости Енглеза и Енглескиња (а
одби причање оних наших од курса, који би хтели и
да живе на њихов рачун) па ћу ти рећи то: да сам се
с много њих упознао, и рачунам, познао их. Њихова
пажња према нашој деци у свакој прилици задивљала
ме је и поносним чинила што сам учитељ и члан срп-
ског народа. Али спрема и испраћај деце на пут - то
је немогуће описати! То није наша ларма и дизање
прашине, већ је свако у последња два дана дошао као
родитељ и велики пријатељ дечји, са неким нарочито
нежним и паметним саветом - да им пожели срећан
пут. Шта су за њих урадили госпођица Рантри, г.Вод,
госпођице, госпође и господа из Болнице бр.33, то бих
ти тешко могао описати. Госпођица Рантри лепше их
је и боље за пут припремила него што би то и њихове
најнежније мајке урадиле. Спремила им је све ново
за пут, почињући од ситница: четке за зубе, чешљеве,
четке за косу, сапуне, убрусе, џепне мараме; а о вешу
ноћном и дневном, оделу и обући и да не говорим.
Истина, све их је лепо спремила, али је и целог дана
плакала кад год се нашла у канцеларији или у шато-

ру. Заиста чудновато: Енглези и плач! – али веруј. О
госпођици Рантри, г.г. Воду и Кану другом приликом,
ако ме што не буде омело да пишем. Њима Енглезима
хвала, а тако и Французима, јер су и они деци при-
чинили радости. А о нашој крупној и ситној господи,
који су били дужни да се при испраћају нађу и деци
пут олакшају, немам ти ништа добро рећи...
„Ово се много отеже, али утисци су такви. Буди
здрав твоме другу. Д.Д.В”.
***
И мој се друг после овога догађаја и душевне патње,

ускоро вратио у слободну и увећану отаџбину, да јој са
новим полетом и богатим искуством и даље корисно
послужи.
Био је школски надзорник за град Књажевац и За-
главски срез. На тој дужности дао је пуну меру једног
спремног и савесног школског надзорника, задахнутог
неизмерном љубављу према школској омладини и ње-
ним васпитачима. Он је и на тој дужности био пример,
и оставио трајне, неизгладиве успомене међу својим
сарадницима. На тој дужности је и сагорео. Умро је
на раду у својој канцеларији, од срчане капи, као по-
следице тешких ратних напора и неуморног рада.
Ето, такав је био Драгутин Д. Виторовић, мој драги
и вољени школски друг.
Дедин Џевердар20
Легенда
М
ЛАЂЕН МИЋИЋ, СА СВОЈОМ многољудном поро-
дицом и крупним и ситним оруђем за рад,
који није био малобројан, и осталом крет-
нином, пошао је у почетку XVIII века за Србију. На
питање његових братских сродника и других зналаца:
-Куд ћеш Млађене са толиким племеном и малом у
непознат крај и свет.
-Он им је стегнута срца и са неописним болом у
души, ма да му је тешко падало да остави свој родни
завичај и гробље својих милих и драгих у њему, од-
важио и са великим поуздањем у лепшу будућност
одговорио:
-Идем да виђу: да ли још иђе има мјеста за живљење
овако вредној, сложној и јуначкој породици као што
је моја. Ма гђе се зауставило и настанило, надам се,
20 дуга пушка кремењача из 18. и 19. века, обично
богато украшене цеви и кундака
- 63 -
да за Морачом нећемо заплакати.

Прешав Санџак преко сјеничког поља и планине
Јавора, заустави се у селу Косовици, недалеко од Јавора
на његовој југоисточној страни. То је место захватило
огроман простор, а слабо насељено. Имало је у изо-
биљу крупне и ситне горе, са местимичним удољама
и пропланцима, који се с великим трудом могу убрзо
претворити у родне њиве и росне ливаде. А имало је
и здраве пијаће воде и за појење стоке и доста јаку
планинску реку за воденицу и ваљавицу21.
И одиста, његова вредна задруга за кратко време
створила је себи услове домаћинског живота. И кућа
и друге потребне зграде, стаје за стоку крупну и сит-
ну, биле су му, за оно време, нешто најбоље. За неко-
лико година неуморна и сложна рада његове вредне
породице и његовог паметног управљања домаћим
пословима, његова кућа је имала свега и свачега па је
постала стециште путника и добрих намерника. Нико
није из његове куће отишао ни гладан ни жедан, нити
без паметне пријатељске речи.
Ускоро за Млађеном кренули су се из Мораче ње-
говим трагом и остали Мићићи, и једни су се станили
и закућили у селу Будожељи близу Ивањице на левој
страни Моравице, други у селу Годовику код Пожеге,
а једни у селу Рожданству и Чајетини на Златибору.
Од ових је Мићића и гласити сердар Јован Мићић,
велики јунак, саветник и пријатељ књаза Милоша.
21 ваљавица или ваљарица, ступа - стринска дрвена машина покретана

снагом воде (као воденица), у којој се ваљањем и збијањем (ударањем)
вуне, уз стални доток воде, производило врло грубо сукно
Дедин Џевердар 65
Што је Карађорђу био војвода Јанко Катић из Рогаче.

То је сердар Јован Мићић био књазу Милошу. Обојица
најпоузданији, највернији и најискренији пријатељи
својих господара. Књаз Милош је и кумовао сердару
Јовану Мићићу.
И данас мало има породица већих од Мићића у
нашој земљи. Сурежњиво чувају своје презиме и крсну
славу Св. Јована.
На напредну и снажну задругу Млађенову наишла
је велика и тешка несрећа. Једнога Божића, десетак
Турака качака 22 , који су из Сјенице ишли за Ужице
нападну на његову кошару у којој су зимовале овце,
закољу два чобанина који су код оваца спавали и поте-
рају цело стадо од пет стотина брава за Ужице. Кад је
Млађен дознао за тај нечувени крвави злочин и велику
штету, не почаси ни часа, већ се одмах са ћупом меда
и ћупом масла упути у Сјеницу кајмакаму23 на жалбу.
Кајмакам га прими, саслуша његове јаде, радо прими
мед и масло, али Мићићу рече:
-Шта им ја могу, то су качаци, и ко зна где су сада,
а ја ти одобравам да скупиш људе колико можеш и
које хоћеш, па потеци за њима, стигни их и потуци,
никоме за то нећеш одговарати, и поврати своје стадо.
Мићић се после тих Кајмакамових речи што је брже
могао поврати кући и од својих задругара и суседа
скупи десетак наоружаних и поузданих људи, па их
упути да пречицом што брже могу пресретну качаке
22 качак (тур. kaçak) означавала одметника од власти

23 управник казе (турске административне јединице),
државни чиновник на локалном нивоу
и отму стадо. Потера је претекла качаке, и сачекала

их у клисури између Градине и Дивљаке на путу за
Ариље. Кад су се качаци са стадом приближили, по-
терници су на дат знак једновремено опалили своје
пушке на њих, и они изненађени и престрашени пу-
цњем изгубише се куд који оставив једног мртвог друга
на разбојишту. И стадо се од пуцњаве уплашило и с
блеком појурило натраг у правцу одакле је долазило.
Потерници га весело пристигну, домаћи познајући
поједине овце миловали су их и љубили именујући,
на шта су се оне радосним блеком одазивале. На челу
отетог стада ишли су двојица и мамили га, са стране
по тројица, а на зачељу четворица ради осигурања.
Отето стадо дотерали су у поље код „Кушића хана”,
недалеко од Ивањице, на десној страни Моравице.
Поље је било необрађена пустолина и простирало се
између Моравице, Свештичке и Марине реке до њенога
ушћа у Моравицу. Зима је била блага, па је имало и
паше, а кад је било потребно могла се лако набавити
храна, уколико би недостајало оно што се на коњима
доносило из Косовице, и зато је стадо остало у том
простору на зимовању.
Стадо су чували један зрео човек из задруге са јед-
ним одраслим дечком. Пастир Мићић је имао џевердар,
лепу дугу пушку, па су му многи на њој завидели. За
њу су сазнали и Турци ивањички, па су смишљали
како ће је добавити. Један им им се Турчин, познати
зликовац, понуди да за угојеног овна убије пастира
Мићића и његову им пушку донесе. Они пристану на
то, наоружају га и упуте да своју реч приведе у дело.
Рано с пролећа Турчин се једнога дана појави ору-

жан пред пастиром Мићићем, који је био код оваца у
пољу код Кушћа хана, и назове му Бога:
-Помози Бог Мићићу! А овај га отпоздрави са:
-Бог ти помогао Турчине, и којим ми добром
долазиш?
-Вала Мићићу, чуо сам да имаш добру и лепу пушку
па сам дошао да видим је ли то истина-одговори Тур-
чин, но дај да је видим, а ево теби моја пушка.
-Не, не Турчине, сваком своја: мени моја, теби
твоја!-одговори Мићић.
И кад Мићић, и на даљу молбу и правдање Турчи-
ново да му да своју пушку да је разгледа, не учини му
по вољи, Турчин отвори фаљу24 своје пушке и стане са
шилом чачкати ложиште барута за потпалу говорећи:
-Море Мићићу, ја бих се грдно осрамотио да сам ти
дао моју пушку, јер је закисла, па је поново потпраши
сувим барутом. Он је намерно био овлажио барут у
фаљи, да би Мићића лакше могао убити, ако би се овај
преварио да му да своју пушку на разгледање.
У даљем разговору Мићић је био на опрези и Тур-
чина држао на оку, а овај је вребао прилику да га убије.
Кад је Мићић прозрео намеру Турчинову, он га је упи-
тао: шта хоће и тражи од њега? Овај одговорио је:
-Ништа не тражим, шалим се - и спрема пушку да
окине на Мићића, али га овај предухитри и убије на
месту, узме му пушку а леш баци у Моравицу.
Бојећи се освете, он се са момчетом и стадом склони
24 лежиште за припални барут

у оближње село Рашчиће, које је било тако рећи пусто,

а његове гудуре обрасле крупном церовом и растовом
шумом у присојним местима, а у осојним буковим и
другим шумским дрвећем и шибљем, у које су Тур-
ци слабо смели залазити из страха од хајдука. Чим је
домаћин куће, Млађен Мићић сазнао за то и сам је
похитао у Рашчиће, да обиђе своје чобане и стадо, и
сазна шта се то догодило. Они су му све казали шта
је и како било, и кад је све чуо од радости је плакао, а
њих похвалио грлио и љубио. Добро је разгледао терен
у Рашчићима, па је видео да у њима има још бољих ус-
лова за населење и живљење него у Косовици и насели
се у Рашчићима. За такву његову брзу одлуку много
је утицао Божићни злочин, који га је силно тиштао и
болео. Чобанину јунаку наредио је да склони пушку
убијеног напасника.
По повратку у Косовицу одмах је саопштио задру-
гарима о својој одлуци за пресељење у Рашчиће, и на-
редио да се што пре учине припреме за тај озбиљни и
не мало тежак посао. У његовој задрузи у млађега није
било поговора, и сви су легли на посао да се његова
заповест што боље и што брже изврши. За десетак
дана неуморног и сложнога рада све је било готово за
селидбу и за један дан путовања већ су били у Раш-
чићима. Млађен је за своје насеље изабрао средину
села, од брега до брега, кроз које тече жива планинска
речица, која никад не пресушује и пуна је риба и згод-
них скокова за воденице. И овде је његова вредна и
послушна задруга за кратко време, као и у Косовици,
крчевином проширила лазове25 и пропланке: с десне

стране речице за оранице, воћњаке и зграде, а са леве
за ливаде и пашњаке.
Кућу, друге зграде и стаје за стоку подигао је на јед-
ној равници испод самог брега, где је било јако врело
пијаће воде. Грађу дрвену и камену за грађевине имао
је у близини у изобиљу и на избору.
И тако је Млађен Мићић и у Рашчићима засно-
вао темељно домаћинство са пуном кућом паметне и
послушне чељади, пуним амбарима жита, кошевима
кукуруза, торовима крупне и ситне стоке, воћњака
и пчела. Доживео је дубоку старост, послушан и по-
штован од чланова своје породице, и много цењен
од пријатеља и зналаца. Отишао је на онај свет са
уверењем: да је своју домаћинску дужност и власт до
краја часно испунио, и да је својој породици оставио
честито име и успомену.
***
При деоби његових унука џевердар је припао у део

његовом најмлађем унуку и имењаку Млађену. Он је
био девето и најмлађе дете Млађенова сина Нешка.
Џевердар је имао дугу јаку цев, са три реда гравира-
них карика од жутог паквона 26 , леп кундак који се
завршавао у виду ластина репа, такође окован жутим
гравираним паквоном. Деда Млађен се поносио њиме
25 лаз - пропланак у шуми, уски пут, место куда се пролази;

искрчено место у шуми; крчевина
26 паквон - легура бакра, цинка и никла, по боји веома слична сребру
и чувао га као своје очи. Држао га је увек у реду, чиста

и пуна „злу не требало”. Карике паквонске и оков на
кундаку сијали су се као да су од злата. Стално му је
био обешен о дувару у соби изнад његове постеље, да
му је на оку и дохвату ако устреба. Нико га није смео
од домаће чељади ни такнути за живу главу. Само је
своме средњем сину Миладину, који се био „одао на
науке”, кад о распусту дође кући дозвољавао да га у
његовом присуству узме у руке и разгледа. Једном
тако разгледајући га, Миладин ће, готово нехотице,
рећи оцу:
-Море оче, ове пушке танчице и кремењаче више
не вреде. Сад има бољих пушака- а он му је љутито,
што му омаловажава светињу, подвикнуо:
-Ћут’ гаде један, ти не знаш да је овај џевердар плен
од убијеног качака Турчина код Дивљаке, а њиме је
убијен и Турчин напасник у пољу код Кушића хана,
он је наша породична драгоцена светиња и ретка
успомена!...
Деда је џевердар ретко употребљавао. Био је ло-
вац, али не страстан и није често ишао у лов изван
села, али тада се о његовој вредности лично уверавао,
јер се ретко из лова враћао празних руку. За сигурне
руке и добро око, он је био „пушка убојита”. Пуњен
оловом, њиме се сигурно гађало у обележени нишан,
а напуњен сачмом за лов његов пуцањ у циљ ретко је
имао промашаја. Једном дође деди у госте о завети-
ни-Бијелом петку, његов пријатељ, Јован Пантовић из
Добрача, села испод Малича. Он је био чувен радник
и домаћин, а још чувенији стрелац и ловац, не само у
своме селу, већ и у срезу и даље. Тај ни на какав рад

није ишао без ловачке пушке: ни на орање, ни на сетву
ни на копање, ни на жетву ни косидбу, и често пута
то му се исплаћивало и било од користи.
Кад је Пантовић с пријатељем Млађаном пошао од
куће до главног записа где се окупио сабор, и где ће
сви домаћини са својим гостима и ручати, замоли га
је да му да његов џевердар да га пред целим сабором
проба. Дозволио му је да га понесе, само зато што га
је много волео, и што је знао да је мајстор у руковању
пушком; другом то нипошто не би дозволио. Близу са-
боришта била је једна ливада и у сред ње једна крушка
сланопађа27, као поручена за нишан. Пантовић каже
своме пријатељу да ће трипут узастопце погодити у
нишан на крушци, само ако је џевердар исправан.
Послали су двојицу да обичним корацима изме-
ре одстојање и да ставе бело крпче на крушку која
ће служити за нишан. Одстојање је било 600 корака.
Кад је то било готово, Пантовић је једно за другим
трипут испалио џевердар пуњен оловом, и сва три
метка погодила су у нишан готово у исто место. Чим
је Пантовић то сазнао, весело је ускликнуо:
-Ходи, пријатељ Млађо, да те пред целим сабором
загрлим и пољубим, јер сам се уверио да имаш џер-
девар бољи од мога, и да таквих џевердара мало има
у свијету...
Многи људи из сабора прилазили су да се рукују и
27 крушка сланопађа - старинска, аутохтона врста крушке.

Плод је ситан до средње крупан, правилног крушкастог
облик. Позната у народу под именом „Туршијара
честитају и власнику џевердара и његовом госту-стре-

лцу; а многи су, нарочито млађи свет, одјурили до
крушке, на којој је био ништан да се и лично увере о
стрелчевом успеху. Још су неки из сабора молили деду
да им да џевердар и гађају у нишан, али их је одбио.
Деда је, сем кад би одлазио у лов, само трипут у
години испаљивао свој џевердар: о Божићу, кад је у
праскозорје, објављивао да је печеница готова, на Нову
годину рано изјутра и о својој слави Св. Јовану кад би
му приспео неки мио гост-пријатељ са стране и тиме,
потврђивао колико му је приспели гост мио и драг.
***
Окупацију првог светског рата дедин џевердар срећ-

но је пребродио и сачуван за његове потомке, а где је
данас и у чијем власништву Бог једини зна!...
Од 14-17-XII-1943.г.
Водоноша Гиле
У
ЖАР СТОЛЕ МАНЧИЋ УЖИВАО је леп углед међу
својим суграђанима као вредан, тачан и поштен
занатлија. Био је осредњег имовног статуса: имао
је скромну кућу у Табакмали; њивицу од доброг дана
орања на десној страни Топлице, западно од Југ-Богда-
нова града, у плодној равничици Драгањи; и једно
лојзе од две мотике у Црквеном потоку.
Зарада од заната и принос од њиве и лојза били су
му довољни да са женом Леном, вредном и штедљивом
домаћицом и двоје деце: Марчетом (Маријом) и Гилом
(Глигоријем) скромно и лепо живи, не дугујући „ни
цару арача, ни Богу колача”.
Али глава ове срећне породице, Столе, тешко се
разболе и умре у најбољим годинама, а својој доброј
Лени, поред големе туге и јада, остави у аманет бригу:
да њиховим сирочићима буде и отац и мајка. Марчету
беше осам, а Гилу шест година кад им је отац умро.
Иако још мали и довољно неразумни, дуго су, с мајком
- 73 -
заједно, туговали за својим добрим и милим „татком”.

Није Столевој Лени било лако постићи да њихова
деца, Марче и Гиле што мање осете да су остала без
оца. Али добра и племенита мајка трудила се да испуни
аманет свога преминулог друга: да јој Марче и Гиле
буду и добро храњени и пристојно одевени. Столе јој
није оставио неку готовину и другу велику имовину, да
би њоме могла располагати, већ је својим неуморним
радом и знојем, у њиви и лојзу, стварала изворе за из-
државање себе и своје миле, у аманет остављене деце.
Од јутра до мрака пролећних, летњих и јесењих дана
капала је на раду, кад је чему време било на њиви или
у лојзу. Са њиве је једне године, плодоредом добивала
пшеницу, а друге кукуруз. Родних година принос са
њиве бивао јој је довољан за годишњу исхрану хлебом,
а грожђе је махом продавала и за добивени новац
набављала друге кућне потребе. Сама је једно време
плевила пшеницу, сама жњела и снопове везивала
и у крстине их денула; сама односила на заједничко
гувно за вршај; сама је прашила, огртала и брала ку-
куруз; сама радила у лојзу и грожђе брала и на пија-
ци продавала. Све је те послове на време и марљиво
радила, да су јој поједини завидели, а многи се на њу
у раду угледали и своје нерадне чланове породице
њоме укоравали. Она није ни зимских дана скрште-
них руку седела. Њене вредне руке су преле пређу за
ткиво, плеле чарапе, шиле ново и крпиле старо одело
својој деци, те су била увек уљудно и чисто обучена.
И Марче и Гиле били су јој здрава и напредна деца.
Марче, што је била старија, све јој је више помагала
Водоноша Гиле 75
у кућевним, а доцније и у пољским пословима. И као

здрава, лепа и вредна девојка, удала се у осамнаестој
години за младића из угледне и имућне породице.
Гила је на време уписала у основну школу, али се он
није много трудио да буде међу бољим ђацима, какав
је по својим способностима могао бити. Свршио је
школу као осредњи ђак, а био је међу својим друговима
најбољи певач и велики шаљивчина, због чега им беше
најомиљенији друг.
***
По свршетку основне школе Лена Столетова је же-

лела да јој Гиле изучи неки занат који ће га хлебом
хранити, али син не послуша своју добру мајку, већ се
стаде дружити с беспосленом дечурлијом његових го-
дина и време проводити у игри, шали, песми и другим
беспослицама. Где је он био у друштву, ту је кипело
од весеља, шале и песме. Ту није било само смеха и
смејурије, већ урнебесни кикот од кога се присутнима
трбуси надму и очи засузе. С таквим друговима он
је, нарочито лети, проводио време највише у реци
Топлици, купајући се или пецајући рибу.
Што је бивао одраслији, све се више, и мимо мај-
чине воље одавао риболову, па је справе за тај посао
умножавао. Кад се Топлица замути и набуја од плахих
киша, употребљавао је црпац, а кад је река бистра и
нормална, служио се мрежом с оловом, кошем и раз-
ним удицама. У риболову је имао успеха. Од уловљене
рибе најбоље је одвајао за домаћу употребу, а остало
је продавао и добивени новац увек давао мајци, да

јој се нађе за набавку кућевних потреба. Кад је време
допуштало, он се тим послом бавио преко целе године.
Знао је он од Прокупља, па низводно до њенога ушћа
у Јужну Мораву, према Корвин-граду, а узводно до
Плочника, свако место и с једне и с друге стране њене
обале где се налазе и крију разне врсте риба, па онда
није ни чудо што се ретко кад без лова враћао кући.
***
Прокупље, стари град светог Прокопија и колевка

славних Југовића, трпео је раније велику оскудицу
у пијаћој води. Имао је једну једину чесму у среди-
ни града, која је јесењих, зимских и пролећних дана
давала приличну количину воде, али то беше кап на
„усијано гвожђе” и тако мало за градске потребе. Лети
кад су дуже и велике врућине, и та једина чесма усахне.
Грађани чије су куће поред Топлице снабдевали су се
водом за своје потребе са реке, па су је многи и пили,
нарочито хладнијих дана. Остали су морали доносити
воду, онда „чак” са Черкеске чесме, на источној страни
од града, на левој обали Топлице, и из Гарића, једног
малог насеља на десној страни Топлице: а обе су биле
стално обилне здравом водом. Те су чесме биле доста
удаљене од појединих крајева града, па жива мука...
Гиле, који већ беше одрастао снажан и кршан мо-
мак, стигао за одслужење војног рока, од кога је ос-
лобођен као хранилац куће, увидео је ту невољу и
своју и својих суграђана, па је наумио да јој доскочи.
Набавио је јако магаре и саку28 од сто литара, па је

почео себи и потребитима носити воду. Њему беше
стало највише до тога да задовољи своје муштерије, а
свеједно са које чесме поједини желе да им воду донесе.
То је радио у свако доба дана и године, када није
ишао у риболов или у планину Пасјачу, да на магарету
донесе дрва за кућну потребу. За саку воде наплаћивао
је само по један грош, па му је и приход од те зараде
био довољан за његове личне и многе домаће потребе.
Мајка му Лена била је задовољна његовом зарадом, па
је каткад могла узети и понеког радника да јој помогне
у обради њиве и лојза.
Он је за воду имао и доста сталних муштерија, и
када би њих подмирио, он је каткад, возећи пуну саку
кроз град, своју робу гласно рекламирао. Лети, жарких
дана, када ваздух трепери од усијане јаре, од које се
људи и животиње гуше, а растиње вене и суши, он
би узвикивао:
-Хајте људи и жене, студене водице са копаоничких
снежних извора! –а зими, кад су најљући мразеви о
Богојављењу и Светом Сави, када пуца дрво и камен, а
мрзне се у крави теле и у кози јаре, он, са раздрљеним
маљавим грудима, по којима се нахватало ледено иње,
а око чепа на саки висе ледене иглице, из свега гласа
узвикује, поцупкујући од студи с ноге на ногу:
-Хајде народе, слатке топле водице-е-е! Још мало, па
ће је нестати!– И те, као и друге његове шале, изази-
вале су код слушалаца пријатно расположење и смех...
28 сака- арапска реч, означава „буре или кола са буретом,
мешину или коња са мешином у којима се вода носи”
***
У Прокупљу живи и незнатан број Цигана муслимана.

