XV.

МЕРЕЊЕ

§ 1. Сврха мерења
Много обичних послова које свакодневно вршимо зависе од
тога да ли смо у стању да разликујемо само оне квалитете или
особине које су прил№шо оштро разграничене једна од друге. Овај
дан је "хладан", због тога облачимо своје капуте; овај други дан је
"топао", због тога их скидамо. Овај јастук је "тврд"; замењујемо га
другим који је "мек". Нека јела су "слатка", друга су "кисела", и ми
их бирамо према томе која више волимо.
Ипак, често је нужно, чак и у свакодневном животу, доносити су-
дове о квалитетима који нису тако оштро разграничени један од
другог. "Идите на курс професора А уместо на курс професора Б",
може неко да нам каже: "П роф есора А ћете лакше разумети од
професора Б". "Путујте обичним возовима; они сумање претрпани
од подземне железнице." "Купујте кафу марке Х\ она је свежија од
кафе марке У". Такви налози су за нас од значаја, јер, упркос одсу-
ства јасно обележених разлика, ми ипак одмах схватамо разлику
између "бити лако разумљив" и "бити теш ко разумљив", између
"претрпаног воза" и "воза који није претрпан", између "бити свеж"
и "бити устајао". Такође, у наукама ставови који тврде да постоје
квалитативне разлике јесу први плодови истраживања. Да се пла-
нете окрећу око звезда некретница, да се гвожђе шири када се за-
греје, или да деца личе на своје крвне сроднике - примери су таквих
квалитативних ставова.
Ипак, у свакодневном животу и у наукама често је неопходно за-
менити ставове који просто тврде или поричу квалитативне разлике
ставовима који на прецизшци начнн показују степен таквих раз-
лика. Неопходно је тако поступити у интересу прецизности исказа,
као и у интересу откривања обухват них принципа, помоћу којих
предмет истраживања може да се схвати као систематски повезан.
На тај начин можемо веровати да ове године има више незапосле-
ности него прошле, или да су зиме у време нашег детињства биле
оштрије него оне током прошлих неколико година. Али, може бити
важно знати колико је већа незапосленост или колико су зиме по-
стале мање оштре; јер ако можемо да изложимо разлике помоћу
ступњева у разликама, не само да се чувамо грешака од пренагље-
ности, сирових утисака, него такође полажемо темеље за адекватно
засновану контролу означених промена. Исто тако, у наукама жели-
мо да знамо колико су планете од нас удаљене, колико брзо се
 Сврха мереп.л 305

крећу, колико се гвожђе шири под познатим условима загревања и

колико је велик степен сличности између различитих чланова у
крвном сродству. Такво обавештење нам даје велику практичну
контролу над предметом који се проучава; оно такође омогућује
формулисање принципа о том предмету који се могу недвосмислено
потврдити.
Теоријски и практични разлози нас стога наводе да квалнта-
тивне разлике заменимо квантипштивним. Квантитативним дис-
тштаџчама служе се многи људи који би били неспособни да пруже
адекватну анализу онога што такве дисгинкц^е значе или да обја-
сне како могу бити оправдане. Мајка која каже својој пр1датељици:
"Мој Џони је за главу виши од вашег Фрешађа" врло вероватно ни-
када није размишљала о тешкоћама у анализирању значења њеног
суда. Када би морала да пружи разлоге за своје тврђење, она би мо-
гла да постави дечаке окренуте леђима једног према другом и да
"гледањем" запази како Џони надвисује Френкија за главу. Али,
иста мајка уопште не би знала да објасни шта она мисли када каже:
"Џони је двапут бољи у аритметици од Фрешађа."
Употреба бројева да се покажу квалитативне разлике захтева
брижљиво испитивање како нас то не би одвело у заблуду и апсурд.
Да се свакидашњи живот и науке баве стварима које нису сложеније
од упоређивања дечијег узраста, никада се не би употребљавали
компликоваш! методи за бележење разлика. Мерење, рачунање и
често тешко дедуковање последица из премиса не би захтевали раз-
рађену технику, коју у ствари захтевају. Међутим, на сваком кораку
налазимо да је нужно употребити замршенији механизам утврђива-
ња, прикушвања и оцењивања сведочанства него што је механизам
који даје неизвежбан поглед или додир. Врло мало истраживања мо-
же да се обави до краја без увођења квантитативних метода у из-
весном тренутку. Проучавање нау^ше методе не сме, дакле, изоста-
вити проучавање основа пргшењене мателштике.

