ПРВИ ДЕО

ФОРМАЛНА ЛОГИКА

II. АНАЛИЗА СТАВОВА

§ 1. Шта је став?

У претходном поглављу логика је дефинисана као наука која се

бави релацијом импликације између ставова, то јест релаодом из-
међу премиса и закључака, на основу које могућа истинитост и лаж-
ност једног скупа ограничава могућу истинитост и лажност другог
скупа. И премисе и закључци су на тај начин ставови; а за логичке
циљеве став може да се дефинише као нешто за шта се може рећи
да је истинито или лажно. Али, ову дефиницЈђу ћемо боље разумети
ако такође покажемо шта ш^е сгав.
1. Огав није исто што и реченица која га изражава. Три реченице
"Ја мислим, дакле, јесам", "Је рете, с1опс је зт$", "Со^Но ег§о зит"
изражавају исти став. Реченица је група речи, а речи, као и други
симболи, саме по себи су физички објекти различити од онога на
шта се односе или што симболизују. Реченице, када се исписују,
стављају се на извесне површине, а када се изговарају, представљају
звучне таласе који од једног организма иду ка другом. Али, став Ч1д'и
је вербални израз реченица различит је од видљивих знакова или
звучних таласа израза. Реченице, дакле, имају физичку егзистенцЈђу.
Оне могу да се слажу или не слажу с критеријумима употребе
речи, или критеркђумима укуса. Али, оне нису истините или лажне.
Истинитост или лажност може се придавати само ставовима ко-
је оне означавају.
2. Ипак треба приметити ово: док став не сме да се брка са сим-
болима који га исказују, дотле ниједан став не може да се изрази или
саоГиити без симбола. Структура става мора, дакле, да се изрази
и саопшти подесном структуром симбола, тако да не може свака
комбинација симбола да саопшти један став. "Јован пацов плави Јо-
вани", "Шетање је седело јести врло" нису симболи који изражавају
ставове, већ просто бесмислице, ако стварно не употребљавамо не-
ку врсту шифре. Само извесни распореди симбола могу да изразе
неки став. Зато је проучавање симболизма од непроцењиве вредно-
сти у правилној анализи структуре ставова. А због тога ће, иако
60 А НА Л ИЗ А С Т А В О В А

граматичка анализа није логичка анализа, граматика језика често

објаснити дистинкпЈде које су по природи логичке.
3. Један став, рекли смо, јесте нешто о чему питања истинитости
и лажности имају смсила. Отуда када Хамлет изјављује "О, од овог
тренутка, Моје мисли нек буду крваве ил' безвредне!" или када пита
"Зашто би рађала грешнике?", он тврди ставове само импли-
цитно. Јер, жеље, питања или наредбе не могу као такви да буду
истинити или лажни. Ипак треба приметити да се интелигибилност
жеља, питања и наредби заснива на претпоставкама да преовлада-
вају извесна стања ствари. А такве претпоставке садрже ставове.
Јер, размотримо питање: "Зашто би рађала грешнике?" То, очигле-
дно, претпоставља, између осталих ставова, да постоји особа којој се
он обраћа, да је она способна да рађа децу и да ће та деца сигурно
бити грешници. Слично овоме, бодрење "Моје мисли нек буду крва-
ве ил' безвредне!" претпоставља да говорник може имати идеје, да
ове идеје могу бити крволочне, да могу имати неку врсту вредности,
и тако даље и тако даље. Штавише, наредба или жеља може бити
стављена у форму изјаве која обично изражава став, на пример,
Волео бих да дођеш. Радоваћу се ако дођеш. Биће ми жао ако не
дођеш. У оној мери у којој изјаве исказују нешто што може бити
истинито или лажно, оне су ставови.
4. Огавови се често бркају с менталним актима који су потребни
да би се о њима мислило. Ово бркање је потпомогнуто тиме што се
сгавови називају "судовима", пошто је ово друго двосмислен тер-
мин, који понекад означава менгални акт суђења, а понекад се одно-
си на оно што се суди. Али, баш као нгго смо разликовали став (као
објективно значење) од реченице која га изражава, тако га морамо
разликовати од акта свести или суда који га мисли.
5. Исто тако, ставови се не смеју изједначити с невзш конкрет-
ним објектом, ствари или догађајем. Јер, ставови су у најбољем слу-
чају само апстрактне и издвојене релације између сгвари. Када твр-
димо или поричемо став Месец је ближи Земљи од Сунца, став шде
ни сам Месец, ни Земљ а ни Сунце, ни просторно одстојање међу
њима. Став је релација, за коју се тврди да међу њима важи.
Релације које су објекти наше мисли елементи су или аспекти
стварних, конкретних ситуација. Ови аспекти, иако се можда не мо-
гу просторно и временски одвојити од других особина ситуације,
могу се разликовати по значењу. Због тога чулно искусгво никада
не пружа знање без мисаоне анализе онога ш то чулно опажамо.
Јер, знање је о ставовима. А ставови се могу знати само ако се прави
разлика у оквиру неких ситуационих релација између апстрактних
одлика које су тамо пронађене.
 Шта ј е став? 61

6. Иако се сгав дефинише као оно што је истинито или лажно, то

не значи да ми морамо знати која је од ових алтернатива у гаггању.
Рак се може спречити јесте став, иако не знамо да ли је истинит.
Једна тешкоћа се ипак намеће: можда не можемо рећи да ли да-
та реченица изражава или не изражава став. Размотримо, на при-
мер, израз "Три стопе чине јард". Да ли, тврдећи овај израз, поста-
вљамо питање о истинитости или лажности? Мора се признати да
реченица привидно изражава став. Али, ако анализирамо шта она
обично значи, открићемо да она изражава пре неку одлуку него
нешто што може бити истина. Ми одлучујемо да ћемо употребља-
вата једну јединицу мере тако да ће она износити три стопе. Али,
одлука као таква не може бити истинита шш лажна. Такве одлуке,
које често имају форму дефиниције, изражавају се на начин анало-
ган начину на који се изражавају ставови; али се од ових морају раз-
ликовати.
Питање да ли се реч "јард" стварно употребљава у смислу који је
дефинисан јесге, наравно, питање о чињеници, а одговор може бити
истинит или лажан. Али, такви ставови се односе на лингвистичке
употребе речи, а не на објекте који су означени речима.
7. Ошчна теппсоћа настаје из чш&енице да ми популарно говори-
мо о ставовима који су понекад истепнити, а понекад лажни, будући
да наша дефиниција ставова искључује ову могућност и претпо-
ставља да ако је један став истинит, он мора увек да буде истинит.
Ништа НЕде обичније у расправљању између непристрасних људи од
њихове примедбе: "То што кажете понекад је истина, али Н1ђе увек
тако." Ово се приписује исказима као што су: "Релипда проповеда
љубав према ближњима"; "Тешко је одолети искушењу"; "Благ од-
говор одвраћа гнев". Ову тешкоћу ипак можемо отклонити призна-
јући да само ако ови ставови тврде како је у питању нешто универ-
зално, онда постојање једног изузетка доказује да су они лажни.
Тврђење као што је: "Религија понекад проповеда мржњу према
ближњима" не тврди бесмислицу да је универзални став Религија
увек проповеда мржњу према ближњ1ш а понекад истинит.
Можда ово можемо јасније видети у следећем случају. Садашњи
Гувернер Конектиката је др Крос изгледа да је став који је истинит
за известан број година, али сигурно не увек. Ово је ипак неадекват-
на анализа. Јер, израз "садашњи гувернер" јасно претпоставља неки
датум; и пошто наш израз допуњавамо експлицитно, укључујући
датум, доб 1ђ‘амо изразе за различите ставове, од којих су неки исти-
нити, а неки лажни. Уопште, наши свакодневни искази ретко садр-
же све ближе одредбе које су неопходне да се одреди је ли оно што
кажемо истинито или лажно. Неке од њихових ближих одредби ми
схватамо, а о другима не мислимо. Непотпун израз није ни исгинит
62 А НА Л И З А С ТА В О В А

ни лажан. А када кажемо да је он понекад истинит, а понекад ла-

жан, можемо само подразумевати да се наши изрази могу допунити
на неке на^шне који изражавају истините ставове и на неке начине
који изражавају лажне ставове.