Они су већином занатлије-ковачи, а има и сиротиње
која се надницом издржава, радећи пољске и друге
послове. Ковач Ибро Мехмедовић израђивао је ситније
ковачке ствари као: мотике, секире, вериге, саџаке29,
ватраље30, маше и друге ствари од гвожђа, па их је про-
давао у својој ковачници, а већину својих рукотворина
износио је пазарнога дана на пијацу и тамо продавао.
Често пута, кад није имао својих ствари за продају на
пијаци, он се ту налазио, било да некоме што купљено
на пијаци однесе кући, било да нечију ствар изнесе на
пијацу ради продаје. Био је услужан и поштен па је
смео да у свачију кућу завири и упита: треба ли што
да послуша или изнесе неку ствар на продају.
Једног дана спази Гиле беспослена Ибра на пијаци,
па га позове да пође с њим његовој кући, да му неку
живину изнесе на пазар и прода, вајкајући се да он за
то нема времена, јер је заузет другим, пречим послом.
Ибро га сместа послуша и пође с њим. Кад су дошли
Гиловој кући, он уведе Ибра у подрум и рече му да
похвата пловке и гуске, па за њим затвори подрумска
врата и намакне на њих резу. Затим се врати сам на
пијацу. Мајка Гилова била је нешто забављена послом
у кући, па није то ни приметила.
29 саџак - метални троножац изнад огњишта - ватре који

носи посуду (котао, казан) у којој се нешто кува
30 ватраљ- алатка која је служила за одржавање
и подјаривање ватре, лопата за ватру
Ибро је претражио све углове по подруму, подвла-

чио се и под бачву, али од какве живине ни трага ни
гласа! Досетио се своме јаду, да је Гиле са њим терао
шалу, па га стане дозивати да му отвори врата, али њега
нигде није било. Најзад стане дозивати његову мајку
„стрина-Лену”, да га она ослободи недужног затвора и
беде. Занета послом у кући, и она дуго није чула његово
дозивање и запомагање све дотле док неким послом
није морала изићи у двориште. Тек када је чула неки
глас из подрума, те је пришла подрумском прозору и
упитала: ко је у подруму, и шта тражи у њему? Чувши
глас свога избавиоца, Ибро завапи:
-Ја сам „стрина-Лено”, Ибро! Гиле ме позвао да му из-
несем на пазар пловке и гуске, па ме затворио у подрум
и после отишао. Љубим ти и ноге и руке, стрина-Лено,
отвори врата и пусти ме да изиђем!...
Лена је, уз грдњу свога Гила, да би ублажила јаде
Иброва тамновања, не само Ибра пустила из подрума
него га још почастила чашицом ракије.
И тај Гилов подвиг служио је после за увесељење
његових суграђана.
***
Мада у раној младости није увек био у најбољем

друштву, за Гила се ништа ружно није лепило. Није
био прзница и свађалица нити пијанац, иако је волео
весело друштво. И он је као и отац му Соле, уживао
глас поштена човека и исправна грађанина. Мајку Лену
је поштовао и волео изнад свега, а она беше свила руке
око свога јединца и помирила се с његовим занимањем

и била задовољна његовим домаћинством. Само јој је
једино било жао на њега, и ту је жалост на своме срцу
и у гроб однела, што се не ожени за њена живота и
замену јој у кућу не доведе...
Ристо Куваћ
П
РЕ ПЕДЕСЕТ И ВИШЕ година, када су саобраћај-
не прилике за наше вароши и варошице, ван
домашаја главне железничке пруге, биле при-
митивне, долазак у њих и неког трговачког путника
био је важан догађај. А када би дошао какав виши
државни функционер, а нарочито окружни начелник,
то је била сензација првога реда...
Све што је службено обузме нека трема, и бојажљи-
во свечана осећања, а и независни грађани, са на-
прегнутом пажњом, прате сваки покрет г. начелника.
Интересују се, како је задовољан са затеченим стањем
и радом среских чиновника, с ким седи, о чему се
разговара и шта прича. Така су осећања имали чи-
новници и грађани варошице Куршумлије, када их
је први пут, крајем 189... године, походио окружни
начелник Пера Божовић.
После извршеног прегледа рада у канцеларији
среског начелника, и пријема осталих државних
- 81 -
службеника у месту, ради личног упознавања, као и

добивања обавештења о пословима које обављају, до-
шао је око 11 ½ часова у хотел Алексића и Марковића,
где је био одсео. Његов сто за којим је седео и сала
гостионичка убрзо је била испуњена представници-
ма власти и људи од чојства и по кеси и карактеру у
варошици. Са свима се упознао и по коју реч прого-
ворио; очевидно је био лепо расположен због пажње
коју су му први грађани указали. А нарочито је био и
пријатно изненађен и узбуђен, када му се представио
Ристо Куваћ, његов друг из добровољачког одреда,
Ђоке Влајковића у 1876, 1877 и 1878 години. Његова
искрена љубазност и срдачност, коју је испољио у поз-
драву – скромнога Ристу је чисто збунила...
Ристо Куваћ је био висока раста, кошчат дугих и
препланулих образа, орловска носа, смеђих очију. Увек
озбиљан; ретко сам започиње говор; на упућена му
питања одговара, ако зна, кратко и умереним тоном.
Родом је из Босне из краја ближег Санџаку. За време
рата 1876 године као младић од 18 година, борио се
храбро на Дрини за ослобођење свога завичаја. А у рату
1877 и 1878 године као добровољац у Влајковићевом
одреду, у коме се нарочито одликовао при чишћењу
Јабланице и Пусте Реке од Арнаута, у правцу Новога
Брда и Косова.
О своме јунаштву никада лично није говорио.
Начелник Божовић, у разговору са њиме, стаде га
подсећати на поједине бравуре његове из тих дана, да
је свима присутнима обратио пажњу на те разговоре.
Чисто нису могли да верују, да за својега суграђанина
Ристо Куваћ 83
имају тако великог јунака, у скромној и повученој

личности какав беше Ристо Куваћ. Да би присутнима
истакао праву вредност и величину јунаштва, Ристе
Куваћа, он им је испричао ово:
-За Влајковићев одред, поред наших ратних одличја,
додељена су и три ратна крста „Св.Ђорђа”, дар руског
цара да се награде, међу храбрима - најхрабрији. Један
је припао неустрашивом команданту одреда, Ђоки
Влајковићу; један неком официру из његове команде,
а трећим је требало наградити најбољега ратника из
целога одреда. Тежак задатак и за команданта и за
цео одред, али су га они, како и доликује идеалним
борцима, решили: „ни по бабу ни по стричевима”, већ
по јунаштву, које је било без такмаца.
Влајковић је постројио цео одред, коме је одржао
говор о значају и важности Крста Св.Ђорђа, и да је
жеља великог императора руског цара, да се истим
одликује најзаслужнији ратник међу њима, па је позвао
своје јунаке да сами кажу: који је то јунак, коме треба
тај орден дати?....
На тако постављено питање цео одред, као из једног
грла повика:
„Ристу Куваћу, Ристу Куваћу”!
Кад га је Влајковић позвао, да му преда орден, цео
одред кликну:
„Живео Ристо Куваћ”! ....
Скромно како и приличи јунаку, пришао је сво-
ме команданту и прописно га по војнички поздра-
вио. Влајковић га пољуби у оба образа и сам му, дос-
та узбуђен, прикачи орден на јуначка прса, гласно
изговарајући:
„Честитам ти јуначе и хвала ти у име Књаза и
Отаџбине”!
Божовић, који је и сам био у Штабу Влајковићевом,
додаје својој причи:
„То је био тако спонтан, свечан тренутак, да сам, у
тим тренуцима, волео бити, Ристо Куваћ, него да су
ми дали две хиљаде дуката”....
Још Божовић није био ни у половини своје приче о
скромноме Ристу, а он је већ нечујно - био ишчезао из
сале. Нечујно је и умро у Немањиној Толици, уверен
да је Отаџбини привредио, што је могао.
Аџи-поп-Јевта
Б
ИО ЈЕ ИЗ РЕДА оних свештеника који су у мана-
стирима: Девичу и Високим Дечанима задобили
спрему за свештенички чин. Од писмености
знао је резање и цртање црквених слова на дрвету
и каменој плочи. И њега је, за неколико кеса гроша,
рукоположио за свештеника и дао му синђелију31 при-
зренски владика фанариот32 , Калиник.
Прва парохија била му је једна мала у Прокупуљу,
одакле је и родом, и још два-три околна села. Предано
и побожно је вршио свештеничке дужности. И оно
што је добијао као награду за извршене чинове, било
је заслужено, и са алалом и давано и примано. И он
је за себе могао с правом рећи:
- Што сам крстио, није вером преврнуло; што сам вен-
чао, није се развело; а што сам опојао, није се вампирило...
31 синђелија- диплома којом је епископ постављао или
утврђивао свештеника на одређеној парохији
32 фанариоти- у овом контексту означава Грке који су долазили у Србију за владике
и друге свештеничке представнике, а истицали се себичношћу и лукавством
- 85 -
Био је дуга раста, танак и сувоњав, лица дугуљастог,

чела високог, очију смеђих, блага и умилна погледа,
дуге смеђе косе и браде, бркова светитељских, надоле
опуштених. Ход му је био лаган, главу је носио погнуто
мало удесно повијену. Глас му је био и у говору, и при
читању молитава и на служби у цркви тих и побожан.
Кад се знало да он служи свету литургију у цркви
светог Прокопија, црква је била увек пуна побожног
света. Кад би читао свето Јеванђеље, многе, а наро-
чито старије побожне жене клекну пред налоњом33 и
покрију главе његовим застором, што је ређе бивало
кад други свештеници служе.
Кућа му беше скромна, али чиста и споља и унутра,
а свака ствар и стварчица на своме месту, што је била
заслуга његове вредне и уредне домаћице, добре мајке
и омиљене попадије Јоке. Живот у њиховом дому био
је примерно хришћански: празници су се празновали,
а сви пости уредно и строго постили. У кући је имао
и један кутак, украшен иконом Христова распећа и
другим иконама, пред којима се кандило никад није
гасило. Ту се он сваког дана јутром и вечером Богу
молио, па је ту читао и молитве болнима и невољнима
који су се за време слушања молитве осећали као да
су у цркви.
Био је осетљив према невољнима и патницима, па
их је, колико је више могао, и помагао. То је махом
чинио незнано, по оној јеванђелској: да не зна левица
што даје десница. Читајући животе светаца и других
богоугодника, жалио је што му скромна материјална
33 налоњ- покретни сточић у православној цркви на који се ставља књига или икона
Аџи-поп-Јевта 87
средства ускраћују могућност да за невољне учини и

што више.
Поп-Јевта је као крајњи циљ свога побожног и
скромног живота поставио себи одлазак на аџилук
у Јерусалим и друга света места. Вукла га је жеља да
се тамо, на врелу хришћанства, још више окрепи и
ојача: „у духу и премудрости, у духу страха Божијег”.
Ту намеру и жељу дуго је скривао у дубини душе своје,
и тек би покаткад споменуо о томе својој жени и у раз-
говору с озбиљнијим и старијим људима. Та га мисао
није остављала и он се за њено остварење припремао
неколико година: и молитвом Богу да му помогне
остварење жеље, и лаганим прибирањем средстава,
потребних за тај далеки пут.
Било му је много стало да за ту идеју одушеви и
кога од својих побожних и имућнијих парохијана. Са
више њих је о томе посебице говорио, излажући како
је то богоугодно дело, и да би сваки, коме је Бог дао,
требало да иде на аџилук и посети света места, ради
спаса своје душе и среће домаће. И на његову велику
радост, добије два угледна, имућна и побожна грађа-
нина: Тодора Манића и Тону Пешиног.
До поласка на свети пут они су се сваки дан састаја-
ли и договарали о припремама које треба предузети
за пут. Уговорили су да се на пут крену прве недеље
великог поста, како би бар до страсне недеље стигли
у Јерусалим и присуствовали предускршњим светим
молитвама и службама у цркви гроба Христова, а на
Ускрс се у њој и причестили. Да би се на време стиг-
ло, морали су раније поћи, јер у оно време није било
железница нити брзих лађа за путовање.

У белу недељу, уочи поласка поп-Јевта је одслужио
свету литургију у цркви светог Прокопија, која беше
препуна побожног света, а ту су била и оба његова
сапутника. По завршеној служби Божјој он им је одр-
жао краћи говор, објавио им свој одлазак на аџилук,
поучио их је да чувају веру, да међу собом живе у слози
и љубави, да један другог у невољи помажу и чине све
оно што је добро и Богу угодно. А он ће се за њих и
на путу, и кад стигне у свето место, молити Богу да
их чува и свакога зла заштити. За свога заменика ос-
тавља им младога попа Димитрија-Мичу Николића,
говорећи: „Будите му, као и мени, верни и послушни!”
Свима је поделио нафору и благословио их, а они су
му уз целив деснице, пожелели срећан пут, молећи га
да их не заборави.
Полазак је уговорен на чисти понедељак, рано
ујутру, од поп-Јевтине куће. Ту се била искупила род-
бина оба његова сапутника, а било је и других поп-Јев-
тиниј и њихових пријатеља и знанаца. У присуству
њиховом поп-Јевта се помолио Богу у своме дому и
очитао молитву за путнике, да им Исус Христос „по-
шаље свога анђела за сапутника, да их у путу заштити
и сачува од свакога зла и неприлике”... Три планинска
чврста седланика 34 чекала су их у поп-Јевтином дво-
ришту. Они их појахаше и кретоше на благословени,
свети пут.
За њима се кренула читава поворка сродника и
пријатеља, и пратила их читав километар, све до
34 седланик - коњ са седлом, одседлани коњ
вишестолетног бреста у малом насељу Гарићу, на десној

обали реке Топлице. Тај је брест од памтивека служио
као запис о спасовданској заветини. И ту се поп-Јевта
на растанку с пратиоцима, помолио Богу, па кренуо
даље у пратњи свога заменика, младога попа Дими-
трија Николића, до села Житорађа, удаљеног два часа
од Прокупља.
Поп-Јевта је тада био у шездесетој години, а његови
сапутници нешто млађи од њега, готово једних година
и обојица крепкога здравља. То је било на две године
пре нашега рата са Турцима 1876. године.
И пре поласка на пут они су се били споразумели
шта ће чија дужност бити за све време путовања, па
су тај споразум допуњавали у разговорима на путу и
местима одмора. Оба његова побожна пратиоца узела
су на себе своју бригу како о њиховој тако и о сточној
храни, о одмору и конацима. А од поп-Јевте за њих
је довољна била и његова успутна усрдна молитва и
задовољство што су му другови у овом светом путу.
Успут до Солуна походили су више православних
цркава, у њима се Богу помолили и своју лепту прило-
жили. Међу овима су и чувене цркве: свете Богородице
у Житорађу, светог Илије у Печењевцу, светог Спаса у
Скопљу, светог Пантелејмона у Велесу и друге.
После неколико дана заморног путовања долином
Вардара и солунском кампањом, стигли су у Солун. У
њему су се задржали три-четири дана, разгледајући
велику варош, дотле никад невиђену толику. Море и
пространи солунски залив, којим се крећу и плове мно-
ге једрилице и пароброди, силно их је интересовало.
Кретање и непрестано комешање пословног и другог

велико-варошког живљења из свих крајева света, било
им је чудно, како то никако не престаје. Поп-Јевта
је за то време походио и две чувене солунске цркве:
Светог апостола Павла и светог Димитрија. Видео
је и камену предикаоницу са које је апостол Павле
проповедао Солуњанима, а увлачио се и у испосницу
светог Димитрија, у којој се Богу молио и одржавао
строго постове. И кад су нашли пароброд који путује
за Јерусалим, оставили су Солун.
***
Са страхом и зебњом ушли су први пут у лађу, али и

са јаком вером у Бога да ће их у путу добра срећа пра-
тити. Лађа беше велика и препуна путника из разних
крајева и земаља. Једни су путовали пословно, неки
из радозналости и задовољства да прођу и виде свет,
а било их је доста који су из верских побуда ишли на
аџилук, да походе света места. Међу овим последњима
било их је који су то чинили по други, па чак и трећи
пут. Чим су се у лађи сместили поп-Јевта је очитао
молитву за путнике...
Живот на лађи текао је као у неком великом дому
у коме влада ред. Доручак, ручак и вечера обављани
су увек редовно. Јела је било посних за аџије, а за ос-
тале путнике као у хотелима великих градова. Забаве,
легање и устајање имало је своје време. На броду су
се међу путницима правила и познанства. Обично
сродни се једно другом приближе и здуше: пословни
се људи упознају са пословнима, аџије с аџијама, ра-

дознали путници и научници са својим друговима.
И тако им је путовање било пријатно и занимљиво, а
време брже одмицало. За време путовања лађом било
је лепих сунчаних дана, а море тихо, те је за путнике
било путовање пријатно и право уживање; а било је и
бурних, кишних и ветровитих дана, када је море бива-
ло узбуркано и лађу запљускивали пенушави морски
таласи, јако је потресајући, што је путницима нарочи-
то онима који су први пут путовали лађом, уливало
стрепњу и страх. Понеког путника није мимоишла ни
морска болест, али поп-Јевта и његови другови били
су од ње поштеђени. Можда је пост и лака исхрана
томе највише допринела.
Лађа није ишла директно од Солуна до јерусалим-
ског пристаништа Јафе, већ је пристајала у неколико
лука дуж обале Мале Азије, Сирије и Палестине, ради
искрцавања путника и робе за та места, и укрцавања
нових путника и друге робе за успутна места, те је и
пут био утолико занимљивији и пријатнији. У луку
Јафе стигли су пред Ускрс, у цветну недељу. Ту су
поп-Јевта и његови другови први пут ступили ногом
на тле светог земљишта и приближили се светом граду
Јерусалиму, крајњем циљу свог пута.
***
На велики понедељак увече приспели су у Јерусалим.