§ 2. П рирода бројањ а
Који су онда начини за увођење тачносга у судове које доноси-
мо? У многим исграживањима бројање индивидуа које имају изве-
сну особину једини је мог^^ш метод избегавања неодређених идеја.
Да ли у Њ ујорку има више деце испод 10 година старости него у
Лондону? Да ли је 1900. у Сједињеним Државама било више инду-
стријских предузећа која су запошљавала мање од 10 људи него
1920. године? "Општи утисци" о таквим питањима сувише су неод-
ређени да би били поуздани. Било би врло несигурно развити обу-
306 МЕРЕЊ Е

хватну социјалну теорију (тврдити, на пример, да је прогресивна ин:

дустријализација једне земље праћена уклањањем ситне индусгррђе)
ако није могућа ник^ква емпиријска провера наших спекулација
изузев оне коју дају неодређени утисци. Али, недвосмислен одговор
на питања као што су ова поменута може се дати утврђивањем
стварноГ броја индивидуа које припадају одговарајућим класама.
Бројање се не предузима ради њега самог, већ зато игго мислимо
да постоје значајне везе између група које се броје. Отуда ми не пра-
вимо бројчани списак свих група индивидуа које можемо наћи.
Набрајање се предузима на основу хипотеза које изражавају наше
схватање релевантности. Такве хипотезе играју контролну улогу на
сваком ступњу истраживања. Штавише, јасно је да упоређивање
група набрајањем њихових чланова може да се постигне само ако
су саме групе недвосмислено различите једна од друге. Ми се,
дакле, служимо бројањем да прецизирамо наше мисли које следе
пошто смо стекли довољно знања о предмету да нам дозвољава да
у њему разликујемо различите одредбе.
Бројање је ограничено утолико што се може избројати само дис-
кретна група или садржај који се може подесити тако да буде у
фор^ш дискретне групе. Ми можемо пребројати становнике једног
града зато што је сваки становник различит од другог становника.
Не можемо да избројимо капљице у чаши воде ако не пронађемо
неки начин да одвојимо капљице једну од друге и ако се не догово-
римо о томе шта ћемо сматрати капљицом.
Велика важносг бројања као метода објашњавања наших појмо-
ва долази из чињенице да број индивидуа у једној групи представља
непроменљиво својство те групе. Јер, претпоставимо како желимо
да избројимо јабуке у једној врећи. Вадимо једну по једну јабуку и
сваку доводимо у везу с једним чланом низа мерних објеката као
што су наши прсти, бројеви или слова азбуке. Претпоставимо да је
прва јабука из вреће стављена у везу са словом А, друга са словом В,
трећа са С, а последња јабука са О. Ми онда кажемо да има четири
јабуке. Важна особина овог броја је ово: да смо јабуке вадили из
вреће другим редом и да смо их означавали словима, последњој ја-
буци би ипак још одговарало слово О. Број скупа до којег долазимо
бројањем стога је стално својство тог скупа; оно не зависи од тога
ко броји или од реда по којем се објекти броје. Примењена аритме-
тика је делимитао скуп правила помоћу којих то непроменљиво
својство може најлакше да се нађе.
Многе тешкоће које прате пребројавање група произлазе из те-
шкоћа у интерпретирању шта је то што се броји. У многим истра-
живањима бројање се може извршити и без двосмислености, зато
што се групе које се пребројавају могу одмах разликовати. Можемо
 Природа бројања 307

