Оноре де Балзак Чича Горио, Предговор људској комедији

Појава новога романа у књижевности 19. века, такозваног градског романа или ако хоћете
економског романа или класичног романа како о томе пише Лукач.

(Излагање колегинице о Предговору људској комедији)

Одлична показна вежба за све вас, Јелена ви сте рекли већину ствари које је требало да
кажете али их нисте повезали. Неке грешке: Ово дело не можемо да сматрамо никаквим
манифестом. Манифест није нешто што је постојало на почетку 19 века, манифест је нека
врста изношења свог програма. Такође када говоримо о реализму сам аутор није себе
сматрао реалистом то је поново наше накнадно учитавање, више пута смо о томе
говорили, нећете радикално погрешити ако кажете и једно и друго али моје је просто да
вам кажем да правите неку врсту дистанце према томе. Балзак и није завршио оно што он
назива Људском комедијом, није ни могао да заврши, е сад да се вратимо на суштинско
питање, шта је то људска комедија, како бисте то једном синтагмом одредили. О чему ту
Балзак говори. То је пре свега скуп или циклус романа, тако ћемо рећи. Скуп може бити
збирка зборник, а ово је циклус, циклус подразумева одређену поделу. Он говори о
студијама и издваја три студије, студије нарави, фолозофске студије и аналитичке студије.
То је велика разлика, филозофија филозофске, студија нарави биле би друштвене науке, то
је пре свега друштвени роман, аналитичке студије би ибле оно чиме се он највише бави,
природне науке или биолошке науке. Зашто говоримо о студијама, шта су студије а шта је
роман. Студије претендују на науку а наука претендује на истину то врло подсећа на он
Аристотелову дефиницију историја приказује појединачне догађаје а уметност приказује
опште ствари. И исто тако каже роман је истинита лаж, слично ће рећи и Стендал, да је
још и узвишена наж. Лаж као нешто што се можда није десило. дакле да се вратим још на
ту поделу у филозофским студијама постоји само један роман и то је Шангајска кожа коју
ће повезати студије нарави са осталим деловима. Када говори о аналитичким студијама
каже написано је само физиологија брака а још ће наставити даље у том истраживању и
наравно прави поделу студија нарави на шест групација и назива их сценама, сликама или
призорима шта то значи, значи то је као нека врста огледалског одраза то је нешто што
Стендал говори у роману Црвено и Црно да је роман заправо огледало које хода по улици
и одражава ...то је јако важна претпоставка да је роман тога доба одраз стварности али не
пуки одраз , чињеница да је у роману јако важно утврдити каузалност и међу догађајима
који се приказују и међу догађајима и међу што одређује те догађаје, психолошки и
историјски контекст. Где он темељи те узрочно последичне везе, то се види на самом
почетку он отвара свој предговор претресајући читав низ проблема који су се појавили у
актуелној науци, и наводи многобројна имена е сад ви немојте бити лењи када читате па
погледајте у коментарима ко је то, а ви погледајте у некој Енциклопедији, на енглеској
енциклопедији. Скренућу пажњу на неколико њих који су бескрајно битни, као Емануел
Сведенборг, Балзак је написао два романа која су њему посвећена, и не без резлога ова два
романа помиње у предговору.
Један чувени биолог Жа фроа Сен коме је посветио роман Чича Горио, такође помиње и
Бифона , помиње чувеног француског физиолога с краја 18 века , и један и други и трећи
се баве ониме што се у природи зове детерминанта, баве се органском материјом добрим
делом, правећи пре свега емпиријски засноване експерименте, они су потврдили
разматрајући природу, да то вреди применити на човека. Прича о јединству материје из
којег је настао читав свет, и шта каже, средина је та која одређује даљи развој живота.
