Лингвистика текста и прагматика

Примери задатака какви се могу појавити на колоквијуму, са решењима

НАПОМЕНА: Ово су примери могућих задатака. Конкретан избор и број

задатака увек ће бити прилагођен расположивом времену.

1. Које се појаве карактеристичне за разговор могу приметити у следећем

одломку? (Д – доктор; П – пацијент)

(1) Д: кажи (0.5) како је то било (1.0) на почетку болести? кад је то било?
(2) П: па: то је било (0.5) ова:ј (0.5) у априлу месецу (0.5) пос-постепено
(0.5) овај је то почело.
(3) Д: аха.
(4) П: ја сам се толико уплашио, оно постепено (1.0)
(5) Д: а где се појавио прво бол? тај бол
(6) П: па: постепено (1.0) .hhh (1.0) (Показује руком ногу, потколеницу и
кук) не знам ни ја (0.5) овај (0.5) низ ног-мхм-тешко сам (1.5)
(7) Д: аха.
(8) П: тешко сам почо да шнирам ципеле.

ОДГОВОР:1
У одломку се могу приметити следеће појаве карактеристичне за разговор:
– говорници праве ПАУЗЕ (у репликама 1, 2, 4 и 6); паузе у репликама 1, 2 и
6 јављају се из оклевања (говорнику треба времена да смисли шта ће
рећи), а у реплици 4 дужа пауза служи као место релевантно за смену, тј.
као сигнал саговорнику да може преузети реч;
– пацијент ОКЛЕВА: користи се ПОШТАПАЛИЦАМА (па, овај – у репликама 2
и 6), ИМА ЛАЖНО ЗАПОЧИЊАЊЕ (у реплици 6): постепено (1.0) .hhh, низ
ног, ЗАМУЦКУЈЕ (у реплици 6): пос-постепено;
– ПАЦИЈЕНТ СЕ КОРИСТИ ГЕСТОМ да упути на елементе ванјезичке ситуације
(у реплици 6);
– говорници ПОНАВЉАЈУ делове исказа: пацијент у репликама 2 и 4 – пос-
постепено и постепено, а доктор у реплици 5 – бол и тај бол;
– оба говорника КРШЕ ГРАМАТИЧКУ НОРМУ – синтаксичку (ред речи, у
репликама 2 и 6) или морфолошку (почo, у реплици 8);
– доктор ПОЗАДИНСКИМ СИГНАЛИМА показује да прати пацијента и
подстиче га да настави (аха, у репликама 3 и 7);
– ОДНОС ИЗМЕЂУ ГОВОРНИКА ЈЕ АСИМЕТРИЧАН, јер је доктор у положају
моћи; тај положај се очитује у томе што он поставља питања и усмерава
разговор (реплике 1 и 5), а пацијент има пасивну улогу – само одговара
на докторова питања и не обраћа му се директно; такође, доктор може
себи дозволити да пацијенту не персира (реплика 1).

1
У одговору може да се обрађује и свака реплика појединачно. Дакле, одговори могу бити
сређени или по уоченим појавама, или по репликама.
2. Прочитајте следећи дијалог и одговорите на питања:

(1) Извини, можеш ли да ми позајмиш своју свеску, само да препишем белешке

с прошлог предавања?
(2) Можеш ли да препишеш до сутра?
(3) Имамо цео дан предавања, бићу вечерас уморна.
(4) Већ сам обећала да ћу је сутра позајмити неком другом.
(5) Добро, онда следеће недеље.

1) Каква је, са гледишта анализе конверзације, структура низа реплика (1)–

(4)?
То је близински пар реплика (реплике 1 и 4) са уметном секвенцом (реплике 2 и
3).

2) Које је стратегије негативне учтивости говорник применио у 1. реплици?

Извинио се, формулисао је свој захтев као питање и умањио величину наметања
(само).

3) Које се стандардне импликатуре могу извести из 2. реплике?

Говорник заиста не зна може ли саговорник то урадити, жели то да зна, верује
да му саговорник може дати одговор.

4) Која се појединачна импликатура, и на основу које конверзационе

максиме, може извести из 3. реплике?
Импликатура: „Не могу да препишем до сутра.“
Конверзациона максима на основу које се изводи: максима релевантности
(говорник је привидно крши, јер не даје директан одговор на постављено
питање).

5) Који говорни чин је извршен у 1, а који у 4. реплици?

(1) – захтев, (4) – одбијање захтева.

3. Напишите како би говорник затражио од саговорника да се склони у

страну да би он могао да прође (при томе се саговорници не познају, али су
приближно истих година, млади):
а) грубо изричито;
б) позитивном учтивошћу.

а) „Склони се.“2
б) „Друже, помери се да прођем, не бих да те гурнем.“3

2
Могући су и другачији одговори, под условом да илуструју грубо изричит захтев, нпр.: Помери
се. / Пусти ме да прођем. итд.
3
Могући су и другачији одговори, под условом да илуструју позитивну учтивост, нпр. Брате,
знам да немаш места, али молим те да се помериш, журим итд.
4. У следећем тексту постоје различите врсте упућивања (деиксе) –
егзофоричко (са својим подврстама) и ендофоричко. Објасните подвучене
примере попуњавајући дату табелу (за примере подвучене испрекиданом
цртом треба одредити само деиктички центар и, ако је реч о глаголу,
глаголски облик и његово значење):

С: Селена, пензионер, 60 година

М: Маја, 21 година, студент
Ј: Јована, лекар, 50 година

(1) С: Здраво Мики(1).

(2) М: Е, тета Селена, добар дан(2).
(3) С: Где је мама?
(4) М: Ено(3) нешто ради.
(5) С: Немој је звати. Теби ево(4) ове(5) колаче, торта... [Пружа јој торту.]
(6) М: Јао, страшни сте.
[...]
(7) С: Јао, Јошка, ја(6) тебе прекидох од посла. Шта радиш?
(8) Ј: Пишем(7) неки извештај. Морам га(8) до сутра(9) предати.
(9) С: Па и пре неколико дана(10) си писала.
(10) Ј: Да, и онда(11) је то(12) било за сутрадан(13).

Број Реч(и) / израз(и) Објашњење

Егзофора (ментална), упућивање на друштвени статус
(1) Здраво Мики (неформалним поздравом и надимком).
тета Селена, добар Егзофора (ментална), упућивање на друштвени статус
(2) (формалним поздравом, етикетом и пуним именом).
дан
Егзофора (остензивна), просторна деикса, упућивање на
(3) ено физички простор 3. лица (који је далеко и од говорника и од
саговорника).
Егзофора (остензивна), просторна деикса, упућивање на
(4) ево предмет који је (још увек) у поседу говорника.
Егзофора (остензивна), просторна деикса, упућивање на
(5) ове предмет који је (још увек) у поседу говорника.
Егзофора (остензивна), упућивање на учеснике у комуникацији,
(6) ја и то на говорника.
Апсолутни презент (деиктички центар: сада).
(7) пишем
Ендофора, и то анафора.
(8) га
Деиктички центар: сада.
(9) сутра
Деиктички центар: сада.
(10) пре неколико дана
Ендофора, и то анафора, упућивање на део саговорниковог
(11) онда исказа, на временски удаљен тренутак.
Ендофора, упућивање на догађај о коме је говорио саговорник.
(12) то
Деиктички центар: дан када је Јошка писала извештај
(13) сутрадан (деиктичка пројекција).