избројати број људи и број жена у некој заједници зато што разли-
чите биолошке функције људи и жена онемогућавају да их бркамо.
Али, где граничне црте између група нису тако јасне, интерпре-
тација бројева који су се добили бројањем несигурна је. Н а тај начин
није лако повући границу између вештих и невештих радника; и
мада можемо да избројимо у свакој групи индивидуе, резултат ће
бити инфициран свом оном нејасноћом која је у вези с појмом "иску-
санрадник".
Прикупљање и интерпретација обавештења о многим важним
друштвеним проблемима скопчани су с тешкоћама нарочите врсте.
Такво обавештење се обично добија на основу писаних или усмених
упитника који се посгављају само једном делу становништва; а ни-
када се не сме заборавити да тачност табеларног облика такве
информације не може да премаши тачност с којом је на упитник
одговорено. М ора се одбити на незнање, непоштење и сујету.
Никакав збир математичких манипулација резултатима бројања не
може да отклони неизрачунљиву нетачност у одговорима. Тако је
попис становништва Сједињених Држава за 1890. годину захтевао
податке о боји онога који одговара: да ли је он или она црнац,
мулат, са четвртином црначке крви или осмином црначке крви.
Пошто већина људи није знала значење ових дистинкција, а много
више њих није било у стању да зна којој групи у класификацЈђИ сами
припадају, са сигурношћу се може рећи да су одговори, чак и да су
поштено дати, били непоуздани. Питања посгављена у попису сга-
новништва морају бити формулисана с великом брижљивошћу: она
не смеју да се односе на ствари о којима већина људи није тачно
обавештена. Обавештење добј^ено помоћу упитника о броју дана у
којима је испитаник био запоспен или о тачним ставкама обрачуна
његових издатака у току године, у највише случајева је без вредно-
сти. Слично се мора оценити све шира пракса спровођења анкета
над студентима који су недовољно упућени у проблеме секса, еконо-
мике или политике.
Лична сујета и непоштење често су исто толико значајни факто-
ри колико и незнање. У једном британском попису становништва
тражило се обавештење да ли је онај који одговара послодавац или
службеник. Јавио се изненађујуће велики број послодаваца, већи
број него што је требало да буде према обавештењу заснованом на
независним изворима. Ово неслагање је било објашњено, у сваком
случају прихватљиво, тиме што они који су дали одговоре нису били
склони да трпе понижење појављујући се пред пописивачем само
као службеници. Највећи део пребројавања која су заснована на
упитницима о религиозним и друштвеним веровањима, или о прео-
владавању физичких или менталних поремећаја, сигурно је непоуз-
308 М ЕРЕЊ Е

дан, зато што је на дате одговоре вероватно утицао сграх или осе-
ћање стида оних који одговарају.
А ко су групе које испитујемо велике по броју или незгодне за
исцрпно испитивање, предузимање пребројавања њихових чланова
може бити немогуће или финансијски неизводљиво. У таквим слу-
чајевима прибегавамо узимању узорака. Ограничености поступ-
ка узимања узорака размотрићемо доцшце. Карактериспрша одли-
ка тог процеса је у закл.учивању да однос особина које су нађене
у узорку предсгавља исти однос у читавом скупу. Тај процес садржи
врсту аргументације коју смо назвали расуђивање на основу узорака
или статисгичко закључивање.