Прво развој живота, дарвинова теорија еволуционизма, 1842 је написан предговор, дарвин
је ово писао много касније, та теорија еволуције по методолошким одликама врло често је
актуелна, дарвин еволуцију везује за проблем детерминанте, дакле у овом случају можемо
да говоримо да је то мало наивно и једнострано, али то је врло важан појам који одређује
читаво разумевање света у читавом 19 веку, он зато говори да лав и лавица нису исто али
и магарац и мајмун нису исто, е сад ја такође могу да вам поставим питање читали смо сви
басне и знамо да у баснама свака животиња има своју одређену карактеристику и да су
оне архетипске или типске како год без обзира на то где настају и да у том погледу
можемо поверовати да је Балзак и то имао у виду, зашто је лисица свугде предмет
лукавства, зашто је магарац свугде предмет тврдоглавости или овај глупости, он је пошао
одатле, ако је тачно да природа детерминише животиње, врло је вероватно да средина у
којој живи детерминише и његов карактер ту се врло активно супротставља једној другој
теорији која говори о томе да цивилација заправо квари доброга човека, то је теорија Жан
Жак Русоа он каже да то не мора нужно да буде тачно, он каже да се човек рађа и као
добар и као зао, неки пут више као добар неки пут више као зао и потеже нешто што ће
бити поново актуелизовано крајем 19 века питањм генетскога наслеђа. Шта још можемо
говорити тим поводом, видећете и касније како се буде развијало размишљање о
друштвеним наукама знате да постоји чувена теорија Иполита Тена о три важна елемнта,
три момента , раса средина и тренутак, он пише у време до 1850 француска, обухвата
историјско време од 1820 до 1850, које године се дешава Чича Горио врло је јасно 1819,
која година раније, шта се дешава у француској у томе добу. Шта се дешава у француској
у томе добу, престали су Наполеонови ратови. Буржоазија долази 1830 године. Овде је
онда обнова Бурбонске династије, бнова монархије, значи да су они против свих и
малтретирали, нема економске снаге да се опстане у томе. Од 1830 до 1848 на чело
француске долази Луј филип , 1848 шта се дешава, једна врло велика револуција,
грађанска побуна, пролетерска револуција у француској је 1879 , то су историјске
координате, када говоримо о романима који су утемељени у стварности важне су ове
информације. Маркс и Енгелс су често помињали Балзакове романе јер је указао на читав
низ неправилности које диктатура новца доноси. Он каже ето видиш како један човек
програмски износи један став...Ако боље погледате њихове романе. Црква и монархија су
потпуно унижене у његовом делу, приказује институције изнутра које су пуно
неспособниј корумпираних појединаца. Шта је јако важно на чему се инсистира, увођење
појма типа и типичног- Писац је секретар друштва који бележи и пописује пороке и
врлине, карактере, да бира најважније друштвене догађаје, да прави типове- спајањем
већег броја ознака истородних карактера, то је оно што је важно, значи тип како он стално
инсистира на томе, није један на један мада морам вам рећи, многи су изучавали његово
дело и он сам је сведочио о томе, тачно можемо у историји француске и његовога доба,
тачно можемо наћи ко су били прототипи његових ликова али прототим никада није 1 на
1, он гледа сличну групу људи, као када се прави класификација код животиња, тако и
Балзак прави поделу, да утврди оно што је заједничко куртизанама , аривијски што је
важно код овог типа јунака. Ово дело није завршено, ово дело је покушало да да неку
врсту тоталитета, када се каже Људска комедија свакако је више него јасан цитат или
алузија на Божанствену комедија, због чега је то тако, композиција, свеобухватност људи,
и оно што је карактеристично нису све само добри него и лоши него и странци, та нека
врста пресека који се може направити. Комедија није завршена, постојали су нацрти. Чича
Горио је у цртама из приватног живота. Па је онда можемо да приметимо читав низ
романа који нису ушли у људску комеидја, требало је да има 100 романа...Занимљиво је
