Толстој

Рат и мир је апсолутно најбоља књига која је икада написана. дело које је Толстој почео да
пише негде већ од своје 17 године а имао је 82 године када је напустио живот. Био је
историјска личност. Увек је имао куражи да стане иза својих идеја ма колико оне коштале.
доживео је да буде искључен из цркве и био је апсолутно сахрањен као паганин. Био је из
јако добре и старе породице па му је то омогућило да има лакши приступ књижевној
јавности. достојевски није имао ту врсту лагодности. 1849 када је објавио његов први
мањи роман или дужа приповетка Кавкаске приче, Козаци. Захваљујући томе што је био
плебејског порекла имао је могућности да ступи у војну службу и његово ватрено
крштење је било 1855, то је пресудна година Кримски рат, тада је Русија добила рат
против Турака. Зато што су на страну Турака дојучерашњи руски савезници Енглеска и
француска. На челу француске војске био је Наполеон 3 то је у том погледу доста важно
јер је Наполеон трећи отворио јел могућности да њега Толстој доживљава као и
Наполеона другог. После тог рата на челу Русије био је цар Николај први који ће бити
одговоран за смрт и Пушкина и Љермонтова.Био је први велики диктатор, на његово
место долази Александар други који ће донети литерарну ослобађање кметова, направиће
реформу. То је имало читав низ последица. Све ово је важно за разумевање романа.
Толстој је живео историјски дах његовога доба. Нови приступ декабристи су се вратили из
прогонства будући да их је Александар декретом ослободио. И Толстој је стално гледао на
своју епоху са становишта декабриста који су се вратили из прогонства. Када је био у рата
44 и 45 био је задужен да се бави репортерским пословима, имао је задатак да извештава
са бојишта и из тога су настале Севастопољске приче. Оне су важне из наративних
разлога. Покушава да објасни како се рат доживљава са становишта обичног човека. Када
учесници рата схвати шта значи умирати уживо, када виде реку крви. Прикази на бојном
пољу. За њега је јако било важно како се човек сусреће са својом смрћу, једна од великих
тема. Чује се шуштањ види се њен прасак, распрскавање те гранате једног ће ранити
једног ће убити. И онда се јавља инверзија онај који је рањен мисли да ће бити убијен зато
што осећа бол а онај који је већ убијен он више ништа не осећа и мисли да ће преживети.
Али оно што је важно тренутак када душа напушта тело дешава се једна врста флеш бека,
брзог прегледа кроз цео живот –ко сам био ја и шта сам био ја.Он то приказује условно са
становишта тока свести.Није џојс установио технику тока свести него је први то учинио
Толстој. Та унутрашња свест се први пут појављује у Севастопољским причама. Шта
значи ток свести. Техника приповедања која подразумева да се унутрашња свест прикаже
у вербалном облику. доброљубов је ово код Толстоја препознао као унутрашњи монолог.
Јер ток свести кад Џојса или Вирџиније Вулф је другачији него код толстоја. Мисао није
само вербална него и визуелна и звучна и није лако ухватити ток свести, мисао није често
ни логична него и асоцијативна и врло често скаче са теме на тему. У тренутку када пада
та граната они виде свестлост броје своје кораке, и јавља им се прошлост у фрагментима,
сећају се кога су увредили, ко је њима остао дужан, укога су били заљубљени. Та трагика
нестанка живота за њега је била важна. Арзамаски ужас то је град у Русији и једно када се

1
ту Толстој нашао осетио је панични страх од смрти, па се то касније тако у
историографији помињало као Арзамаски ужас. То је итекако одредило теме његових
романа. Ерос је друга његова важна тема, имао је 1д деце шта друго да вам кажем. Софија
Андрејевна је 17 пута била трудна. Имао је и много ванбрачне деце. Он је у својим
романима психолошки успео да прикаже управо то што човека навјише жуља. Главна
питања су дакле ерос и танатос, вежне теме. Солжењицин каже да улога писца није само
да бележи своја искуства него и искуства других и то је радио Толстој. Не оно што је
аутобиграфија него оно што је аутофикција.

Рат и мир настаје јако дуго. Почетак је 1862 година када се Толстој оженио. Софија не
само да је рађала децу него је и редовно преписивала његове романе. Рат и мир је сигурно
једно 50 пута преписала онако начисто. Има неколико различитих форми, верзија.