§ 3. М ерењ е иншензивних квалишеша

Упоређивања заснована на пребројавању, као што смо видели,
зависе од наше способносги да јасно разликујемо различите групе
или различите особине. Ипак, особине често не могу оштро да се
разликују, зато пгго једна с другом чине непрекидан низ. Тако може-
мо ж елети да направимо разлику између разних врста ножева на
основу њихове "оштрине", између разних врста дрвета на основу
њихове тврдоће, између разли^ште деце на основу њихове "чило-
сги". У неке сврхе је довољно знати да је једно парче дрвета тврђе
него друго парче, употребљавајући тако груба мерила за тврдоћу
дрвета као што је лакоћа с којом можемо у њега укуцати ексер.
Али, ми чесго желимо да знамо колико је баш једно парче дрвета
тврдо у поређењу с било којом другом врсгом дрвета и онда захте-
вамо сигуршђи и једнообразшђи критер^ум него што је овај пред-
ложени. Ми желимо, ако је могуће, да наведемо бројеве како бисмо
означили различите стеПене тврдоће; и ми то чесго чинимо. За тако
назначене бројеве каже се да они мере променљиве сгепене одређе-
не особине. Којих се принципа морамо придржавати употребллвају-
ћи бројеве за означавање таквих разлика у квалитетима?
М орамо се чувати једне свакидашње грешке. Често се верује,
зато ш то можемо приписати бројеве различитим степенима неке
особине, да се ти разли>шти степени увек налазе један према другом
у истом односу као и бројеви који су им приписани. То је озбиљна
грешка и настаје зато што се претпоставља да мерењ е не захтева
ништа више осим означавања бројевима. Као што ћемо видети, не
могу сви квалитети да се "мере" у истом смислу. Тако, када кажемо
да једна цистерна садржи 100 кварата воде, а друга 50 кварата,
оправдано је рећи, као што ћемо ускоро открити, да прва цистерна
садржи двапут више воде од друге цисгерне. У овом сиучају однос
 Мерење интензивних квалитета 309

запремина је исти као однос бројева. Али, када кажемо да је темпе-

ратура једног дана Ш)°, а другог дана 50®, је ли допуштено рећи да је
температура првог дана била дваПут већа од температуре другог
дана? Или, када нађемо да један студент има I. 100, а други I. 50,
је ли правилно рећи да је први студент двапут ннтелиГентнији од
другог? Анализа услова мерења показаће да су два последња тврђе-
н>а, строго говорећи, бесмислена.
Морамо запазити да бројеви могу имати најмање три различите
примене: (1 ) као ознаке или знаци за идентификовање; (2 ) као знаци
који показују место ступња неког квалитета у низу ступњева; и (3)
као знаци који показују квантитативне релације између особина.
У неким приликама бројеви могу вршити све три функције одје-
дном.
(1) Бројеви који су дати затвореницима или железничким колима
служе само као подесни начини да се ти објекти именују. Бројеви су
подеснији од вербалних имена зато што се "име" за нову индивидуу
која је унета у групу може наћи простим узимањем броја који је за
један већи од последњег броја који је на исти начин примењен. Када
се бројеви употребљавају у ову сврху, већина људи може увиде-
ти да никаква релација између објеката обележених бројевима
не одговара нумеричким релацијама између назначених бројева.
Затвореник који је означен бројем 500 шђе 5 пута опасшђи или ло-
шији од неког који је означен бројем 100 . Н 1де чак ни увек истина да
је осуђеник бр. 500 дошао у затвор после осуђеника бр. 100, пошто
исти број може да се припише неколико пута без уношења збрке.
(2) За науку је значајнија употреба бројева када је редослед бро-
јевних величина исти као редослед положаја својства које се проуча-
ва на скали или лествицама својстава. Претпоставимо како желимо
да разликујемо тела једно од другог с обзиром да ли су тврђа или
мекша. Тада м ожемо прихватити следећу дефиницију о томе шта
зна»ш да је једно тело тврђе од другог: Д1ђамант је тврђи од стакла
ако дађамант може да запара стакло, али стакло не може да запара
дчамант; а за једно тело ће се рећи да је тврдо исто колико и друго
ако то тело не може да запара друго тело, нити друго тело може да
запара то тело. Онда можемо да распоредимо тела према скали твр-
доће, ако можемо експериментално показати да између свака три
неједнако тврда тела важе релације као што су ове: дијамант је
тврђи од стакла, стакло је тврђе од боровог дрвета, дијамант је
тврђи од боровог дрвета. Онда је показано да је релационо својство
"бити тврђи од" асиметри^шо (ако је тврђе од В^, В^ Шђе тврђе од
В|); и транзитивно (ако је Д, тврђе од В^, а В^ је тврђе од Ву, онда је 5,
тврђе од Дј). Тела онда можемо поређати у линеарни низ по тврдоћи
и тако доб1ђамо скалу или "лествице" овог својства.
310 МЕРЕЊ Е