како је он спојио романе, не тако што се догађај сели из једног романа у други, не сваки
роман је целина за себе, него романе повезују пре свега исти ликови, не наставља се свима
иста судбина, постоји одређени број ликова који се јављају из дело у дело. Ежен де
Растињај је постао један од најбогатијих и најпокваренијих у свом добу, оженио се јако
богатом, ћерком своје бивше милоснице. Исто важи и за Вотрена, вотрен има читав низ
различитих имена, Жак Колен, такђе се зове Вотрен, Лажи Смрт...Каже Балзак за њега, он
је кичма ова три романа, као такав он је кичма читаве људске комедије јер је то прави
приказ успона једнога појединца а то значи да од криминалца постаје сарадник па постаје
начелник у полицији –поново да поменем ове сличности са савременим добом су сасвим
случајне. Е сад само укратко да вам кажем, има један наратотлог савременог доба зове се
франко Море, ја сам његов потпуни обожаватељ, он приступа наратологији и провокатор
је, покушава да успостави другачији приступ роману, епска форма као приказ тоталитета
стварности, приказ растуће моћи новца, писао је много о Балзаку...прави се разлика
између тога шта је успон и шта је успех, успех не мора нужно да буде успон у друштву
зато сам и навела ове примере ..Ко има успеха, Бјаншон који је остварио своју научну
каријеју али он се није успео у друштву и то је оно што је јако важно. Показао је и
социјалну разлику. Успех и успех су сасвим другачији. Шта одређује успех, успон је
поседовање новца и моћи. И још нешто, како долазиш до моћи или путем новца или путем
љубавнице, а ако имаш једно од та два лако ћеш доћи до оног другог. Ко још о овоме
пише- Чарлс дикенс и достојевски. Обратите пажњу, о чему они пишу, пишу о униженим
и повређенима, ступају на сцену куртизане и просјаци, боли их мука детета, не либе се да
покажу како је човек нарочито када је одрастао и зао садистички настројен према млађима
од себе , баве се идеологијом града, идеологијом града врло често и са становишта
кретања кроз простор тумаче, о томе изванредно пише Морети у поменутој књизи Атлас
европског романа, дакле шта би то могло да значи град као средиште, истовремено
периферија града која је увек смрдљива, прљава као да је пакао на известан начин, ту живе
они најсиромашнији пролетеријат да тако кажем и њихов ентеријер јако подсећа на готски
ентеријер само са једног другог социјалног становишта. Шта је још важно, зашто су
њихови романи тако добри они прибегавају ономе што се зове завођење читаоца то је да у
средишту заплета се ставља или детективски или мелодрамски сиже а најчешће и један и
други и то је оно што читаоца бескрајно привлачи овом делу, осим тога покрећу и оно
што Балзак каже-покушај да се објасни свет, да роман добије достојанство и значај
филозофије. 47.20

И са4 морам нешто 4а вам кажем са4 ћу већ 4а оставим ову 4војицу, ал 4а вам.. исто што
смо прошлог часа говорили. Стилизација усменога говора, њихови јунаци говоре исто
онако како би говорили у своме окружењу. Такви су говори у романима 4икенса.
Соиолеката има и ко4 4остојевског али у прево4има нису приказани. То наравно важи и за
Балзака. Рацимо барон 4е Нисенжан, који је простак сам по себи који је купио племство
који је иначе немац пореклом, Треба прочитати то препоручујем о4 Балзака Изгубљене
илузије и Сјај и бе4а куртизана , то обавезно, изванре4ни романи. Ка4а је реч о 4икенсу
4ејви4а Копер8ил4а и Велика ишчекивања.Та 4ва романа су изванре4на.

Са4а и4емо на Чича Го4иоа- 4а кажем још само нешто пово4ом структуре романа, треба
поменути његову 8асцинацију Волтером Скотом. Ко је био Влатер скот, шкотланђанин
који је писао на енглеском. По чему је познат, по којим то романима. Неки витешки
роман. Зашто је он важан, он 4аје је4ну врсту мо4ела писање романа структуре, огроман
уво4 или експозиција, па он4а брз и кратак заплета или неколико заплета и још бржи
расплет. Е са4 чему ова експозиција тако велика, провући се кроз ту 4угачку експозицију.