Рат и мир јесте најважнија Толстојева књига, она је нека врста прелома у његовом животу.
Роман је објављен 1869 и роман је доживо огроман успех и после тога Толстој пише Ану
Карењину 1878 или 1879, последње целовито издање 1880, тада Толстој већ залази у
озбиљне године. На једном предавању у Америци слушала сам да је он боловао од
маничне психозе. Он тада већ више није човек који може бити урачунљив. Сматрао је да је
писање једна врста гордости. Бавио се и политичком и социјалном делатношћу. Стално је
имао неке активности. Иако је сматрао да је писање гордост никада није потпуно одустао
од писања. Средином осамдесетих написао је велелепну приповетку Смрт Ивана Иљича.
Ту су и приповетке Отац Сергије и Кројцерова Соната. Роман Васкрсење.

Основне одлике његовог стваралаштва или начелно његове поетике. Толстој је писац који
је некако више који је волео велику форму. Рат и мир обухвата неких 20 или 25 година а
све је објединио у целину. По ком датуму мужемо да одредимо Ану Карењину, по томе
што је вронски кренуо у рат 1876. То је време када се одигравају догађаји. Третирање
време у роману није третирање време хроничара или историчара него по неком свом
осећању времена, тако је шкловски утврдио да је у карењиној једна година прогутана.
Године у Карењиној, паралелне приче у којима је Ана, Кити и Љевин потпуно се по броју
месеци разилазе. Али читалац то не може да осети. Постоји унутрашње дубоко
разумевање времена. То нам је упечатљиво зато што се протицање времена не везује за
простор као такав него за јунаке. То је важно. Ми пратимо јунаке и кроз њиов доживљај
времена посматрамо. Појам хронотопа. Бахтинова теорија појма хронотопа. Хронотом
јесте нека врста односа простора и времена у динамичном односу. Хронотоп је оно што
твори роман. На бахтина је утицала Ајнштајнова теорија релативитета. Питање
субјективног осећања времена. И у физичком смислу маса се мења кроз поток времена,
промена масе у кретању то је оно што је важно. Мери се маса, маса није иста ако стоји и
ако се креће. То је оно што је јако важно. То није питање само нашег доживљаја.
Хронотоп није статична него управо динамична ствар. Релативност протока времена о
томе можемо говорити поводом Толстоја. Бахтин када помиње хронотоп мисли на оно
што је суштина књижевности као такве те по њему књижевност спада у просторно