Претпоставимо да сада имамо 100 различитих неједнако тврдих

тела, В|, Вз,..., В,оо разврстаних тако да је најтврђе, а Д,оо најмекше
тело, у складу с горњим условима. Можемо пожелети да им при-
пишемо бројеве као бисмо показали њихову релативну тврдоћу
на такав начин да ред нумеричких величина буде исти као ред
релативних ступњева тврдоће. (Ово се може учинити, пошто је
релација између величина бројева асиметрична и транзитивна.)
Али, који број да припишемо телу Л,? Можемо се одлучити да му
припишемо број 0, или 1, или 25, или стварно било који број по во-
љи. Претпоставимо да смо се одлучили за 1 за В\, а такође за 100 за
В,оо и, штавише, да се слажемо да бројем 2 означимо тврдоћу В^, а
бројем 3 тврдоћу В^ и тако даље.
Ипак, ми ни на који начин нисмо били принуђени на овај избор .
Могли смо се определити за 1 за Л,, 5 за В^, 10 за В, и тако даље.
Помоћу поступка који смо следили у распоређивању тела по скали
тзрдоће никакав смисао се не може придати исказу да је В ^ двапут
мекше од Вт^. Тај исказ нема смисла, зато што су једине релацг^е
које смо дефинисали разврставајући тела према скали релације
транзитивности и асиметричности с обзиром на могућност да једно
тело запара друго. Исказ погрешно намеће мисао да, пошто једно
тело заузима "више" место на скали него друго, оно "садржи више"
нечега што се назива "тврдоћа". А исказ погрешно наводи на поми-
сао, пошто се претпоставља да једно тело садржи више тог нечега,
да оно садржи јединичну вредност известан број пута. Обе ове су-
гестије морају бити немилосрдно одбачене. Оне настају из погреш-
не представе да је тврдоћа нешто игго може да се додаје. Али, нема
ничега у процесу прављења скале што може то оправдати. Тврдоћа
и мекоћа, као и температура, облик, густина, интелигенција и учти-
вост, јесу особине које се не моГу додавати. Такве особине се чесго
називају интензивтш квалитетима. Оне могу бити "измерене" са-
мо у том смислу што различити степени особине могу бити распоре-
ђени у један низ. Што се тих особина тиче, питања колико или
колико пута бесмислена су.

^ 4. М ерењ е ексшензивних квалиш еш а

Прелазимо на трећу употребу бројева. Они се понекад могу ко-

ристити за мерење квантитативних релација у строгом смислу, тако
да се помоћу њих могу дати одговори на питања "колико?" и "коли-
ко њих?". Претпоставимо да разматрамо скуп тела и да желимо да
измеримо њихове тежине. Да бисмо то у^шнили, морамо бити у ста-
 Мерење екстензивних квалитета 311