^ 2. Традиционална анализа сшавова

Термш1и: њнхов садржај и обим

Према Аристотелу, сви ставови или тврде или поричу нешто о
нечему другоме. Оно о чему се нешто тврди зове се субјект, а оно
што се о субјекту тврди зове се предикат. Субјект и предикат на-
зивају се термишша става; став је синтеза или јединство термина,
посредством копуле, која је увек неки облик глагола "бити"
("јесам").
Ова анализа се не може лако применити на врло просте ставове
као што су: То киша пада; Била је смотра и сличне. Оно "То" и
"Била је" очигледно не означавају субјекте Ч1ђи су атрибути "киша"
и "смотра". Па ипак, у Аристотеловој анализи има извесне истине
ако се држимо разлике између термина и ставова, али изоставимо
захтев да мора бити баш два термина. З а исказе То кииш пада или
Била је смотра исправно се каже да су ставови зато што су у складу
с критеријумом за ставове, наиме они су или истинити или лажни.
"Кшиа" или "смотра" нису ставови, зато што нису ни истинити ни
лажни. Кад чујемо речи "киша" или "смотра", ми питамо: "Шта је с
тим?" Само када се наведу тврђења о тим објектима, могу се поста-
вити питања о истинитости или лажности.
Дакле, ови објекти као термини улазе као елементи у ставове.
Термин се може посматрати на два начина: или као класа објеката
(она може имати само један члан), или као скуп атрибута, или ка-
рактеристика која одређује те објекте. Прва фаза, или аспект, зове
се денотшција или обим термина, док се друга зове конотација или
садржај. Тако обим термина "филозоф" јесте "Сократ", "Платон",
"Талес" и сли^шо; његов исказ је "онај који воли мудрост", "мудрац"
и тако даље.
Мада су садржај и обим једног термина различити аспекти, они
су неодвојиви. Све речи или симболи, изузев чисто демонстративних
симбола (они који служе да се нешто покаже, као изражавање
покретима или "ово"), означавају неке атрибуте на основу којих се
могу правилно применити на ограничени скуп објеката, а сви општи
термини могу се применити на неки објект чак и ако у неком датом
тренутку ниједан објект не може стварно да поседује атрибуте који
 ___________________Т р а д иц и о н а л н а аиализа с т а в о ва 63

су неопходни да би био укључен у обим термина. Заш то се један

термин примењује на један скуп објеката, показује се његовим
садржајем; скуп објеката на који се он може применити чини
његов обим.
Нећемо се бавити ^шогим тешким проблемима у вези с обимом
и садржајем. Ипак, било би згодно разликовати неколико значења у
којима се израз садржај често употребљава. То је неопходно учини-
ти ако желимо да избегнемо елементарне конфузије.
1. Садржај једноГ термина се понекад узима да озната целокуп-
ни збир атрибута који су присутни у свести било које особе која упо-
требљава тај термин. Тако за неку особу израз "разбојник" значи:
"особа која узима својину која законски није њена, која је друштве-
но непожељна, насилник" и тако даље; за другу особу може да зна-
чи: "особа која узима својину која вреди више од десет долара и која
није по закону њена, физички опасна особа, производ рђаве нарави"
и тако даље. Овако схваћен садржај једног термина зове се субјек-
тивнн садржај. Субјективни садржај се мења од особе до особе и
има више психолошко него логичко значење.
2. Садржај једноГ термина може да означава скуп својстава која
су за њега суштинска. А под "суштинским" подразумевамо нужне и
довољне услове да неки објект сматрамо елементом термина. Овај
услов се обично бира неким договором, тако да се у овом смислу
зове конвенционални садржај или конотација. Конвенционални
садржај једног термина, као што ћемо касније видети, чини ње-
гову дефиницију.
3. Садржај једноГ термина може да означава све заједничке
атрибуте које имају објекти у денотацији једног термина, без обзира
да ли су ти атрибути познати или нису. Ово се зове објективни са-
држај или компрехензија. Тако, ако је конвенционални садржај
"еуклидовског троугла", "фигура у равни ограничена трима пра-
вим линијама", део објективног садржаја је: "фигура у равни с три
угла, фигура у равни чији збир углова износи два права угла" и
тако даље.
Конвенционални садржај једног термина јесте оно што је логи-
чки значајно. Денотација једног термина, очигледно, зависи од ње-
гове конотације. Да ли можемо применити реч "елипса" на неку ге-
ометр^дску фигуру, одређује се атрибутима који су садржани у коно-
тацији термина. На основу већ стеченог знања, разумевање коно-
тације једног термина претходи његовој денотативној употреби,
морамо знати конотацију термина "амеба" пре него што тај израз
можемо примењивати. Неизвесно је да ли постоји такав приоритет
у редоследу у разеоју нашег сазнања. Филозофи нису могли да одо-
ле искушењу да или садржај или обим једног термина сматрају пр-
64 АНАЛИЗА С ТА В ОВ А

вим у сваком погледу, и о овом питању просуто ]е много мастила.

Ипак је разумно претпоставити да развој нашег сазнања у погледу
садржаја и обима, пошто су то неодвојиви аспекти значења једног
термина, иду руку под руку. Једна група објеката, као што су комади
гвожђа, бронзе и калаја, може се одабрати за извесне нарочите ци-
љеве на основу тога што поседује неке заједничке, уочљиве одлике,
као што су тврдоћа, непровидност, топљивост и дај. Такви објекти
могу затим да се означе заједничким термином "метали". Ове
упадљиве одлике могу онда да се узму као критеррдум за укључива-
ње других објеката у денотац^'у овог термина. Али, веће познавање
такзих објеката може нас навести да запазимо квалитете који су
још поузданији као знаци присуства других квалитета. Онда може-
мо предмете груписати заједно, упркос небитним разликама, или их
можемо груписати различито упркос њиховим небитним сличности-
ма. Конвенционални садржај термина "метал" може на тај начин
посгепено да се модификује. Одређивање задовољавајућег конвен-
ционалног садржаја (или дефиншџде) неког термина који означава
предмете с познатим заједничким цртама тежак је задатак и рела-
тивно је позно остварење људске мисли.
Размотримо сада термине: "фигура", "фигура у равни", "право-
линијска фигура у равни", "четвороугао", "паралелограм", "правоу-
гаоник" и "квадрат". Они су поређани по реду подређености, где
термин "фигура" означава класу која укључује денотацију "фигуре
у равни" и тако даље. Свака класа може да се означи као род својих
поткласа, а ове као врсте свог рода. Тако се денотација ових тер-
мина смањује: обим "паралелограма" укључује обим "правоугаони-
ка", али није обратно, и тако даље. С друге стране, садржај термина
расте: садржај термина "правоугаоник" укључује у себе садржај
термина "паралелограм", али није обратно. Размишљање о таквом
низу термина довело је до правила: када је низ термина уређен по
реду субордшације, обгш и садржај мењају се у обрнутој сразмери.
Али, ова формулација односа обима према садржају шде тачна.
Прво, "мењају се у обрнутој сразмери" не мора да се схвати у строго
нумеричком смислу. Јер, у неким случајевима додавање једног једн-
ног атрибута садржају неког термина праћено је већом променом у
његовом обиму него у другим случајевима. Тако се обим речи "чо-
век" знатно више редукује додавањем атрибута "стогодишњак" не-
го додавањем атрибута "здрав". А, друго, варијације по садржају мо-
гу да не буду праћене никаквом променом обима. Тако обим тер-
мина "професор универзитета" исти је као и обим термина "профе-
сор универзитета старији од пет година". Јасно је, штавише, да
релација мењања у обрнутој сразмери мора да се прихвати између
конвенционалноГ садржаја једног термина и његове денотације у
 ________________ Т р а д и ц и о н а л н а а н а л и з а с т а в о ва 65

спецификованом универзуму говора. Закон мењања у обрнутој

сразмери мора се због тога изразити овако: ако је низ термина
уређен по реду растућег садржаја, денотација термина ће остати
испш, или ће се смањити.