То је стара и света варош у Палестини у којој, на жа-
лост, још увек живе у већини нехришћани - Јевреји и
Арапи. Староседеоци хришћани, у мањем су броју али

тај број увећавају аџије, хришћани из целога света, а
њих има у свако доба године. Још при уласку у град
дочекале су их аџијске конакџије и нашли им стан у
коме су становали за све време бављења у Јерусалиму.
После доброг одмора преко ноћи, у уторак ујутру
устали су рано и похитали цркви гроба Христова, да се
у њој помоле Богу и захвале му на милости за срећно
приспеће у свети град. Служено је јутрење, а потом је
настављена света литургија. То се у томе храму сваког
дана ради. Црква је била препуна ажија и другог по-
божног света. Поп-Јевта и његови другови молили су
се Богу скрушено и свесрдно, чинило им се као никада
до тада. Душа им је била испуњена блаженством и
неизмерном радошћу за даровану им велику Божију
милост: да се и они могу убројати међу поклонике
највеће хришћанске светиње.
По свршетку службе поп-Јевта је био и у олтару, те
се поздравио са свештеницима који су чинодејствовали
на служби. Потом су заједно сва тројица дуго разгледа-
ли цркву, која је велика и са више олтара, украшених,
као и цела црква, иконама најбољих хришћанских
уметника. Све је то у њиховој души било блиставо
и свето, а они пресрећни и као деца радосни. Тога
дана ишли су и на вечерње. А тако су свакога дана до
Ускрса ишли у цркву и на сва богослужења: јутрења,
литургије и бдења.
На Ускрс била је свечана архијерејска служба. Слу-
жио је православни патријарх са више митрополита,
епископа и свештеника. То је била свечана служба
какву поп-Јевта и његови другови до тада ни у сну нису

видели ни чули: величанствена, блистава, побожна
и света. Треперење многобројних упаљених кандила
пред иконама распећа и васкрсења Христова, свете
Богородице и других светаца, блистави сјај запаљених
воштаница на кристалним полијелејима и високим
позлаћеним свећњацима, опојни мирис тамњана и
измирне испуњавали су цркву и упијали се у душу
побожних Хришћана. Поп-Јевта поред усрдне молитве,
нетремице је пратио и церемонијал светог богослу-
жења, да би га што боље разумео и у душу упио.
Кад је свршено свечано и светло богослужење, па-
тријарх је одржао говор о значају великог празника
Христова васкрсења, и позвао верне да остану чврсти
у вери, и да се богоугодним животом и добрим делима
удостоје Божје милости и његове правде. Благословио
је све присутни и поздравио их са: „Христос воскре-
се!” па је причестио све који су за причешће спремни
били. Поп-Јевта и његови другови приступили су тај-
ни светог причешћа спремни постом, духом и делом.
Чим су примили свето причешће, још у цркви су се
ижљубили узајамно један другоме честитали свети
празник и причешће, а потом ће им поп-Јевта рећи:
-Од данас смо тек праве аџије. Ја сам Аџи-поп-Јевта
Димитријевић, ти си Тодоре, Аџи Тодор Манић, а ти,
Тоне, Аџи-Тона Пешић. Тако ћемо се од сада звати
докле смо год живи а наша деца и други питомци:
Аџи-Димитријевићи, Аџи-Манићи и Аџи-Пешићи.
У Јерусалиму остали су и целе светле недеље. Све
слободно време, када нису били у цркви на молитви,
проводили су у разгледању Јерусалима, пели се на

Голготу, Маслинову Гору, ишли у Витлејем, да виде
место Христова рођења, и друга знаменита места у
Палестини. Прибирали су и стварчице којима ће, по
повратку са аџилука обдарити и обрадовати своје миле
и драге. Највише су понели за поклоне крстића, раз-
них кутијица, па и мањих иконица Христова распећа
и васкрсења и других ситних ствари. Лично за себе,
поред осталих ствари, Аџи-поп-Јевта је купио крупне
црне бројанице и јак црни штап обоје видни знаци
аџијског достојанства. Њиме се он служио и поносио
до краја свога дугога живота.
***
Са свога светог, благословеног и срећног пута они

су собом понели неизгладиве успомене, о којима ће по
повратку у домовину, имати целога века шта причати
својој породици и знанцима...
Од Јафе до Солуна вратили су се лађом. Мада је сад
била друга лађа, а не она којом су од Солуна били допло-
вили до Јафе, вратили су се морем истим правцем. То су
познали по обали и местима у која је лађа пристајала.
Кад су приспели у Солун, ту су се два-три дана до-
бро одморили, па су, по жељи Аџи-поп-Јевтиној, на
својим коњима пошли назад за Свету Гору, да прођу
трагом светог Саве и његова оца Стевана Немање. Го-
ворио им је: „Кад обиђемо још светогорске манастире
и задужбину Немањину и Савину, манастир Хилендар
тек ћемо тада бити потпуне и праве аџије!” И његови
добри другови нису се покајали што су га послуша-

ли. Њихово бављење у Светој Гори и Хилендару било
им је и пријатно и поучно. Молитва Богу у тој нашој
највећој светињи, разгледање њених знаменитости,
као још и у неким руским и грчким манастирима, који
својим знаменитостима, сјајем и богатством задивљују
поклонике, допунило је слику њихових побожних
утисака са пута на аџилук.
У Хилендару се Аџи-поп-Јевта наоружао и духов-
ним оружјем. Купио је две свештене књиге: Молитве-
ник и Требник, у јаком позлаћеном повезу, а њему тако
потребне у светој служби Богу и народу. Осим тога, ту
је он купио и за себе донео: фини, лаки дрвени сандук
за његов укоп, крст од тисовог дрвета и плочу од белог
мрамора са уписом: Аџи-поп-Јевта, године његова
рођења и речи „усопшаго35”, а која ће се положити на
његов гроб кад Богу буде угодно да га к себи позове.
Аџи-поп-Јевта се управљао по мудрој народној изреци
:„Ради као да ћеш живети сто година, а моли се Богу
као да ћеш сутра умрети!”. Па и за то ваља бити спре-
ман. Али је његова укопна спрема више од тридесет
година лежала под тремом цркве светог Прокопија,
јер је Аџи-поп-Јевта доживео дубоку старост.
***
У Прокупљу су са чежњом сродника и великом ра-

дозналошћу пријатеља и знанаца очекивали повратак
35 „усопшаго”- упокојени, покојник. Реч из православних
српских молитви за мртве и умируће.
Аџи-поп-Јевте и његових другова. Још од пре неколико

дана, када се наслућивао њихов долазак, сродници су
одређивали по неког члана породице да са узвишице
Бајира, на левој страни Топлице, од јутра до мрака
мотре на њихову појаву, и њихов им долазак објаве.
Стигли су на два дана пред Спасовдан, око четири
часа поподне. У Житорађу их је сачекао и поздравио
Аџи-поп-Јевтин заменик, Димитрије Николић, парох
житорађски. Сродници и пријатељи су их сачекали
при улазу у варош. Аџи-поп-Јевта и његови другови,
Аџи-Тодор и Аџи-Тоне, са великим задовољством и
неописаном радошћу, грлили су се и љубили са срод-
ницима и пријатељима, који су их тако дуго и жељно
очекивали. После радосног поздрава аџије су коње
са стварима послали својим домовима, а они су се са
поворком грађана пешке упутили у цркву да се захвале
Богу што их је у тако дугом путу чувао и срећно их
својим домовима повратио.
Од повратка са аџилука па за неколико дана њи-
хове куће биле су пуне пријатеља који дођоше да се
наслушају: шта су све на путу за аџилук и света места
доживели, видели и научили... Они су им то радо и
усрдно казивали и тада, и целог свог века. И раније
сва тројица уживали су пуно поштовање од својих
суграђана, али од њихова повратка с аџилука још су
их више уважавали, њихове поруке и савете слушали,
а Аџи-поп-Јевту су обожавали...
Од повратка с аџилука, Аџи-поп-Јевта је имао још
и више невољних и болних, да им чита молитве. То је
он сада чинио из Молитвеника, донетог из Хилендара,
а то је још више појачавало веру невољних у моћ ње-

гове молитве. Уопште ни за једну свештенорадњу: при
венчању, крштењу, опелу, помену, молитви и другом,
није сам одређивао цену, већ се задовољавао оним
колико су му парохијани сами давали, јер је сматрао
да његова служба није трговина већ молитва Богу.
А то што је за своје свештенорадње добивао било је
довољно за његов скромни и богоугодни живот, као
и да преосталом лептом помаже оскудне и невољне.
Највећу радост у животу имао је Аџи-поп-Јевта када
је на Светог Николу 1877 године, са крстом у руци и
јеванђељем, на челу својих суграђана дочекао и бла-
гословио српску ослободилачку војску. У тој војсци
међу првима био је и млади свештеник, Прокупчанин,
Димитрије Николић, „поп Миче”. Он је чим је објављен
рат Турцима, у месецу јуну 1876 године, ускочио у
Србију и њеној војсци учинио неизмерне услуге при
ослобођењу Топлице и чишћењу Јабланице од Арна-
ута. Због тих услуга кнез Милан га је прогласио за
Добричког Војводу. Он је прво свештено лице са тим
великим почасним звањем.
***
Иако већ у годинама, и Аџи-поп-Јевта био је на

свештеничком курсу у Нишу, који је основан по жељи
епископа Димитрија, за нешколоване свештенике
из новоослобођених крајева. Ту су их школовани и
најспремнији свештеници братски поучавали: у слу-
жењу свете службе и другим обредима, певању, вођењу
црквених протокола и другој администрацији. Он се

на том курсу добро оспособио за парохијску службу
а за важније и заплетеније административне послове
увек су му били на руци млађи и школовани свеште-
ници, који су га много поштовали и ценили његов
патриотски рад из доба робовања.
И у Србији слободији Аџи-поп-Јевтин пастирски
рад био је користан и поштован. Кад је требало носити
литију и чинити молепствије за кишу и добар берићет
грађани су увек желели да то Аџи-поп-Јевта изводи,
јер су његове молитве готово увек биле берићетне...
Једне године, у јулу месецу владала је дуже време стра-
ховита жега: озго јара, оздо јара, гори земља и камен
а устрептали усијани ваздух пржи и суши растиње и
плодове да је страх Божији; а људи забринути и прес-
трашени... Стога замоле Аџи-поп-Јевту да носе литију
и чине молепствије за кишу. Као и увек он се одазвао
молби својих суграђана и овога пута повео их је на Ми-
ландин. То је један планински повијарац36 који се од
планине Пасјаче пружа у југозападном правцу скоро
до саме Топлице, у чијем се подножју налази малено
село Ћуковац. Готово на средини тога повијарца, који
је обрастао густим столетним буквама, извор је јаке
студене воде од које зуби трну. Тај извор зове се Ми-
ландин, а по њему је и цео повијарац тај назив добио.
Литија је пошла од цркве у осам часова пре по-
дне. Напред је ношен црвени барјак са крстовима и
36 повијарац - дужа падина која се одваја од планинског

венца и завршава у равници или на обали реке
рипидама37 а за њим је пешке ишао до прелаза преко

Топлице код Драгање, Аџи-поп-Јевта са многобројним
богомољцима. Од реке Аџи-поп-Јевта јахао је коња, јер
већ беше у дубоким годинама, а пут се пео и водио
стрмим путањама и козјим стазама до самог извора,
од кога су стигли у десет и по часова.
Кад су се мало одморили и расхладили изворском
водом, настало је дуго молепствије за здравље, кишу
и берићет. Аџи-поп-Јевта је усрдно читао све потребне
молитве, Јеванђеље, осветио водицу којом је кропио
богомољце и ставио запис на једној букви као што то
чини и о заветинама. Његове речи у молитви: „Гос-
поде, Спасе наш, благосрдно услиши све нас који ти
се непрестано молимо, опрости наша сагрешења и
дај дажд жедној земљи твојој, јер си човекољубив и
многомилостив” - изговаране у божанственој при-
роди, богомољци су слушали с највећом пажњом и
побожношћу.
После свршене молитве настао је заједнички ру-
чак који су богомољци од куће понели. На челу је се-
део Аџи-поп-Јевта који је благословио „јастије и пи-
тије”. За време ручка било је здравица и захвалница
Аџи-поп-Јевти песме и шале, а млађарија је после ручка
играла уз свирку једне фруле.
Док су се они тако забављали и играли, а старији се
одмарали и разговарали, по небу су се почели појављи-
вати најпре мали облачци, а затим све већи и већи,
приближавати се једни другима и згушњавати у кишне
37 рипида - икона, причвршћена на дужи штап, која симболички
означава присуство духовних небеских сила при вршењу обреда
облаке. Богомољци су због појаве ових облака били

радосни до усхићења и веровали да ће Бог њихову
молитву услишити и кишу им даровати. Да их не би
још у планини киша ухватила, весело са песмом, у
литијском реду, вратили су се раније у град него што
су намеравали. Мада им је сад било лакше путовати
због низбрдице, ипак им је за повратак било потребно
око два часа времена.
И гле чуда! Расхлађујућа и берићетна киша стигла
их је на самом прелазу преко Топлице. Иако одатле до
града нема ни четврт часа хода, док су стигли кућама,
били су покисли до голе коже, и само се вода сливала
са њих.
-Велика су и чудна дела твоја, Господе!- рекао је Аџи-
поп-Јевта на растанку учасницима ове побожне литије.
***
Умро је 1905 године, у дубокој старости, ожаљен и

испраћен до његове вечне куће од својих пријатеља и
парохијана као мало који. Својом побожном и преда-
ном службом Богу и свом роду, он је сам себи „приу-
готовио” пут за онај други, бољи свет јер:
„Ништа собом не понесе, до скрштене беле руке и
праведна дела своја”...
Поп-Ваче
О
Д КЛИСУРЕ ГРЕПЦА, ИЗМЕЂУ Малог и Великог
Јастрепца, пружа се у југоисточном правцу,
једна блага, питома коса, дуга око тридесе-
тину километара. Ова коса чини вододелницу између
Топлице и Југбогдановачке реке, и уједно је граница
између историјског Добрича и Топличке долине. С
леве су јој стране села: Костадиновци, Југобогдановац,
Злокућани, Горња и Доња Расовача, Ђакус, Пејоковци
и Мекиш; а с десне: Горња и Доња Стражава, Појате,
Нова и Стара Божурна, Подина, Глашинце, Смрдић,
Шарлинце и Орљане.
Коса се завршава једним ћувиком, испод које се
Топлица улива у Јужну Мораву. Према томе ћувику
је стрма окосина планине Селичевице, на којој се на-
лазе развалине Корвин-града, испод којега протиче
Јужна Морава. На врху тога ћувика још из старијих
хришћанских дана, постојао је храм, посвећен рођењу
светог Јована, али у току дугог ропства неколико пута
- 101 -
је рушен и оправљан, па је ипак сада скромна црквица,

која се види и са Бубња код Ниша, као и из топлич-
ке и моравске долине, дочекала 1877 године Србију
слободију.
У овој црквици је поп-Ваче, више од двадесет годи-
на пре ослобођења служио службу Богу и свом роду,
узносећи усрдне и топле молитве за здравље и душу
своју и своје пастве, и да их Свевишњи избави из руку
агарјанских 38.
Парохија му је била састављена од неколико доб-
ричких и топличких села, а парохијско му је седиште
било у селу Орљане, у непосредној близини цркве,
која се по њему и сама називала орљанска. У томе је
селу, за оно време, саградио угодан дом и друге згра-
де, потребне једном правом сеоском домаћину, јер је
поп-Ваче уистини и „поповао и приоравао”. Његова
млечна и спрежна крупна стока издвајала је од остале
сеоске стоке у пољу; а тако исто и овце и свиње. Све је
попино било боље, и сељаци су тежили, по његовом
примеру, да поправе и своју стоку. Поп-Вачине њиве,
ливаде и лојзе увек су на време и најбоље обрађиване.
Најбољи радници из првих домаћинских кућа у селу
обрађивали су његово имање. За цело село „резилак
би био” ако се попина баштина не би на време и до-
бро урадила. Поп-Ваче се зато умео свакоме и кад је
најпотребније одужити.
У његовом дому било је свега и свачега. Ни у чему се
38 Агарјани - Назив за Турке муслимане у старим српским

споменицима, по имену једног арапског племена које је према Старом
завету, становало у Арабији и нападало суседна јеврејска племена.
Поп-Ваче 103
није оскудевало, али се ни у чему није ни претеривало.

У дому је владао ред и послушност, рад, умереност
и разумна штедња. Не тврдичлук, већ старање да се
ништа узалуд не тражи и потроши, а за праве потребе
никада се није скомрачило и жалило потрошити.
И његова госпођа Невена, „попадика”, како ју је он
називао, у свему била му је допуна. Вредна домаћица,
добра мајка и супруга, у многоме је припомогла да
њихов дом и живот у њему буде привлачан и угледан.
***
Таквим радом и животом поп-Ваче је стекао поприли-

чан иметак, и важио је као имућан човек. Он није био
ни лихвар ни ћемераш39, већ је својом готовином слу-
жио као неки кредитни завод-банка за све потребите
у његовој парохији и околини, што би се данашњим
језиком рекло „за кредит способним”. Њихову способ-
ност за кредит и гаранцију за дату позајмицу, он, на-
рочито за турске владавине, није тражио у писменим
гаранцијама, него у моралним својих дужника, које
је он као мало ко познавао. Вредан, уредан и моралан
домаћин уживао је код поп-Ваче кредит, у висини
стварних својих потреба у свако доба.
Сељаку је, готово као по неком правилу, најпотреб-
нији кредит у пролеће, када су му дохоци од минуле
године на измаку или чак сасвим усахнули. А он их
има сваки час и редовних и ванредних. Или му је на
39 ћемераш - циција, тврдица, стипса

измаку жито за прехрану чељади, или има потребе за

спрежном и приплодном стоком; или му је изненада
тешко оболео неки члан породице, па му је потребна
хитна лекарска помоћ; или је, не дај Боже, смртни
случај - увек је за такве потребе код поп-Ваче могао
наћи кредита.
Никада није био случај да је онај, који је тражио
код поп-Ваче позајмицу, истога дана и добио кад је
затражио, изузев преких и неодложних потреба. Увек
би домаћину који тражи позајмицу рекао:
-Добро, добро, даћу ти, де, само очекни дан-два да
их справим...
Ако је хитна потреба, он би молиоцу одговорио:
-Попричекни мало, да видим да ли моја попадика
има при себи колико ти је потребно, па ћу ти дати. У
таквим случајевима готово увек попадика је имала
колико је молиоцу требало, па је одмах и добивао.
Позајмице је давао само у четири ока, без писмених
обавеза, са роком исплате дуга и интереса, како су се
већ узајамно споразумели.
Рокови исплате дуга и интереса обично су били о је-
сени исте године, после приораних и сређених летњих
и јесењих плодова. Ако неки дужник услед неродице,
градобитине, поплаве или и других ванредних слу-
чајева, не би могао о јесени свој дуг одужити, поп-Ваче
је рок исплате продужавао до друге јесени. Непознато
је да је ико остао дужан поп-Вачету, или да је он кога
свога дужника, сељака, тужио власти за наплату дуга.
Само се зна да је једанпут за дуг тужио прокупачког
чорбаџију, Михаила Антоновића. Уговорено време за
Поп-Ваче 105
исплату било је поприлично одмакло, а Антоновић

нити дуг враћа, нити поп-Вачу обавештава зашто му
дужно не враћа. И када је једнога дана поп-Ваче ушао
у дућан чорбаџи-Михаила, и опоменуо га да је време
да му дуг врати, он га је такорећи избацио из дућана
рекавши му:
-Шта тражиш ти од мене? Не дугујем ти ништа. На-
поље излази, зеленашу један!
Такав поступак чорбаџи-Михаила пренеразио је
поп-Вачу. Као да му се сва дућанска роба одједном
срушила на главу, збуњено је пошао излазним вратима,
и само је, готово нечујним гласом, могао рећи:
-Ако, ако, газда-Мико! Тако ми и треба. Идем, идем
одмах.
Још по изласку из дућана, онако љуто увређен и
осрамоћен пред дућанском послугом и затеченим
муштеријама у дућану, поп-Ваче поуми да одмах иде
власти и оптужи свог дрског дужника Мику. Али како
је било већ скоро подне, одложи да своју намеру изведе
после подне.
Суморан, у души јако гњеван и узбуђен, дошао је
своме дому. Својима није хтео ништа рећи о случају
који му се десио у дућану чорбаџи-Михаила. Трудио
се да свој гнев сакрије од домаће чељади, и да сам
преживљава дубоки бол који му је, уместо захвално-
сти, причинила на груб начин вечита људска незах-
валност. Тога дана слабо је што о ручку и јео. Пошто
се по подне мало одморио и умирио од преподневног
узбуђења, ипак не пође власти да оптужи свог не-
уљудног дужника, већ оде у село, међу своје добре и
питоме парохијане, да се ту стиша и мало заборави

увреду. Идући на коњу путем у своје село, одлучио
је да нипошто не одустане од своје прве одлуке: да
газда-Мику оптужи државној власти.
Своју одлуку поп-Ваче је ускоро привео и у дело.
Кад су се поп-Ваче и газда-Мика нашли очи у очи
пред влашћу, газда-Мика је признао свој дуг, и спре-
мио се да га исплати, покајнички молећи поп-Вачу да
му опрости за неуљудан дочек и понашање у своме
дућану. Извињавао се да је тога дана и сам био нешто
љут и раздражљив, па није могао да влада собом. На
питање власти: да ли је поп-Ваче задовољан изјавом
свога дужника, газда-Мике, коју је пред влашћу дао, и
да ли му за нанесену увреду прашта, он је одговорио:
-Примам газда-Микину изјаву и задовољан сам
њом; а грех његов према мени нека му опрости Господ
Бог, који је једини моћан за сваку милост и опроштај
свачијих грехова.
***
Поп-Ваче, коме је право име Јован, а презиме Првуло-

