Толстој стално покушава да ту врсту , Толстој је дубоко веровао у природно добро срце.

Он је сматрао да идеју и народа и руске културе и колективно несвесног, неки пут за

прочишћење треба тражити. Проблем рата и рата који се воде ван русије. Тема обраде
земље. И оно што се тиче брака и одређују човеков живот. Толстој је у једном интервјуу
рекао срећан је онај који нема своју историју. Брак не можемо сматрати никако
окончањем неке приче. Брак никако не може бити крај него само један нови заплет једно
ново искушење пут задовољства среће али и великога страдања. Ако говоримо о руској
књижевности морамо се вратити и на Пушкина. Када је сликао поррет Ане Карењине онда
је Толстој имао најстарију ћерку Пушкинову Марију. Има изражене науснице, руке које су
елеганте и превелике, ситне маље. Пушкин је био у сродству са Толстојем. Толстој је
читао приповетке Пушкина и каже ја сам то читао изнова и изнова да бих научио како да
пишем. Када су питали Толстоја зашто је убио Ану Карењину он је рекао да он то није
планирао али да га је она преварила, нешто слично је и Пушкин рекао о Татјани нисам
планирао али она ме је преварила и удала се. То је такво поигравање са тим очекивањима.
Толстој је рекао да када је писао Ану Карењину имао у виду Татјану Ларину и да би ово
можда била њена судбина да је пристала да буде Оњегинова љубавница. Онда сам хтео да
направим ту врсту анализе. Портрет ане карењине није замишљен да прикаже једну
посрнулу жену, него он каже ја хоћу да прикажем жену која је начинила преступ у браку
али не да је окривим , да је бацим низ воду него да покушам да откријем зашто је она то
урадила. Ана је приказана тако да читалац има извесну емпатију према њој невезано да ли
је оправдава или осуђује. Епиграм на почетку роману. Може да баци камен само онај ко
није згрешио. дакле да ли је Ана овде некоме нанела зло. И једна идеја да се сопствена
срећа не може градити на несрећи других. Та идеја да постоји срећни и несрећни бракови
у овоме роману је чиста лаж. Ако приказујете срећу умрећете од досаде. Све што има
патоса и што у себи носи да буде занимљиво. А онда долази божанствена реченица-све се
то дешава у кући Облонских и онда почиње читава прича, Стива Облонски, њему е лепо
хоће да буде са сваком. Како објашњава прељубу-ја се лепо код куће наједем хлеба и онд
алепо изађем и једем колаче. Страшно му је жао и криво, стално троши паре.али њега сви
воле где год да се појави. Није нешто ни начитан и паметан. Он је тобоже либерално
настројен. То су ствари за облонског врло карактеристиче, а шта он сања- певају и играју
кан кан и мио тезоро. То је опера из дон ђованија. Просто читав низ елемената је дат. да
жена из пристојне породице превари мужа није нова тема. Преваре жена увек су биле
везане за комедију и то за нижу комедију. Али како да ово добије једну врсту озбиљног
разматрања. Госпођа Бовари. Штајнер има поређење те две јунакиње. Једна је паметна
друга није, једна је морална друга није. Тога има у књизи Толстој или достојевски. Питање
железнице, још једна ствар важна код толстоја, породични дом па железницу. Роман ће се
завршити железницом и читав низ догађаја ће бити мотивисан железницом. Не само
аниним самоубиством него и Вронсковим одласком у рат. Ана се појављује апсолутно као
брилијантна, они кад се мимоиђу у вагону јави се хемија. Главна мотивација њиховог
односа је физиолошка еротска. док је са друге стране Алексеју либидо у минусу. Њен муж
је јако утицајна личност у влади, близак је цару, доноси читав низ закона, један од водећих
јунака тога доба и добро позициониран у друштву. до њиховог брака је дошло тако што је
улогу преузела тетка а Алексеј и није нешто желео и све је то бивало очекивано и
пожељно,он је помало циничан и када дође до прве страшне невоље он поклекне. Ана
долази да мири брата и снаху и то заиста делује велелпно. И како излази из воза и прича о
сину. Анина јака везаност за малог Серјожу такође показује њен снажан еротски
потинцијал који се са мужа пренео на дете. Њена превара се заснивала управо на
физиологији. Наука у успону тога доба. физиолошки или сексуални нагон. Када се
појављује ана , да ли она успева д апомири снаху и брата. Како доли доживљава превару,
пљуни па залепи, повређена је, шта је њој све време у мислима, то је једна велелпна сцена.
Њој је највише криво што је она њему веровала. Имају петоро деце па ће их имати још,
она је јако брижна мајка. Тешко је нема правога решења, она не може да га остави јер већ
имају петоро деце...Толстој је сматрао да је проблем у томе што мушкарци врло рано
ступају у дносе ван брака. И жене нису имале права на промискуитет пре брака али су
стално мушкарце доводиле мушкарце до лудила својим кнђурењем. Па је брак склапан из
користи а не из емотивних разлога. Његов став је да чим се осете сексуални нагони треба
да се венчавају. Што је опет по мало наивно, и до краја није дошао до решења. О томе
пише у Кројцеровој сонати. Приповетка Ђаво. Читав низ примера који показују колико је
ова тема за Толстоја била важна. То тако он поставља и идемо даље. Односи Ана и њена
два мужа. Односи Кити и Љевин али и Кити и Вронски. доли и Стива. Шчербацки њихов
однос и на тај брачни однос можемо да рачунамо, потпуно старовремски. Кити у баден
бадену сликар који се заљубио у њу. дирљиву неостварену љубавну везу однос између
Вајре и Кузњишова. Вајра је несрећна службеница које трпе мушичавост. Пример тих
односа Ивана и његове жене која држи дете, косидба, сећате се сељака који држи дете а
Љевин ради . и још један неравноправан однос брат костантин и његова.