форма категоричких ставова

Према традиционалном учењу, сви ставови могу да се разложе
на субјект и предикат, који су повезани копулом, било с интензио-
налног било с екстензионалног гледипгга. По првом гледишту, став
Све трешње су врло слатке може да се интерпретира тако да значи
да је атрибут "бити врло сладак" део групе атрибута који дефи-
нишу природу трешања. По другом гледишту, овај став значи да
су објекти који се зову трешње укључени у денотацију термина
"врло сладак".'
Традиционално гледшпте познаје дрзте форме ставова који се
зову кондиционални и које покушава да сведе на категоричку фор-
му. Касније ћемо исгаггати ове кондиционалне форме, као и друге
начине за анализирање ставова. Овде ћемо само забележити да се
по традиционалном гледишту сви ставови могу анализирати управо
на овај, и само на овај начин.^
Огавови који очигледно не представљају предикативну форму
морају, дакле, да се мењају како би показали ту форму. Тако став
Немачка је изГубила рат мора да се изрази као Немачка је побеђена
у последњем ратсу, где је "Немачка" субјект, "побеђена у после-
дњем рату" предикат, а "је" је, наравно, копула. Став Д есет је веће

Читалац, м еђутим , тр еб а да запази да ће у традиционалној анализи, коју

ћемо следити у овом одељку, нагласак бити на екстензионалистичкој интер-
претацЈџи.
Гледиште да су сви ставови предикативне форме историјски је повезано с из-
весним филозофским интерпретацијама природе ствари. П о овом гледишту,
субјект се сматра супстанцијом којој су инхерентни разни квалитети, а за-
датак сваког истраживан.а је да открије предикате који су инхерентни неком
конкретном субјекту. П рема Лајбницу, на пример, постоји крајња мноштве-
ност супстанција или м онада, од којих је свака брем енита неограниченим
бројем својстава. З а ове монаде се не може рећи да једна према другој стоје у
некој релацији, јер када би сгајале у некој релацији, једна монада би требало
да буде предикат друге и због тога не би била постојећа за себе. Према дру-
гима, као што је Бредли (ВгасИеу), постоји управо једна супстанција, тако да је
свако приписивање афирмација нечега о целокупној стварности, која се за-
мишља каоједна јединствена индивидуалност.
Ниједну од ових ексгремних позиција није усвајао Арисготел. О н је сма-
трао да је крајњи субјект преднкације нека конкретна, индивидуална супстан-
ција, да посгоји једно несводљиво мноштво супстанција, али да су оне систе-
матски повезане.
66 АНАЛИЗА СТАВОВА

од пет мора да се рашчлани на "десет" као субјект, "број већи од

пет" као предикат и "је" као копулу. Није тешко изразити неки
став као да је вербално сагласан с предикативним типом, али таква
вербална идентичност често затамњује битне логичке разлике.
Главна критика коју је модерна логика упутила традиционалној
анализи јесте да је ова сместила заједно (као категоричке) ставове
који имају знатне разлике у форми.
Читалац може, можда, да се запита какав је значај ове расправе
о начину на који треба анализирати ставове. Одговор је прост.
Анализа ставова се предузима с циљем да се открије кавсве после-
дице могу из њих исправно да се изведу. Због тога, ако постоји мно-
штвеност форми ставова, а таква форма или структура одређује
исправност једног закључивања, повећан рафинман анализе мо-
же нам помоћи да дођемо до тачнијег гледишта о области могућег
закључивања.
Други разлог за анализирање структуре сгавова јесте да се изми-
сле неки стандардни или канонични начини да се представи оно
што желимо да тврдимо. Ми желимо да нађемо извесне каноничне
формулацрде ставова датог типа како би се процес закључивања убр>-
зао. Тако је у елементарној алгебри веома погодно да се квадратна
једначина = Зл: - 5 пише у стандардној форми - Зх + 5 = 0. Јер,
ако учинимо тако, пошто већ знамо корене опште квадратне једна-
чине у општем облику ој? + 1>х + с = 0, врло је лако наћи нумеричка
решења наших проблема. ШтавЈШЈе, ако усвојимо општи облик за
писање једначина, много је лакше упоређивати различите једначине
и запажати њихове сличности. Ошчни разлози се примењују у ло-
гици. Јер, ако једном можемо да установимо критерЈђуме исправно-
сти за закључивање о ставовима који су изложени у стандардној
форми, свако доцније испитивање процеса закључивања постаје го-
тово механичко.
Много пажње ипак мора да се посвети свођењу једног става који
је изражен у некој вербалној форми на стандардну форму, да се не
би занемарио неки део његовог првобитног значења. Сводећи један
стих Китсове поез1ђе, на пример, на канонични облик, шде лако по-
веровати да је задржан сваки прелив у значењу орипшала.

Квантитет
Категорички ставови се класификују на основу свог квантите-
Ша и свог квалитета. У ставу Сви бифтеци су сочни нешто се твр-
ди о сваком бифтеку, док се у ставу Неки бифтеци су жилави пру-
жа обавештење о неодређеном делу класе бифтека. Ставови који
изричу нешто о целини једне класе означени су као универзални,
док су они који изричу нешто о неодређеном делу једне класе пар-
 Т р а д иц и о на лн а анализа с т а в о в а 67