вић, није био школски богословац, већ манастирски. У
манастиру је добро изучио свештено радње на јутрењу,
литургији, и вечерњу, као и при венчању, крштењу,
литији, опелу и другим верским обредима. У својим
свештеничким дужностима био је озбиљан, ревностан
и тачан као сат. Због тога су га његови парохијани
волели, поштовали и слушали. Противу празновери-
ца - бајања, врачања и празновања белих четвртака и
Поп-Ваче 107
младих петака, поп-Ваче је водио најупорнију борбу,

и често је својим парохијанима говорио:
-Не верујте бајалицама и врачарама, јер да они
нешто знају и вреде, њих би и учени људи и владари
призивали, и од њих помоћ и савет тражили. Погле-
дајте их само какви су то бедници и божјаци40. Они
су залудњаци и мамипаре. Болесници треба да се Богу
моле, и за своје бољке само од лекара помоћ траже.
Добри хришћани треба да празнују недељне, Божић-
не, Ускршње, Богородичине и оне празнике који су у
календару наше свете цркве означени црвеним словом,
а друге је дане грех празновати. Кад је у питању да се
спасе зрело жито, покошени откоси и други берићет,
није грех и на празник радити, јер Бог неће казнити
онога који својим радом спасава оно што му је Он
већ даровао.
***
Кад је епископ нишки, Никанор, у лето 1898 године

обилазио цркве у округу Топличком, ради упозна-
вања свештеника и верских прилика, у округу, упознао
је поп-Вачу. На заједничком подворењу свештеника
епископу Никанору у Прокупљу био је и поп-Ваче.
Епископ је са сваким од присутних свештеника водио
и озбиљне разговоре: стављао им своје примедбе на
њихов живот и рад, похваљивао и укорава, а са по
којим од њих и шалио се. Још и раније беше чуо да је
40 божјаци - „Божји људи”, просјаци, особењаци,
људи који су се отуђили од цивилизације
поп-Ваче имућан човек, па му је, поред осталог раз-

говора са њиме, том приликом рекао:
-Чуо сам, оче Јоване, да си трули газда. Кажи ми како
си се ти огаздио, јер видим да међу твојим друговима
има људи и танког стања?
Поп-Ваче му је на ово питање смирено одговорио:
-Е, свети владико, Бог је богат, па и мене, грешнога
слугу свога није заборавио. Питаш ме, свети владико,
како сам се обогатио, а не питаш ме колико година
попујем. Пуних четрдесет година попујем; и да сам за
толике године само по једну ракију, по једну кавицу, по
једно пивце или винце пио у кавани ујутру, у подне и
увече, као што то чине многи и многи, и моји другови
и други људи, па проесапи41, свети владико, колико је
то за четерес година чини, и да ли је поп-Ваче и толико
богат колико тај есап42 чини. А ја си хвала Богу, у дому
имам и ракице и винца и каве, и с моју попадику по-
пијемо јутром по чашицу ракије и кавицу, а о ручку
и вечери по једу добру чашку винца. О благдану, и
кад си имамо госте, омакне и по која више, али ника-
да нисам био пијан. Из мог амбара имам си хлеб, из
тора и живинарника благоту и мрс. Све ми је то онај
најбогатији даровао – Њему хвала, свети владико!
41 проесапи - израчунај
42 есап- рачун
Госпа-Милевине чарапе
Н
АСТУПИО ЈЕ МЕСЕЦ МАЈ. Ближи се крај школ-
ске године. И учитељи и професори заврша-
вају наставно градиво; обнављају и допуња-
вају раније свршено; речју: врше годишњу наставну
рекапитулацију.
Крајем месеца маја, 1894/5 школске године, Минис-
тарство просвете објавило је распоред школских над-
зорника (ревизора) за преглед рада у основним школа-
ма, као и изасланика за преглед рада и присуствовања
матурским испитима у средњим школама. За школске
надзорнике-ревизоре махом су у оно време одређивани
средњешколски професори, па чак и млади супленти43,
и тек по који учитељ. Већини тих надзорника замерало
се да су били једнострани и да су тражили „длаку у
јајету” из групе предмета коју у својој школи предају, а
кат-када били су и лични – партијски настројени.
43 суплент - помоћни наставник, наставнички

приправник (у средњој школи)
- 109 -
Због непознавања духа наставе у основној шко-

ли, против тих надзорника, који долазе да на крају
школске године, не обзирући се на услове под којима
је рад у некој школи обављан, констатују успех или
неуспех школског рада, учитељи су повели одлучну
борбу, тражећи не само инструктиван надзор од лица
која познају дух основне наставе, већ су тражили и
стални школски надзор. Само су такви надзорници
и такав надзор од користи по народну школу. Будући
у могућности да у току целе школске године прате
ток наставе у појединим школама и одељењима, ук-
лањајући или бар ублажујући сметње у току школског
рада, моћи ће савесно и тачно оценити рад појединих
наставника и наставница у свом подручју.
За оцену наставничког рада у градовима: Прокупљу
и Лесковцу, био је те школске године одређен Јован
Перуничић, професор у Београду. По струци је при-
родњак-технолог. Он беше већ у годинама, сувоњав,
одвише озбиљан и званичан. Његова појава у школи
и код наставника и код ђака улевала је неку стрепњу,
а код малодушних чак и страх. Прво је извршио пре-
глед школа у Прокупљу, а потом у Лесковцу. Његовом
оценом рада наставници прокупачких школа нису
били баш најзадовољнији, мада није било слабих оце-
на. Али по ондашњем закону периодска повишица
могла се добити после четири године службе само са
врло добрим и одличним оценама, а после пет година
службе са просечном оценом три и по, без слабе оцене
у том периоду. Са оценом добар (три) учитељи-це, иако
никада нису оцењени слабом оценом, осуђени су да
Госпа-Милевине чарапе 111
вечито остану са платом без периодских повишица.

Једна старија учитељица I разреда женске школе,
госпођа Милева Милојковић, или госпа-Милева, како
су је њене ученице и сви грађани називали, умало није
добила слабу оцену те године. У лектири из читанчи-
це била је реч о лану. Једна ученица, добро оцењена,
није потанко знала о гајењу лана, о његовој преради
и употреби. То је ревизора нервирало и још више уоз-
биљило, тако да су се језици и бољих ученица слабије
дрешили у току даљег испитивања. А кад је наишао
на једну умно ограничену ученицу, која је иначе била
понављачица и која никад није свршила први разред,
да не зна писмена, и да текст испод слика у Буквару
чита напамет, њега то још више наљути. На његово
питање: да ли зна неку песмицу да декламује, Цана је -
тако се звала та ученица - уместо декламације развукла
певати: „Лутко моја, лучице, хајде да играмо!” – што
је изазвало општи смех осталих ученица. Ревизор их
је опоменуо на ред, а потом рекао Цани да не тражи
од ње певање већ декламацију. Тада је Цана сасвим
умукла, док се ревизор мрштио и у себи доносио од-
луку да госпа-Милеви даде слабу оцену.
По завршеном испиту у разреду, ревизор је, по
обичају, одржао краћи говор, из кога се запажало
његово незадовољство са успехом ђачким и радом
госпа-Милевиним.
Када су из учионице, после очитане молитве,
изишле ученице и присутни ђачки родитељи, остали
су у учионици са ревизором и госпа-Милевом још
и школски управитељ са два, по закону, присутна
школска одборника. Ревизор је чинио многе замерке

госпа-Милевином школском раду, те се видело да је
решен да је оцени слабом оценом. Она се сирота, сва
устрептана, бранила колико је смела и умела. Упра-
витељ школе и школски одборници учинили су од
своје стране све да спасу част и морални углед своје
примерне учитељице, уверавајући ревизора да је она
вредна и ваљана наставница, чији је рад досад већином
врло добро и одлично оцењиван, и да ужива велико
поштовање својих ученица и грађанства. Најзад успело
се да јој даде оцену „добар”. Том приликом рекао је да
она не треба да остане у школи. То се и обистинило:
успео је својим извештајем, који је поднео Министар-
ству просвете, да госпа-Милева пред почетак школске
1895/6 године буде пензионисана.
И лесковачки учитељи нису били задовољни Перу-
ничићевим оценама. Ту је долазило и до драматичних
сцена између ревизора и учитеља. Димитрије Лазаре-
вић, један озбиљан и спреман учитељ, у тренутку ре-
волта због ревизорових цепидлачења при испитивању
ђака, и физички га је напао – опаливши му шамар. Због
тога је Лазаревић убрзо „излетео из школе”.
***
Госпа-Милева Милојковић никако се није мирила са

својим пензионисањем. Њој је требала још једна врло
добра оцена, па да добије завршну повишицу плате,
после које би и сама тражила пензију. И сама, пре-
ко својих пријатеља и познаника радила је на своме
реактивирању, и успела је. Министар просвете, Љуба

Ковачевић, „учитељска мајка”, који је вратио у школу
и отпуштеног учитеља Лазаревића, реактивирао ју
је почетком 1896/7 школске године за учитељицу у
Прокупљу.
Једног дана, у августу месецу, стигао је у Прокупље
акт о њеном реактивирању. Окружни начелник, отва-
рајући званичну пошту, запазио је то, и кад је у подне
истога дана срео управитеља школе, саопштио му је,
као школску новост, реактивирање госпа-Милевино.
По том сазнању управитељ не оде својој кући, куд
се био упутио, већ се убрзаним корацима пожури ста-
ну госпа-Милевином, где ју је затекао за трпезом на
ручку са њеним мужем, Младеном Милојковићем,
поштанским чиновником. Обоје су били изненађени
посетом управитеља школе у то доба, и понудише га
да седне, али управитељ то не прихвати одмах, нити
је желео да их дуже остави у недоумици о циљу своје
посете, па им рече:
-Дошао сам код вас у невреме само зато, да вам до-
несем радосну вест о реактивирању госпа-Милевином
додавши усто да је о томе и акт приспео у начелство.
Та их је вест толико обрадовала, да у први мах на-
стаде тајац, па ће госпа-Милева узбуђено рећи:
-Је ли то истина, господине управитељу?
-Зацело је истина, госпођо, јер ми је то казао сам
окружни начелник - одговори управитељ.
После те ауторитативне потврде обоје салетеше
управитеља да седне, да попије пред ручак бар једну
препеченицу. И док је Милојковић служио управитеља
ракијом, госпа-Милева је хитро устала од стола, шмур-

нула у једну собу, из које се убрзо вратила са чарапа-
ма у руци, и, пуна радости, пружила их управитељу,
говорећи му:
-Од свега срца хвала вам за ову радосну вест, и
молим вас да примите ове чарапе у знак моје вели-
ке захвалности. Оне су моја рукотворина и једне од
најлепших које сам моме Младену исплела. Он ми неће
на томе замерити. Исплешћу ја њему друге и још лепше.
Господин Милојковић је такође радосно одобрио
„поступак своје жене”, и салетео управитеља да прими
дар и остане код њих на ручку. Управитељ је најзад
примио дар од госпа-Милеве, али је понуду господина
Милојковића одбио, изговарајући се да га укућани
забринуто очекују, ненавикнути да се у подне толико
задржава ван куће. Устао је од стола, поздравио се с
љубазним домаћинима, и захвалио госпа-Милеви на
лепом дару, па се весела срца упутио своме дому.
Чим је управитељ стигао својој кући, прво питање
његове забринуте жене било је:
-Забога, где си досад? Ми смо се били много забри-
нули што те нема.
Он јој је испричао где се задржао и зашто, а кад јој
је показао и чарапе, добивене од госпа-Милеве за ра-
досну вест о њеном реактивирању, и управитељева се
жена томе јако обрадовала, па су затим слатко ручали,
коментаришући госпа-Милевину радост и њен гест.
Међутим истога дана, око четири часа по подне,
управитељ је нешто радио у својој канцеларији, и кад
чу куцањ на вратима рече:
-Слободно!
Ушао је жандарм из начелства са ковертираним
писмом у руци, и предајући га управитељу, рече му:
-Ово вам је послао Господин начелник. И одмах оде.
Кад је отворио коверат, управитељ је у њему спа-
зио телеграмски завој, адресован на начелство округа
топличког, и чим је завој отворио, прочитао је теле-
грам ове садржине:
„Акт о реактивирању госпође Милеве Милојковић,
учитељице у пензији, повлачим из службених разлога,
и исти вратите одмах Министарству. Министар про-
свете, Љ. Ковачевић.”
То је за управитеља било велико изненађење за-
препашћење, јер је тим чином доведен у врло незго-
дан и непријатан положај. Осуђивао је себе за своју
несмотреност и брзину о извештају госпа-Милеве о
њеном реактивирању, и размишљао: како ће јој сада са-
општити да од тога нема ништа?! Осећао се моралним
кривцем за њена непријатна осећања сада када буде
сазнала да је њена радост била узрок још једном болу
више, који јој је незавидни учитељски позив наносио
у току њеног дугог службовања. Да бар оне чарапе
није примио!
Управитељ се ипак одлучио да госпа-Милеву и о
томе лично и брзо извести. Са дарованим му чарапа-
ма и злокобним телеграмом у џепу похитао је њеној
кући, саопштио јој немилу вест, и чисто покајнички,
као да је и сам крив за то, молио је да прими натраг
чарапе које му је у подне даровала. А да би је уверио
да је њено реактивирање било истинито, он јој показа
званични телеграм Министарства, заклињући је у

њеног јединца сина, Јову, да га не ода да јој је показао
службени телеграм, јер то није смео учинити.
Госпа-Милеву је то саопштење разочарало и јако
ожалостило; сузе су јој на очи наврле – али чарапе није
хтела примити натраг, узбуђено говорећи управитељу:
-Ја сам вам чарапе од свег срца дала, и желим да
их здраво носите и поцепате. Нисте ви криви за моју
недаћу и овакав обрт ствари. Ако је ко крив за то, онда
је крив само господин министар, који је своју одлуку
опорекао.
***
Убрзо се сазнало да ово није желео ни Министар про-

свете, „учитељска мајка”, али ето, стицајем уистини
службених околности, био је принуђен да своју одлуку
опозове. То је министар урадио из велике нужде и
потребе, да би задовољио и збринуо три учитељске
породице. Чувени професор, филозоф, Милош Ми-
ловановић, био је премештен из Јагодине за профе-
сора гимназије у Зајечару. Његова жена, учитељица у
Јагодини, требало је такође да добије Зајечар. Никола
Илић, пешадијски капетан, премештен је из зајечарс-
ког гарнизона у прокупачки. Његова жена, Латинка,
учитељица у Зајечару, требало је да добије Прокупље.
А поштански чиновник у Рековцу, Путниковић, пре-
мештен је у Јагодину, и његова жена, учитељица, до-
била је Јагодину место госпође Миловановићке.
Кад је и госпа Милева за све ово сазнала, ублажила
је мало своју срџбу према Министру просвете. И мада

је те године могла добити неко место ван Прокупља,
није на то пристала, нити се више иком обраћала за
своје реактивирање. Живела је у Прокупљу до смрти
„у својој кућици, својој слободици”, како је сама често
говорила, окружена поштовањем и љубављу својих
бивших ученика и ученица.
Лауданов Шанац
- лепоте околине Београда -
Л
ЕПО ЈЕ И СУНЧАНО пролећње јутро пуно мириса
и свежине. На небесном своду ни трунке обла-
ка. Небо својим јасним азурним плаветнилом
покрива пространи видик...
Са кружнога пута нашега града, лево од нове Оп-
серваторије, љубитељима природе, пружају се видици
ненадмашне јачине и лепоте. Погледом на десну стра-
ну, са овога пута, најјачи утисак на посматрача чини
плави Дунав, са својим богатством пролећне воде и
обновљеним животом који њиме обилно струји, уз-
водно и низводно.
Зелени ћилими прекрили су оранице, засејане ози-
мицом пшеницом,- миријевских и вишњичких поља,
са ове стране Дунава, као и поља села Борче, Овче и
Панчевачког рита, са друге стране Дунава. Ти ћилими
из дана у дан бивају све гушћи и изразитији, да, тамо
- 119 -
око Видов-дана постану злаћани и донесу благослове-

ни род. Њихов колорит допуњују угари44 за кукурузе и
друге пролећне усеве. Они који својим трудом и знојем
хране и цара и просјака, већу су на свом послу од јутра
до мрака, или у винограду или у воћњаку, на њиви
или у тору и обору. Воћњаци овде онде убеарали45,
а њихове многобројне и различито обојене крунице
попале стотине хиљада вредних пчелица, и на њима
исцрпљују своју снагу купећи прашак са своја нова
легла и сувише слатки медени нектар.
Чувено и лепо дунавско острвце Ада Хуја, на жа-
лост, није више искључиво покривено густим врбаком,
већ је већом својом површином обрађено и засађено
разноврсним пролећним усевима. Живот и његове
потребе чине своје!
А кад свој радознали поглед управимо на десну
страну овога пута, па - од врха плаве Авале, на којем
својом белином блешти Мештровићев споменик Не-
знаном јунаку - сведено ка стазама реке Саве и Дунава,
указаће нам се величанствена панорама, пуна светлос-
ти и ненадмашне лепоте - панорама новог Београда, са
многобројним монументалним, јавним и приватним
палатама и својим предграђима, која се све више и
више изграђују и попуњавају новим грађевинама.
Топчидерско брдо, Дедиње, Баново брдо са Ко-
шутњаком чине круну панораме Београда с те стра-
не. А поглед на Земун, земунски аеродром, Бежанију
44 угар - њива узорана одмах после убирања летине и остављена да стоји

да би се одморила земља у циљу побољшања приноса наредне сетве
45 убеарати - Бити у бехару. Бехар - пролећно цветање воћки.
Лауданов Шанац 121
и њену Косу, а преко ове на равни Срем и Фрушку

Гору, још више дочарава лепоту наше лепе и поносне
престонице.
Можда ниодакле нема већег уживања него са овога
места посматрати како наши ваздушни хероји излећу
из земунског Аеродрома и долећу у њ. Признајемо да
је то посматрање угодније са клупа калемегданске
терасе, али је и непотпуније.
Најлепши и најскупоценији украс Лаудановог шан-
ца је нова Опсерваторија, коју сачињавају неколико
монументалних зграда, лепо распоређених у једин-
ственом и пространом парку. Зграде су, изузев по-
требних за администрацију и становање чиновника и
послуге, испуњене најмодернијим и најскупоценијим
апаратима за посматрање и проучавање Космоса. Ра-
дозналој публици приступ је у те зграде дозвољен
суботом по подне. Сем тога што се Опсерваторија
налази у сопственом лепом парку, њу са три стране
окружава пошумљени комплекс земљишта Општине
београдске.
Овога пролећа београдска Општина учинила је
још нешто за лепоту овога краја. Она је засадила, са
обе стране, цео кружни пут, који иде ивицом старог
Лаудановог шанца, разним украсним дрвећем. Оно ће,
ако се буде неговало и чувало, за кратко време, давати
слику булевара Кнеза Александра Карађорђевића, који
води за Дедиње и бити украс не само овога краја Бео-
града, већ и озбиљна брана и заштита престонице од
јаких и хладних североисточних и источних ветрова.
Лауданов шанац, са јасно израженим почетцима
свога насеља, а приступачан кружним путем са три

стране - од Панчевачког моста, Миријевског пута и
улицом Војводе Пећанца, већ је задобио љубав и сим-
патије престоничког грађанства. Жељно лепих погледа
и чиста зрака, а најближе београдско излетиште, на-
рочито грађана дунавске падине, оно га свакодневно,
а нарочито лепих празничних дана, посећује у све
већем броју.
Са простране терасе на крову каване „Бели багрем”
јединствен је поглед на целу околину Београда, а тај
поглед у југозападном и западном правцу, преко Шу-
мадије, допире до Рудника, Подгорских планина и
Цера, а у североисточном правцу, преко равнога Ба-
ната, чак до Вршачке Куле.
Неисцрпни и богати мотиви за наше, Богом дане,
песнике и уметнике...
Р. Ст. Мићић
Београд, 1923.
Штампарија „Давидовић” Павловића и Друга
Дечанска 14.
Посвећено Народној Омладини
Реч омладини
Нема узвишеније, лепше, племенитије и захвалније

службе, од предане и истинске службе својој Отаџ-
бини. – Стари су још казали:
„Слатко је за Отаџбину умрети”
А наш прослављени песник Петар Петровић Ње-
гош, казао је:
„Благо томе ко довијек живи,
Имао се рашта и родити”.
То су, драга Омладино наша, светли примери на
којима се одржава слава и Историја једнога народа.
Наш је народ срећан што је међу својим синовима
имао у прошлости, а има их и сада, имаће их увек, не-
бројено таквих, који за Отаџбину нису и неће жалити
умрети, кад је Отаџбина у опасности; као што има и
таквих који за време мира својим корисним радом и
добрим делима чине, да је народ срећан и задовољан,
- 125 -
а Отаџбина на далеко чувена и виђена.