Питање композиције романа, основни елементи и поступци да се опишу на испиту. И

портрет појединачних ликова. Главних или мање главних. Како је сижејна конструкција
романа беше. Постоје два средишња тока, и како су та два живота помешана, преко Кити,
затим преко пре свега породичним односима, социјалним односима и преко познанства.
Стива и љевин су шураци а стива је брат ане карењине. да ли се они срећу. Ана Карењина
је заправо опијумски зависник и оном трену, зашто, када узима морфијум, кад аје њој
висио о концу, након постпорођајне грознице, она се тада навукла на морфијум. да се
вратимо на композицију. Јунаци су повезани везама. Као и у другим Толстојевим
романима можемо говорити о различитим групама. Када говоримо о градовима и
простору, где се све одиграва радња. Москва Петроград, Италија, Швајцарска То је широк
разуђени простор. Могућност да се људи сретну. Кити је видела Николаја када је био,
читав низ могућности да се различити људи сретну. Када је реч о времену, ту вам
препоручујем анализу Владимира Набокова. Он је био циник и спадало. И немојте на
испиту рећи оно што је Бабовић анализирао како је његова коњска трка много тежа од
тога добијам нервни напад одмах. Набоков каже како Толстој ради оно што је субјективно
време. Ако покушамо да реализујемо време у роману видећемо да једна година недостаје.
Исто смо то могли да видимо у роману Рат и мир али читалац то никада неће осетити.
ПОчетак и крај романа хронотоп железнице. То је изум новога доба јако важно управо за
уоквиравање романа. Она убразав проток крзо простор. Такође кључни догађаји у овом
роману се догађају на железници. Како изгледа сусрет Ане и Вронског. Стива је на
станици и чека Ану а Вронски чека мајку они се у једном трену виде . Уметност романа је
да се нешто наговести. Он ће се после сетити да је он њу видео. Они се у возу само
погледају и наставе својим путем то је само тај детаљ. Е сад оно што је важно, та несрећа
на железници, је нешто кључно. Како читалац зна чује се гунула, рика. Онда су чули да је
неко почео да запомаже и онда Стива и вронски одлазе да виде шта се десило Ана је
исказала неку врсту саосећања и Вронски је дао новац за породиц погинулог. Касније се
тек сазнаје да је дао новац. То није баш мала сума, И у том тренутку Ана само схвати да у
том племенитом гесту има и нечег нечасног и ту се све заустави. Тај гест је заправо
показао као да њу купује, као да чини нешто што није часно. Када погледате те детаље, не
само што наговештавају него наговештавају читав развој догађаја у роману. Следећи
њихов сусрет је такође врло идикативан,Вронски долази код Стиве Облонског при чему
сви већ увелико знамо да је више него јасно да Кити претендује да постане вереница
вронског и он често долази у кућу Шчербацких да је то више него извесно. Шта с еиначе
прича на један другачији начин. У кући су Ана кити и доли већ су се облонски помирили,