ишкуларни. З а речи "сви" и "неки" каже се да су ознаке кванти-

шета, зато што показују колико се великом делу субјекта приписује
предикат. Разлика међу њима се тачније изражава ако се "све" на-
зове ознаком одређене класе, а "неки" ознаком неодређеноГ дела
једне класе. Јер, у свакодневном говору ознаке за квангитет су дво-
смислене. Тако у ставу Неки професори су сатирични обично би се
разумело да је један део, али не целина класе професора сатиричан;
овде "неки" значи "неки, али не сви". С друге стране, у ставу Неки
читаоци ове књиге немају тешкоћа да је разумеју обично би се разу-
мело да то значи како један део читалаца, не искључујући целу класу,
нема с њом тешкоћа; овде "неки" значи "неки, а можда и сви". Такву
двосмисленост ћемо отклонити ако се сложимо да се "неки" у логи-
ци узима у другом смислу, то јест као да не искључује нужно "све".
ДрукчЈђа врста двосмислености јавља се у употреби рета "сви".
Она понекад означава све елементе једног коначног и избројаног
низа, као у ставу Све књиге на овој полици су из филозофије. Ипак,
понекад, као у ставу Сви људи су смртни, "сви" значи "свимогући"
и не може да се узме без извртања унапред одређеног значења, да
би се означило само набрајање људи који заиста сада постоје или су
већ постојали. Ми ћемо наћи ову разлику од највећег значаја у дис-
кусији о индукцији и дедугадђи. Многа погрешна схватања о овоме
последица су игнорисања ове разлике.
Да ли је став Таис је била курпшзана у Александрији универ-
залан или партикуларан? Читалац може да буде у искушењу да ка-
же како је у питању ово друго. Али би то била грешка, јер би он
онда употребл»авао реч "партикуларно" у друкчијем смислу од оног
који се употребљава у класификовању ставова. На основу дефини-
ције универзалних ставова као оних ставова који тврде нешто о це-
лини субјекта, овај став се мора сматрати универзалним. Ово би би-
ло чак очигледниде када би се, као што предлажемо, термини одре-
ђен и неодређен употребљавали уместо термина универзалан и пар-
тикуларан. Ипак, пошто у таквим ставовима тврдимо нешто о
једној јединој појединачности, традиционална логика их понекад
означава као сгшГуларне. Али, сингуларни ставови се морају класи-
фиковати као универзални, по традиционалној анализи. И т к , тана-
шда анализа не може да се задовољи таквим закључком. Чак и не-
образовани људи нејасно осећају да постоји разлика у форми између
ставова Д р Смит је особа од поверења и Сви лекари су особе од
поверења, иако традиционална логика оба става сматра универзал-
ним. Модерна логика поткрепљује ово осећање п о к а ззју ^ јасно да
ови ставови заиста илуструју различите логичке форме. Па ипак, за
многе циљеве никаква штета не настаје ако заједно с традицио-
налном логиком сматрамо да и један и други имају исту структуру.
68 ЛНАЛИЗА СТАВОВА

Квалитет
Друга класификацрђа категори^жих ставова односи се на н.ихов
квалитет. У ставу Све змије су отровне предикат се придаје субјек-
ту. За став се зато каже да је афирмативан. У ставу Ниједна демо-
кратија није пријатна пориче се нешто о субјекту. За став се зато
каже да је неГативан. Ако категорички став схватимо као релацију
између класа индивидуа, афирмативни став тврди да је једна класа
или део једне класе укљунен у другу класу, док негативни став тврди
да је једна класа или део једне класе искључен из друге класе. Следи
да се негација, знак квалитета, мора схватити као да карактерише
копулу, а не субјект или предикат.
Како бисмо класификовали став Сви Грађани нису паСприоти!
Изгледа да је то негативни став, а изгледа да ознака квантитета по-
казује да је универзалан. Али, премда може да се интерпретира као
да се тврди како Ниједан Грађанин није патриота, он такође може
да се интерпретира као да пориче став Сви Грађани су патриоти,
или као да тврди како Неки Грађани ннсу патриоти. Изрази у који-
ма се употребљава "Сви ... нису", као у претходном ставу, или као у
ставу Све што сија није злато, битно су двосмислени. У таквим слу-
чајевима морамо одредити шта се под њим подразумева, а онда да
их изразимо у недвосмисленој форми.
На основу квантитета и квалитета можемо, дакле, да разли-
кујемо четири форме категоричких ставова. Сви трезвењаци су
краткоГ века јесте универзално-афирмативни став и симболизује се
словом А. Огав Ниједан политичар није пакостан јесте универзал-
но-негативан и симболизује се са Е. Неки професори су мека срца
јесте партикуларно-афирмативан став и симболизује се са /. Огав
Неки пшГани нису Глупи јесте партикуларно-негативан и симболизу-
је се словом О. Слова Д и / употребљавала су се традиционално за
афирмативне ставове (они су два прва самогласника у речи а^ггто);
док Е и 1 симболизују негативне ставове (они су самогласнициу речи
пе^о).

Ексклузивни и ексцептивни ставови

У ставовима Само су рђави људи срећни, Само су лењивци сиро-
машни, Нико изузев дивљака није здрав нешто се приписује нечему
другом на ексклузиван начин. Због тога се они зову ексклузивни
ставови. Такве ставове традиционална логика своди на канони^ши
облик за категоричке ставове. На пример, став Само су рђави људи
срећни тврди исто што и став Свн срећни појединци су рђави. Сгав
Нико сем јунака не заслужује праведност тврди исто што и став
Сви они који заслужују праведност јесу јунаци. Став Нико изузев
 Т р а д и ц и о н а л н а ана лиза с та во ва 69

студената завршне Године није достојан избора тврди исто што

и став Сви они који су достојни избора јесу студенти завршних
Година.
У ставовима Сви студенти, изузев студената прве Године,
моГу да пуше, Сви, изузев шачице људи, били су убијени, Ниједно де-
[пе не може да уђе ако Га не прати родитељ пориче се предикат за
неки део денотације субјекта. Они се због тога зову ексцептивни
ставови. Тако став Сви студенти, изузев студената прве Године,
моГу да пуше може да се сведе на став Од студената само сту-
денти прве Године не моГу да пуше. Отуда горњи ексцептивни став
може да се изложи као следећи А став: Сви студенти који не смеју
да пуше јесу студенти прве Године.

Раздељеност термина
Сада ћемо увести један нови технички термин. Рећи ћемо да је
један термин неког става раздељен када се помињу сви појединачни
случајеви који су њиме означени; с друге стране, за један терЈ^шн ће
се рећи да је нераздељен када се помиње неки неодређени део по-
јединачних случајева које он означава.
Одредимо сада који су термини у сваком од четири типа кате-
горичких ставова раздељени. Очигледно је да је у универзалним
ставовима термин субјекта увек раздељен, док је у партикуларним
ставовима субјект нераздељен. Шта је с терминима предиката? Да
ли се у ставу Све судије су праведне помињу сви појединци који су
означени изразом "праведни"? Јасно да не, зато што став не пружа
никакво обавештење да ли су сви праведни појединци судЈ^е или
нису. Отуда је предикат у А ставовима нераздел^ен. Сличан закљу-
чак је истинит за / ставове. М ожемо, према томе, закључити да
афирмативни сгавови не раздељују своје предикате.
Да ли исто стањ е ствари важи и за негативне ставове?
Размотримо став Ниједан полицајац није леп. Овај став тврди не
само да је сваки појединац који је означен термином "полицајац" ис-
кључен из класе која је означена термином "полицајац" искључен
из класе која је означена термином "лепи" већ такође да су сви
појединци друге класе такође искључени из прве. Отуда је пр>едикат
у Е ставовима раздељен. Сличан закључак важи за О ставове. Тако у
ставу Неке моје књиге нису на овој полици један неодређени део
класе субјекта искључен је из и^еле класе која је означена предика-
том. Читалац ће ово јасно видети ако се запита који део означене
полице мора да истражи како би се уверио у истинитост става.
Очигледно, није довољно испитати само један део књига на полици;
морамо испитати све књиге на полици. Предикат је отуда раздељен.
70 АНАЛИЗА СТАВОВА

Наше истраживање можемо укратко изложити ако забележимо

да универзални ставови раздељују субјект, док га партикуларни ста-
вови не раздељују. С друге стране, предикат је раздељен у негатив-
ним ставовима, али је нераздељен у афирмативним.
Појам раздељености термина игра значајну улогу у традицио-
налној логици и представља основну идеју у теорији силогизма.
Читаоцу се због тога саветује да се с тим потпуно упозна. Ипак, мо-
жемо узгред забележити да предикативна анализа ставова, заједно с
идејом о раздељености, понекад води незграпним резултатима.
Тако је на основу традиционалне анализе став Сократ је био зату-
басто-прНастоГ носа универзалан; његов субјект мора да буде раз-
дељен, пошто се затубасто-прћаст нос приписује читавом појединцу
Сократу. Па ипак док од других универзалних ставова, као што је
став Сва деца су похлепна, може да се добије одговарајући партику-
ларни став у којем је термин "деца" нераздељен, за сингуларне ста-
вове не могу да се нађу такви одговарајући ставови. Јер, ни под ка-
квим околностима термин "Сократ" не може да буде нераздељен.
Ми ћемо наћи друге аспекте у којима универзални и сингуларни ста-
вови у традиционалној логици нису симетрично раздељени.