н,у, прво, да направимо скалу или лествице за тежине, као и прили-

ком утврђивања скале за тврдоћу. Ж елимо да се договоримо, на
пример, да је једно тело К теже од другог тела 5 ако се тај који носи
К када с е К и 5 ставе на супротне тасове теразија, спусти. Затим мо-
рамо експериментално установити да је релацрђа "тежи од" тран-
зитивна и асиметрична. Такође ћемо се договорити да је тело К је-
днако по тежини (или тешко као) са телом К' ако К није теже од /?',
а К' шџе теже од /?; то значи да ниједна страна теразија неће спасти
ако се /? и Л' ставе на супротне тасове.
Ми смо у стању не само да направимо скалу степена тежина.
Такође можемо пронаћи интерпретацију помоћу неке операције
с телима за такав исказ као што је онај који каже да је једно тело
трипут теже од другог тела. Интерпретација је могућа зато што те-
жине могу да се додају. Физикални процес додавања састоји се у
стављању двеју или више тежина заједно на исти тас теразија.
Нађимо сада три тела (В, В', В") која су подједнако тешка и ставимо
их на један тас; ставимо једно друго тело (С) на други тас тако да те-
разије буду у равнотежи. Тело С је онда тешко онолико колико су
тешка три тела, В, В', В", заједно, а п1ри пута је теже од сваког тела
узетог засебно. Овај поступак може да се прошири на дефинисање
низа мерних тежина. Помоћу овог поступка има смисла рећи да је
једна ствар п пута тежа или Уп пута тежа од друге.
Али, још нисмо довољно учинили да бисмо били сигурни да бро-
јеви који се прнгшсују у таквом процесу имају сва своја позната зна-
чења. Показали смо да је тежина својство које се може додавати, на-
супрот тврдоћи, која се не може додавати. Морамо такође показати,
опет експериментом, да су бројеви који се тако приписују тежинама
логички повезани међу собом. М орамр се уверити да не до-
пуштамо да различит и бројеви буду приписани истом објекту.
Претпоставимо тако да се тежЈша објекта А сматра јединицом, или
1 , и да другим објектима можемо овим поступком приписати тежи-
не тако да ће имати тежину 2, а А^ тежину 4, а А^ тежину 6 .
Можемо ли бити сигурш! да ће А^ и А^, стављени заједно на један тас,
бити у равнотежи с А^, које је стављено на други? Врло је важно
запазити да у то не можемо бити сигурни док не извршимо експери-
мент. Сгав 2 + Л = 6 може се доказати у чистој аритметици, без
експеримента. Али, док не извршимо подесне експерименте, не
можемо бити сигурни да је физикална операција додавања тежи-
на у складу с познатим својствима чисто аритметичког додавања.
Физикална операција додавања тежине поседује уобичајена фор-
мална својства аритметичког додавања само у неким случајевима,
не у свгш: теразргје морају бити добро направљене, њихови краци
морају бити једнаке дужине, и тако даље.
 312 М ЕРЕЊ Е

Метод мерења тежина такође може да се примени у мерењу дру.

гих својстава. Дужине, временски интервали, површине, углови, ја-
чина електричне струје, електрични отпор могу се мерити на исти
начин. Ова својства су адитивна; тј. можемо наћи такав поступак да
спајањем двају објеката који имају неко својство добијемо објект с
тим својством у повећаном сгепену. Својства која се могу додавати
често се називају екстензивншл својствима. Она се могу мерити у
складу с поступцима који су показани у овом одељку. Таква мерења
назваћемо основтш мерењима.

^ 5. Формални услови мерења

Сада можемо изложити апстрактним језиком услове мерења.

