You are on page 1of 4

Од песника : Гете и Хајне из Немачке, онда Шели, Китс и По са по једном песмом то је

англосаксонски романтизам, Ламартин француски, и из руске Пушкин и Љермонтов.


Укупно ф песника.

Шта је обавезно да прочитате, свако књижевно дело, свако име може да буде питано, није
важно шта ћемо стићи да урадимо шта не. Програм је прављен хронолшки према
правцима, моја немера није да штребате. Анализе песама не треба да почињу истим
реченицама, немојте са интернета. Мислите својом главом, и имајте поверења себе, а онд
аморате да баратате и чињеницама. И д апознајете чињенично градиво.

Он овде пева о еросу, питање разумевања песама. Ви сте поменули елегијски дистих и у
том погледу је то доста важно. Елегијски дистих је пре свега метрички врло строго
одређен. Реч је о форми који подразумева алтернацију. Отуда је елегијски дистих могао
бити различито алтерниран у различитим традицијама.Нећу ићи тако далеко у Гетеовим
елегијама је то заправо традиционални елегијски дистих који подразумева смену првог
дужег па онда краћег стиха, прво иде хексаметар па онда пентаметар. Стихови од 5 и 6
стопа. Зауставићемо се овде . Шта је још важно, хексаметар у грчкој лирици чак и често
када је превођен увек има један узвишени тон, гете зато бира овај метар рачунајући на
његову реторичку и стилску функцију која даје једну врсту узвишења. Збирка песама о
којој је реч је у почетку имала назив Еротика романа то је исто занимљиво, он узима
еротику као један од најважнијих подстицаја за стварање.Никада немојте одвајати
духовну еротику од телесне еротике тим пре је Гете управо то хтео да споји, да ероса нема
без духовности али ни без тела. Пипањем осећам склптуре, он осећа ерос и у додиру своје
вољене, и гледа сећајући се ероса. Још једна ствар је важна далеко од тога да су Гетеове
елегије најпознатије, најпознатије су Овидијеве елегије, и оне имају једну најважнију
функцију, оне су подразумевалае теме ...ми управо мислимо на те теме а не толико на
форму, то су теме изгнаништва. Сета за прошлошћу које имају и тужан и сетни тон, чежња
за вољеном изгубљеном, чежња за младошћу, чежња за домовином, јер се најчешће пише
у изгнанству, али то није кукање, него једну врсто господске сете која се суочава са својом
тугом и истовремено је превазилази.

Земљу љуљушка вече, то није персонификација, то су све метафоре, то су вас погрешно


учили у уџбеницима, то да се елементи антропоморфизују то није нужно
персонификација. Постоје два паралелна низа описивања природе и други паралелни низ
је диживљај пироде са становишта лирског субјекта. То онда твори једну врсту другачијег
доживљаја заснованих на фигурама преноса. доживљај лирскога субјекта и он оживљава и
динамизује природу. Она има лирски сиже, овде је прича испричана овде имате од
тренутака ишчекивања да се сусретне са вољеном преко ,пут ка вољеној, љубавни
састанак и повратак.

1
Песма није нако насловљена него се апострофирају први стихови.

Ова је песма перфектно организована , ја кад сам гледала ову другу песму ја памтим
чудесан тренутак, она је најбоља парадигма пушкинове поезије. И једна и друга песма
уздижу љубавно осећање среће и то је оно што је занимљиво, иуздижу управо у том
погледу, ова песма посвећена је Ани Олењиној записана је и у албуму њеној и да не идем
сада у биографске детаље. даје једну врсту објашњења и приказа љубави, једна врста
среће али и нелагоде. Као што каже у другом катрену, ја вас волим искрено и нежно. О
чему се ради постоји тај однос двоструког осећања, мучен сам љубомором мучен сам
покорношћу али истовремено осећам велику нежност и искреност у тој љубави, то је оно
што је много важнији, тај последњи тренутак можемо читати и као гордост али и као
суштинско осећање љубави када престајете да будете љубоморни и остављате ту особу
супарнику.