И ка4 го4 било г4е о4емо он 4аје 4етаљан опис , то је преузето о4 Валтера Скота. Каквог је
то , 4воструког карактера, то има је4ну о4ређену 8ункцију. Не постоји они ме4ији који 4о
4етаља могу визуелно 4а нам пренесу, ов4е је у питању 4етаљна 4ескрипција, то је јако
важно. И љу4и су та4а 4етаљну 4ескрипцију 4оживљавали као нешто што је врло
интересантно, то нама не може 4анас 4а бу4е нит занимљиво нити важно. 4руга ствар која
може бити важнија, зашто се тако 4етаљно описује и изгле4 јунака а још више сре4ина у
којој живи. (То је зато што је још у пре4говру рекао 4а сре4ина 4е8инише карактер и он4а
4аје 4етаљне описе 4а бисмо схватили карактере. Тања колегиници каже за овај о4говор-
браво! Тацно то це вам се цесто 4есити на испиту ја јако волим 4а поставим оваква питања
4а ви4им 4а ли умете 4а повезете ове ствари.) А зашто је важан изгле4 јунака. Он о4ређује
психолошки и карактеролошки карактер. Ка4а Чича горио па4не у кому а Бјаншон каже
опипај му 4а ли има чворуге на глави. И каже јесте јесте он је мономан, то значи 4а је
постојала нека теорија, каква ти је лобања такав ти је карактер, па се говори и о неким
типовима, 4а ли се још нечији карактер открива кроз изгле4. Вотрен, зашто се он 8арба,
како изе4ају његова леђа. Он на гру4има има маље које изгле4ају као ме4веђа леђа, које
изазивају о4вратност и страх . 4акле са4а ка4а се појављује ме4ве4 као поређење са
јунаком, није баш ме4ве4 нека пријатна животиња, то је хтонска опасна животиња. 4руга
ствар зашто је он риђ, у неким архетипским визуелним приказима, риђи су увек, хтонска
или 4емонска бића, сећате се 4а је и Акакије Акакијевић био риђ, то ће рецимо 4а
искористи и Томас Ман ка4 бу4е писао роман, тога има и ко4 4остојевског. То је је4на
рста топоса. Е са4 у ком кључу можемо читати овај роман, 4а ли он говори о успону
је4нога човека о успону не успеху. Ако говори 4а ли говори о па4у неких 4ругих љу4и. Ко
хоће пре свега 4а каже какв је заплет овога романа. Не постоји је4ан главни заплет.
Рецимо 4а се роман зове по је4ном јунаку његова су4бина се прати, шта је занимљиво о
су4бини Горио, у тра4иционалном роману бисмо почели о4 почетка не почиње о4 почетка
него, ми и4ентитет и тајну горио као читаоци сазнајемо нег4е на сре4ини или чак пре4
крај романа. Какв је тип припове4ача –свезнајући или аукторијални, и ми заправо све
пратимо са становишта оног који зна све о свакоме, али ов4е се читалац 4ржи у
неизвесности какв је и шта је Горио. Оне је био је4ан јако богат и мо4еран човек, Госпођа
воке је имала чак и намеру 4а се у4а за њега. Шта суштински о4ређује овога јунака, шта
њиме 4оминира, оно што јеважно за економску 4инамику, Како се обогатио, за времен
револуције, ни је4но богаћење, оно о чему говоре Маркс и Енгелс, то је термин првобитна
акумулација капитала, и она се увек стиче нечасним путем јер то су милиони у
питању.горио ј ебрашно куповао по ниским ценама а про4авао је по неупоре4иво вишим.
Не богаташима него војсци 4ржави о томе се ра4и. То је оно што је он искористио, у време
рата, са4 ви ви4ите како се 4олази 4о богаства. Како Растињак 4олази 4о новца 4а себи
купи нешто , прво узима паре о4 мајке и о4 тетке а они немају ни цвоњка, јел то часно, јер
се каје, па4оше 4ве сузе, као после4ње зрно тамјана у његовом покајајњу.то је оно. И са4
можемо 4а развијамо 4аље, али то је оно што је важно питање како се 4олази 4о новца. Е
са4 и4емо мало на ту неку општу геогра8ију. Г4е се налази пансион Воке, и како је он
пре4стављен, сре4ина о4ређује све што се 4ешава ов4е. Каква је госпођа Воке, јел је
поре4и са неком животињом, поре4и је са јаребицом и са папагајем, и са мачком. Како
изгле4а њена гар4ероба, црни тил који јој прекрива пола лица, као је4на врста карикатура,
и посебно ме 8асцинирају њена сукње има три кома4а и с времена на време мења њихов
ре4осле4. Пансион воке је исто што и пасион и обрнуто. Повезост између сре4ине и
јунака. Три сукње три спрата посре4овање између различитих, Ка4а горио 4ође он је на
првом спрату био а ка4а почиње роман он је већ на поткровљу, ту врсту кретања можемо
читати као алегорију горњег и 4оњег сета с тим што је ов4е обрнута ситуација, али ка4а
говоримо о том обратању, али после4ња сцена ка4а Растињак са гробља упућује своју
поруку Паризу то је опет из неке врсте жабље перспективе.Гробља су по обо4има гра4а и
он погле4ом упереним у висину из жабље перспективе из пакле прети ономе што ће 4оће
али нема разлике у моралном смислу. Балзакови јунаци иначе не праве разлику за њих