ана трчи да донесе албум са сликама свог сина и сретне се са вронским иако се не познаје,
али ту је опет нека врста непетости, и онда се као камера премацује, ми видимо какав је
однос. Ссрет стиве и љевина у ресторану. То су жанр сцене сцене призора. Он иде у тај
рресторан где је дужан да не помисле да је нечастан. Сцена клизања, сусрет Кити и
љевина. На испиту могу а вас питам кое још жанр сцене постоје то увек могу да вас питам
на испиту. Сцена косидбе. Толстој жели да прикаже тоталитет стварности. Бал је такође
жанр сцена. Сцена призивања духова. Жанр сцена на имању вронског када уводи машине
како ана показује како машине брзо раде. Питање спритизма је иначе јако важно јер тостој
није имао јако добар став према томе. Кад год хоће некога да унизи он то коисти. Када је
љевин већ био одбијен. Алексеја је сасвим узела под своје Лидија Ивановна, ко беше
Лидија Ивановна. Она је грофица и пријатељица из круга. Она нема мужа баба девојка
уседелица. Зла пакосна,она своју јаловост потпуно везује за карењина. Толстој је дао
алиби карењино.Алексеј своју моралност показује када се искрено брине о девојчици и
Карењиној. Лидија Ивановна доводи грофа безухова да он одлучи о судбини Ане
Карењине, да одлучи о разводу. И то је тостој урадио тако што је Стиву ставио као
посматрача. Најважнији догађаји у роману дају се са становишта учесника у радњи. Стива
је нека врста посредника. Коњске трке су исто бескрајно занимљиве. Прво коњске трке
гледамо изнутра са становишта , Врконски иде до кобилеи мази је. Вронском је важно да
победи. Прво читац коњске трке види са становишта самога Толстоја. Као да је на терену,
и онда с ечује како пуца кичма и његово очајање али читалац зна да он није погинуо.
Имамо још једно виђење са становишта више различитог посматрача. Ту је Ана у Ану
гледа муж затим читава публика која се налази на хиподрому. А Карањин гледа. Прво
имамо унутрашњу тачку па спољашња имамо три до четири.Ана муж публика и њихово
укрштење. То коњске трке су пре свега приказане са становишта њених реакција како
вришти како скичи како се покрива и онда како други реагују на то. После трка Ана и
каже да га је преварила да чека и дете. Важни елементи који се стално понављају,
суштински важан потиснути онострани јесте сан који Ана сања. Сан стива облонског, сан
који сања Ана који ће сањати и Вронски јесте једна од суштински ствари. Када то Ана
сања, први пут када бежи из Москве, и када још није са Вронским. Оно што видимо то је
један демончић, он ће се појавити у обрисима када се она буде бацила под точковима
испод воза. У сваком случају појављује се сељачић у одрпаном оделу који говори на
француском, то је једна врста ониричке неповезаности, и указује на тренутке њенога пада.
Шта је још важно она ће изаћи из тог сна.

други моменат који је јако бита, ана стално има, каква је њена хаљина, балска хаљина
Кити. Нешто каже Набков. Везаност њених руку и торбица на железници. Када бежи из
Москве у петроград среће Вронског.