Минимум захтева за употребу бројева да би се "мериле" (у најши-
рем смислу те речи) квалитативне разлике, изложен је у прва два
услова.
1. Ако је дат скуп п тела, В,, В ^ , В „ , морамо бити у стању да га
уредимо у низ с обзиром на извесну особину, тако да између било
која два тела важи једна и само једна од следећих релација: (а) В^ > В-,
(ђ) В, < (с) В^ = Вј. Знак > и његова супротност < симболизују рела-
1џду на основу које тела могу бити издвојена као тела која се разли-
кују по квалитету који се проучава. Релахџда > мора бити асиме-
трична.
2. Ако В,> ВјИВј> онда Д > В^. Овај услов изражава транзи-
тивност релације.
Ова два услова мерења довољна су за мерење интензивних ква-
литета, као што су температура или густина. Они су нужни, али нису
довољни за екстензивно мерење. З а ово друго потребан нам је неки
физикални процес додавања, који се симболизује са + и за који
^ се мора експериментом показати да поседује следећа формална
својства;
3. Ако В^ + В( = В^, онда В, + =
4. Ако 5ј = В;, онда В| + Вј > В{.
5. Ако в| = Вј' и )Вј = В{, онда Д + = Д ' + В{.
6. {В\ + В ј) + Вк = А + (^ ј + ^ к )-
Мерење, у строгом смиспу, могуће је само ако су сви ови услови
задовољени. Када су задовољена само прва два услова, бесмислено
је правити исказе који шшшицирају да је било показано како свих
шест услова важи. Када тврдимо да један човек има I. 150, а други
75 , све што под тим можемо подразумевати јесте да по некој специ-
фичној таблици (која захтева извесне специјализоване способности)
 ________________________Формални услови мерења 313

један човек стоји "више" од другог. Бесмислено је рећи да први чо-

век има двапут већу интелигенцрђу или образовање од другог, зато
што шђ'е откривена никаква операција додавања интелигенцрђе или
образовања која је у складу с последња четири нужна услова да 5 и
такав став имао смисла.

^ 6. Н умерички закони и изведено веровање

Када смо једном утврдили стандардни низ мера за неко својство

тела, меримо неки други случај тог својства упоређујући га с неким
чланом стандардног низа. Огандардни низ дужина, на пример, ова-
плоћен је у платинском метру који се чува у Паризу под извесним
физичким условима. Његови више или мање тачни дупликати рас-
прострањени су широм света. Ако неко жели да зна колико је дуга-
чко парче штофа, он ће на познате начине ставити једно поред дру-
гог штоф и метар или аршин. Директни судови упоређења стога су
потребни да би се проценила дужина штофа. О ш т ш поступци се
примењују и за друга својсгва која се могу мерити.
Али, мерења квалитета се ретко изводе ради њих самих. Она се
врше да би се могле утврдити тачне релације између различитих
својстава тела. Мерења у лабораторијама врше се једино у сврху от-
кривања нумеричких закона који повезују физичка својства.
Испитајмо један такав нумерички закон. Многи су упознати са
својством течносги и чврстих тела које се назива њиховом "густи-
ном". Они обично знају да је густина оно што одређује могућност
пливања у води. Ипак, не зна се увек какав је однос густине према
другим својствима тела. Претпосгавимо како желимо да измеримо
густине следећих пет течносга: бензина, алкохола, воде, хлороводо-
ничне киселине и живе. Ж елимо да се сложимо да једну течност,
рецимо живу, назовемо гухпћом од воде ако можемо да нађемо
неко чврсто тело које ће пливати по живи, али ће тонути у води.
Експериментом затим можемо показати да је тако дефинисана гу-
стина асиметрична, транзитивна релација, и да течности због тога
могу бити поређане у низ по томе како се густина повећава. Ипак,
откривамо да густина шџе својство течности које се може додавати
и да је можемо измерити само као интензивни квалитет. Можемо
затим одредити бројеве 1 , 2 ,3 ,4 ,5 , да означе место течности на ска-
ли за густину. Ти бројеви су, као што смо већ истакли, произвољни.
Ипак, можда читалац зна да су обично сасвим различити броје-
ви одређени за густину, бројеви који нису произвољно одабрани.
Разлог за то је у томе што многи шггензиврш квалитети могу да се
314 М ЕРЕЊ Е

