ни. Заједничка одлика понорница на овим планинама је што им је дужина подземног тока мала.

Изузев понора Бусовате на планини Бељаници чија дужина износи 8.8 кm. Један од познатијих
понора овог округа је поток Понорац који избија из пећине Равништарке после 600 m понирања.
Познат је и Понорски поток у близини Жагубице, чија вода избија на чувеној Хомољској потајници,
а подземно тече само 168 m. Ова особина последица је плитког краса источне Србије, због чега је
карстификација захватила цео слој кречњака до вододржљиве основе. Језера:

Сребрно језеро је најпознатије језеро Браничевског округа и налази се на 2 кm од Великог

Градишта. Настало је преграђивањем рукавца Дунава. Овај рукавац код места Затоње се одваја од
главног тока Дунава, у виду меандра, а затим му се приближава да би се поново спојили код села
Кисиљева. Рукавац Дунава је преграђен бранама и на узводном и на низводном делу. Између две
бране је настало Сребрно језеро,[

дугачко 12 кm и широко до 300 m. Храни се процеђивањем воде Дунава, па је у односу на реку

вода знатно чистија, мирнија и одлична за туризам. Туристички је најпривлачнији и најуређенији
део поред викенд насеља Багремар, са великим хотелом необичног архитектонског изгледа. У
приобаљу језера је уређено и шеталиште са угоститељс

ким објектима, који раде током лета. Језеро Заова се налази на територији општине Мало
Црниће, у атару села Топоница, у близини истоименог манастира који је удаљен 1.5 кm од села.
Манастир Заова заједно са језером чини значајано туристичко излетиште целог Браничевског
округа. Иначе, језеро је настало акумулирањем воде из више мањих поточића и богато је рибом.
Језеро је услед шуме, на брду, а један део обале је уређен. Од Пожаревца је удаљено

Кучајнско језеро налази се на 3 кm од Кучева у атару села Кучајна. Поред њега пролази асфалтни
пут према двема познатим пећинама – Церемошња и Равништарка, од прве је удаљено 10 кm, а
од друге 7 кm. По свом настанку језеро је вештачка акумулација изграђена седамдесетих година
прошлог века преграђивањем Кучајнске реке у циљу заштите села Кучајна од бујичних вода ове
реке. Површина језера је око 5.000

m2, а максимална дубина је до 12 m. На излазном делу језера је масивна бетонска брана са које се
природним путем одлива вода Кучајнске реке, стварајући атрактиван водопад висине око 10 m.
Цела околина језера је испресецана бројним стазама које су идеалне за шетњу у очуваној
природи. Језеро је богато рибом и раковима, а због повољног положаја и остатака старих римских
и средњовековних рудника привлачи пажњ

у посетилаца. Језера краља Александра I Карађорђевића или краљеви базени како их зове
локално становништво, налазе се у близини села Нересница у општини Кучево. Нису уређена али
је околина погодна за излете и камповања. Ова језера су настала за време ископавања злата из
реке Пек. Богата су рибом и привлаче бројне риболовце.
1946. године у близини потајнице почиње експлоатација креча и вода потајнице се интензивно
користи за потребе „Кречане“. Да би се обезбедила санитарна заштита извор је сазидан малом
бетонском браном са металним вратима (то је онај отвор који је близу пута). Пошто је у близини
био и ресторан за раднике, дубоко у сифон

ски део извора је постављено пластично црево, тако да је вода усмерена ка чесмама у ресторану.
Услед тога, рад потајнице је поремећен. Ипак, многи су сматрали да је њеном раду сметало и
често минирање локалног комбината креча, јер се експлоатација креча вршила и на супротној
страни брда и на страни где се потајница н

алази. Сматрало се да је дошло до померања слојева у кречњаку. Радници у комбинату су ову

појаву сматрали чудом природе. Долазили су за време празника и сматрали су да је вода
потајнице лековита, за очи пре свега. Један од њих, Боривоје Јовић из села Кучајне ми је још када
сам била мала причао о потајници и толико сликовито описао њен рад, да би му позавидео сваки
географ. Говорио ми је да су воду користили и да су