Лозници у породици Цвијића,која је била органак Спасојевића из пивскког племена.
Отац Тодор Цвијић бавио се трговином
пореклом из Старе Херцеговине,из племена Пивљана. Мајка Марија(рођена Аврамовић) из угледне породице из места Коренита,села у области Јадар.
Деда Живко Цвијић,председник лозничке
скупштине и познати мачвански Обреновићевац. Образовање
Након основне школе коју је завршио у Лозници, завршио је нижу
гимназију у Лозници (прве две године) и гимназију у Шапцу (трећу и четврту годину), а потом се уписао и завршио вишу Прву београдску гимназију, у генерацији са Милорадом Митровићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“. Постигнућа
Јован Цвијић био је српски географ, научник,
универзитетски професор и академик. Оснивач је Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Дом Јована Цвијића Споменик у дворишту куће у којој је живео Јован Цвијић На новчаници од петсто динара налази се Јован Цвијић а на слици десно споменик подигнут Јовану Цвијићу у љеговом родном граду Лозници. Научни радови
Први његови објављени радови:
1889. „Ка познавању крша Источне Србије“;
1891. „Преконошка пећина“; 1893. „Географска испитивања области Проучавајући крашке појаве у источној Кучаја“; Србији, Истри и Јадранском приморју. 1893. „Пећине и подземна хидрографија у Источној Србији“; На основу тих проучавања написао је 1895. „Карст, географска монографија“; више радова као и своју докторску 1896. „Извори, тресаве и водопади у дисертацију. Читав живот посветио је Источној Србији“. проучавању Србије и Балканског Сва ова дела бавила су се проблематиком полуострва путујући скоро сваке године у Источној Србији. по Балкану. 1922. „Ђердапске терасе“; 1925. „Карст и човек“; 1925. „Карст и српске народне приповетке“ Меморијални музеј
У Београду се налази Меморијални музеј Јована Цвијића у његовој породичној
кући.Ова кућа је направљена 1905. године и од 1963. је под заштитом државе (проглашена је за споменик културе). Кућа је јединствена по својој унутрашњој декорацији. 1865-1927
Умро је у 62. години 16. јануара 1927.у Београду а
сахрањен је на Новом гробљу. Своје имање завештао је и оставио Српском географском друшву.