Тема уметсност и уметник

Ода грчкој урни

Ако се добије питање анализа песме, онда се ради анализа песме. Приступајте нправите
дистанцу према ономе што сте прочитали.Преписка. Шта је јако важно, видећете да се у
историјама енглеске књижевности врло често говори о првој и другој генерацији
енглеских романтичара, зашто то радимо, тажимо поделу да савладамо велики материјал
који је пред нама. Шели и Китс имају једну врсту креативног односа према претходној
традицији. Најпре средњовековна и античка. А када је реч о средњевековној, окреће се
провансалским баладама, 13 века је постојала дворска лирика, где су многе форме попут
сонета, провансалска лирика, трубадури. И има једна песма колико је толика била позната
како једна дама бивша вољена дави своје љубавнике. И Китс пише обраду. Једна врста
нове комуникације. Песма је испевана у форми оде. Шта је то ода. Ода, хорска лирика,
меличка лирика из 5 века пн е, нису грци користили тај појам, ојдос на грчком значи
певати, при пут је формулисана овако пре свега у ренесанси, и касније бива јако
популарна и свечарски окренути, као химна тако и ода мора бити писана у 2 лицу па отуда
нећемо говорити о апострофи.Има узвишени свечарски тон. Али ако је реч о озбиљној
песми онда је реч о узвишеном тону. Зашто грчка урна. Урна је ћуп. И дан данас посебно у
овом времену надвладавања хрисћанских вредности..грци су своје мртве спаљивали, и ту
су чували не пепео него кости покојника које се после паљења купају у вину а онда се
ставе у неку врсту тканине ствае у урну и сахране. Постоји читав низ гробница нарачито у
подно акропоља. Највише захваљујући призорима на тим вазама могли смо да
реконструишемо митове. На тим вазама су приказане митолошке сцене које су често
везане за свакодневни живот. ПОказано је коју је вазу која је била не насликана него у
рељефу, иприказана је у Лувру и то је та фаза коју је Китс гледао. Он је сцене које је видео
на тој вази преточио у стиховну форму, Он пред собом има дело ликовне уметности и он
то дело приказује у стиху а може и у некој другој вербалној форми. Ово помињем о једном

2
врло важном поступку, а екфраза јесте баш то приказивање пре свега преобликовање
ликовне уметности у уметнички текст. Прва ексфраза је поводом Илијаде, једно од
наупечатљивијих момената, приказивање слика са Ахиловог штита. Различите сцене из

свакодневног живота. Приказани са потпуним и детаљним доживљајем. (асцинација


детаљношћу. Шта је за Китса још овде важно, не само тај приказ о коме говори са
потпуним дивљењем, него овај завршетак где инсистира на томе да живот приказан на
урни је једнако вечан као и сама урна, живот приказан у уметности је једнако вечан као и
сама уметност. дакле то је оно што је једна новина у односу разумевања и уметности и
уметника, имајте то у виду.

Укратко ћу представити песму Ода шева. Говорила сам о томе и поводом Пушкинове
песме Пророк где је песник геније, он поприма улогу жреца, поприма улогу онога који
људима доноси истине,то је једна сасвим другачија улога песника него раније, зато он
може говорити о надахнућу , као што у крајњој линији и пророк врло често бива у
надахнућу па може да предвиди и шта је било и шта ће бити као Тиресија, некада, и врло
често под утицајем опијата, можете да претпоставите да су врло често и питије биле у том
опијумском заносу и није без разлога све ово што сам вам поменула. Враћамо се на то да
песник има и способност и моћ да преноси истину. Шта је надахнуће његова веза,
способност да општи са вишим светом, са богом, у то време су били дубоко религиозно,
то јесте свакако виши свет. Ода шеви почиње Здраво душе ведрине... Овде је реч о једној
специфичној врсти строфе која се зове квинта, први и последњи стих имају одређену
дужину, средишњи стихови су нешто краћи, краћи метар, и то на један начин доприноси
самој динамици песме ви сте већ видели, читам екстатично, почиње прича о шеви, птица
морам вам рећи најдревнији мотив свих поезија ако птица пева мора бити песник, птичја
песма мода бити поезија. Овде је то занимљиво како он приказује птичју песму, полази
дакле од ње,а онда видите и овде ја сам поменула њен лет он помиње, њен лет па
спуштање на доле, све време се отвара једна врста свеопштег пространства то стално
кружење које може бити просторно а може бити и духовно он касније развија нове, уводи
нове топосе лирске и месец и пљусак и наравно песник, и његов господски сој, помиње
свица , ружу, звук пљуска, свадбу хор напев кристал радост висину низину. Идем редом
да вам покажем јер шта јесте песма шеве она је свеобухватна и у просторском и
временском смислу она је дух ведрине она обухвата и онога ко пише и онога ко слуша
својим стиховима једну врсту кружеће радости, служење сакралнога нечем вишем и нечем
дубљем и нечем бољем , то је једна врста екстазе која прати разумевање уметника и
разумевање уметности у овом добу заиста су у том погледу најупечатљиви песници попут
ове двојице песника али ту су и Пушкинова песма Пророк и љермонтовљева песма
Пророк и сјајне Гетеове песме Ганимед и Прометеј, већ знате Прометеј је побуњеник а
Ганимед је онај лепи младић којег су богови нарочито зевс који је у њега био заљубљен
претворили у (вечни океан)он је један од ретких смртника који има приступ олимпу и
служи богове нектаром и амброзијом.

