A) Блок форма

КО ЈЕ ПРВИ ПРОВЕЗАО БИЦИКЛ БЕОГРАДСКИМ СОКАЦИМА И

СРПСКИМ ДРУМОВИМА?

Е, то се поуздано не зна. Предпоставља се да је први бицикл у Србију донео

Милорад Терзибашић 1884. године, по повратку са школовања у Швајцарској.

Он је био и оснивач Првог српског велосипедског друштва и његов први

Председник . Крајем те године основан је И први бициклистички клуб у Србји,

и… опет се предпоставља, да је замајац његовом његовом оснивању дао Ђорђе

Нешић, доцније очни лекар, професор универзитета и академик који се током

Школовања у Москви, Паризу и Бечу инфицирао бициклизмом. Истина, њега није

Било у првој управи Велосипедског друштва, али вероватно зато што је махом

Живео у европским метрополама и такмичарски се бавио бициклизмом.

Доктор Нешић је 21. Јула 1869. године постао првак Русије на једну и 5

Миља, а исте године у Лођу превезао је 10км за 11 минута и 16 секунди и

Победио Немца Лера који је две године раније био првак света. Ђорђе Нешић

Је у Паризу био бржи и од најбољих француских бициклиста тог доба – Жаклена и

Морена, а у Риму је био бољи и од италијанског асова Ероза и Лонфраника.

У Београду крајем претпрошлог века први бициклисти мање су били наклоњени

Такмичењима. Педала су окретали по бетонском тркалишту направљеном

1887. године у Позоришној улици, на месту где се данас налази Дм војске, а

Радо су приређивали и излете и ,,продукције“ по Србији.

Прва дама која се на бициклу Србијом продуцирала била је госпођа Цинцар-

-Јанковић. Она се 10. Јула 1887. године са супругом Јанком провозала од

Београда до Новог Сада и пратњи господе Стеве Новаковића и Драгутина

Трипковића. У Велосипедском листу остало је забележено да је то био први

тандем-бицикл са два седишта и два пара педала на нашим друмовима.

Б) Зубчаста форма

FRIDA KALO

Život Fride Kalo bio je bol. Život Fride Kalo bio je i ljubav.

Bol je nikad nije napuštao, Ljubav jeste. Slikala je onako kako je volela.

Strasno, neprestalno i predano. Voljom i slikarstvom izborila se za život,

Dostojasntvo i slavu.

,,Devet meseci sam se oporavljala od dečje paralize.

Bol i ja, prvi put zajedno. Da li je to bilo mnogo za mojih šest godina?

Jeste, Ili, nije? Ne znam, tada nisam slikala. Ozdravila sam. Moje noge nisu.

Desna je ostala mršava i kraća, a levo stopalo odbilo je dalje da raste. U

Školi su me zvali – Frida Drvena Noga. Svejedno, moje detinjstvo bilo je

Predivno. Sećam se se da sam imala 4 godine za vreme „ tragičnih 10 dana“.

Svojim očima gledala sam bitku između Zapatinih seljaka i karansista“

Bilo je to deset tragičnih dana u februaru 1913. godine, a Frida je imala

5 godina. Toliko se poistovetila sa Meksičkom revolucijom da je govorila

Kako je rođena 1910, onda kada je revolucija počela, a ne tri godine ranije,

Kako piše u njenoj krštenici.

„Moja noga, moje stopalo i ja upisali smo se

u Nacionalnu pripremnu školu 1922. Htela sam da postanem lekar i levičar.

Slikala sam prijatelje Fernanda Fernandesa. Ali nisam ni pomišljala da ću se

Ikada time ozbiljno baviti. Volela sam Alehandra Arijasa, Novi bol i ja sreli

smo se 17. septembra 1925. U autobusu za Kojoakan“