Professional Documents
Culture Documents
Plava Grobnica Milutin Bojic PDF
Plava Grobnica Milutin Bojic PDF
ПЛАВА ГРОБНИЦА
О ПОРОДИЦИ
ШКОЛОВАЊЕ
Наредне две године, 1912. и 1913. Балкански ратови му намећу нове обавезе и
невоље. Учесник је Балканских ратова. При свему томе, путује у ослобођене јужне
крајеве и пише путописе, белешке и епиграме, песме, књижевне и позоришне рецензије
и блиставу историјску драму „Краљева јесен“. Јован Скерлић поздравља његову појаву
и истиче га као нов таленат. У историју српске књижевности улази једна рана младост
изванредног заноса и ерудиције.
10. октобра 1913. по старом календару у Народном позоришту у Београду игран је
Бојићев комад у стиховима „Краљева јесен“. Такође је примљена и његова друга драма
„Госпођа Олга“. Двадесетједногодишњи песник доживео је огроман успех. Нов начин
приказивања нашег средњег века, у звонком стиху, у доброј режији и доброј игри
глумаца, примљен је као велики догађај за домаћу драму. Исте године упознаје и
девојку Радмилу коју ће искрено заволети. Почетком 1914. београдски књижар и
издавач Светислав Цвијановић објавио је 48 Бојићевих песама. Скерлић се похвално
изражава о Бојићевој песничкој збирци у „Српском књижевном гласнику“. Одзив
јавности био је невероватно жив. Јован Скерлић увео је младог песника у своју чувену
„Историју новије српске књижевности“. Убрзо песник дубоким болом и узбуђењем
доживљава вест о смрти Јована Скерлића и аустријску објаву рата Србији.
У лето 1914. сукоб Аустроугарске и Србије прерастао је у Светски рат. Милутин
Бојић је напустио Београд са српском војском, да се више никад у њега не врати. Услед
ратних опасности сели породицу прво у Аранђеловац, па затим у Ниш, где при
Врховној команди обавља дужност цензора. Уређује дневни лист „Гласник“ у којем
објављује велики број чланака. У Нишу објављује и свој еп „Каин“, чији је тираж
бугарска војска запленила и уништила.
3. фебруара 1915. у Нишу је умрла Бојићева мајка Софија, која му је у аманет
оставила четворо сирочади. Осећање националног поноса и висока патриотска свест
одлучили су да узме са собом млађег брата и пође у изнгнанство, а сестре и најмлађег
брата остави код својих рођака у Краљеву, одакле су доцније прешли у своју кућу у
Београд. А изгнаници су се упутили преко Куршумлије, Приштине, Призрена, Косовске
Митровице и Пећи, уз Руговску клисуру и преко Чакора према Скадру и даље до Крфа,
камо је Бојић стигао једва жив. Ход српске војске и избеглица кроз кланце, клисуре и
мочваре Црне Горе и Албаније описао је песник у чланку „Србија у повлачењу“.
Приликом одступања преко Албаније налази се у саставу једне телеграфске јединице са
специјалним задатком.
У јануару 1916, пролазећи кроз Албанију, у Драчу написаће оду свом вољеном
Београду, песму „Сингидунум“:
Ноћас сам те снио, престонице бела,
Китњасту и младу у сутону. Златна
На тврђави твојој зрцају се платна.
Горди сведок моћи и крвавих дела.
Сањао сам твоје торње и кубета
И свечану холост, што врх тебе клизи,
Докле у даљини по стењу и низи
У сутону сивом живот цвета...
СТВАРАЛАШТВО У ИЗГНАНСТВУ