мере на други начин, а не просто разврсгавањем у низ. А густина је

један од њих.
Овај други начин је прилично добро познат. Он зависи од посго-
јања нумеричког закона између других својсгава течности с којима
је њихово својство гусгине непроменљиво повезано. Јер, када мери-
мо различите запремине течности, рецимо воде, ми експериментал-
но откривамо да је однос бројева који мере тежине и запремрше теч-
носги исти, без обзира колико је велика или мала запремина коју
меримо. На тај начин утврђујемо нумерички законитш однос из-
међу својстава тежина и запремине једне течности. Тај закон је
\У = сУ, где је м ера тежине, V мера одговарајуће запремине, а с
консганта за све узорке исге течносги, али постоји другач1ђа кон-
сганта за друге течносги. Правим избором јединица тежине и запре-
мине налазимо да с има вредносг 0,75 за бензин, 0,79 за алкохол, 1 за
воду, 1,27 за хлороводоничну киселину, а 13,6 за живу. Ми такође
чинимо важно откриће да је ред ових односа исти као ред гу с т т а
течности када се овај одређује на начин који смо горе описали. Овај
однос, који је сталан за све узорке хомогене течности, зато може
да се узме као м ера њихових густина. Али, морамо да се чувамо
да кажемо како је гусгина живе 13,6 "пута" већа од воде. Јер, гу-
стина, без обзира како је меримо, јесте својство које се не може до-
давати. Она се може прецизно мерити, а бројеви се могу само при-
писшати без произвољности различитим сгупњевима густине само
на основу везе између тежине и запремине. Ова веза може бити
изражена као нумеричкн законити однос између својстава која се
могу мерити ОСНОБНИМ посгупком. Гусгина може бити измерена са-
мо изведеним методом.
Нумерички закони играју врло значајну улогу у научним истра-
живањима. Откриће нумеричких законитих односа између квалите-
та који могу да се мере у строгом смислу речи, то јесг основним по-
ступком, омогућује нам да пажљиво измеримо многа интензивна
својства, као ш то су температура, густина, потисак, еластичност
или снага машина. Само уз помоћ нумеричких закона можемо да
измеримо температуре удаљених звезда или крвни притисак у арте-
ријама живих б^Ља. Али, важно је запазити да ако нека својсгва не
би могла да се измере основним поступком, нумерички закони
би били немогући, а изведено мерење интензивних својстава не би
могло да се врши. (Међутим, својства која се могу мерити основним
поступком могу се такође мерити изведеним поступком.) Ово дели-
мично објашњава неке тешкоће које се налазе на путу друштвених
наука. Прецизно оцењивање интензивних својстава не може да се
изврши, зато што су основна мерења у друштвеним проблемима те-
шка, а и зато што се може наћи мало нумеричких закона који пове-
зују таква интензивна својства с ексгензивним.
___________________ Нумерички закони и изведено мерење 315

Нумерички закони представљају извесне непроменљиве релаци-

је између физичких својстава. Наука тежи не само утврђивању та-
квих закона појединачно већ такође тежи да пронађе како су разли-
чити нумерички закони међусобно повезани.
Претпоставимо, на пример, да пустимо два правилна ваљка да се
котрљају низ две различите стрме равни. Ваљци се разликују по
пречницима својих правих пресека, а равни су нагнуте према хори-
зонту под различитим угловима. Ако хоћемо да нађемо закон који
повезује одстојање што пређе сваки ваљак ^ току времена, можемо
открити да за први вал>ак важи закон (1 = 35г. Ови закони имају исту
" ф о р м у А л и су нумеричке константе у њима различите и изГледа-
ју неповезане једна с другом.
Физика покушава да откр^де неки други нумерички закон који
ће објаснити мењање ових нумеричких константи према томе како
употребљавамо различите ваљке и различите стрме равни. А физи-
ка је изванредно успешна. Она показује да нумерички закон пона-
шања ваљка који се котрља може бити изражен у форми с1 где
је само / повезано с гравитационом константом, с нагнутошћу рав-
ни, с коефицијентом трења, с пречником правог пресека ваљка и
распоредом матернде у в а љ ^ . На тај начин науке траже све оппгги-
је непроменљиве законе који ће објаснити многе спецрдалне одлике
неког компликованог феномена. Али, такво трагање може успети
само када се у току процеса мерења направи разлика између разли-
читих својстава тела.