Много је времена протекло од живота и рада Сте-
вана Немање и његовог сина, св.Саве, Краља Милу-
тина и Цара Душана, али је њихов живот и рад био и
остао од трајне користи за народ и Отаџбину, и због
тих добрих дела , и успомена на њих живи у народу,
као да их је јуче са лица земље нестало. Давно је била
Косовска Битка, али се њене страшне последице нису
заборавиле, јер нам је та битка донела пропаст царства
и државе; али нам је од ње остао и светао пример, како
се за Отаџбину гине и умире. Цар Лазар, Стари Југ
Богдан и девет Југовића, Милош Обилић, Топлица
Милан, Косанчић Иван, Бановић Страхиња, Херцег
Степан, Орловић Павле, и други славни косовски ју-
наци, живе и живеће у успомени нашега народа:
„Докле траје сунца и месеца”.
Сеоба нашега народа под Патријархом Арсенијем
Чарнојевићем (1690.г.), из Старе Србије због зулума
Турака и Арнаута, у земље преко Саве и Дунава, иако
је давно била, остала је у трајној успомени нашега на-
рода. – Исто тако чувени ускоци и хајдуци: Которац
Јован, од Задра Тодор, Сењанин Иво и Тадија, Ста-
рина Новак и Дели Радивоје, Мандушић Вук и други,
који су – у доба великог турског зулума, ускакали из
покрајине у покрајину где се зулум чинио; или се од-
метали „гори у хајдуке,” те убијали Турке „крвопије”,
и тако заштићавали Србе „сиротињу рају” опевани су
у народним песмама, и њихова ће се дела спомињати
и славити до века.
Реч омладини 127
Из новије наше Историје, још од Кочине Крајине

(1788), и у почетку припремања Буне на Дахије, и ра-
товима у Првом Устанку под Карађорђем (1804-1813),
и Другом Устанку под Милошем Обреновићем (1815.
г.), многи су се наши људи из народа, поред својих вођа
– прочули и прославили својим јунаштвом и пожрт-
вовањем за Отаџбину, као: Илија Бирчанин „Обор
кнез испод Медведника”, Васа Чарапић, Јанко Катић,
Браћа Ненадовићи, Браћа Недићи, Анта Богићевић,
Јово Курсула, Стеван Синђелић (на Чегру 1809), Пе-
тар Добрњац и Миленко Стојковић, Хајдук Вељко
Петровић (погинуо у одбрани Неготина 1813), Зека
Буљубаша, Ђакон Авакум (који се не хте потурчити
по цену свога живота), Танаско Рајић на топу у битци
на Љубићу, Јован Добрача (убио Ћаја Пашу у битци
код Чачка 1815 год.), и многи други из тога времена,
остаће у трајној успомени нашега народа.
У време Маџарске буне (1814 г.) противу Аустрије,
кад су наша браћа преко Саве и Дунава, преварени
од Аустрије, стали на њену страну, хтели да стресу
Маџарски јарам, многи храбри Срби, из ондашње
малене Кнежевине Србије, похиташе браћи у помоћ.
Њих је предводио чувени Војвода Стеван Книћанин.
Србобран (Сентомаш) и многа друга бојишта у Војво-
дини, и јунаштва наших људи из тих бојева, дуго ће
остати у памћењу оба народа. Срби су своју захвалност
према Книћанину овековечили у речима:
„Хвала теби, Книћанине Стево,
Који Србље од Маџара браниш”
Бомбардовање Београда и добивање од Турака

градова: београдског, смедеревског, шабачког, ужичког,
кладовачког и соколског (1862-1867), и исељење турске
војске из њих, за време владе Кнеза Михајла, веома је
важан догађај у животу нашега народа.
У Херцеговачком Устанку, 1875 год., који су, про-
тив Турака, подигла наша славна браћа Херцеговци,
да би стресли са себе петовековно робовање својим
мучитељима и угњетачима Турцима, и ујединили се са
својом слободном браћом из Србије и Црне Горе,–мно-
ги се борци прославише, и трајан спомен роду остави-
ше. Међу њима су најчувенији: Поп Богдан Зимоњић,
Пеко Павловић, Мићо Љубибратић, Јово Ковачевић
и Војвода Петар Мркоњић (наш Краљ Петар Велики).
Тај устанак и борба храбрих Херцеговаца за слободу
подстакао је и ондашње наше две слободне кнежевине
– Србију и Црну Гору – да уђу у крвави рат против Ту-
рака (1876 и 1877.) из којег су времена чувени бојеви на
Дрини, Јавору, Вел. Извору, на Ђунису, Вел. Шиљеговцу
Делиграду, Јанковој Клисури, Винику и Горици код
Ниша, Белој Паланци, Грделичкој Клисури, код Врање,
Гиљана, око Никшића, Андријевице, Подгорице, Бара
и Улциња. И у тим бојевима много је муке препатио
наш народ и крви пролио; многи су се борци својим
јунаштвом прославили као: мајор Михајло Илић; на
Јавору; заставник, Миладин Љубичић, на Вел. Изво-
ру; војсковође: Ђура Хорватовић, М. Лејшанин, Јован
Белимарковић, Сердар Јоле Пилетић, Пеко Павловић
и др. Ти су ратови донели ослобођење нашој браћи
из округа: топличког, нишког, пиротског, врањског,
никшићког, андријевичког, подгоричког и барског.

Тај је рат познат у нашој Историји под именом: „Рат
за Ослобођење и Независност”. И одиста малена Кне-
жевина Србија, која је дотле била зависна Турској, и
плаћала јој данак, кад се увећала са четири нова округа,
одрекла је плаћање данка Турцима, и прогласила своју
независност (1878 г.)
На четири године после прогласа своје независнос-
ти, и пошто се мало у миру уредила и опоравила од
тешких последица рата, Србија је проглашена Краље-
вином (22. фебруара 1822 год.).
Млада Краљевина Србија и Црна Гора старале су
се, да народ у миру и раду накнади губитке у имо-
вини; радиле су на отварању што већег броја школа,
ради народног просвећивања; припремале су војску,
да ослободи, неослобођену браћу у Старој Србији и
Маћедонији, Босни и Херцеговини, Банату, Бачкој,
Барањи и Срему, Далмацији и „даљној Истрији”, Хр-
ватској, Славонији и Словенији.
Многи и многи наши људи и из грађанског и из
војничког реда, међу којима, Богу хвала, има доста
још живих, имају великих заслуга за припремање це-
локупног народа и војске за то велико дело. Дужност
је народне омладине, да добро проучи своју историју
из тога времена, у којој ће наћи имена тих заслужних
људи.
И када су се Србија и Црна Гора добро припремиле
за то велико и свето дело, и када су за тај посао стекле
пријатеље (савезнике), објавили су 5. октобра 1912 г. рат
Турској. И после низа јуначких и крвавих битака на:
Куманову, Мердару, Страцину, Новом Пазару, Присату,

Бакарном Гувну, Битољу и другим бојиштима Старе
Србије и Маћедоније, а наша храбра браћа и савез-
ници Црногорци код Пљевља, Бијелог Поља, Берана,
Пећи и Скадра – Стара Србија и Маћедонија су биле
ослобођене од Турака. Србија је тада увећана са 12, а
Црна Гора са 4 нова округа, и добиле су заједничку
границу.
Тај рат за ослобођење Старе Србије и Маћедоније
у Историји је познат под именом „Балкански рат”, јер
су, сем Србије и Црне Горе, ратовали противу Турака
Грци и Бугари као наши савезници, а ради ослобођења
њихове браће турског ропства.
Жрве су у крви и имовини биле у том рату вели-
ке; али их је наш народ радо поднео за ослобођење
поробљене браће. За тај рат сваки је наш војник био
добро извежбан у гађању пушком, или топом; наору-
жани најбољим пушкама и топовима, добро одевени
и обувени, а задахнути у кући, у школи и војсци љу-
бављу према неослобођеној браћи, јуначки и вешто
предвођени својим старешинама – чинили су чуда
од јунаштва.
То јунаштво и пожртвовање наших храбрих бораца,
у чијим је редовима било и добровољаца (четника)
из свих покрајина, улило је наду нашој тада још не-
ослобођеној браћи у Босни и Херцеговини, Бачкој,
Банату и Срему, Далмацији, Хрватској и Словенији, да
ће и њих њихова слободна браћа ускоро ослободити
и ујединити. Њихова је нада била и оправдана. Ср-
бија и Црна Гора стале су живо радити на уређивању
проширене Отаџбине у свима правцима. Да би на-

род био само ученији отваране су и подизане школе у
местима где их дотле није било. Да би повратио своје
богатство, утрошено и уништено у рату, упућиван је
народ на савршенији рад у ратарству, воћарству, ви-
ноградарству и гајењу стоке и живине. Приступило
се било и најозбиљнијем раду на унапређењу заната
и трговине и спреми и наоружању војске.
Највећи непријатељи нашега народа, Аустријанци
(Швабе) и Мађари, под чијом су управом наша браћа
у побројаним покрајинама, видећи како се Србија и
Црна Гора снаже, и да ће кад се довољно оснаже и дође
погодан тренутак, поћи да ослободе своју браћу, науме
да омету Србију и Црну Гору у њиховом напредовању.
Још од почетка 1914. год. Почели су припремати војску
за велике маневре (вежбе војничке за рат), које би се
извршиле у Босни, у правцу наше западне границе.
Код толике простране њихове државе, да баш у Босни
маневришу, то је био пркос и намерно дражење нашега
народа... То је било очито изазивање нашега народа,
да би нас могли напасти, ако би што предузели, да их
у томе ометемо.
У јуну месецу дође, ради тога, у Сарајево и њихов
престолонаследник Франц Фердинанд са својом же-
ном. Наши омладинци су будним оком пратили ње-
гово кретање по Сарајеву. Неколико од њих завере се
да га убију, јер им се учинило, да ће тиме најбољу и
највећу услугу учинити својој поробљеној Отаџбини.
И, одиста, на Видов-дан (15. јуна) 1914. год., омлади-
нац Гаврило Принцип убије револверским метцима
и престолонаследника Фердинанда и његову жену.

Иако је њихова власт ухватила убицу, Гаврила
Принципа и његове другове, Чабриновића, Чубри-
ловића и др., који су и под највећим мукама изјави-
ли, да их на то дело нико није наговарао, и нарочито
припремао, већ да су то учинили само из освете због
рђаве управе Аустријанаца и Маџара Босном и Хер-
цеговином, они су бацили кривицу на Србију. Пошто
пото хтели су, да увере и себе и цео свет, да је убице
престолонаследникове нашла, припремила и послала
у Сарајево Србија. Захтевали су да Србија допусти њи-
ховим чиновницима, да дођу у Србију, и воде истрагу,
који су људи радили, да се њихов престолонаследник
убије. То им Србија, као самостална држава, није ни
могла ни хтела допустити. И зато су нас, имајући на
окупу велику спремну војску, и без објаве рате напа-
ли 12. јула 1914. год., са две стране: са севера и запада.
Намера им је била да нас прегазе и униште пре, него
бисмо се ми могли припремити за одбрану.
Из највећих топова са сува, и топова и њихове ратне
морнарице на Дунаву, стали су бомбардовати и руши-
ти нашу престоницу Београд; а са великом војском
нагрну преко Дрине и Саве у Западну Србију, заузму
вароши Лозницу и Шабац с Мачвом, и крену даље.
Наши нису имали времена, да се у одређеним местима
скупе, уреде и наоружају, као пред Балкански Рат, већ
су на брзу руку добијали само оружје и хитали пред
непријатеља, који је већ био стигао на Цер планину
(вододелница Саве, Дрине и Колубаре.). Било је наших
пукова, који су заморени дводневним маршем, одмах
ступали у крваву борбу с непријатељем. И захваљујући

нечувеној издржљивости и храбрости наших ратника,
од редова до највиших команданата, Аустријанци су,
у месецу августу 1914. год., страховито потучени на
Церу и пребачени преко река Саве и Дрине.
На глас да нас је Аустрија неправедно напала наши
моћни пријатељи Руси објаве рат Аустрији; а Немачка,
савезница Аусстрије, објави најпре рат Русији и Фран-
цуској, а потом уђу у рат Белгија и Енглеска на страни
Француске и Русије, противу Немачке и Аустрије. И
тако је настао Светски Рат, који је трајао четири године.
Нашој победи на Церу савезници су се силно обра-
довали, и њоме соколили и своје војнике; а Аустријан-
ци и Маџари, озлојеђени за тај свој срамни пораз од
једне мале државе, коју су они мислили брзо и олако
покорити, поново прикупе много већу војску, и на-
падну нас, у месецу октобру 1914. год., са истих страна.
Овога пута они су продрли дубље у Србију, и заузе-
ли вароши: Ужице, Лозницу, Шабац, Ваљево, па и саму
престоницу Београд, чинећи пустош куда пођу, као и
у њиховом првом упаду у нашу Отаџбину. Наши су
их ипак јуначки сузбијали, и задржали на положајима
планине Јелице, Сувобора, Рудника, реке Љига (утоке
Колубарине) и планине Космаја.
Велики је страх био овладао нашим народом, да
Аустријанци и Маџари не продру још дубље у Србију,
али је на нашој страни Правда, а јуначкој нашој војсци
сам њен врховни Командант Краљ Петар даје при-
мер, како се брани Отаџбина. Он је силазио у ровове
својих војника, узимао пушку и пуцао у непријатеља,
а војницима говорио:
- Ко неће да брани слободу своје Отаџбине, и жали
за њу погинути, нека иде кући, просто му од мене било;
а ко је љуби и жели јој слободу, напред! Да отерамо
непријатеља са нашег огњишта...
Сва је војска остала верна доброме Краљу и Отаџ-
бини, и кад је Он, 20. нов. 1914. год., издао наредбу, да
се непријатељ нападне и истера из Отаџбине, наша је
војска јуначки ту наредбу извршила. За дванаест дана
очистила је Србију од Аустријанаца и Маџара, заро-
била преко 70.000 војника; запленила много топова,
митраљеза, пушака и разне друге војничке опреме и
намирница...
Краљ је у очишћену престоницу од непријатеља
ушао 2. децембра, и у Саборној Цркви помолио се Богу
за покој душа изгинулих јунака, и захвалио му се на
помоћи за победу непријатеља.
Овом великом и сјајном победом, слава нашега
оружја још је више у свету порасла. Од тога доба име
нашега народа прочуло се на све стране света. Прија-
тељи су нас још више заволели; а непријатељима смо
постали кост у грлу, трн у очима. Они су се, после
тога пораза, скоро годину дана спремали да нас и по
трећи пут нападну. Овога пута Аустријанци и Маџари
нису се усудили да нас сами нападну, већ удружени са
Немцима и нашом небраћом Бугарима. И док смо ми
јуначки бранили нашу северну границу од Немаца, а
западну од Аустријанаца и Маџара, Бугари нас мучки
нападоше, 30. септембра 1915 год., с истока, у леђа.
И поред све храбрости наше војске и вештине
наших команданата, наша је снага у овај мах била

недовољна, да одоли навали удружених непријатеља
с три стране. Непријатељ је, као бујица, са све три
стране почео надирати у нашу земљу палећи, рушећи
и убијајући, куда прођу и где стигну. Жене, деца, стар-
ци – све живо напустило је своја огњишта, па голо и
босо нагло избезумљено, да се спасе од крвожедног не-
пријатеља. Настало је за наш народ тешко и претешко
доба. Наши су храбри борци, после напада Београда,
24. септембра 1915. год., још пуна три месеца водили
борбу с удруженим непријатељем, бранећи стопу по
стопу Отаџбине, узмичући испред непријатеља, чу-
вајући свога Краља, који је са својом војском одступао
и делио и зло и добро, и радост и жалост.
И у тој највећој несрећи и беди својој, када се гинуло
и умирало по пољима, путевима и клисурама наше
Отаџбине од непријатељског оружја, умора, глади,
жеђи и разних болешчина, наша храбра војска, иако
много проређена, није се непријатељу покорила. Бра-
нећи стопу по стопу своје Отаџбине, када је изгубила
целу државну територију, она је, и даље гоњена не-
пријатељем,–одступала ка Јадранском Мору, делом
кроз „ломну” Црну Гору; делом кроз Албанске кршеве
и кланице, а најмањим делом ка Белом Мору (Солуну).
То је одступање било „у зло доба године”, у месецима
Новембру и Децембру 1915. Мраз, прекомерни умор,
глад, непрекидна борба, то су били стални пратиоци
нашој славној војсци. Ни дотле ни после тога наш
народ и војници нису видели ни доживели толике
муке и невоље. То је било оно „зло време”, када су живи
пролазећи поред гробља, или мртвих војника, жена,

деце, завидели мртвима и говорили:
„Благо вама, мртви, када сте се смирили, те не
подносите ове муке, и не гледате ове јаде, које ми
дочекасмо”.
Крајем месеца Децембра 1915. г. и у месецу Јануару
1916 год., остатак наше преморене војске превезен је на
лепо, цветно грчко острво Крф, у Јонском Мору. Ту се
наша војска добро одморила, преодела и наоружала,
па је крајем месеца Априла, месеца Маја и Јуна, 1916.
године, превезена лађама на Халкидичко Полуострво,
источно од Солуна, где се вежбала, допуњавала своје
наоружање, припремала да с југа нападне непријатеља
и ослободи поробљену Отаџбину.
И, када се наша јуначка војска, у Јулу месецу 1916.
год., почела кретати са Халкидика и околине Дојчинова
Солуна, ка јужним границама Отаџбине, у путу свом
наишла је на снажан отпор удружених непријатеља:
Бугара и Немаца.
После низа крвавих битака, још од Острова (место
на Островском језеру у Маћедонији под Грчком), па
настављених на Горничеву, Кајмакчалану, Старковом
Гробу, Совићским Косама и Кеналским положајима
– ушло се у свето земљиште Отаџбине Србинове. Про-
дужујући још крвније битке на Чукама, Котама 1212 и
1050 м.(висови), на левој страни Црне Реке, Груништу
и др. положајима, на десној страни Црне Реке, а наши
савезници Французи у правцу Битоља, и ти напори и
борбе бише крунисани заузећем – ослобођењем нашега
лепога Битоља, на дан 6. новембра 1916. У то време
било је ослобођено преко 50 наших села.

Наши храбри борци, и поред силног напора у сав-
лађивању осионог, али тученог и, тада јако поколебаног
непријатеља, морали су застати на добро отшкрину-
тим капијама своје Отаџбине, и то због општег вој-
но-политичког положаја наших савезника на њиховим
бојиштима... Тада је за нашу војску речено:
- Победила је непријатеља, ослободила је груду Ср-
бије; али је на капијама њеним стала–стала да се од–
мори, па да поново почне и довршити започето славно
дело...
Те су јој победе улиле наду и веру, да ће своју Отаџ-
бину, ипак, ускоро потпуно очистити и ослободити
од непријатеља. Та их нада и вера, Богу хвала, није
изневерила. Спремана за то велико дело, у току 1917
и осам месеца 1918 год.; увећана још једном дивизијом
од наше браће из свих угњетених и неослобођених
наших земаља, званом Југословенском Дивизијом, наша
је јуначка војска, удружена са нашим савезницима
Французима, Енглезима и Италијанима, 1. септембра
1918. год. кренула у Отаџбину. То је био мучан, тежак и
крвав посао. Непријатељ је био јак и силно се утврдио
на високим, каменитим и врло стрмим Мориховским
планинама: Добром Пољу, Соколцу, Ветернику и др.,
којима је тешко прићи и попети се на њих и без борбе,
а камо ли под пакленом ватром непријатељских топова,
митраљеза, пушака и аероплана.
Али јунаштво наших храбрих ратника, и њихова
силна љубав према Отаџбини и својима у њој, од којих
су пуне три године раздвојени, учинили су, те су све
те силне препоне савладане и побијен непријатељски

фронт на Добром Пољу, Соколцу, Ветернику, Коти 1050
и код Битоља. За непуна 2 месеца, непријатељ, потпуно
тучен, избачен је из Србије; па се, потом, наша војска
кренула за њим преко Дрине у Босну, Херцеговину и
Далмацију; а преко Дунава и Саве у Војводину и даље
у Славонију, Хрватску и Словенију, те су и те наше
земље ослобођене, и ујединила се сва браћа троименог
а једног народа; Срба, Хрвата и Словенаца у једну јаку
и велику државу, колика никад до данас није била.
Данас су границе наше Велике и Слободне Отаџ-
бине далеко и далеко размакнуте, од врхова гордога
Кајмакчалана, на коме се поносно уздиже освећени
храм, подигнут трошком ондашњег Престолонаслед-
ника – сада Краља Александра, Врховног Команданта
Српских Армија, за вечити спомен и покој душа палих
јунака на пољу части 1916. год.
Многи и многи знани и незнани јунаци, који су
пали у дуготрајнијој, мучној и крвавој борби, било за
ослобођење неослобођене браће, било за ослобођење
поробљене Отаџбине, као и они који су из тих дана
још у животу – имају великих заслуга, што је наш на-
род у тој борби истрајао, победио своје непријатеље и
ујединио Отаџбину. О многима ће, због тих великих
заслуга, остати трајан спомен у Историји нашега на-
рода. Али од свих ратника и неимара посебице, који су
допринели, да се непријатељ победи и наш троимени
народ ослободи и уједини, поред Врховног Команданта
Армија, Краља и Престолонаследника, најзаслужнији
су наша четири велика војника – Четири Бојне Војводе:
Радомир Путник, Степа Степановић, Живојин Мишић

и Петар Бојовић. Они су понос наше војске и нације,
веште и храбре војсковође. О својим војницима очин-
ски су се бринули; стога су их они неизмерно волели,
и свагда извршивали и најтеже заповести и задатке,
које су им они издавали.
Ову књижицу посвећујем, теби Омладино, у којој
је, у кратко, изнесен живот и рад ових великих синова
наше Отаџбине. Проучи Омладино, њихов живот и
рад, и нека ти њихов живот и рад буде пример како
се служи Отаџбини. Они су ти заслужни људи, који
ће, по речима песниковим, у успомени нашега народа:
„Довијека живети”.
ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК
1847 – 1917
ДРАГ. Ј. ФИЛИПОВИЋ.
ВОЈВОДА ПУТНИК
У блиставо сазвездије, где векови неми броде,