2
временске уметности. О хронотопу можемо говорити и са становишта сижеа. Хронотоп
пута али ће говорити и о хронотопу салона. Толстојев хронотоп железнице. Хронотоп
салона, као што рецимо почиње Рат и мир, хроноп салона окупља пресек одређењих
мишљења захваљујући представницима одређених друштва, реч је дакле о 1ф05 години.
Пре него што је почео рати, ви ћете у повечерју код ане Павловне Шерер, имаћете одмах
представу о томе који су све јунаци укључени, какав је њихов однос, о ком добу је реч,
какав је однос учесника према владајућим идејама. Хронотоп железнице може да окупи
људе из различитих класа и круга и оно што је јако важно, даје могућност и пресека
различитих људи. Овде је у рату и миру бити рат и заробљеништво када ће Пјер имати
могућност да се сусретне са Платоном Каратајевим што ће бити јако важно у одређеним
ситуацијама. Који би био хронотоп савремених серија –болница и судница. Мање више се
серије или заплети везују или за један или за другу, јер они омогућавају мноштво заплета.
То су хронотопи животнога карактера. Како ћете да прикажете живот у његовом
тоталитету. Колико има породица којима наратор посвећује пажњу. Рат и Мир: Породица
Ростових , Безухових, Болконски, Курагин. друбецки, Берг... Са нагласком на Болконске и
Ростове. Сад он их спаја. А у Ани Карењиној: Облонски, Шчербацки, Карењини, Вронски,
Лидија Ивановна. Како њих спаја Толстој –породичним и пријатељским везама а неки пут
и по систему случајности рецимо Ростови и Болконски нису породице истог традицијског
статуса. Ана дурбецка је најбоља пријатељица старе грофице. Ако имате те линије онда их
је лако руководити. Толстој своје романе не води драмском напетошћу као код
достојевског, Толстој смирује. Имате и биографски хронотом, али имате и хронотоп
свакодневице који је врло важан за Толстоја. У свакодневици се ствари разблажују није
напето, биће ствари које су занимљиве. Постоји оно што је нека врста спуштања
приповедне тензије, управо то њему омогућава да улази у психологију свакога човека. Он
на известан начин даје различите карактере. Нађите јунаке који су двојници. Није случај
као код достојевског. Испуњени и плошни карактери, карактери код толастоја су
испуњени. дубоко поверење са читаоцием. Шкловски ће написати књигу Енергија
заблуде. Нашао је у Толстојевим дневницима тај израз. Зашто ми његове романе читамо
као да су стварни, зашто ми његове јунако доживљавамо као људе. Литература која је
добра увуче нас у тај свет у коме почињемо да живимо. Препоручујем вам да читате и
елену феранте. Она је наследница Толстоја апсолутно. да су јунаци уверљиви. Још ћу
скренути пажњу на неке одлике које карактеришу његову прозу. Има нешто што се зове,
Шкловски је детаљно писао о томе, он помиње један појам који ће дуго бити један од
важнијих теоријских критеријама, појам онеобичавања или очуђавања. Ви се сећате када
Ана већ заљубљена долази из Москве у Петрограда она прво види на своме мужу уши.
Грофица Лиза болконски ,њена наусница брчићи. Израз лица- шта ми то радите, израз
лица на самрти, ап ће и њен син имати ту карактеристику. Марија Болконски њене очи,
сва је ружна а њене очи су лепе. А Анреју Болконском мале беле руке. Ана када види
Алексеја на станици каже боже као да му уши држе шешир. Како шкловски о томе пише
то је онеобичавање. Прочитаћу вам тај карактеристичан моменат када је Наташа у
позоришту. Видећете како она гледа представу без прихватања позоришне конвенције и
3
шта сада све то значи. У сваком случају оно што хоћу кажем много ствари се постижу
онеобичавањем. Шкловски начелно полази од тога да је књижевност сума поступака.
Читалац се често навикне на читање дела која су писана по тој отежаној форми и прихвата
то аутоматски. По аутоматизму опажања. А онда се појави велики уметник који ће
изменити очекивање читаоца, изневеравање хоризонта очекивања. Треба приказати неки
догађај као нпр рат са становишта некога ко никада у рату није био. Видећете ватрено
крштење Николаја Ростова.Приказ Бородинске битке са становишта Пјера Безухова. друга
ствар је Наташа у позоришту, Наташа није први пут у позоришту. Оно што је
важно,Шкловски мисли да је промена поступака гарант еволуције књижевности. Има
више значења онеобичавање. Од тог појма ће се касније створити читав низ појмова.
Развиће се приповедне фигуре. У роману је врло важно знати са чијег је становишта
нешто приказано, каже се тачка гледишта каже се фокализација, и то је посебно важно за
флобера. Али је јако важно и за толстоја и за достојевског. Борис Суспенски Поетика
композиције, ја вам ту књигу препоручујем што се тога тиче. Највећи број прмера узима
из Рата и Мира и Браћа Карамазови. Нике важно ко посмотра него како посматра када и
на који начин то предочава. Постоји маркирање појединих речи. Видите колико је тостој
податан за те врсте анализа али и као идеолошки приповедач. Он је јако веровао у
могућност преображаја човека и зато његови јунаци нису статични, ни један јунак није
приказан исти на почетку и на крају, чак и ако нема озарења и преображаја као код
љевина, Наташе, пјера, ипак и кад нема преображаја јунаци нису исти.

Рат и мир

Почео је да пише, важна је чињеница када почиње и када се завршава роман, роман
почиње 1ф05 крај августа и почетак септембра важно је јер то је први тренутак када се
руска царска војска прикључује алијанси у борби против Наполеона. А када се завршава
роман- Који је средишњи историјски догађај у овоме роману француско руски рат година
1ф12 и он иначе зове велики отаџбински рат. Завршава се победом руске војске. 1ф2 и
неке, наговештава се да би неко од чланова породице мога да уђе у идеолошки сукоб, Пјер
и Николај шта то наговештава, десио се устанак декабриста. 1ф25, неколико племића ,
узак круг официра. Нису хтели, тражили су грађанске слободе не за себе. Неки су били
вешани неки су били прогнани, сви пушкинови блиски пријатељи су били у
декабристичком покрету. То је тип интелектуалаца и племића. Један од њих је био и Петар
чадајев. То је била једна врло тоталитарна власт. Толстој рат и мир посматра са
становишта тих декабриста, и не без разлога, заправо тај сукоб између Пјера и Николаја
завршава, наговештава шта ће бити. Ко би био међу декабристи,а Пјер. И мали Никола
који гледа у пјера заљубљено, а Николаја никако не воли. То је једна врста тематике. Он је
имао идеју да наративно прикаже руску историју прве половине 19 века. И гледа са
становишта декабристичке побуне и са становишта по ономе што он јесте по своме
уверењу. Сачувана је његова приповетка декабристи. Њему је то било важно да опише
велики успер руске војске али са становишта два ратна неуспеха- то је сам Толстој рекао.

