Professional Documents
Culture Documents
Република Грчка
Ελληνική Δημοκρατία (грчки)
Застава
Грб
(грч. Ελευθερία ή θάνατος)
Химна: Химна слободе
МЕНИ
0:00
Главни град Атина
Владавина
Парламента
Историја
25. март 1821.
Географија
Површина
— вода (%) 0,87
Становништво
— 2015.[1] 10.955.000 (79)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2012
Валута Евро1
Остале информације
1
До 2001. валута је била грчка драхма
1Порекло имена
2Географија
o 2.1Положај
o 2.2Геологија и рељеф
o 2.3Воде
o 2.4Клима
o 2.5Флора и фауна
3Историја
o 3.1Праисторија
o 3.2Античка Грчка
o 3.3Хеленистичка Грчка
o 3.4Римска владавина
o 3.5Византијско царство
o 3.6Турска власт
o 3.7Модерна Грчка
4Становништво
o 4.1Религија
o 4.2Језик
o 4.3Највећи градови
o 4.4Државни симболи
5Политика
6Административна подела
7Привреда
8Саобраћај
9Култура
o 9.1Обичаји
o 9.2Кухиња
o 9.3Књижевност
10Спорт
11Види још
12Референце
13Литература
14Спољашње везе
грчка племена и ујединили цео грчки народ који је добио име по њиховом оцу
Елену (па отуда Елени или Хелени). Етноним Елени помиње и Хомер у свом
епу Илијада где племе Мирмидонаца које је предводио Ахил назива још и
Хеленима. По Хомеру Елени су били сви Грци који су живели у копненом делу
данашњег Балканског полуострва.
Етноним Грчка који се користи у савременом српском језику (баш као и иста
основа у већини светских језика) потиче од латинског
назива Греција (лат. Graecia) којим су Стари Римљани означавали подручје где
живе Грци (односно Греки, лат. Graeci). Етноним вероватно представља
латинизовану верзију грчког имена Грекос (грч. Γραικός) који у преводу означава
придев грчки (али чије порекло није у целости доказано).[4]
Током позног античког периода грчке историје (од III до VII века) сви Грци су се
називали Ромејима односно Римљанима (грч. Ρωμιοί), што је у вези са чињеницом
да су се све Грци Римског царства сматрали Римљанима после 212. године. У
доба цара Теодосија I и јачања хришћанске вере на подручју целог Римског
царства термин Елени се односио на следбенике древних паганских
политеистичких религија. Термин Елени и Еленизам је поново оживео тек након IX
века и поново постао доминантан део грчког културног живота у XI веку.
У српском језику термин Еленизам се углавном односи на антички део грчке
историје.
Географија[уреди | уреди извор]
Детаљније: Географија Грчке
Положај[уреди | уреди извор]
Клима[уреди | уреди извор]
Грчка првенствено има медитеранску климу, са благим, влажним зимама и
топлим, сувим летима. Ова клима се јавља на свим приморским локацијама,
укључујући Атину, Киклада, Додеканези, Крит, Пелопонез и делове Стере Еладе
(Централна Континентална Грчка). Пиндус планине снажно утичу на климу земље,
због веће изложености југозападном систему довођења влаге.
У планинским областима северозападне Грчке (делови Епира, Централна Грчка,
Тесалија, Западна Македонија), као и у планинским централним деловима
Пелопонеза — укључујући делове префектура Ахаја, Аркадија и Лаконија —
карактеристична је алпска клима са обилним снежним падавинама. У
унутрашњости северне Грчке, у централној Македонији и Источној Македонији и
Тракији карактеристична је умерена клима са хладним, влажним зимама и топлим,
сувим летима. Снежне падавине се јављају сваке године у планинама и северним
деловима, а кратке снежне падавине се ретко јављају у нижим јужним областима,
као што је Атина.
Флора и фауна[уреди | уреди извор]
Овај одељак треба
проширити. Можете
помоћи додавањем садржаја.
Историја[уреди | уреди извор]
Детаљније: Историја Грчке
Историја Грчке
прошири
Преисторија
прошири
Бронзано доба
прошири
Античко доба
прошири
Средњи век
прошири
прошири
Савремено доба
прошири
Историја по темама
Портал Грчка
п
р
у
Праисторија[уреди | уреди извор]
Најстарији доказ људског присуства на Балкану, датиран у 270.000. п. н. е. у
пећини Петралона у северној грчкој покрајини Македонији. Неолитска насеља у
[13]
Партенон на Акропољу у Атини
Период од 480. до 431. п. н. е. карактерише доминација великог
државника Перикла, који је иницирао грађење велелепних здања међу којима се
истичу Партенон и Пропилеји на Атинском Акропољу. У спољашњој политици
Атинска империја је доживела врхунац. Што се тиче унутрашње политике, била је
заснована на принципима широке демократије формирањем народног сабора
коме је свако имао приступ и стварањем савета “војсковођа” који су бирани сваке
године.