Твоја душа надземаљска с ореолом славе оде,
Обилић те, Змај Огњени, војеводо, с поштом срете:
Да те слави за њиме се историја наша крете.
И све душе витезова, што бесмртност на Косову
Часном смрћу задобише, челником те својим зову.
- Звоне тешке халебраде и рогови тучни јеле
Све у поздрав теби старцу: кротки, мирни надчовече!
...
Лаб, Ситница, Звечан цео, цароставно зборе слово;
Кроз грмљаву песмом муња поздравља те Куманово.
Црна Река вале баца, Битољ горди ветри криле,
А с крвава Облакова споменке ти беру виле.
Бергалница, болна рана, сред небратског подлог крика
Виде тебе усправљеног, бледог, хладног осветника.
Вечна правда у кам заби Немањино тешко копље;
Лавор венац на главу ти Душаново стави Скопље.
...
Војеводо, судба твоја – тешка судба твог племена.
Твоја плећа не знадоше шта је одмор, шта је смена.
...
Црни дани, што са крила крвљу Дунав оросише,
У неврат ми одлетели! Никад више! Никад више!
- 143 -
Вај! На горе олуј просу дажд огњени уништата

И све у прах, у смрт оде, што му бесном на пут стаја.
Седа главо, тебе гледах тих крвавих тешких дана:
Ти једина беше нема, хладна, мирна и прибрана,
... Нема бора ком на крају не поломи олуј гране,
И теб клону десна рука! И ти паде, мрки Бане...
Све је прошло. Реке теку. Дан за даном-ходи време;
Маховина заборавом обавија стене неме.
Величине многе тону у вал вечна заборава;
Огар диже своје легло изнад гроба љутог лава...
...
Једна звезда у гар ноћи, док је Срба, неће заћи:
Благодарност Путникову на небу ће свакад наћи...
Војвода Радомир Путник
О
ВАЈ СЛАВНИ И ПРВИ наш Бојни Војвода, родио
су у срцу прослављене Шумадије, у граду
Крагујевцу, 20 јануара 1847. године. Његов
отац, Димитрије Путник, учитељ, био је у оно време
на гласу међу својим друговима, у ондашњој маленој
Кнежевини Србији. Прве лекције о негдашњој нашој
славној прошлости, и патњи нашега неослобођеног
народа, добио је Војвода Путник, још у родитељској
кући, од својега оца.
У месту рођења свршио је основну школу и четири
разреда гимназије, увек као први међу друговима, па
је 1861. године ступио у Војну Академију, која са тада
звала: Артиљеријска Школа. Војну Академију свршио
је 1866. године са одликом, када је произведен за ар-
тиљеријског потпоручника (то је најмлађи официрски
чин у војсци).
Као млад, школовани и спреман официр, био је неко
време на служби у нашој Тополивници у Крагујевцу,
- 145 -
а потом на разним положајима и дужностима у нашој

војсци.
У рату за Ослобођење и Независност 1876. Године,
учествовао је најпре, као капетан, у борбама на Јавору,
са борцима Рудничке Бригаде II класе. Са Јавора је
упућен са његовом бригадом на положаје: Велики и
Мали Шиљеговац и Каоник, у округу Крушевачком,
на којим су положајима вођени љути и крвави бојеви,
у Августу и Септембру 1876. године, између турске и
наше војске, а у месецу Октобру били су најљући и
најкрвавији бојеви на Ђуниском вису, на ком се месту,
Војвода Путник, са својом бригадом, јуначки борио,
зашто је унапређен у чин мајора. То је први чин вишег
официра.
У другом нашем рату с Турцима 1877/8. године,
који је био продужење рата од 1876. године, као мајор,
Војвода Путник, са својом бригадом, која је била у сас-
таву Шумадијског Корпуса, учествовао је у борбама на
Нишору испред Пирота, и 14. децембра 1877. године,
први је, са својом бригадом, ушао у ослобођени Пирот.
У месецу Јануару 1878. године, учествовао је у борбама
при ослобођењу Врање, па је одатле даље пошао, ради
ослобођења и осталих места у Старој Србији, и дошао
је до Гњилана. Ту га је затекло примирије, које је између
нас и Турака било уговорено 23. јануара 1878. године.
У Гњилану је остао до одређивања наше нове границе
према Турској, када смо задобили четири нова округа:
нишки, пиротски, топлички, и врањски.
После ових ратова, Војвода Путник је бивао на
разним и важним војним дужностима, а највише у
Војвода Радомир Путник 147
Ђенералштабу, радећи послове, који се тичу одбране

Отаџбине од непријатеља, и чинећи припреме за ос-
лобођење и уједињење нашега народа.
У Српско-Бугарском рату 1885/6 године, као Ђе-
нералштабни потпуковник, био је начелник штаба
Дунавске Дивизије. Од 1886-1892. године, био је на
служби у Главном Ђенералштабу и професор Војне
Академије, заступајући неко време и управитеља Војне
Академије. Од тога доба, до 1894. године, био је коман-
дант Шумадијске Дивизијске Области, са седиштем
у Крагујевцу, свом родном месту, па је те године и
пензионисан као пуковник.
И за све време, док је био у пензији, Војвода Путник,
бавио се проучавањем војних наука и ратне вештине.
Од велике је вредности за нашу војску и ратну науку
дело – књига: „Ђенералштабна Служба Ратнога Доба”,
које је израдио за време док је био у пензији.
1903. године, Војвода Путник је поново враћен у
војску, и произведен у чин ђенерала. Од тога доба,
па до ратова, који су настали 1912. године, бивао је
наизменично, Начелник Главног Ђенералштаба и
Министар Војни. – То су два најглавнија положаја у
војсци. У Ђенералштабу се израђују ратни планови за
напад на непријатеља, и за одбрану од непријатељског
напада; ради се на уређењу војске по родовима оружја
(пешадија, артиљерија, коњица, инжињерија, возари,
болничари, занатлије и т.д.) ии вежбању војника у рат-
ној вештини. А Министарство Војно стара се о свима
набавкама, које су потребне војсци, како у миру, тако
и у рату, као о: исхрани, одевању и добром наоружању
свих родова војске.

Кад је 17. Септембра 1912. године наређена моби-
лизација (скупљање) наше војске за рат противу Ту-
рака, ради ослобођења наше браће у Старој Србији и
Маћедонији, Војвода Путник је смењен са дужности
Министра Војног, и одређен за Начелника Штаба Вр-
ховне Команде (Главна Ратна Команда).
У Балканском Рату 1912. године, Војвода Путник је
мудро и храбро руковао борбама, које је водила наша
војска против Турака, и резултат ових борби је била
наша сјајна и славна – Победа. У времену од 6. октобра
до 6. новембра 1912. године : „Срушена је била сва тур-
ска сила одређена за операције (борбе) противу Србије”,
на Куманову освећено Косово; заузети царски градови
Призрен, Скопље, Марков Прилеп, Битољ – ослобођена
цела Стара Србија и Маћедонија...
„Херојска српска војска добила је у овом рату леп глас
и код пријатеља и непријатеља својом вештином, брзи-
ном, храброшћу и издржљивошћу у извођењу операција”.
И за такву и толику славу наше војске у том рату,
Врховни Командант (Краљ Петар) у знак својега при-
знања и захвалности Отаџбине, наградио је дотле Ђе-
нерала Путника, производством у чин Војводе. „Тако
је Путник указом од 21. октобра 1912. године постао
први српски војвода”. Пошто се тај чин у војсци добива
за заслуге само у рату, на бојном пољу, то је Путник и
први наш Бојни Војвода.
У рату са Бугарском 1913. године, Војвода Путник је
такође, као Начелник Штаба Врховне Команде, управљао
борбама целокупне наше војске, и победоносно завршио
и тај рат, мада су нас Бугари мучки напали, бројно били

надмоћнији и у бољим положајима. А осим тога морао је
бити врло смотрен и на опрезу од Арнаута у позадини,
који су подбадани и наговарани од наших непријатеља,
да нас нападну с леђа. Тиме је Војвода Путник и по дру-
ги пут доказао, да је заслужено добио највећи чин: „А
херојској српској војсци оплео ловоров венац победе”.
Кад нас је, 1914. године 12. јула, напала Аустро-Угар-
ска (Швабе и Маџари), Војвода Путник се налазио на
лечењу у Глајхенбергу, а то је место, по несрећи било
баш у тој непријатељској држави. Чим је сазнао, да му
је Отаџбина нападнута и у опасности, Војвода Путник
се одмах спремио за повратак у Отаџбину, али су га
Аустријанци у почетку задржали, кињили и вређали.
Бојали су га се, као вешта и храбра ратника, па су има-
ли намеру, да му никако не дозволе повратак у Отаџ-
бину. На протест целога поштенога света, морали су
га најзад пустити, јер он није њихов ратни заробљеник,
већ болесник, који тражи лека својој бољци. – Војвода
Путник се вратио у Србију преко Турн-Северина. То
је град у Румунији на Дунаву, према нашем Кладову.
Иако стар и болешљив, Војвода Путник, поново
прихвати у своје руке вођење и овога рата. Прва већа
битка, сјајно задобивена, на Јадру и Церу, у почетку
Августа 1914. године, највише је дело прослављенога,
Војводе Путника.
„Ова победа над непријатељем још тада је из те-
меља заљуљала и уздрмала снагу Аустро-Угарске импе-
рије (царевине) и наговестила јој и коначну пропаст”.
И у чувеној битци, започетој 20. новембра 1914. године,
на Сувобору, Маљену и Колубари (Колубарска битка), а

завршеној 2. децембра исте године, ослобођењем Бео-
града и потпуним ослобођењем од непријатеља целе За-
падне Србије „до ноге” је потучена аустро-угарска војска,
коју је предводио Ђенерал Поћорек. Наше су војсковође
у тој битци показале: „највиши степен вештине у нашој
ратној историји”. И том битком, за коју и страни војни
стручњаци кажу да је јединствена, управљао је Војвода
Путник. – Ова је задобивена битка:
„Широм целога света пронела славу и прославила и
овековечила име Србиново; она нам је стекла пошто-
вање и уважење и за будућност”.
Нашу ратну славу, а свој пораз и срамоту Аус-
тро-Маџари нису могли подносити, па су свим сила-
ма прегли, да нас, удружени са својим савезницима
Немцима и Бугарима, смрве, и државу нам на свагда
униште. Свој паклени умишљај почели су остварива-
ти 23. септембра 1915. године, када су нас удружени
Немци и Аустро-Маџари, напали са севера и запада,
а 30. Септембра и Бугари с истока у леђа.
Наши савезници: Французи, Италијани, Енглези и
Руси, били су далеко а и сами заузети одбраном својих
нападнутих предела и градова, нису стигли, да нам на
време пошаљу помоћ у војсци и муницији; стога смо
морали испред навале многобројних и крвожедних не-
пријатељских хорда узмицати, јуначки бранећи стопу
по стопу свете и драге Отаџбине. – Војвода Путник
и ако стар, болестан и изнемогао, ипак је издржао на
свом положају за све време мучнога повлачења наше
војске кроз Албанију и Црну Гору све до „Скадра на
Бојану”. Ту је, 18. Децембра 1915.године, смењен са

положаја Начелника Штаба Врховне Команде, јер је
тада био толико оболео, да су га његови војници и
официри и до Скадра често носили на нарочитим
носилима. – Из Скадра је превезен на грчко острво
Крф, у град истога имена, на одмор и лечење, тамо је
ускоро превезен и остатак наше прослављене војске...
На Крфу је, Војвода Путник, остао неко време, па
је отишао у Француску приморску варош Ницу, на
даље лечење његове тешке, непреболне болести. Његов
дуги и напорни рад на добру наше војске и Отаџбине,
како за време мира, тако и у свима нашим ратовима
и старост, изнурили су и истрошили његову одиста
некада необично челичну снагу. Далеко од своје по-
робљене Отаџбине, коју је он неизмерно волео, за коју
је целога века живео и неуморно радио, испустио је
своју витешку душу у Ници, у туђини, 4. маја 1917.
године. Он је у гроб отишао с раном на срцу, што му
је Отаџбина поробљена и потлачена, али је отишао и
с јуначком вером, да ће се њени: Слободни, Уједињени
и срећни синови, сетити и свога првога Бојнога Војводе,
па његове кости пренети у Отаџбину, и витешки их
положити у заједничку гробницу народних великана.
То је дуг народне захвалности према много-служноме
Војводи, и он се мора што пре одужити.
За многобројне велике и трајне заслуге за Отаџбину,

Војвода Путник је одликован највишим Српским и
страним одличјима, и то:

- Српским: Карађорђевом Звездом с мачевима свима
редовима; Таковским Крстом с мачевима 5. и 2. реда;
орденом Белог Орла; орденом Св. Саве I реда и свима
ратним споменицама; и
- Страним: Француским највећим орденом Легије
Части II реда; Енглеским орденом; Св. Михаила и
Ђорђа I реда; Руским орденима; Св. Ђорђа IV реда;
Св. Станислава с мачевима III реда (оба Руска ратна
ордена) и Св. Станислава I реда; Румунском Круном
II реда; Аустријским: Гвозденом Круном IV реда и
Бугарским орденом за војничке врлине I реда.
Да би се на рад и дела Војводе Путника, и у миру и
у рату, угледали и стално подсећали нови нараштаји
у нашој војсци, Његово Величанство Краљ Алексан-
дар, на дан свога рођен дана, 17. децембра 1922. Годи-
не, подарио је прослављеном 19. Шумадијском Пуку
име Војводе Путника, на чијој су застави исписана
небројена јуначка дела, из наших минулих ратова,
везаних успоменом за име славнога првога Ратног
Војводе Радомира Путника.
„Ратна Историја херојске и славом увенчане срп–
ске војске на својим листовима забележиће златним
словима име Војводе Путника, које ће вазда служити
за пример и подстрек свима потоњим нараштајима,
показујући им пут како ваља служити своме народу
и својој Отаџбини”.
VOJVODA STEPA STEPANOVIĆ
1856.
Војвода Степа Степановић
В
ОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ, РОДИО се 28. фебруара
1856. године, у селу Кумодражу, среза врачар-
ског, округа београдског. Оцу му је било име
Иван, а мајци Видојка.
Село Кумодраж је на догледу Београда, удаљено 8.
километара, и лежи с обе стране пута, који води из
Београда за Крагујевац. Неће много времена проћи,
па ће се ово село спојити с Београдом. Кад се из Бео-
града погледа Кумодраж, изгледа да се налази у самом
подножју Авале плаве, с њене северо источне стране.
Још пре поласка у школу, као малено чобанче Војво-
да Степа упирао је свој поглед ка ставама река: Саве
и Дунава, на којима је лежао, у оно време мали и не-
угледни, а сада наш велики и лепи Београд. Тада су у
вароши измешано живели и Срби и Турци, а у граду
(тврђави) била је само турска војска, коју су Срби мо-
рали издржавати, јер је Србија тада била мала и слаба
држава, па је зависила од Турске, и плаћала јој данак
- 157 -
(порез).
Млади Степа, са Торлака и других кумодрашких
коса, са својим врсницима чобанчићима, гледао је
и слушао бомбардовање Београда, у години 1862. за
време владе Кнеза Михајла. Слушајући од својега оца
и других сељака, који су притекли били у помоћ Ср-
бима у вароши, о зверствима и пустоши коју су Турци
починили пуцајући из топова са тврђаве у варош, још
тада се у души младога Степе зачела силна мржња
према нашим злотворима – Турцима...
Кад је дорастао за школу, отац га је одвео у Београд
и уписао у основну школу, јер у оно време у његовом
селу није имало школе. Он је јутром рано одлазио
у школу, понев’ собом храну за цео дан, а у вече се
враћао кући у село на конак. Био је здрав, бистар и
вредан ђак. Школа и наука му јако омиле, и по свр-
шетку основне школе не хтеде остати у селу, већ ступи
у гимназију, у којој је био врло марљив и вредан ђак.
По свршеном VI разреду гимназије ступио је у Војну
Академију (Артилериску Школу) 12. септембра 1874.
године, коју је, ометен ратовима 1876., 1877. и 1878.
године, довршио 1880. године.
Редак је официр у нашој војсци, да је, као Војвода
Степа; командовао од најмањих до највећих јединица
у војсци. Тако је он био: водник – вод је војна јединица
од четири десетине људи за време мира: командир
чете,–чета је војна јединица од четири вода; коман-
дир батаљона,–батаљон је војна јединица од четири
чете (или најмање три чете); командант пука,–пук
је војна јединица од четири батаљона (или најмање
Војвода Степа Степановић 159
три); командант бригаде,–пешачка бригада је војна

јединица од два пука; командант дивизије;–дивизија
је војна јединица од четири (или најмање три) пука
пешадије; дивизиском коњицом, потребним бројем
свих топова, и других помоћних родова војске као:
инжињерије (која копа шанчеве и гради утврђења),
возара, болничара, пекара, занатлија; био је начелник
дивизиског Ђенералштаба, у Главном Ђенералштабу,
професор Војне Академије, у два маха, у којој је пи-
томцима предавао Ратну Историју; био је Министар
Војни, и напослетку Командант Армије, те је највеће
војне јединице под командом једнога лица.
На свима тим положајима, а нарочито командним,
од водника па до команданта Армије, Војвода Степа
је важио као спреман, вредан, савршено тачан у дуж-
ности, неумитно строг, али правичан, као мало који
старешина. Због тих особина Војводе Степе, и јединице
којима је командовао и у миру и у рату, биле су чувене
међу својим другама. – И војници и официри, који
су били под његовом командом – с поносом су изго-
варали, да су из Степине: чете, батаљона, пука и т. д.
Војвода Степа учествовао је у нашим ратовима за
Ослобођење и Независност 1876, 1877. и 1878. године,
најпре као питомац Војне Академије, а од 10. децембра
1876. године као потпоручник, кога је дана, за показану
храброст у дотадашњим бојевима, произведен у тај
чин; у Бугарском Рату 1885. и 1886. године; у Балкан-
ском Рату 1912. и у Европском Рату од 1914. године,
па до свршетка истога, крајем 1918. године.
На дан наше мобилизације, пред Балкански Рат.
1912. године, Војвода Степа је постављен за Коман-

данта II Армије. Тада је целокупна наша војска била
подељена на четири Армије. Његова Армија била
је на левом крилу нашега бојишта противу Турака
1912. године, и кретала се од ондашње наше тромеђе
и Ћустендила (старог Велбужда) ка Овчем Пољу, које
се простире између река Пчиње и Брегалнице. И по-
што је разбила Турке на Црном Врху и Страцину и
тиме помогла I Армији у Кумановској битци 10. и 11.
октобра 1912. године, његова је армија послата у помоћ
Бугарима, на њихову молбу, који су тада били наши
савезници. Бугари су били стигли под утврђени град
Једрене на реци Марици, али га нису могли освојити
без наше помоћи, јер су га Турци упорно и јуначки
бранили. И Војвода Степа и његови официри и вој-
ници били су поносити, као што су доживели да се,
после толико векова од битке на Марици код Црномена
1371. године, за време владе Маћедонијом, Краља Ву-
кашина – оца Краљевића Марка,–огледају са Турцима,
и врате им зајам, за ондашњу лако задобивену битку,
јер су нас били изненада напали ноћу, на спавању, и
тако нас олако победили.
Иако су Турци били у тврђави, коју су нарочито и
дуго спремали за одбрану од непријатељског напада,
иако је време 1913. године у месецу Фебруару и Мар-
ту, било тако страшно, како се не памти у том крају;
вејавице и сметови су затрпавали шанчеве и војнике
у њима, шаторима и земуницама – наши су војници
све то јуначки издржали. Из дана у дан све више су
се, под борбом, приближавали тврдом граду Једрену,
и смањивали круг опсаде (окружавања), докле најзад,

13. марта 1913. године, нису провалили шанчеве, наши
са северо-западне, а Бугари са југо-источне стране;
заузели Једренску Тврђаву, и у њој заробили сву турску
војску, па и самог заповедника турске војске – Шукри
Пашу. Њега су заробили наши славни ратници, и тиме
покајали погибију Краља Вукашина и његове браће,
Војводе Гојка и Деспота Угљеше...
Ту помоћ наша је Отаџбина пружила Бугарској
братски, о своме „руху и круху”, џебани и оружју, па
су наши војници чак и дрва за огрев добијали из Ср-
бије, као зоб и сено за исхрану коња и друге стоке.
А како су нам се, и чиме они за све то одужили? –
Мучким нападом на Брегалници, на Видовдан 1913.
године, да би нам приграбили Маћедонију, коју смо
јуначки од Турака тек ослободили били, и нападом
30. Септембра 1915. године у леђа, да би нас, удруже-
ни са Аустријанцима и Немцима, сасвим уништили.
Али су зато дочекали заслужену и Божију и људску
казну. Због своје претеране грабљивости, неверства
и незахвалности, изгубили су не само Једрене, већ и
скоро целу југоисточну Маћедонију, коју су добили
ратујући противу Турака, удружени с нама и Грцима.
Кад су нас Бугари мучки напали на Брегалници,
Војвода Степа је са својом Армијом јуначки бранио
пиротски сектор (део нападног фронта), и много при-
помогао победи над Бугарима, да су у другој половини
јула месеца 1913. године морали молити за примирје, а
у брзо затим закључен је био и мир, јер је наша војска
тада била, тако рећи, на вратима њихове престонице
Софије.
Када нас је Аустрија напала, у јулу 1914. године,
Војвода Степа је руководио пословима мобилизације
војске за одбрану од изненадног напада док Војво-
да Путник није дошао са боловања из Аустрије, па је
24. јула примио опет команду над својом Армијом и
учествовао у битци на Церу, Мачви и код Шапца, у
месецу Августу 1914. године. Због успешно вођених и
завршених тих битака, протеривањем Аустријанаца из
Мачве и Шапца, унапређен је 20. августа 1914. године
за Војводу. То је други, по реду, наш Бојни Војвода.
У другом налету Аустријанаца на нас, у Октобру
и Новембру 1914. године, Војвода Степа је са својом
Армијом најпре јуначки задржавао надирање неприја-
тељске војске; а затим много припомогао, да се онако
славно задобије Колубарска Битка, очисти цела Запад-
на Србија од Шваба и Маџара, и поврати наша лепа
престоница Београд, крајем Новембра и почетком
Децембра 1914. године.
Кад су нас Бугари изненада напали с леђа 30. сеп-
тембра 1915. године, Војвода Степа је опет био одређен,
да са својом Армијом брани пиротски фронт и спречи
надирање бугарској војсци ка Нишу и Морави. Али
како се наша војска, под силним притиском Немаца и
Аустријанаца са севера, морала повлачити, и Војвода
Степа је морао постепено повлачити своју Армију пред
навалом многобројне и одморне бугарске војске, дајући
јој јуначки отпор, и наносећи јој огромне губитке у
биткама код Ниша, Лесковца, Пусте Реке, Новога Брда,
Приштине и на положајима на левој обали мутне и
крваве Ситнице на Косову.