4
Први ратни неуспех је из 1805, поход на Наполеона у Западној Европи, а други велики
неуспех 18 и то је кримски рат након кога су декабристи добили своју слободу и та два
ратна неуспеха су врло важна. Толстој је неко ко је био пацифиста до костију. до сржи
своје, Њега је рат страшно узнемираво јер тера човека да чини зао према другоме да чини
насиље. И он тада прави јасну идеју да постоји само један рат који може бити оправдан.
Који рат може бити оправдан. Само рат из одбране. Касније је Толстој говорио о томе да
се против насиља треба борити ненасиљем. Оно што је за Толстоја важно, зашто је он
против руских добровољаца што су му многи замерали, шта имаш да тражиш изван своје
земље, то је била његова идеја. И борба против наполеона је била изван своје земље.
Зашто идеш да се бориш потив Наполеона. Зашто идеш да се бориш изван своје земље.
Чеченско питање, питање Кавказа. Он је био толико против тога шта је руска царска
војска радина на Кавказу. Томе је посвећен и роман Јунак нашег доба. То питање је за
Толстоја јако важно не могу стати иза било каквог насиља. То одређује њега. Зашто је још
њему ово важно , овај рат. Он каже за роман ми је био потребан један млади човек пун
идеала који треба да погине у рату да покаже шта се у том тренутку дешава. Андија
Болконски је то свакако. Андрија му је био потребан да покаже читав низ частољубивости.
Као и у свим великим романима овде се покреће јако велики број тема, пре свега се
покреће тема која се тиче односа унутар русије, питање и нека врста оправдања Кутузова.
Он је на челу Руске војске, он губи Аустерличку битку, и то му сви страшно замерају,
следећи војни неуспех, је повлачење после Бородинске битке. Он штити човеков живот. И
још нешто што је важно,оно што видимо кроз војно делање, треба бранити човека.

Салон Ане Павловне Шерер, погледајте роман, како га Толстој хронолошки и сижејно
монтира. КО долази код ане и зашто је то важно. Ко је Ана Павловна Шерер, Роман
почиње на француском, само је аристократија говорила на француском то је био говор
двора. Ко долази код Ане: Курагини отац Василије, његово двоје деце Елен и Иполит и
Анатол који се само помиње. Није важно да препричавате детаљно него да разумете то
што сте прочитали . Групе људи, они људи који ће одређивати догађаје у роману. доћи ће
болконски, Андреј са Женом. Пјер Безухов. Ана друбецки. То су личности које су важне и
опат и она тетка они су случајни пролазници, они служе као модели ко све долази. А
кључна расправа се води око Наполеона. И рецимо у овој књизи Поетика композиције коју
сам поменула има једно поглавље које говори о начину називања Наполеона у роману.
Врло је битно управо то, како се идеологија у роману може приказати путем језика. Њега
именом Наполеон зову само двојица, Андреј и Пјер који је друштвено неприлагођен и ко
увек каже своје мишљење и он објашњава у чему је величина те историјске личносте.
Појављује се Виконт и Ана Павловна која заступа ставове двора. Како они називају
Наполеона Антихристом, корзиканско чудовиште, и нико га не зове бонапарта него
буонапарта. Када је руска држава прогласила наполеонову државу као свог непријатеља
онда је синод руске православне цркве наредио да се ус вакој проповеди Наполеон
одређује као сатана и то кад погледате има одјека тог дискурса. Неко ко сабира
кабалистичке бројеве свог имена 666 то је број антихриста. Зашто је Наполеон

5
Корзиканско чудовиште и зашто је буонапарт. Пре свега због тога што је Нполеон
порушио дотадашњи класни поредак, он је обичан корзикански сељачић .то не одговара
анрхистичком уређењу у Русији. У његову одбрану стају Пјер и Андреј јер они носе идеју
о брисању тог класнога порекла. И још нешто он је проссто ширио лозинку или усклик
буржоаске револуције једнакост братсво и слобода. Пјер Безхов и наследство, шта ће бити
са Ростовима , питање женидбе Курагиних. Кључни у роману је однос Наташе и Курагина.