3
Идемо сада даље која говори о песнику и песничком стварању такође али на један мало
другачији начин Едгар Алан по 53.33 Он је тотални алкохоличар. Највећи утицај на њега
имала је европска поезија и он на њу. Школовао се у Европи, он није прави амерички
песник као Волт Витмен. Прво, ево, да ли бисмо жанровски могли да одредимо ову песму,
тумачи су стално лутали. Тешко да ће бити поема, она не може бити тако кратка. Најпре
ће бити балада јер она јесте једна наративна песма с тим што смо испричали једну причу
коју апсолутно можемо да претворимо у прозу. Има и увод и причу о томе и распет и
дијалоге. Важно је да се вратимо на то како песма настаје потпуно супротно. Ако
погледате саму песму она много личи на одређену врсту и репертоара и овај стилских
средстава па чак и идеје у песмама које настају раније. Али сви претходници говоре он
песми као резултату надахнућа, док По говри да песма настаје путем рација. Он као да
даје упутство како песма треба да настане. Шта је то Палада. Атина или Минерва.
Контраст је важан поступак. Птица која је врућа камен који је леден. Говори о контрасту
он је опет опште место не само романтичарске лирике. Контраст између отвореног и
затвореног простора као однос макро и микро космоса. Када радите Зимско вече Пушкина
обратите пажњу готово је јединствена метафора ту је , он седи са својом њањом у
затвореној малој колибици а напољу бесни олуја. То је та врста стално. (да ово каже неки
студент –мала колибица Тања би одмах прокоментарисала да је он неписмен) По се такође
тиме пева, песма има једну врсту градације он стално појачава то питање и као да песник
води дијалог са самим собом. Пита хоћемо ли се у рају видети а Гавран одговара никад
више. Иако зна одговор он пита као да иде ка самоуништењу.

Лорелај

Шта ћемо рећи за њу да је. Има много превода. То је балада има нарацију има тужан
завршетак. Исто оно што је важно за ту врсту лирске нарације увек је дато у фрагментима.
Неколико ствари. Многе су ствари архетипске, стене које су увек везане за неку тужну
љубавну причу. Овде је занимљива та контрасна слика, овде постоје та два оквира оквира
који су предање и заправо покушај да се имагинацијом створи нешто.овде није само ерос у
питању него и тај однос према нечему непознатом и лепом које одвуче неког јер овде је
питање и взуелизација самог доживљаја и сама песма као таква.Брођење је метафора
човековог живота. Још две песме које имају врло сличан заплет су Кочијашу Кроносу Гете
и друга Таљиге живота Пушкин. То је врста разумевања времена као циклично време, не
праволинијско. Јако важно имајте у виду пут јесте живот, пловидба морем то је увек
метафора живота. Имаћете утисак да човек мимо своје воље. Ова употреба другог лица
множине сам пушкин је писао у првом лицу множине.

док шумним улицама шетам . то исто није наслов него почетни стих. Говори јел пре свега,
имате једну врсту. Храст ,нема страха овде. Прича јесте о храсту, где год да одем с ким
год да се сретнем. да ли сам међу улицама, знам да ће мој живот проћи, није питање
страха, проћи ће време али свеједно ја се са тиме носим, храст који ће надживети мене.

You might also like