Представљање дијаграмом
Структура четири типа категоричких судова може да се изложи
на непосреднЈџи начин ако усвојимо извесна конвенционална пред-
стављан>а дијаграмом. Били су измишљени многи методи да се то
уради, од којих су неки били намењени различитим циљевима.
Најранији се приписује Ојлеру, швајцарском математичару из осам-
наестог века. У низу писама немачкој иринцези, поучавајући је
из елемената наука, он је употребио просторне односе двају кругова
да означи логи^псе релацрђе између субјекта и предиката. Ојлерови
кругови су се од тада увек употребљавали у логичким текстовима.
Ми ћемо извршити незнатну модификацију његовог метода. Чита-
лац пак мора бити упозорен да дијаграми морају бити помоћ, која се
састоји у употреби просторних представа да би се разумеле релације
које никако нису просторне.
Сложимо се са следећим конвенцијама. Круг нацртан пуном
линијом показиваће раздељен термин; круг нацртан (делимично
или цео) испрекиданом линијом представљаће нераздељен термин.
Круг нацртан у другом кругу показиваће укључивање једне класе у
другу; два круга потпуно један изван другог показиваће узајамно
искључивање двеју класа, а два круга која се пресецају представља-
ће или неодређено делимично укључивање или неодређено дели-
мично искључивање.
 Тр а д иц и о на л н а а н а л и з а с т а в о в а 71

Четири релације између класа "чистачи улица" и "сиромашни

појединци", које карактеришу четири категоричка става (у којима
је прва класа субјект), онда могу да се представе дијаграмом као
цгго је то учињено на овој страни.
Круг 5 представља класу "чистачи улица" (субјект), а круг Р
класу "сиромашнипојединци" (предикат).

N
\
1
/

Ове дијаграме ипак можемо да испитамо с нешто друкчијег гле-

дишта. Сваки став се прећутно односи на неки контекст у чијим
оквирима он има смисла. Тако се став Хамлет је убио Полонија од-
носи на Шекспиров комад. Назовимо област на коју се став односи
универзумом Говора и представимо га на дијаграму правоугаоником.
Сада ће читалац приметити да две класе, заједно са својим нега-
цијама, дају четири, и само четири комбинације. (Под негацијом
класе подразумева се све у универзуму говора, изузев те класе.) На
пример, у универзуму говора који је ограничен на људска бића има
људи који су и чистачи улица и сиромашни (симбрлизовано као 5 Р),
или који су чистачи улица а нису сиромашни (5 Р), или нису чистачи
улица а сирои^ипш су (5 Р), или који нису ни чистачи улица нити су
сиромашни {5 Р). Универзум говора је тако подељен на четири
могућа одељка. Ипак, обично неће сви могући одељци садржати по-
јединце као чланове. Који одељак има чланова, а који их нема, зави-
си од тога шта се тврди ставовима који се односе на тај универзум
говора.
Нацртајмо дијаграм за четири врсте категоричких ставова још
једанпут, али овога пута тако да показују која врста појединаца
треба да се налази у сваком одељку. Читалац треба пажљиво да
прибележи који од могућих одељака недостају, а за које се тврди да
садрже чланове. (Погледајте горњи дијаграм.)
72 АНАЛИЗА СТАВОВА

Испод сваког правоугаоника пишемо карактеристично тврђење

сгава које он пред^авља. Тако Д1ђаграм за А ста^ове показује да не-
достаје одељак 5 Р. То се показује стављањем 5 Р = 0, где 0 значи да
овај могући одељак класе не садржи ниједан члан. Отуда став
Сви нистачи улица су сиромашни тврди да у његовом универзу-
му говора нема појединаца који су и чистачи улица и који нису
сиромашни.
На дијаграму за / ставове не недостаје ниЈедан одељак. Али, ако
питамо шта тврди став Неки чистачи улица су сиромашни, нала-
зимо да он не каже, на пример, да постоје појединци који јесу чи-
стата улица а нису сиромашни (нека се читалац сети шта смо раније
рекли о значењу речи "неки"). Он не каже да сваки одељак има је-
дног члана. То је јасно из диЈаграма, пошто чињеница да су кругови
делимично нацртани испрекиданим линијама допушта могућност да
одељци ограничени испрекиданим линијама моГу да "нестану" или
да буду празни. Минимум значења које став саопштава јесте да
класа појединаца који су чистачи улица и сиромашни није празна. То
се показује ставл,ањем 5 Р ^О , што значи да класа обележена са5 Р
није лишена чланова. Читалац треба да брижљиво проучи остале
дијаграме. Он ће наћи да је анализа ЕтлО ставова слична одговара-

1 - Л - ^

___ . Х Ч

Егзистенцијално значење категоричких ставова

Ако сада упоредимо дијаграме, открићемо да постоји приметна
разлика између универзалних и партикуларних ставова. Универзал-
ни ставови не тврде егзистенцију нечег појединачног, већ просто
поричу егзистенцију извесне врсте појединачног. Партикуларни
ставови заиста не поричу егзистенцију нечега, већ просто тврде
да извесне класе стварно имају чланове. Отуда универзални став
 ________________ Т р а д и ц и о н а л н а ана лиза с тавова_____________ 73

Сви чистачи улица су сиромашни значи само ово: Ако је неки Поје-
динац чистач улица, онда је збоГ тоГа сиромаиган. Тиме се не каже
да стварно постоје појединци који су чистачи улица. С друге стране,
партикуларни став Неки чистачи улица су сиромашни значи да
постоји бар једна особа која је у исто време чистач улица и сиро-
машна.
Ми ћемо унеколико антиципирати каснију дискусију излажући
ствар овако: Универзални став Чистачи улица су сиромашни треба
интерпретирати као да тврди: За све случајеве или вредности X, ако
је X чистач улица, онда је X сиромашан. Партикуларни став Неки
чистачи улица су спромашни треба интерпретирати као да тврди:
Постоји једно X ишко да је X чистач улица и X је сиромашан. На тај
начин се припремамо да схватимо зашто модерна логика налази не-
достатке у класификовању става као што је Наполеон је био војник
заједно* са ставовима као што је став Сви Французи су војници.
Овај други, видели смо, кад се анализира, значи: За све случајеве
или вредности X. ако је X Француз, онда је X војник. Први, с дру-
ге стране, не може да се интерпретира на овај начин. На ово ће-
мо се ускоро вратити.
Закључак до којег смо дошли, да универзални ставови не импли-
цирају постојање шдедног случаја који их верификује, док га парти-
куларни ставови стварно имплицирају, несумњиво ће читаоцу изгле-
дати парадоксалан. (Заиста, потребна је потпунија дискусЈђа него
што можемо предузети да бисмо разјаснили колико је овај закљ)^ак
ствар конвенције, а колико смо на њега принуђени логичким раз-
матрањима.) Ч италац ће можда навести ставове као што је став
Сви пси су верни и упорно доказивати да они имплицирају егзи-
стенцију паса. Сада се може стварно десити да читалац, тврдећи став
Сви пси су верни, хоће такође да тврди став Постоје пси. Али, он
онда треба да запази како изриче два одвојена и различита тврђења.
Али, став Сви они који су ослобођени Греха моГу да бацају камење
очигледно не имплицира да стварно постоји иједан појединац који је
ослобођен греха. Универзални став може просто бити хипотеза о
некој класи за коју знамо да не може имати ниједан члан.
Тако Њутнов први закон кретања утврђује: Сва тела на која не
делују силе заувек остају у свом стању мировања или једноликог
праволинијског кретања. Да ли ће читалац тврдити како овај став
утврђује егзистенцију неког тела које није под утицајем неке силе
која делује? Треба само да га подсетимо на закон гравитациЈе,
према којем сва тела привлаче једно друго. Оно што Њутнов први
закон заиста тврди јесте хипотеза да ако на неко тело не би делова-
ле силе, оно би заувек остало у свом стању мировања или једноли-
ког праволинијског кретања. На исти начин пршпџш полуге утвр-
74 АНАЛИЗА С ТА В О В А

