Чарлс Дарвин потиче из богате грађанске породице у којој је било шесторо деце.

Његов отац Роберт Варинг Дарвин је био лекар и члан Краљевског друштва.
Његова мајка Сузана Веџвуд била је ћерка богатог трговца порцуланом Џосаје Веџвуда.
Умрла је млада, када је Чарлс имао осам година.
Робертов отац, а Чарлсов деда, Еразмус био је, такође, лекар, али се бавио и вртларством,
филозофијом и писањем песама. Сматра се претходником Чарлсове природне филозофије.
Чарлс се са својим оцем бавио практичном медицином, посматрао је симптоме и спремао
лекове.
Чарлс је на наговор оца уписао 1825. године медицину у Единбургу. Међутим, био је
веома осетљив и није могао подносити призор саме операције која се вршила без
анестезије. Поред тога, предавања су му била досадна и огавна изузев хемије. Видећи то,
отац му је предложио да напусти факултет и посвети се свештеничком занимању. Престао
је да студира медицину и уписао универзитет у Кембриџу који је завршио 1831. године.
Бавио се ловом, риболовом, пешачењем, јахањем, сликарством, ентомологијом.
Сакупљао је и посматрао морске животиње, одржао је два кратка предавања у
студентском удружењу Plinian society. Био је члан многих научних друштава.
Ступио је у контакт са кустосом музеја Маc-Gillivrayem који га је научио да испуњава
птице. Био је под утицајем професора који су му остали пријатељи, ботаничара Хенслова
и геолога Седгвицка. На наговор Хенслова, а захваљујући капетану Фитз-Роу, који му је
понудио место на свом броду Бигл, Дарвин одлази на пут у Огњену земљу.
Требало је да се врши мерење Патагоније и Огњене земље, упознавање обала Чилеа,
Перуа и неких пацифичких острва и низ хронометријских мерења око света.
Његов отац се противио овом путу. Упркос томе, Чарлс је отишао.
Обишао је Бразил, Уругвај, Аргентину, Патагонију, Огњену земљу, Чиле, Перу,
Галапагос, Тахити, Нови Зеланд, Аустралију, Тасманију, Маурицијус.
Дуго је боловао од морске болести.
Ово путовање је заслужно за његова велика дела. Променило му је живот, отишао је здрав,
вратио болестан, отпутовао као ловац, а у Патагонији је изгубио вољу за лов.
Након повратка одлази у Кембриџ, затим у Лондон где је припремао путни дневник, делио
специјалистима да изучавају зоолошки и ботанички материјал, који је донео са путовања и
објавио је више радова.
Оженио се 1839. године својом рођаком Емом Веџвуд, након чега се селе у Довн. Живели
су повучено, ретко су се дружили и посећивали пријатеље.
Након пресељења није често долазио у Лондон. Слободно време је проводио читајући,
картајући се и шетајући. Посебно је волео да јаше коња. Волео је биљке и животиње, али
се никада није бавио вртларством и узгајањем животиња, понеку врсту би узгајао за своја
истраживања.
На њега је веома утицала штампа и јавно мњење. Био је огорчен због лошег поступка са
робовима и уопште колонијалним ропством. Кад су се у Америци у сецесионистичком
рату сукобили аболиционистички север и робовски југ прижељкивао је да север покрене
прави крсташки рат против ропства
Био је склон штедњи, што га је научио отац, делом плашећи се да ће му требати новац
уколико му деца буду болесна.
Волео је правити прорачуне на папиру, служио се полеђином својих старих рукописа те је
тако уништио највећи део својих оригиналних рукописа.
Дарвин је био крупан човек, погрбљен, ћелав, брадат, руменог и живахног лица, набораног
чела, сиво-плавих очију, дебелих обрва.