Са преостатком своје Армије, са којом се јуначки
борио за одбрану и спас Отаџбине и он се, по паду
Отаџбине, повлачио ка „Сињему Мору”, кроз гудуре
и кршеве Црне Горе и Арбаније, не одвајајући се ни
једнога тренутка од својих преосталих сокола ...
Пошто је своју Армију поново уредио на острву
Крфу, истина малобројнију људством него што је ра-
није била, превезао ју је 1916. године, у месецу Мају на
Халкидичко полуострво, а то је источно од Солуна.
Ту се вежбала и допуњавала своју спрему, па је, у Ав-
густу 1916. године, Војвода Степа, повео своју Армију
ка јужним границама Отаџбине у правцу Могленске
равни – ка Соколцу, Добром Пољу, Ветернику и другим
положајима. То је био најугроженији и најопаснији
положај нашег Солунског фронта. Непријатељски по-
ложаји су били на највишим тачкама голих, високих
и стрмених, нарочито с Могленске стране – морихов-
ских планина.
Армија Војводе Степе је у таком положају остала и
издржала од јесени 1916. До 1. септембра 1918. године,
подвлачећи се стопу по стопу, до под саме врхове голих
планина, на којима су се находили непријатељски и
природни и вештачки утврђени положаји.
За то време, често су војници његове Армије имали,
да издрже паклене нападе и крваве борбе, али су они
све то јуначки издржали и дочекали, да у срећном
походу и налету 1. септембра 1918. године, избију и на
саме врхове опасних непријатељских положаја, отму
их и непријатеља потисну и потуку. Војници су сами на
рукама износили на те положаје: митраљезе, топове и

друга тешка ратна оруђа. – То је било тешко, претешко,
али љубав према слободи пале и поробљене Отаџбине,
верност према Краљу, храброст и послушност војника
и старешина према своме ретком команданту, чине те
је све, све могуће!
За пробој тако тешког непријатељског фронта, један
француски ратни дописник, назвао је Војводу Степу:
гвозденим човеком...
Онако, као што је Војвода Степа командовао од
најмањих до највећих војних јединица, тако је поступ-
но добивао и све официрске чинове. Први најмањи
(најмлађи) официрски чин, и последњи највећи – (најс-
тарији) војводски, добио је у рату, на бојноме пољу. За
потпоручника добио је као питомац Војне Академије,
10. децембра 1876. године; за поручника 20. октобра
1882. године; за капетана II класе 22. фебруара 1887.
год; за капетана I класе 1. јануара 1891. год. за мајора
26. априла 1893. год, за потпуковника 29. априла 1897.
године; за пуковника 6. априла 1901. године; за ђене-
рала 29. јуна 1907. године и за Војводу 20. августа 1914.
године, после Битке на Церу.
За његову дугогодишњу тачну, савесну и корисну

службу у нашој војсци за време мира, као и за његово
лично јунаштво, вешту и срећну команду у време рата
– Војвода Степа, одликован је свима нашим и многим
страним одличјима (орденима).
Од наших одличја има: Сребрну медаљу за храброст

од 1876. године; Златну медаљу за храброст од 1878.
године; Таковски Крст IV степена 1889, Таковски Крст
III степена 1898. године, Таковски Крст II степена 1903.
године; Бели Орао V степена 1897. год., Бели Орао IV
степена 1904. Бели Орао III степена 1910. год., орден
Св. Саве I реда 1911. год., Карађорђеву Звезду III сте-
пена 1904. год, Карађорђеву Звезду с мачевима (ратно
оличје) III степена 1915. год., Карађорђеву Звезду II
степена 1917. Год., Карађорђеву Звезду с мачевима I
степена 1918. године, медаљу Краља Петра 1903. год.,
и све ратне споменице.
Од страних одличја има: Медаљу Обилића и Ор-
ден Књаза Данила – то су Црногорски ордени, добио
1910. год., Руске ордене: Светог Станислава III степена
с мачевима 1878. год., Светог Станислава I степена
1912. год., Светог Ђорђа IV степена 1915. год., Грчки
орден Спаситеља I реда 1918. год., Талијанску Круну I
степена; Француски орден Почасне Легије 1916. годи-
не; Енглески орден Бата III степена 1915. и II Степена
1918. године.
Све стране ордене добио је за време рата, као јунак
и прослављени војсковођа.
****
После потпуне победе над непријатељима, ос-

лобођења поробљене Отаџбине, и уједињења свих
Срба, Хрвата и Словенаца у једну краљевину, Војвода
Степа, остао је још неко време на положају Команданта
II Армије, са седиштем у Сарајеву. Али заморен дуго-

годишњом тешком и истрајном службом у војсци,
замолио је Врховног заповедника све наше војске –
Краља, да га разреши од те дужности, да се у миру
одмори, и ужива у срећи коју му је Бог даровао, да
толико добра учини својој Отаџбини.
Он сада живи у граду Чачку, окружен љубављу својих
набвлижих сродника и великим поштовањем грађана
тога града и његове околине, који су поносити што је
прослављени војсковођа изабрао њихов град за место
својега сталног живљења. Он је, Богу хвала, иако у 67.
години живота, још крепак и здрав, и недао Бог нужде,
готов да опет послужи Отаџбини.
Београђани и сви многобројни учесници на са-
храни Краља Петра Великог–Ослободиоца, на дан 22.
августа 1921. године, имали су ретко задовољство да
виде јуначког Војводу Степу на коњу,–на челу пратње
у ратничком (походном) оделу.
ВОЈВОДА ЖИВОЈИН Р. МИШИЋ
1855 – 1921
Војвода Живојин Р. Мишић
В
ОЈВОДА МИШИЋ ЈЕ СИН наше поносне и питоме
Колубаре. Родио се 7. јануара, 1855. године у
лепом селу Струганику среза колубарског ок-
руга ваљевског. Оцу му је било име Радован, а мајци
Анђелија.
Још у основној школи одушевљавао се нашим ју-
нацима из Устанка под Карађорђем и Милошем, а
нарочито су му били узори његови земљаци: Бирчанин
Илија и Ненадовићи, па је и сам жудео, да буде јунак
и ратник. Стога по свршетку VI разреда гимназије,
ступи у Војну Академију 20. септембра 1874. године.
Рат за Ослобођење и Независност од Турака 1876.
године затекао га је као питомца Војне Академије.
Како је у оно време наша војска била мала, и имала
мало официра, њему је дата команда над колубарским
батаљоном, који је он вешто и храбро водио из борбе
у борбу. За јуначко држање у том рату, добио је за
потпоручника, 10. децембра 1876. године. И тако је,
- 169 -
Војвода Мишић, још као питомац Војне Академије

и млад официр, показао на ратном пољу прве знаке
(особине) доцнијег великог и славног војсковође. За
поручника је произведен 10. августа 1881. године: за
капетана II класе 22. фебруара 1887; за капетана класе
1. јануара 1981. године, за мајора 2. августа 1893 године,
за потпуковника 22. фебруара 1897., за пуковника 6.
маја 1901., за ђенерала 20. октобра 1912. године, по-
сле Кумановске Битке, и за Војводу 4. децембра 1914.
године, за заслуге за добивену Колубарску Битку, по-
сле које је Србија очишћена од Аустријанаца. Војвода
Мишић је све официрске чинове заслужено добио, а
први – најмањи и последња два највећа, добио је на
бојноме пољу.
Војвода Мишић бивао је поступно на свима ва-
жнијим положајима у нашој војсци. На свима поло-
жајима својом великом спремом, вредноћом и лепим
опхођењем, био је диван пример и млађим и старијим
од себе. Био је на овим положајима: командант ба-
таљона, командант пука, Краљев ађутант, командант
пешад. бригаде, професор Стратегије на Вишем Курсу
Војне Академије, начелник оперативног одељења (где
се израђују планови за битке, и које управља борбама),
командант дивизијске области, помоћник начелника
Главног Ђенералштаба; командант I Армије и начел-
ник Штаба Врховне Команде. То су све положаји на које
могу доспети само најбољи и најсрећнији војници. А
Војвода Мишић био је у нашој војсци и једно и друго.
Војвода Мишић, учествовао је у свима ратови-
ма, које је Србија водила од 1876., па до свршетка
Војвода Живојин Р. Мишић 171
Европског Рата 1918. године. 1876. као командант ко-

лубарског батаљона Ваљевске Бригаде, 6. јула у борби
код Раковице у Бугарској; у борби код села Плавнице
код Зајечара; у борби на Јанковој Клисури и у борби
на Шиљеговцу са својим батаљоном, у саставу трупа
чувеног војсковође, Ђуре Хорватовића.
1877. године као командир чете 7. пука на Јавору
и Сјеници;
1885. у борби против Бугара на Брложнини, као
командир 1. чете 5. пука, а у борби код Пирота као
командант батаљона.
Од 1903. године, па све до 31. октобра 1914. године
био је помоћник начелника Главног Ђенерал-штаба
и Врховне Команде,–десна рука славног првог Војво-
де наше војске, Радомира Путника. Ратни планови и
вођење Балканског 1912. и Бугарског рата 1913. године.,
заједнички је посао првога Војводе, и његовог помоћ-
ника Живојина Р. Мишића. 1. новембра 1914. године,
постављен је за команданта I Армије. То је било у оно
зло време, када се наша војска, нападнута од много-
бројнијег и спремнијег непријатеља, повлачила од
Дрине и Саве срцу поносне Шумадије. Чим је Војвода
Мишић дошао у Армију и преузео команду, одмах је
стао чинити припреме за заустављање непријатеља
на згодном одбрамбеном положају, одакле ће му бити
угодно, кад му се мало одморе војници, да нападне и
потуче непријатеља. Ти положаји су били од Рудника
па, на запад преко Сувобора до Маљена и Повлена.
Кад је нашој војсци наређено, да 20. новембра 1914.
године нападне непријатеља, I Армија, под командом
Војводе Мишића, јуначким и снажним нападом, про-

била је непријатељски фронт на Руднику и Сувобору,
и највише припомогла, да се у чувеној Колубарској
Битци, потуче велика Аустријска војска под командом
генерала Поћорека, и за 12. дана очисти Србија од
непријатеља. После те битке он је добио чин Војводе
(4. децембра 1914. године).
Војвода Мишић и пре ове битке важио је као спре-
ман и вешт војсковођа, а овом битком задобио је глас
великог војсковође, јер:
„Војвода Мишић на Руднику није прославио само
себе, већ све нас – цео Српски Род”.
После пропасти наше у јесен 1915. године, Војво-
да Мишић, био је неко време на одмору. А када се, у
јесен 1916. године наша војска спремала за напад на
непријатеља у правцу ка Битољу у Прилепу, Врховна
Команда поново постави, Војводу Мишића за коман-
данта I Армије: „Који је поведе у бој са оном умешношћу
и жестином, како само он умеђаше. Резултат тих
бојева био је ослобођење Битоља и једнога дела наше
Отаџбине, што утврди наду и уверење код свију нас,
да ћемо ускоро ослободити целу Србију и ујединити
наш народ”. На томе положају остао је све до 1. јула
1918. године, када је поверењем Врховнога Команданта
Краљевића Александра, наименован за начелнике
Штаба Врховне Команде. На овоме је положају неумор-
но радио на изради нападног плана на непријатеља, и
другим припремама за ослобођење Отаџбине. И, када
је зато све припремљено било што треба, Врховни
Командант свих наших Армија, Престолонаследник
Александар, издао је наредбу, 1. септембра 1918. го-

дине, да наша јуначка војска пође на непријатеља и
ослободи Отаџбину, коју је непријатељ три године
душмански упропашћавао. Тај поход је био тако силан,
ударац на непријатеља толико снажан и страховит,
да је за седамнаест дана уништена бугарска војска и
ослобођена Јужна Србија, а потом настављено гоњење
Аустријске и Немачке војске, и до конца октобра била
је очишћена сва Србија од непријатеља. А потом се
прешло даље преко Дунава, Саве, Дрине, Драве, када
су ослобођена сва наша браћа и створена Краљевина
Срба, Хрвата и Словенаца.
Тим величанственим походом наше православне
војске, од почетка до свршетка, управљао је неумр-
ли, Војвода Мишић. И тачно је речено да је: „Војвода
Мишић неоспорно био највећи војник нашега доба.
Он је војник, кога је Провиђење озарило благословом
да буде срећан на благо и корист његове Отаџбине и
Народа”. Војвода Мишић, поред тога што је био спре-
ман, вешт и прослављен војсковођа, био је и велики
учитељ, живом и писаном речју, многим нашим жи-
вим и палим храбрим официрима. На Вишој Школи
Војне Академије, предавао је Стратегију, најважнији
предмет за ратнике и војсковође. У том се предмету
учи како треба учинити распоред војске за напад од
непријатеља. Он је о томе написао и књигу под нази-
вом „Стратегија”, која је нашим официрима од вели-
ке користи, а та је књига на гласу и у страној војној
књижевности. У листу „Српска Војска”, штампане су
многе расправе о животу и раду војске. А превео је с
немачког језика књигу „Тактика”, од немачког војног

писца Балка. Тактика је војна наука о вештини напада
на непријатеља, и одбране од непријатељског напада.
Војвода Мишић је за многобројне и трајне заслуге,
које је учинио својој Отаџбини, одликован многим
нашим и страним одличјем (орденима).
Његове јуначке груди красила су ова наша одличја:
Таковски Крст сви редови, Бели Орао, Карађорђева
Звезда с мачевима 2; ратне споменице свих ратова.
Последње му је одликовање било, Карађорђева Звезда
с мачевима I степена.
А од страних одличја имао је: Енглески орден Св.
Михаила и Ђорђа I степена; руског Св. Станислава II
степена; IV степена руског Св. Ђорђа; I степен Фран-
цуске Легије Части, I степен грчког Св. Спаситеља; III
степен Румунске Круне, и орден Италијанске Круне
још других неких држава. Сва ова одличја од стра-
них држава, дата су му као прослављеном нашем
војсковођи...
***
Због силног умног напора и рада, око израде ратног

плана за пробој непријатељског Солунског фронта, и
управљања борбама од Кајмакчалана до Марибора,
славни Војвода, по свршетку рата оболи тешко. Да би
својој тешкој бољци нашао лека, отишао је у Париз,
престоницу пријатељске нам Француске, где су га
лечили њихови најчувенији лекари. Цео је наш народ
са великим страхом и зебњом пратио ток Војводине
болести; радовао се вестима о бољитку Војводина

здравља, а жалостио се када би чуо да му се болест
погоршала.
Када су најбољи француски лекари увидели да
Војводиној болести нема лека и пошто је он заслуж-
ни син Отаџбине, саветовали су, да га жива пренесу
у Отаџбину и у њој склопи своје уморне очи. Тако је
и урађено. Војвода је донесен у Београд, где су га у
једној болници лечили наши први лекари. Ту су га
походили, и понуде му доносили његови многобројни
ратни другови, пријатељи и познаници. Једнога дана,
када се Војвода сунчао, тешко, претешко болан, пред
болницом у којој је боловао, ондашњи Престолона-
следник – садањи наш Краљ Александар, походио је
славнога Војводу на челу једнога одреда војске, која
га је одушевљено поздравила.
На жалост, и поред све неге, и усрдне жеље цело-
га народа за Војводино оздрављење, он није могао
преболети своју тешку бољку, већ је 7. јануара 1921.
године у пет и по часова ујутру, предао свој витешки
дух Творцу света. Глас о његовој смрти брзо је до-
про у све крајеве наше уједињене Отаџбине. У целом
народу завладала је велика жалост. Највећу жалост,
после његове породице, осетили су ратници које је
он предводио „од Сувобора до Марибора”, из победе
у победу, из славе у славу. Његово мртво тело лежало
је два дана у Официрском Дому. Није било живе душе
у Београду, која није похитала у Дом, да последњи пут
види лик Војводин, целива крст на јуначким грудима,
и помоли се Богу за покој душе великога ратника.
Тело Војводе Мишића, сахрањено је у Београдском

гробљу 23. јануара 1921. г. у један час и четрдесет ми-
нута по подне. Пратња великог јунака и војсковође
Мишића, почела је у 9 час, пре подне, а учасника је
било толико млого, да Београђани не памте толике
пратње. На тој је пратњи био и Престолонаследник
–Краљ Александар, Министри, Народни посланици,
Генерали, и многи други виши и нижи официри, виши
чиновници свих струка, ђаци свих школа са својим
наставницима; војници свих родова оружја, ратни
инвалиди, и многобројно грађанство из града и са
села. – На мртвачки одар Војводе Мишића, положе-
ни су многобројни венци у знак признања његових
великих заслуга за Отаџбину, од којих је највећи и
најлепши Престолонаследника-Краља Александра, а
најскупоценији–Палмова гранчица од „сувога злата”,
коју је положила Француска држава и тиме одала ви-
дно признање славном савезничком војсковођи.
Опело Војводино извршио је Патријарх Димитрије
са Епископом Иринејом и многобројним свештен-
ством, у Саборној Цркви. По свршеном опелу, Па-
тријарх је, у име цркве – вере, захвалио Војводи на
његовој љубави и пожртвовању за веру и Отаџбину.
Још су у цркви говорили Министар Војни, Ђенерал
Бранко Јовановић, који се у свом говору опростио са
Војводом у име осталих министара и целокупне војске
и Г. Иван Рибар, председник Уставотворне Скупшти-
не, у име уједињеног троименог народа, који за своје
уједињење дугује вечиту захвалност: „Великом Ђенију
нашег војништва”. Пред црквом је говорио, Ђенерал
Петар Пешић, који је у свом говору изјавио дубоки

бол за губитком Војводе Мишића, износећи његове
велике војничке способности, и заслуге за нашу војску
и државу.
Пред Универзитетом је говорио о значају рада
Војводе Мишића, професор Универзитета Д-р Никола
Вулић. Он је у свом говору изнео заслуге Војводине за
велико дело народног уједињења, и тај ће говор бити
од драгоцене вредности писцима наше Историје из
овога времена.
У име наших ратних инвалида опростио се на Те-
разијама са Војводом резервни мајор – инвалид, Ми-
одраг Стефановић, и захвалио дичном војсковођи на
очинском старању о ратним друговима, за све време
дугог, мучног и победоносног рата.
На гробу говорили су школски другови Војводини:
пуковник, Свет. Исаковић и ђенерал, Ђока Ђорђевић,
који су га у својим говорима другарски ожалили. Пред
само спуштање Војводиног тела у гроб, наш чувени
родољубиви песник, Војислав Ј. Илић-Млађи, прочи-
тао је, с великом тугом, ову дивну песму своју:
НАД ГРОБОМ ВОЈВОДЕ

МИШИЋА
ВОЈИСЛАВ Ј. ИЛИЋ-МЛАЂИ
Доста си, у страшној и крвавој војни

Водио херојске, победничке чете,
Сад почивај мирно, велики покојни,
Спавај, добри сине Отаџбине свете!
Своју кап последњу испивши из часе,

Отишо си мирно из земне дубраве
К’о божанствен гениј крепке расе наше,
Изабраник Марса и љубимац Славе.
Овде, где у незнан све заслуге оду

А најлепша дела непризната буду,
Отаџбини ти си пружио слободу
А она ти пружа – своју топлу груду.
К’о да си свој позив још унапред снив’о:

Ђачић из маленог села Струганика,
Ти си, још дететом, видно показив’о
Сву ширину душе будућег војника!
Сав твој живот славни – о, дичи покојни! –

Беху: битке, борба, атмосфера тмурна.
Историја твоја, о, Војводо бојни,
То је цела наша историја бурна!
Сувобор и Рудник у њој заблисташе

С победничким блеском и с безброј трофеја;
Кајмакчалан тврди – круна славе наше!
И Ветерник кршни – наша апогеја!
Ал’ не само војник што си крвцу лио

И Војвода слављен, што ћеш живет’ довек,
Ти си нешто више, нешто лепше био:
Једна светла душа, један узор – човек!
Ти никад, на земљи, богатство не виде

Ал’ судбине пути том су, можда, криви.
Поштење с богатством врло ретко иде!
Благо сиромаху који вечно живи!
Раширених руку, покојници давни,

Сад чекају на те, на вратима гроба:
Бинички и Ђуро Хорватовић славни,
Киријев и Катић и Путника оба!
Пођи!... Кад се, најзад, разиђемо тако

На твом гробу неће никог бити више,
По њему ће само падати полако
Јануарски хладни снегови и кише...
Ал’, кад време дође, и зима пролети

И птичице, с песмом, весело закруже,
Донесите, децо, на гроб овај свети
Босиљак, поменак, каранфил и руже
И певајте овде! Ваша песма свака

Олакшаће оном, ког је покој скрио!
Бар смрт нек му буде пријатна и лака
Када му је живот црн и тежак био!
А сад, браћо, Срби, Хрвати, Словенци,

Удружени братском љубављу и слогом,
К највећем војнику двадесетог века
Приђимо сви редом и рецимо: „Збогом”!
„Збогом славни мужу! Дико наших дана”!