ђује шта би се десило када би полуга била савршено чврсто тело; он

не тврди да такво тело постоји. Заиста, размишљање о принципима
наука чини потпуно јасним да универзални ставови о науци увек
функционишу као хипотезе, не као искази о чињешшЈ!, који тврде
постојање појединачносги које су њени случајеви. Истина је, нарав-
но, да када не би било имшшкација универзалног става, он би био
некорисган за науку која се бави чињеницама. Такође је истина да
значење универзалних ставова захтева бар моГуће чињенице. Али,
ми не можемо да изједначимо апстрактне могу^осги, које су озна-
чене универзалним сгавовима, са сгварним егзисгенцијама, у којима
су те могућносги укинуте, или се комбинују с другим могућносгима.
Тако је инерција фаза сваког механичког деловања, иако се у при-
роди не може наћи шђедан случај инерц^ђе по себи. Принцип полуге
важи у оној мери у којој су тела стварно чврсга, чак и ако не посгоји
ниједан случај чисге чврсгоће, одвојено од других својстава тела.
Ово можемо посматрати из другог угла. До сада смо расправл>а-
ли као да ставови утврђују релације између класа појединачног.
Али, видели смо (сграна 65-^) да се сгавови могу интерпретирати
као да утврђују везе између атрибута. Када се сматра да универзал-
ни ставови не имплицирају постојање ма које појединачности, онда у
први план долази управо интерпретација помоћу консгантних рела-
ција између атрибута.
Треба, коначно, запазити да посгавл>ајући питања о егзистенци-
јалном значењу, значење термина не ограничавамо нужно на физи-
чки свет. Када питамо "Да ли је Зевс имао кћер?" или "Да ли је
Хамлет стварно био луд?", ми не посгавл>амо питање о физичком
постојању, већ о постојању појединаца у оквиру једног универзума
говора који контролишу извесне претпоставке као што су искази о
Хомеру или Шекспиру. Појединац за кога се тако може рећи да
"посгоји" у једном универзуму говора може да нема егзистенцију у
другом универзуму говора. Огав Самсон је чист мит пориче егзи-
стенцију Самсона у универзуму аутентичне историје, али, очигле-
дно, не и у области библијске митологије.
Када се, дакле, у формалној логици каже да универзални ставови
не имплицирају, док партикуларни заиста имплицирају егзисгенцију
случајева, читалац може наћи за сходно да ово интерпретира (бар де-
лимично) на основу различитих функцгђа које сваки тип сгавова врши
у научном истраживању. Баш као што не можемо исправно закљу-
чргги да је истинит један сгав о неком предмету поок^атрања на основу
премиса које не садрже сгав добијен посматрањем, тако не можемо
закључити да је партикуларан сгав исгинит само на основу универ-
залних премиса, ако, у ствари, прећутно не узмемо за исгину посто-
јање чланова класа које су означене терминима универзалног сгава.
 С л о ж е н и , про ст и и г е н е р а л н и с тавови 75

^ 3. Сложени, прост и и Генерални ставови

Анализа ставова је до сада била ограничена на оне ставове који
имају категоричку форму. Али, логичке релахџде важе између ком-
шшковашђих форми ставова. Размотримо следеће:
1. Тежина В једнака је тежини С.
2. Линије АВ и СО су паралелне.
3. Ако су углови АРС, ССР неког четвороугла већи од два права
угла, остали углови ВРС, ОСР мањи су од два права угла.
4. Збир унутрашњих углова на истој страни једнак је, већи је или
мањи од два права угла.
Упоређивање првих двају ставова с последња два показује да
други скуп садржи ставове као компоненте или елементе, док први
скуп не садржи. Тако ставови Углови АРС, ССР већи су од два права
уГла и Збир уГлова на једној истој страни једнак је двама правим
уГловима и сами су ставови који су компоненте у 3. и 4.
Применимо карактеристику сложен на све сгавове који садрже
друге сгавове као компоненте. Али, читалац мора бити обавештен
да форма једне реченице не показује увек врсту става коју она изра-
жава. Подсетимо га на дискус1ђу на крају прошлог одељка, где је на-
прављена анализа категоричких ставова.

Сложени ставови
Могу се разликовати четири типа сложених ставова. Сваки тип
повезује ставове на карактеристичан начин.
1. Размотримо став А ко се објави рат, цене скачу. Ми смо се
споразумели да став који почиње са "ако" зовемо антецеденсом
(^Ако се објави рат), а став који почиње са "онда" (Цене скачу) кон-
секвенсом. Понекад се речца "онда" изоставл>а, али се у таквим слу-
чајевима прећутно подразумева. Сложени став који везује два става
помоћу релације изражене са "ако ... онда" зове се хипотетички
или 1шпликативни став.
Када се тврди да је хипотетички став истинит, шта под тим под-
разумевамо? Ми, јасно, не мислимо да тврдимо истинитост антеце-
денса, нити истинитост консеквенса, иако оба могу стварно бити
истинита. Оно што желимо да тврдимо јесте то да ако је антецеденс
истинит, консеквенс је такође истинит, или, другим речима, да су
ова два става тако повезана да антецеденс не може бити истинит, а и
да консеквенс не буде такође истинит. З а хипотетички став се по-
некад каже да изражава сумњу. Али, то је погрешан начин каракте-
рисања таквог става. Ми заиста можемо сумњати да је Рат обја-
вљен, али кад тврдимо хипотетички став, ми не сумњамо да Цене
скачу ако се објави рат.
76 А НЛ Л И З А С Т А В О В А