морал није суштинска ствар ,па питање части такође је врло лабаво, они хоће врло
конкретне ствари о чему 4ивно пише 8ранко Морети. Ша њих занима, њих занима о4ело,
коњи кочије, љубавници , коцкање, излазак у 4руштво, са4 само замените кочије
аутомобилима..њих занимају конкретне материјалне ствари њих не занима шта ће бити
сутра њих само занима са4а и ов4е не са и4ејом 4а ми бу4е лепо 4уготрајно него са4а и то
о4ређује њихове жеље и њихов живот. Елем у овом пансиону су и 4руги јунаци али
најважнији је јунак Ежен 4е Растињак- ме4ијатор, оно што повезује различите социјалне
сре4ине. Има је4на ствар оно што исто мож4а 4анас није 4овољно наглашено, шта је он по
пореклу, племић , то је је4но о4 општих места тога 4оба, он има племићку титулу и то му
могућава само је4ну ствар а то је 4а уђе у салон 4е Босеан , што нико из пансиона не може
себи 4а приушти. Он на тај начин омогућава читаоцу 4а ви4и тај талог Париза и 4а уђе у
онај виши слој.Занимљиво 4а припове4ач 4а кроз све4очења самога Растињака каже 4а
нема разлике између та 4ва Париза. Ко њему 4аје савет, ко му 4ржи буквице, Вотрен и
виконтеса 4е Босеан, и он схвати 4а му они говоре је4но те исто, Шта му они саветују-
потпуни егоизам, не разумни него потпуни, 4а губи осећај части и морала, сви ће гле4ати
како тебе 4а повре4е и гле4ај како ти њих 4а повре4иш.Какав је то тип јунака, Он је
племић у Париз је 4ошао, о4акле, 4ошао из Панчева, са југа из провинције, зашто је 4ошао
из провинције у Париз 4ошао је 4а сту4ира, а зашто 4а сту4ира, љу4и нису сту4ирали 4а
би стекли знање и ра4или 4руго сту4ије, најстарији универзитети су били најчешће по
обо4има, била је потпуно 4ругачија социолошка конституција гра4ова, гра4е се гра4ови
сре4ишта, и то није постојало све 4о појаве грађанскога 4руштва 4акле сре4ина 18 века и
не свуг4е, Београ4 се као сре4иште тек је почеотако 4а се гра4и три4есетих горина 19 века.
Најважнији гра4ови Европе су Беч Париз и Лон4он, све вуче 4а љу4и 4ођу у гра4, зашто
живот на селу није више занимљив. Шта је гра4 чега је гра4 се4иште и 8инансијског и
свега, успети у 4руштву, воља за важењем,постаћу важан ако сви знају за мене, колко
имате лајкова толико вре4ите.Ништа ново по4 суцем,Ипак постоји нешто што се зове
антрополошка пара4игма. Ове стари које се мењају су социјалног и историјског карактера,
са4а се прави 4ржава према националном начелу, прави се круг и премештања економске
моћи.и тако сви хрле у гра4ове са жељом 4а у њему остану јер је то је4ини начин за успех.
Ти си у гра4у измештен из своје сре4ине . Балзак супротставља 4ва јунака који су из
провинције Бјаншон и Растињак. Бјаншону је важна наука, је4ва чека 4а заврши 4а о4е у
паланку 4а лечи љу4е. Морети. Ко4 нас се у језику успех и успон семантички врло
по4у4арају ми смо ипак је4но мла4о грађанско 4руштво. Имајте то у ви4и аривијста је
је4ан нови тип. Врло често бескрупулозан са жељом 4а успе.4а ли има неки роман на
српском а 4а се бави овим типом, Милутин Ускоковић 4ошљаци. То су ствари које њима
4ају неку врсту по4стицаја за 4аље, новац, успон, сексуалне везице.То је врло врло
различито. На који начин се остварује ко4 Растињака, ко4 Вотрена, ВИкторине Тај8ер,
хај4е 4а ви4имо. Је4на мала реплика, шта каже Растињак за себе, ја сам херувим љубитељ
свих жена, леп заво4љив, жене су слабе према њему. Херувим је је4ан о4 јунака моцартове
опере 8игарова жени4ба. То је је4на о4 најлепших арија . Он на тај начин себе о4ређује он
се ни у кога не заљубљује, он се само усхићује женама, он има само 4ве особе, на је4ну
гориоову кћер и на је4ну особу која у њега гле4а заљубљеним очима и у којој се покреће
суштинска 4илема овога романа. Који је може најбоље изражена у праболи-убити
ман4арина или не. 4ијалог о убиству ман4арина. Ежен поставља питање Бјаншону –ка4а
би знао 4а убиство ман4арина не би наштетило никоме али бу му 4онело богатство. И
касније ка4а разговарају Бјаншон ће питати Растињака 4а ли је ман4арин мртав. Сећате се
онога места, реч је о Русоу који на је4ном месту пита читаоца шта би било 4а у кини убије
је4ног човека само својом вољом а 4а се тиме обогати 4а ли би то учинио, и то је та
4илема. Ово је је4на врста о4ложене о4говорности, поставља се у је4ном врло важном
моменту јер је и Ежен пре4 4илемом 4а ли 4а убије ман4арина. Ко би могао бити
ман4арин, то је брат госпођице Викторине Тај8ер. Он живи у пансиону са је4ном мла4ом
4евојком чији је отац банкар и који не признаје своју кћер него признаје само свога сина.