„Војводо са срцем непобедног лава”!...
У име последње поште великана,
Тобџије, плотуном!...Ура! Слава! Слава!
СПОМЕНИК НА
ГРОБУ
ВОЈВОДЕ МИШИЋА
1855 – 1922
***
Заслугама неумрлога Војводе Мишића за Уједињену

Отаџбину, указао је пуно признања и Његово Вели-
чанство Краљ Александар, давши 17. Пешад. Пуку
Дринске Дивизије име – Војводе Мишића. То је било
онога дана, када је 19. Пешадиском Пуку Шумадинске
Дивизије, дато име – Војводе Путника. А благодарна
Уједињена Отаџбина подигла му је, на гробу диван
споменик, који је израдио наш признати и чувени
вајар – Академик, Ђока Јовановић.
-„Мајке ће песмом о великом војводи подизати мла-

де нараштаје, и његовим примером напајати и учити
децу своју, како се служи Отаџбини. Гуслари ће преко
струна својих „јавор гусала”, плести венце новим ју-
нацима, на челу са Војводом Мишићем”.
ВОЈВОДА ПЕТАР П. БОЈОВИЋ
1858.
Војвода Петар П. Бојовић
В
ОЈВОДА БОЈОВИЋ ЈЕ РОЂЕН 4. јула 1858 године у
селу Мишевићу, под лепом планином Златаром,
на средокраћи између Црне Горе и Србије, у
ондашњем Новопазарском Санџаку, а сада у округу
Пријепољском. Оцу му је било име Периша, а мајци
Рада. Његови родитељи нису старином били из тог
места, већ су се у то село доселили из предела Васоје-
вића у Црној Гори. А по ослобођењу топличкога ок-
руга, 1877. године, најстарији му брат Јован, са својом
породицом, и снаха са децом, брата му покојног попа
Илије, населили су се у селу Горњи Коњуши, у срезу
прокупачком. Још су му у животу браћа Лука артиљер,
п. пуковник у пензији и Епископ Жички Јефрем, а
Војвода је од њих петорице – најмлађи брат.
Како је његово место рођења тада било под тур-
ском управом, која је рђаво поступала са Србима, а
слушао је од својих родитеља и певача гуслара, да су
Срби имали некада своју велику царевину, и да и сада
- 185 -
имају две српске државе слободне: Србију и Црну Гору,

млади је Бојовић чезнуо, да у једну од њих оде и у њој
остане. Та му се жеља и испунила. Као дечко од 9.
година прешао је, 1867. године, са својим родитељима
и браћом, преко планине Јавора у Србију, и настане
се у прво време у Ивањици. Ту је Бојовић, свршио
основну школу, и како је био врло даровит ђак, наука
му омили, па се одличи да продужи школовање и у
гимназији. Први разред гимназије свршио је у Ужи-
цу, а други, трећи и четврти и пети у Београду, и то
све са одличним успехом. Он је за време школовања
у гимназији послуживао, те се издржавао, јер је био
пуки сиромашак.
У основној школи, а и у гимназији још и више и
боље, учио је нашу Историју и Земљопис, из којих је
наука сазнао о негдашњој нашој слави и величини
под Немањићима, нарочито под владавином Силног
Цара Душана; сазнао је у којим земљама живе наша
браћа под туђином, и како се пате, па је силно желео
да се негдашња слава и величина наше државе опет
поврати; да се наше земље испод туђинске управе ос-
лободе и народ уједини. А да би и сам што више могао
припомоћи, да се то оствари, он науми да цео свој
живот посети војној служби. Због тога је, по свршеном
V разреду гимназије, и ступио у Војну Академију, 6.
октобра 1875. године, а свршио ју је са одличним ус-
пехом, 1880. године, као први у рангу (реду).
Од дана, када је по свршеној Академији произведен
за артиљеријског потпоручника (најмлађи официр –
најмлађи официрски чин) 21 јула 1880. године, па све
Војвода Петар П. Бојовић 187
до данас, он је цео свој живот посветио Отаџбини.

Иако је војничка служба тешка и пуна одговорности,
Бојовић ју је исправно, часно и са јуначким пожртво-
вањем увек најодушевљеније вршио. Његов живот је у
погледу вршења службе, и у погледу живота ван служ-
бе у породици и друштву угледан. Све старешинске
чинове, и у миру и у рату, добивао је на време, и увек,
то му је била заслужена награда и признање за његову
тачну и одану службу Отаџбини. Тако за коњичког
поручника, произведен је 24. децембра 1883. године
за коњичког капетана II класе 22. фебруара 1888. го-
дине, за ђенералштабног капетана I класе 30 августа
1891. године; за ђенералштабног мајора 2. августа 1893.
године, за пешадијског пуковника 21. септембра 1897.
године; за ђенералштабног пуковника 6. маја 1901. го-
дине; за ђенерала 20. октобра 1912. године, као награда
за добивену Кумановску Битку, у којој је учествовао
као начелник Штаба I Армије, којом је командовао
Престолонаследник Александар, и за Војводу 13. Сеп-
тембра 1918. године и тај чин је добио као награду за
пролом Солунског непријатељског фронта од Сокола
до Грунишког виса, са I Армијом којом је командовао.
Да би што боље проучио војничку службу, Војвода
Бојовић, је служио у три најважнија рода оружја: у
пешадији, артиљерији и коњици. Био је годину дана
и у Француској, ради проучавања уређења чувене
Француске коњице. А као ђенералштабни официр, он
је имао прилике, да добро проучи и остале родове и
војне установе, стога му је Краљ, као Врховни Коман-
дант све војске, додељивао разне више Команде. Био
је Командант: пешадијског пука, пешадијске бригаде,

дивизијске области, коњичке дивизије, трупа Нове Об-
ласти (Јужне Србије), приморског кора (одреда војске
од свих родова оружја) за напад на Скадар 1913. године
и командант I Армије.
Био је начелник Штаба Команде Дивизијске Об-
ласти; начелник Штаба оперативне војске; начелник
оперативног одељења Главног Ђенералштаба; помоћ-
ник начелника Главног Ђенералштаба; заступник
начелника Главног Ђенералштаба; начелник Штаба
Главне Војне Инспекције; начелник Општег Војног
Одељења Министарства Војног; начелник Штаба I
Армије у Балканском Рату 1912. и 1913. године и на-
челник Штаба Врховне Команде.
Војвода Бојовић, учествовао је у овим ратовима,
биткама и борбама: 1876. и 1877. године противу Ту-
рака, као питомац Војне Академије као подофицир у
Батерији, 1885 и 1886. године у рату противу Бугара,
као коњички поручник у борбама на Врапчи, Сливни-
ци, Драгоманском Теснацу, Цариброду и код Пирота.
У Балканском рату 1912. и 1913. године против Турака
као начелник Штаба I Армије, под заповедништвом
Престолонаследника Александра, управљао Армијом
при прелазу границе у околини Ристовца, затим у
битци код Куманова, после које је добио ђенералски
чин, па у бојевима на Бабуни, Бакарном Гувану и код
Битоља. Потом противу Бугара, у јуну и јулу 1913. год.
на Брегалници, код Дренка, Рајчанског Рида, Царевог
Врха и Криве Паланке.
У Светском Рату, који је трајао од 1914-1918. год као
Командант I Армије у борбама при повраћају Шапца,

од Аустријанаца и Маџара, када је и рањен; код Љу-
бовије, на планини Јагодњи (положај Мачков Камен),
код Става и Ваљева.
Када су нас Бугари, 30. септембра 1915. год напали
мучки с леђа, и допрли близу Скопља, Војвода Бојовић
је по други пут постављен за Команданта Трупа (све
војске) Нове Области, и управљао борбама у одбрани
Скопља, Качаничког и Кончулског Теснаца, код Гиља-
на, на Лабљанима, код Липљана (на Косову), Суве реке
и Призрена. Са малом снагом, он је дуго и упорно за-
државао навалу Бугара, да не продру на Поље Косово,
и не пресеку осталој нашој војсци, која се повлачила
испред силне навале Аустријанаца и Немаца, Влади,
Скупштини и избеглицама – једину одступницу преко
Црне Горе и Албаније ка Јадранском Мору. Да није
било те веште и јуначке одбране, Бугари би пре стигли
на Косово Поље од наше војске, гоњене надмоћнијом
непријатељском силом, где би наша славна војска сва
изгинула, или била заробљена, а ми потпали у ропство
из којега, Бог зна, да ли би се кадгод избавили.
Како је начелник Штаба Врховне Команде славни,
Војвода Радомир Путник, за време мучног повлачења
наше војске кроз кршеве Црне Горе и Албанске клани-
це и гудуре, био тешко оболео, то је на његово место
постављен, Војвода Бојовић, који је руководио тим
повлачењем. То су били најтежи и најцрњи дани у жи-
воту наше војске. Помоћу наших савезника Француза
и Енглеза, превезао је нашу војску из Црне Горе и Ал-
баније на Крф, где ју је преуредио, наоружао и снабдео
осталим потребама, па превезао у Солун и управљао

борбама, у јесен 1916. год., код Острова, Горничева, на
Кајмакчалану и др. положајима у Кључу Црне Реке,
које су борбе допринеле паду Битоља у наше руке.
У Јуну месецу, 1918. год, смењен је са положаја на-
челника Штаба Врховне Команде, па је постављен за
Команданта I Армије по други пут. Као Командант I
Армије проломио је са својом Армијом јако утврђени
непријатељски фронт од Сокола до Грунишког Виса,
затим под борбом гонио непријатеља преко Црне Реке,
освојио Дренску Планину, Радобиље, варош Велес,
прешао реку Вардар, и преко Овчег Поља стигао у Ку-
маново, где је пресекао одступницу бугарској војсци,
која се повлачила и бежала ка Ћустендилу и Софији,
те је морала у отвореном пољу положити оружје и
предати се. Учествовао је са својом Армијом и у даљем
гоњењу непријатеља и у борбама код Врање, Грде-
личког Теснаца, Ниша, и даље до Саве и Дунава. По
том је прешао и ове две реке, и са осталим Армијама
учествовао у ослобођењу тих покрајина, и уједињену
у једну Краљевину, Срба, Хрвата и Словенаца.
У току своје дуге и много заслужне службе Отаџби-
ни, Војвода Бојовић, одликован је многим одличјима
нашим и страним:
Од наших најважнија су му одличја: Ратне Споме-
нице, Златна медаља за храброст, Карађорђева Звезда
IV, III и II степена с мачевима и Бели Орао I степена с
мачевима. То су одличја којима се одликују само рат-
ници за храброст-јунаштво и вешто вођење војске у
рату. А Војвода Бојовић је и јунак и вешт војсковођа...
А од страних одличја има: Француски орден По-

часне Легије II степена и Ратни Крст; Енглески орден:
Св. Михаила и Ђорђа II степена; руски: Св. Станислав
III степена; италијански: Св. Мауриција и Лазара I
степена; грчки: Св. Спаситеља II степена и др. држава.
По смрти Војводе Мишића у Јануару месецу 1921.
год., постављен је по други пут, за начелника Главног
Ђенералштаба, на којем је положају до скоро био.
Војвода Бојовић је, такође, и писаном речју био
учитељ многим нашим палим и живим ратницима
официрима. Најновије му је књижевно дело: Одбра-
на Косовога Поља, у коме је изнео најважније радње
оних нечувених напора наше јуначке војске, у месецу
Октобру и Новембру 1915. год, да што дуже задржи
продирање Бугарске војске у Поље Косово, кроз Ка-
чанички и Кончулски теснац.
Војвода Бојовић се сада заслужено одмара од силног

и напорног рада у нашој војсци, како за време мира,
тако и у дуготрајним крвавим, а по нашу уједињену
Отаџбину - срећним ратовима. Он је још крепак и
узданица наше војске, живо прати њен живот и рат–
ну науку, и готов је, у сваком тренутку, да сву своју
снагу и све своје велико војничко знање стави у службу
Отаџбини, када то буде затребало.
Поука
Л
ЕПА ЈЕ, БОГАТА ЈЕ, идивна је наша велика и ује-
дињена Отаџбина. И њене плодне и простране
равни око великих река: Дунава, Саве, Драве,
Мораве, хучнога Вардара, Босне, Уне и других река
начичкане великим и богатим градовима и китњастим
селима, као и њени брежуљци, планине језера и отоке
плавога Јадрана,–све је тако дивно, све је толико лепо,
да им у свету нема такмаца... У њој живе три драга
брата: Србин, Хрват и Словенац. Сваки кутак наше
прелепе Отаџбине од Кајмакчалана до Марибора, и од
плавог Јадрана до Балкана, браћи је подједнако мио и
драг. Браћа, која су се сложним радом и небројеним
жртвама својих најбољих синова ујединила у једну
велику и снажну краљевину, умеће је паметним и
споразумним радом очувати и унапредити. Поносно
је живети у заједници у великој, богатој и снажној
Отаџбини; а још је поносније сложно је унапређивати
и од непријатеља бранити.
- 193 -
Огромну већину грађана наше краљевине чине

сељаци. Вредни су и трезвени наши сељаци. Већи-
ну наших најбољих занатлија у селима и градови-
ма, малих и великих трговаца, учитеља професора,
свештеника, судија, официра и других чиновника
дала су наша села... Наша су села дала и три народне
владалачке династије: Петровића, Карађорђевића и
Обреновића, као и безброј других знаменитих бораца
за слободу, научника и напредних привредника.
Тако је било у прошлости, а није друкче ни у са-
дашњици. Од четири Бојне Војводе, тројица су синови
сељачки, а само је један од њих, по рођењу, варошко
дете. – Кумодраж, родно место Војводе Степе; Стругар-
ник, родно место Војводе Мишића и село Мишевићи,
родно место, Војводе Бојовића, још једном су утврдили,
да снага наше државе лежи у селу, у правом извору
народног живота и снаге.
Дужност је свих просвећених синова широм наше
Краљевине, да раде на унапређењу наших села, и ство-
ре што боље погодбе за удобнији и срећнији живот
у њима. Настојавати, да се у селима подижу здрави
и удобни домови за живљење у њима. Помагати их
у набавци савршенијих пољопривредних справа за
земљорадњу, проучавати их у напредном одгајивању
стоке, живинарства и воћарства. Постарати се да свако
село има здраву воду за пиће и у довољној количини.
Ниједно село не треба оставити без школе; а сва до-
расла деца за школу и мушка и женска треба да сврше
бар основну школу. Народне књижнице и читаонице,
земљорадничке и друге пољопривредне подружине
Поука 195
оснивати у селима. Настојавати да бар 2-3 општине

имају свога лекара, који ће се бринути о народном
здрављу грађана тих општина. Помоћи им да саграде
путове, да би што лакше и што пре могли своје про-
изводе изнети на трг и уновчити их, а на тргу купити
без чега не могу бити, а чега нема у селу.
Само таквим радом за унапређење наших села,
просвећени синови Отаџбине, достојно ће одужити
свој дуг селима, из којих је већина њих и поникла, и
створити погодбе да нам села и у будуће рађају и дају
крепку, трезвену и родољубиву Омладину, која ће бити
стуб Отаџбине: у њој слатко у миру поживети; а за
Отаџбину славно кад устреба и умрети.
САДРЖАЈ
Увод. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Рајко Ст. Мићић – Биографија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Прадедине приче. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Први Божић у туђини. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Миладин Масаловић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Аџија.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Мој школски друг. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
Дедин Џевердар - Легенда. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Водоноша Гиле. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Ристо Куваћ.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Аџи-поп-Јевта. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Поп-Ваче. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Госпа-Милевине чарапе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Лауданов Шанац.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119
Четири бојне Војводе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Реч омладини. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Војвода Радомир Путник. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141
Војвода Степа Степановић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Војвода Живојин Р. Мишић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
Војвода Петар П. Бојовић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
Поука. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
CIP- Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србијe
821.163.41-94
355:929 Степановић С.
355:929 Мишић Ж.
355:929 Бојовић П.
355:929 Путник Р.
МИЋИЋ, Рајко Ст., 1868-1947

Pradedine priče ; Četiri bojne vojvode /
R. [Rajko] St. Mićić. - Beograd : Nine Horses
Journey, 2019 (Beograd : Jovan). - 183 str. ;
21 cm
Tiraž 100. - Str. 3-6 Uvod / Lea Milić. -

Rajko St. Mićić - biografija: str. 7- 10. -
Napomene uz tekst.
ISBN 978-86-80896-10-6
1. Мићић, Рајко Ст., 1868-1947: Četiri bojne

vojvode
а) Мићић, Рајко Ст. (1868-1947)

б) Путник, Радомир (1847-1917)
в) Степановић, Степа (1856-1929)
г) Мишић, Живојин (1855-1921)
д) Бојовић, Петар (1858-1945)
COBISS.SR-ID 275213324

Pradedine Priče I Četiri Bojne Vojvode ĆIRILICA2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pradedine Priče I Četiri Bojne Vojvode ĆIRILICA2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Р. Ст.

Четири бојне Војводе

Дизајн насловне стране

Графичка обрада текста

Ова књига је власништво издавачке куће Nine Horses Journey.

Шта нас чини оним што јесмо? Име, висина, тежина,

дефинише човека, те се некада каже – “Ти си оно у

непоколебљивог етичког кода.

геополитичке чињенице, и ја сам само веродостојно

Рајко Ст. Мићић рођен је 1868. године у Рашчићима,

на државној стипендији (био је државни благодејанац,

породици, где му је супруга Зорка Мићић службова-

удружења (у управи за Београд 3) и члан председ-

њима - било је очајно, безнадежно. У тренуцима, када

Вардарац је помамно дувао и ледио не само барице, по

чувене Бејас Куле1, с десне стране улице, идући вили

1 Име изведено из турског назива Беле Куле, познатог

сиротнији сталеж, како са станом, тако и са најнуж-

На Св. Јована 1916 у Солуну.

Освануо је 25. децембар 1915. године, дан Православног

Краља Петра и када у цркву уђоше, и заузеше место

„Побожни хришћани, и драга браћо моја.

пуковнику Миладину Масаловићу, јунаку са Бабуне

2 шале или шаљиве кратке песмице

-Хвала господине пуковниче, и молим вас да ми

нашега Аџије. Његов мирни и тихи отац, налбантин3

живота „сиротиње раје”. Али кад је од свога рођака

са развијеним једрима, као и знатан број мањих, већих

манастиру и на манастирском имању радио с вољом

пита: „Од каде си ти бре?” – Ива се мало охрабри, па му

10 припадници малих војних групација, који се комитским

месту, па би га могао ко ипак приметити и проказати,

11 храна, јело, животне намирнице; нарочито: животне

дођу у град. Оно време, што је провео у манастиру

13 време четврте молитве мухамеданаца, по заласку сунца

Споразуме се с Мариком и њеним родитељима да

власт искупила све одрасле мушкарце из Утвићеве и

Пошто је уразумио Анадолца, Аџија се притајио и

Сви су га кући за ту радосну вест изљубили. И њи-

и верност. Затим, у разговору насамо с њим, упита га

будућност обезбеђена. И кожухаревима је било мило

затим Красићу. – Његова реч је истина. Он је јунак и

које младожења вереници до венчања даје, били су

У свима градовима које је Србија 1877/78 године ос-

тргнуо, тада би узвикнуо:

пуцала од смеха, а онима којих се те шале тичу наго-

Четни лекар у Куршумлији био је 188... године сани-

Доктор Ошко је много распитивао за своје омиљено

срнче налази у селу Данковићу, код сељака Стаменка

Доктор је већ посумњао у своје извештаче, али није

Уза саму кујну Аџијину била је берберница Спире

Баћоглаве, па ма и туђи били, Спира би тада имао или

17 бакарни суд за воду

да од Бога нађеш?!”Аџија му сасвим хладно одговори:

Од варошице Куршумлије, идући за Копаоник уз реку

справља и неки лек, па позива свакога ко их има, да

замоли Аџију да му понуђено плати, па да иде. Аџија

Аџија је доживео жалосну судбину при крају свог

новембру 1885 године и та нам је школска година про-

Прадеда Рајко са учитељима борцима

Он је био вредан, уредан и у свему марљив ђак.

Осим школских уџбеника читао је и друге књиге, као

и вољени друг дошли смо у опреку. А зашто? На први