Антецеденс и консеквенс хипотетичког става могу и сами да

буду сложени ставови. Анализа ставова у погледу њихове логичке
форме биће, дакле, олакшана ако употребљавамо специјалне сим-
боле, нарочито измишљене да представе логичку форму. Договори-
мо се да ће апостроф стављен иза заграде означавати порицање или
неГацију става који је у њој садржан; отуда став Нетачно је да је
Чарлс I умро у кревету може да се напише ( Чарлс I је умро у кре-
ветуУ. Заменимо такође вербалне симболе ("ако ... онда") идео-
графским симболом з . Хипотетички став Ако Чарлс / није умро у
кревету, онда му је одрубљена Глава онда може да се напише
( Чарлс I је умро у к р евет у)'и (одрубљена му је Глава).
2. Размотримо даље став Или су сви људи себични, или не знају
своје сопствене интересе. Релација што везује ставове који се упо-
ређују изражава се са "или ... или". Ми ћемо саставне сгавове звати
алтернант 1ша, а сложен став алтернативним ставом.
Шта намеравамо да изјавимо тврдећи алтернативни сгав? Ми не
желимо да тврдимо истинитост или лажност било којег алтернанта:
не кажемо Сви љ уди су себични, или Ниједан човек не зна своје
сопствене интересе. Све што ми стварно тврдимо јесте да је бар
један од алтернаната истинит.
Намеравамо ли да кажемо, ипак, да оба алтернанта не моГу бити
истинита? Употреба речи у свакодневној конверзац1ђи у том погле-
ду варира. Уводник који сумира економску ситуацију алтернатив-
ним ставом Ова земља или ће прихватити планирање у национал-
ној привреди, или се револуција не може избеНи обично би се узео
као да зната да само једна алтернатива мора бити истинита, али не и
обе. С друге стране, када кажемо Он је или будала или хуља, ми не
мислимо да искључимо м ог>^ост да су обе алтернативе истините.
Ради недвосмислености ми ћемо усвојити интерпретацију по ко-
јој се таквим ставом тврди минимум. Убудуће ће се подразумева-
ти да је алтернативни став онај став у којем је бар једна алтерна-
тива истинита, а можда и о б е '
Подесно је увести спецЈцални симбол за релацију која се
изражава са "или ... шш". Ми ћемо употребљавати симбол V између
алтернаната да бисмо изразили ову релацију. Сгав Он је или луд или
хуља онда може да се напише {Он је луд) V {Он је хуља).
3. Размотримо затим сложени став Месец је пун и Венера је
јутарња звезда. Релација која повезује саставне ставове јесге свеза
"и". Ми ћемо такве сложене ставове називати конјунктивним
ставовима, а њихове компоненте конјунктима.

У литератури се могу наћи обрнута одређења; оно што се у овој кн>изи нази-
ва алтернативним сгавом други аутори називају дисјунктивним ставом, а дис-
јуиктивни став (у овој књизи) називају алтернативним сгавом или алтерна-
тивном негацијом. - Прим. прев.
 С л о ж е н и , простн и г е нерални ставови 77

Шта тврди један когдунктивни сгав? Очигледно, он не тврди са-

мо истинитост сгава Месец је пун и исгинитост става Венера је ју-
пшрња звезда узетих посебно; он тврди истинитост конјунката узе-
тих заједно. Отуда, ако је један од конјунката лажан, конјунктив-
ни став мора и сам бити лажан. Конјунктивни став се мора сма-
трати једним ставом, а не збиром неколико ставова.
Ми ћемо употребити специ]'ални симбол за релацију која се изра-
жава са "и". Тачка (■) између ставова од сада ће представљати кон-
јункцију. Тако став Месец је пун и Венера је јутарња звезда може да
се напише {Месец је пун) ■(Венера је јутарња звезда).
Читалац се може запитати каква појмљива употреба ко 1ђзшктив-
ног става може да буде у закључивању. Конјунктивни став, може он
тврдити, никада не би могао да се наведе као сведочанство за неки
од својих конјунката. Тако, ако сумњамо у исгинитост става М ој
сат ради тачно, да ли ћемо као сведочанство навести ко 1ђунктивни
став Мој сат ради тигчно и сви механизми на опруГу подврГнути су
к л 1шатск 1 ш утицај 1ша? Очигледно је да је теже установити исти-
нитост једног конјунктивног става него установити истинитост
једног од његових конјунката.
Ипак, можемо одговорити да се из ко^чунктивног става може за-
кључити нешто што се не може закључити само из његових конјун-
ката. Ш тавише, порицање конјунктивног става даје став који је
крајње користан у закључивању. Заиста, порицање ко 1ђункгивног
става даје четврти трш сложеног става. Тако негацрда става Мој сат
ради тачно и сви механизми на опруГу подложни су климатсшш.
услов 1ша гласи Није истина и да мој сат. ради тачно и да су сви
механизми на опруГу подложни кл 1шатск 1ш услов 1ша. Ово значи
да бар један од саставних ставова Мој сат ради тачно и Сви меха-
низми на опруГу подложни су кл 1шатскгш услов 1ш а мора бити ла-
жан. Ми ћемо порицање или негацЈђу конјунктивног става назвати
дисјунктившш ставом, а његове компоненте дисјунктишл. Пошто
конјунктивни став тврди да су оба његова конјункта истинита, ње-
гова негација, која је дисјунктивни став, тврди да је бар један од
дисјунката лажан. Не могу бити истинита оба дисјункта.
Видели смо да у свакодневној конверзац^ди алтернанти у једном
алтернативном ставу могу да се узму као да се узајамно искључују.
Тако у ставу Он је или момак или је ожењен исгинитост једног ал-
тернанта искључује истинитост другог. Такви алтернативни ставови
прећупшо тврде и дисјунктивни став. Поигго уобичајено значење
става Он је момак или је ожењен укључује у себе "Он не може бити
и једно и друго", може се изразити овако: [{Он је момак) V (Он је
ожењен)] ■[(Он јемомак) ■{Он је ожењен)]'.
78 АНАЛИЗ Л С Т А В О В А

Применимо сада ове дистинкције да бисмо изразили логичку

форму неких сложених сгавова. Размотримо следећу аргументацију;
ако се свака посебна расна група карактерише различитом култу-
ром, онда или се све нације разликују једна од друге по култури, или
се националне разлике не поклапају, у целини или делимично, с ра-
сним разликама. Али, нити је истина да различите нације имају по-
себне културе, нити је истина да се националне разлике не по-
клапају ни у којем погледу с расним разликама. Отуда није исти-
на да свака раса има посебну културу.
Употребимо слова р, г да озна^шмо следеће саставне сгавове у
овој аргументацији:
р = Свака посебна расна група карактерише се посебном културом.
д а Све нације се разликују по култури једна од друге.
г = Националне разлике се не поклапају у целини, или делимич-
но, с расним разликама.
Премисе и закључак аргументације могу, дакле, да се представе
овако:

1} ) д 'г ’
с)р'
Сваки од ставова а,1?ис има различиту логичку форму од друга
два става, а симболика помаже да се та разлика истакне. Исправ-
носг аргументацЈде зависи од структуре или форме ставова а ,к и с ,
пошто закључак следи из премиса само ако је истинито следеће:
^ (а • ^>) 3 с
Читалац треба да запази како се може повући важна дистинкци-
ја између релације коју антецеденс једног хипотетичког става има
према свом консеквенсу (као у ставу а) и релациде коју имају преми-
се једне исправне аргументацрде према закључку (као у (ђ. За прву
релацЈђу мора да се наведе материјално (или чињеничко) сведочан-
ство, док је за релацију између премиса и закључка такво сведочан-
сгво и ирелевантно и немогуће, пошто ова друга релација важи само
када је један од повезаних термина логички Ш1и аналитички садр-
жан у другом. Ове две релације ипак имају једну заједничку црту,
наиме да ниједна не важи када је антецеденс или премиса истинита,
а консеквенс шш закључак лажан. То је она заједничка црта која је
означена са "ако ... онда", или з . Читалац треба да се чува гре-
шке да претпостави како две ствари које су на неки на^пш слич-
не не могу бити несличне на неки други начин, или да две ствари
које су на неки начин различите не могу такође да буду сличне
на други начин.
 С л о ж е н и , про с т и и г е не р а л ни с т а в о в и 79