Пелопонески рат (431—404. п. н. е.), који је наговестио пропадање Атине, у
суштини представља последицу неизмерног страха који су Спартанци осећали у
односу на снажну и моћну Атину.
Велика епидемија 430. п. н. е., фатални неспоразуми око стратегије коју је
требало применити након Периклове смрти 426. п. н. е. дефинитивно су бацили
Атину на колена и подредили дејству бруталне диктатуре коју јој је Спарта
наметнула.
4. век п. н. е. доноси Грчкој, ослабљеној дуготрајним ратовањем, претњу по мир
од стране новонастале силе- Македоније. Највећи атински оратор Демостен је
убедио Атињане да треба да се супротставе Македонији што је довело до
погубне битке код Херонеје 338. п. н. е. Судбина Атине и неколицине других
градова-држава прешла је у руке Македоније.
Хеленистичка Грчка[уреди | уреди извор]
Детаљније: Хеленистичка Грчка
Под влашћу Македоније успостављено је, на неки начин, јединство народа у
елементарној форми које је за време Александра Великог ојачано. Период између
4. и 2. века п. н. е. познат је као Хеленистичко доба. Пре своје смрти 323. п. н. е.,
Александар је био владар огромне империје. Након његове смрти долази до
распада империје.
Римска владавина[уреди | уреди извор]
Грчка пада под власт Рима. Грчка по први пут добија
јавне путеве, акведукте, мостове и јавна купатила. Што се уметности тиче, више
су се бавили монументалним спољним изгледом, тежећи масивним и
разметљивим здањима која су украшавали тријумфални лукови,
уклесани рељефи и фреске. Што се тиче скулптуре, скулптори су захтевали
апсолутну перфекцију и предмета и израде.
Метеори
Шта више, и током владавине Рима, грчки градови-државе задржали су своју
надмоћ у филозофији, суптилној уметности и науци. У Римском периоду (146—
138. п. н. е.) дошло је до ширења хришћанства на тлу Грчке. Свети Павле је на
Марсовом брду у Атини, као и широм земље исповедао нову веру а генерацију
касније Св. Јован Богослов је написао Откровење на острву Патмос.
Византијско царство[уреди | уреди извор]
Детаљније: Византијско царство
Када је дошло до поделе Римског царства, на Источно и Западно царство, Грчка је
постала део Византијског царства које је било под толико великим утицајем грчке
мисли и уметности, да је грчки језик постао службени језик заменивши латински.
Византијско доба (од 395. до 1453. г) је трајало 1.000 година. Током овог периода
развила се уметност, култура и обичај, који су својствени овом периоду, и у којима
се огледа веома јак утицај и тесна веза која је постојала између цркве и државе. У
црквеној архитектури развио се карактеристичан и веома познат стил под
именом Византијски стил са укрштеним попречним бродом који има округлу
куполу, и храмови у стилу базилике са уздигнутом централном лађом и једном или
двема лађама на по свакој страни које су оивичене стубовима и колонама.
Мозаици и фреске којима су цркве биле украшене биле су изузетно високог
уметничког нивоа у овом периоду који је доживео свој крај када је Османско
царство покорило Византију 1453. год.
Турска власт[уреди | уреди извор]
Грчкој је варирала, иако је била увек произвољна и често сурова. Неки градови[15]
су имали гувернере које је именовао султан, док су други (попут Атине) биле
самоуправне општине. Планинске области у унутрашњости и многа острва су
практично вековима остала аутономна од османске државе. [15]
Становништво[уреди | уреди извор]
Детаљније: Демографија Грчке
Грчку настањује око 10 милиона Грка. Грчка је најчистија етничка држава
на Балкану. Грци чине око 98 % становништва а остале етничке мањине
су Турци, Роми и Бугари (једине званично признате националне мањине) као
и Албанци и Македонци, који нису признати. Од самог почетка, односно од
времена када је Грчка први пут настањена, пре неких 7.000 година па до
данашњих дана, њени становници су се трудили да докажу да су људи посебног
кова. И данас се велики број Грка поноси својим пореклом и историјом у којој су
границе ове земље много пута биле померане.