И ко ну4и могућност Растињаку 4а учествује у томе, Вотрен, а ко убија викторининог
брата . Ко организује убиство Вотрен. Онај ко је егзекутор тај најчешће извршава план.
Вотрен прави читав план, и питање је како се Растињак према томе о4носи, убија ли он
или не ман4арина. Ако убија зашто убија ако не убија зашто не убија. Није баш са
пре4умишљајем, (Тања сту4енте некако навлачи на танак ле4, 4а их испровоцира 4а
причају 4а покажу неко своје интересовање и знање а 4а их она он4а покоси као моћнија
јер наравно има пре4ност у о4носу на нас макар у го4инама) није са пре4умишљајем, он се
4воуми,али се све време понашао као 4а хоће, али на крају он се тиме не користи не жени
се госпођицом Викторином. Зато је то отворено, иначе 4а је 4ато скроз 4о краја ми он4а не
бисмо имали ту сложеност карактера. Вотрен се све време понаша као ђаво који га куша. Е
са4 наравно морам 4а скренем шажњу на је4ну важну ствар, ка4а је 4остојевски писао тај
велики говор пово4ом по4изања Пушкиновог споменика он каже 4а је ј4ан мла4ић
поставио питање о Ман4арину , он скреће пажњу 4а је Пушкин истовремено ка4а и
Балзак, исте го4ине, ка4а је роман објављен 1834 истовремено ка4а и приповетка
пушкинова Пикова 4ама, готово истоветан заплет, појављује се је4ан мла4и човек који
хоће 4а 4ође 4о богатства а 4а би 4ошао мора 4а и4е преко лешева. Пре свега мла4и човек
који мисли 4а је његов успех посе4овања богатства 4а би 4ошао 4о богатства 4а то оствари
не треба 4а стоји ништа пре4 њим и мора 4а оствари је4ну врсту љубавне везе у којој ће
понижавати особу са којом ј еу вези, он бира 4евојку, која ће њему послужити као
сре4ство. У овом случају то може бити Викторина може бити и 4ел8ина 4е Нисенжан, али
је и она у некој врсти интересне заје4нице са Растињаком, 4акле то је оно што је јеако
важно, узимате невиност без заштите са намером 4а је искориста, и то је је4на врста
непатвореног ероса који сам себе уништава. Оно што је карактеристично за њих, то је
питање разумевања сексуалног 4елања, коришћење сексуалног потенцијала 4а би се
успело у 4руштву, као 4а је он у неку руку жиголо. Оно што је важно то је питање како се
куртизане третирају, гориоове кћери нису куртизане али оне се често тако понашају ,
куртизане своју љубав про4ају за новац, или 4а би 4обиле успон у 4руштву. 4е нисенжан
хоће 4а уђе у салон госпође 4е босеан преко растињака. 4а ли Анстазија такође има
елементе куртизанског понашања, она има љубавника, јел га плаћа. Као што ви4ите то је
је4на о4 тих ствари о чему можемо говорити. Занимљиво је 4а су праве проститутке ко4
Балзака приказане као анђеоска бића то у 4ругим романима. По4сећам вас и на Соњу
Мармела4ов.