Прости сгавовн
Рашчлањавање сложених ставова на саставне елементе, очигле-
дно, припада логици. Али, рашчлањавање једне реченице на њене
вербалне елементе посао је граматичара. Логички, ставови претхо-
де речима у том смислу што ставови нису произведени спајањем
ре^ш - него значење речи може да се изведе само из неког ставног
контекста. На крају, значење речи одређује се елементарним ставо-
вима у форми Ово је Гомољица, Ово је загаситоцрвена боја и слич-
но, где реч "ово" може да се замени неким показивањем, покре-
тима. Али, док се ставови не могу рашчланити на вербалне кон-
ституенте, обраћање пажње на ове последње често је од помоћи
при анализирању или класификовању ставова у логичке сврхе.
Размотримо следеће ставове:
1. Архимед је био скроман.
2. Архимед је био математичар.
3. Архимед је био већи математичар од Еуклида.
Према традиционалном учењу сваки од ових сгавова је катего-
рички став и његове компоненте су субјект, предикат и копула која
их повезује; било који став, као што је Архимед је волео матема-
тику или Архшлед је трчао наг кроз улице вичући “Еурека!" треба
анализирати претварајући га у Архимед је био човек који је волео
математику, или Архсшед је био човек који је трчао наг и тако
даље. Можемо се запитати да ли такве трансформац 1ђе унеколико
не мењају значење. Али, у сваком случају могуће је анализирати
ставове на начин који је друкчији од традиционалног. Тако, употре-
бљавајући као модел став који је дат горе, можемо сматрати да сва-
ки став тврди како је неки објект члан једне класе. Сгав 1. би тада
тврдио да је Архимед био члан класе бића која се називају скромни-
ма, а став 3. би тврдио његову припадност класи математичара ве-
ћих од Еуклида. Овај други начин анализе у вези је с првим на^шном,
као што је екстензионалистичко схватање у вези с интензионали-
сгичким схватањем.
Потпуно различит начин анализирања ставова јесте да се они све-
ду на тврђење о некој релацији између најмање два објевста. Тако
наш први став тврди једну релациду између Архимеда и скромности
(релација супсганција-атрибут), наш други став утврђује релацију
која се може назвати релацијом припадања класи, између Архимеда
и класе математичара. Ставови као што је став Архимед је реишо
Хиеров проблем могу на тај начин да се сведу на ставове као што је
Архимед је био у релацији реишваоца према Хиеровом проблему.
Сада је скоро јасно да се ни за један од ових облика анализе не
може тврдити да је једини; као ни да се ови облици међусобно ис-
80 АНАЛИЗ А С Т А В О В А

кључују. Па ипак, сваки од ових облика анаЈШзе испуњава неке за-

датке боље него друга облици. Изгледа скоро извештачено рећи да
је у сгаву Аутор Мегбета је аутор Хамлета, "аутор Хамлета"
атрибут "аутора Мегбета". Изгледа погодније посматрати га као
тврђење релације идентитета денотације, упркос разлици у садржају
или конотацији. Изгледа како је од непосреднијег логичког значаја
запазити да ако не успемо да правимо разлику између ставова који
изражавају припадност класи и оних који симболишу неку другу
релацију, не схватамо нешто што се односи на природу импликаци-
је. Тако, док су неке релаци^е транзитивне, релац 1ђа припадности
класи Шђе транзитивна. Архчмед је био већи математичар од
Еуклида, а Еуклид је био већи математичар од Аристотела им-
плицира да је Архшлед био већи математичар од Аристотела.
Али, сгав Архимед је био члан Града-државе Сиракузе, а Град-држа-
ва Сиракуза била је члан Грчко-картаГинскоГ савеза не имплицира
да је Архгшед био члан Грчко-картаГинскоГ савеза.
У Поглављу VI ћемо предузети систематичшђе проучавање ре-
лација између класа и логичких својсгава релације уопште.

Генерални ставови
Размотрите став; Сви математнчари су спретни лоГичари.
Нрђе подесно сматрати овај став ставом предикативног типа, јер он
не приписује неки карактер или својство неком појединцу. Нити он
тврди да је неки појединац члан једне класе. Ниги би било тачно
рећи да он тврди релацкгју између два појединца или више поједина-
ца. Оно што он тврди јесте специфична релацвда укључивања из-
међу двеју класа. Ставови који се баве релацЈђама између класа, то
јест потпуним или делимичним укључивањем (или искључивањем)
једне класе у другу зову се Генерални ставови. Већ смо показали ка-
ква треба да буде права анализа таквих ставова, расправљајући о
категоричким ставовима у претходном одељку. Дођимо сада до
истог закључка нешто друкчијим путем.
У низу Архимед је био математичар, Еуклид је био математи-
чар, Птоломеј је био математичар сви ставови имају исту форму.
Они се разликују само по томе што имају различите термине као
субјекте. Испитајмо сада израз "X је математичар". То није став,
зато што не може да буде истинит или лажан. Али се из њега могу
добити ставови замењивањем подесних вредности за х. Сви овако
добкдени ставови имаће исгу форму. Израз који садржи једну или
више променљивих, или који изражава став када се променљивима
дају вредности, зове се ставна функција.
Можемо мењати не само субјект већ и друге термине сгавова.
Мењајући релац^ђу у ставу Један римски војник је убио Архимеда,
 С л о ж е н и , прости и г е нерални с т а во ви 81

можемо добнгги став Један римски војник је хвалио Архимеда, Рим-

скн војник је Говорио Архимеду, Архимед је био нећак једноГ р 1Ш-
скоГ војника и тако даље. Ако релацију представимо променљивом
ц, добЈЉемо ставну функцију: Архимед К један римски војник. (Ово
треба читати: Архимед је у односу К према једном римском војни-
ку.) На тај начин, допуштајући да термини и релације у једном ставу
варирају и представљајући их променљивама, у стању смо да изло-
жимо логичку форму или структуру на прецизан начин.
Када тврдимо став Сви математичари су извежбани лоГичари,
оно што мислимо јесте то да је било који појединац, ако је матема-
тичар, извежбан логичар. Ми стварно тврдимо импликацију између
бити математичар и бити извежбан логичар. То се може изразити
као импликац 1ђа између ставова који су добијени из ставних функ-
1Џ^а овако:
[За све вредности х (х је математичар) з (х је извежбан логи-
чар)], где знак показује, као и обично, релацију "ако... онда" изме-
ђу сгавова који се добијају из ставних функција давањем вредноста
за X.
Ставови овог типа, који тврде укључивање (или искључивање)
једне класе у другу (или из друге), аналогни су на неки начин сло-
жешш ставовима. Њих, дакле, не треба мешати са ставовима који
изражавају укључивање чланова у класу. Јер, релац 1да укључивања
чланова у класу, као што смо видели, ннде транзитивна, док је рела-
ција укључивања класе у класу транзитивна. Тако, ако Сви матема-
тичари су извежбани лоГичари, а Сви извежбани лоГичари су
професори колеџа, можемо исправно да закључимо Сви матема-
тичари су професори колеџа.
Изразимо сада сваку од ове четири врсге категоричких ставова
овом новом нотацијом.
1. Став Сви студенти су независни мислиоци еквивалентан је
изразу [За све х (дсје студент) =з (д: је независан мислилац)].
2. Огав Ниједан сп1удент није независан мислилац еквивалентан
је изразу [За све х (дгје студент) з (д: је независан мислилац)'].
3. Огав Неки студенти су независни мислиоци еквивалентан је
изразу [Постоји једно х тако да (д: је студент) • (д: је независан мисли-
лац)].
4. Став Неки сшудениш нису независни мислиоци еквивалентан
је изразу [Постоји једно х тако да (д: је сгудент) • (х је независан ми-
слилац)'].
Два универзална става (1 и 2) о^шгледно имају логичку форму
потпуно различиту од два партикуларна става (3 и 4), док су сва
четири става различита по форми од предикативне форме ставова.