Религија[уреди | уреди извор]
Детаљније: Религија Грчке
Више од 95 % Грчке популације припада грчкој православној цркви која је овде
традиционално већинска. Скоро сви Грци поштују правила о браку и сахрани које
ова црква прописује. Цивилни бракови су уведени 1980. године. Главни религијски
празници су Ускрс, Божић и празник Успење Пресвете Богородице.
Многи Грци се за ове празнике враћају у своја родна места, да би их прославили
уз јагњеће печење и добро вино. Грци славе Ускрс по Миланковићевом календару
кога је увео Милутин Миланковић и који се углавном поклапа са грегоријанским (до
одређеног времена), па многи мисле да Грци користе грегоријански календар.
Језик[уреди | уреди извор]
Детаљније: Грчки језик
Модерни грчки језик је језик већине популације. Модерни грчки користи
исти алфабет који су користили и становници у античким временима. Током 19.
и 20. века грчки језик био је предмет дискусија. Грчки научници су покушали да
преуреде модерни грчки и да га направе сличнијим некадашњем језику. Они су
увели Катаревуса форму грчког језика који се разликовао од Демотике (модерни
говорни језик у Грчкој) у граматици, синтакси и неким речима. Од 1976. године
Демотике је постао главни језик у Грчкој. После модерног грчког најзаступљенији
су енглески и немачки, као и језици
мањина: турски, албански, бугарски и македонски језик.
Највећи градови[уреди | уреди извор]
п
р
у
Атина
Лариса
Средишња
20. Бер 66.630
Македонија
Солун
Волос
Државни симболи[уреди | уреди извор]
Детаљније: Застава Грчке и Грб Грчке
Грб Грчке.
Политика[уреди | уреди извор]
Детаљније: Политика Грчке
Грчка је по државном уређењу парламентарна република (монархија је одбијена
на референдуму 8. децембра 1974).
Тракија
Егејска Македонија
Епир
Тесалија
Атика
Пелопонез
Грчка острва (Јонска острва, Источноегејска острва, Северноегејска
острва, Киклади, Додеканез, Евбеја и Споради, Саронска острва, Крит)
Грчка је издељена на 13 периферија (грч. περιφέρειες), док се Света гора, црквена
држава на полуострву Атос, налази под грчким суверенитетом.
Свака периферија је издељена на више нома или префектура (грч. νομοί, νομός),
којих укупно има 54.
Привреда[уреди | уреди извор]
Детаљније: Економија Грчке
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Детаљније: Саобраћај у Грчкој
Грчка је изразито средоземна земља која излази на неколико мора
(Егејско, Јонско, Средоземно) са бројним заливима, острвима и полуострвима, а у
унутрашњости је изразито планинска земља и најчешће је одвојена природним
препрекама од других балканских земаља. Овакви природни услови условили
окренутост мору и, са тим у вези, поморском саобраћају, а у последњих деценија,
и авиосаобраћају. Главна чворишта у земљи су два највећа града, Атина и Солун.
Грчка има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Укупна
дужина путева у Грчкој је око 117.000 km, од чега је 107.406 km асфалтирано
(2006. година). Дужина ауто-путева тренутно износи 1030 km, али се у наредним
годинама очекује изградња нових деоница. Они носе ознаке редних
једноцифрених бројева.
Култура[уреди | уреди извор]
Детаљније: Грчка култура
Култура Грчке се развијала током периода од неколико хиљада година, са својим
почетком Микенске културе, настављајући углавном у Класичну Грчку, током
Хеленског периода, током утицаја Римског царства и свог Грчког царства које је
настало на налеђу Византијског царства.
Обичаји[уреди | уреди извор]
Детаљније: Грчки обичаји
Многе грчке жене се удају у раним двадесетим, док мушкарци претендују да се
жене касније, најчешће у 30-им. Кроз неколико прошлих деценија жене су добиле
већа права, али у грчком друштву је и даље јачи утицај мушкараца. За старе Грке
породица, религија, традиција и образовање представљају главне вредности.
Кухиња[уреди | уреди извор]
Детаљније: Грчка кухиња
Салата цацики.
Спорт[уреди | уреди извор]
Детаљније: Спорт у Грчкој
Фудбалска репрезентација Грчке је освојила Европско првенство у фудбалу
2004. у Португалу када су поразили домаћина Португал резултатом 1:0. Грчка је
изненађујуће освојила првенство, победивши у четвртфиналу браниоца
титуле Французе, фаворизовану Чешку у полуфиналу и Португал у финалу. [22]