List crnogorskih prosvjetnih, kulturnih i naučnih radnika

„GRLICA”, prva crnogorska periodična publikacija (Cetinje, 1835-1839) „PROSVJETA” (Cetinje, 1889-1901) „PROSVJETNI RAD” (od 15. januara 1949)
Broj 24 APRIL 2014. Izlazi mjesečno, cijena 0,40 € ISSN 0033-1686
DOBITNIK „OKTOIHA” 1998.

Dobitnica Državne nagrade „Oktoih” za 2013.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović primio studente sva tri univerziteta povodom
Dana studenata – 4. aprila
VISOKO OBRAZOVANJE OKOSNICA DRŽAVNE POLITIKE
Premijer Đukanović če-
stitao studentima Dan
studenata i istakao da
je unapređenje student-
skog standarda važan
aspekt visokog obra-
zovanja, te da je Vlada
opredijeljena da u sa-
radnji sa studentima
radi na unapređenju te
oblasti u cilju stvaranja
pretpostavki za jačanje
kadrovske baze i dina-
miziranje tržišta rada
■■ MLADI LJUDI BIĆE U FOKUSU DRUŠTVENOG RAZVOJA: Sa sastanka kod premijera Mila Đukanovića (Opširnije na str. 2)
godinu: Mirjana Vučinić, profesorica biologije
u OŠ „Jugoslavija”, Bar
KREATIVNOST I LJUBAV – IDEJE VODILJE  Str. 3
Ministarstvo odbrane: Obrazovanje kadrova za
potrebe Vojske Crne Gore
BEZ LJUBAVI PREMA OTADŽBINI NE MOŽETE
SE BAVITI OFICIRSKIM POZIVOM Str. 10–11
Intervju: Branko Banjević, književnik, književni
istoričar, esejista, jedan od utemeljivača Matice
crnogorske, član Savjeta RTCG
MOJA I TVOJA SLOBODA NE MOŽE
NIKOGA DA UGROZI AKO JE SLOBODA Str. 6– 7
U Zavodu za školstvo održan forum o
udžbenicima u nastavi jezika i književnosti
SNAŽNA PODRŠKA NASTAVNICIMA
I DOBAR IZVOR ZNANJA Str. 2

Najtalentovaniji crnogorski učenici ostvarili nove uspjehe

PRED NAMA SU BUDUĆI NAUČNICI, ISTRAŽIVAČI I INŽENJERI

– Tim učenika podgoričke Srednje stručne škole „Ivan Uskoković” osvojio je treće mjesto na Drugom međunarodnom takmičenju u robotici, koje je održano u Bukureštu.
Njima je pripalo i prestižno prvo mjesto za iskazani profesionalizam. Za ovaj uspjeh zaslužni su učenici Stefan Drobnjak, Jelena Šavelić, Maja Bajčeta, Jurijoj Onišuk i Boris
Bićanin, kao i mentori Vasilije Kovačević i Srđa Kostić
– Ukupni pobjednik četvrtog Sajma mladih pronalazača Crne Gore je Elektrotehnička škola „Vaso Aligrudić” iz Podgorice sa inovacijom „Kućna automatika”, koju je osmi-
slio učenik Nikola Rašović uz pomoć mentora Bogdana Ljeposavića. Ista maketa bila je najbolja i u kategoriji najkompleksniji pronalazak

■■ VELIKI USPJEH: Učenici podgoričke Srednje stručne škole „Ivan Uskoković" sa mentorima ■■ NAJBOLJI: Mentor Bogdan Ljeposavić i učenik Nikola Rašović iz ETŠ „Vaso Aligrudić”
(Opširnije na stranama 15 i 20)

ISPITNI CENTAR: REZULTATI DRŽAVNOG TAKMIČENJA UČENIKA Str. 5

OBAVJEŠTENJE ČITAOCIMA
Zbog obaveza prema Zakonu o javnim nabavkama, kao i februarski i martovski, i april-
Dječji dom „Mladost” u Bijeloj
ski broj lista publikovaće se, za sada, u elektronskom izdanju. Čim se za to steknu zakon- VELIKA KUĆA I PORODICA Str. 8–9
ski uslovi, objaviće se i u štampanoj formi.
Molimo cijenjene čitaoce da imaju razumijevanja i zahvaljujemo unaprijed na strpljenju.
Komemorativna śednica u CANU povodom smrti književnika i akademika
S poštovanjem, Čeda Vukovića
Uredništvo „Prosvjetnog rada“.
ODLAZAK VELIKOG CRNOGORSKOG STVARAOCA Str. 13

Na Univerzitetu Crne Gore održana komemorativna śednica povodom

smrti akademika prof. dr Božidara Nikolića, predśednika DANU

ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ
CRNOGORAC KOJI SLUŽI NA ČAST
INTELEKTUALNOJ ZAJEDNICI CRNE GORE Str. 12–13

VIJESTI IZ ŠKOLA Str. 20–27

 AKTUELNOSTI
Premijer Crne Gore Milo Đukanović primio studente sva tri U Budvi održana konferencija „Otvoreno NATO” u okviru javnog
univerziteta povodom Dana studenata – 4. aprila dijaloga o evroatlantskim integracijama Crne Gore

VISOKO OBR AZOVANJE FANTASTIČAN GEOSTR ATEŠKI

OKOSNICA DRŽAVNE POLITIKE POLOŽAJ KOJI MOŽE
Predstavnici studentskih organizacija informisali su premijera o aktivnostima KVALITETNO DA SE ISKORISTI
koje realizuju u cilju povećanja zaposlenosti mladih, akcentirajući pri tome
realizaciju projekta „Summer job” koji ima punu podršku Vlade i resornih – Profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore dr Dražen Cerović:
ministarstava i koji ocijenjuju uspješnim „Kod protivnika NATO-a postoji otpor prema postojanju države Crne Gore”
– Saradnik na Univerzitetu Donja Gorica i istraživač na Institutu za strateške
studije i projekcije Ivan Jovetić: „Najveća dobit članstva u NATO ekonomska
šansa da se razvijate, a najveći trošak je da se ponovi istorija”

■■ STUDENTI SE U KONTINUITETU BAVE DRUŠTVENO KORISNIM AKTIVNOSTIMA: Studentski predstavnici

■■
kod premijera Đukanovića
Učesnici skupa u Budvi

V isoko obrazovanje pred-

stavlja okosnicu državne
politike i mladi ljudi biće u
samom fokusu cjelokupnog
društvenog razvoja, poruče-
no je na sastanku predśed-
nika Vlade Crne Gore Mila
Đukanovića sa predstavnici-
unapređenju te oblasti u cilju
stvaranja pretpostavki za ja-
čanje kadrovske baze i dina-
miziranje tržišta rada.
Predstavnici student-
skih organizacija informisali
su premijera o aktivnostima
koje realizuju u cilju poveća-
pulacije o značaju integraci-
onih procesa.
Na sastanku je ocijenje-
no da je evidentan napre-
dak uslova studiranja, o če-
mu svjedoči više završenih i
započetih infrastrukturnih i
drugih projekata na povezi-
U lazak u NATO predstav-
lja značajan faktor op-
stanka Crne Gore, ocijenje-
no je na konferenciji „Otvo-
reno NATO”, koju je u Budvi
organizovao Komunikacijski
tim za NATO, u okviru javnog
stem ljudi koji nijesu dovolj-
no sigurni. On je na panelu
„Proces učlanjenja i benefi-
ti” poručio da Crna Gora ne-
ma rezervne građane i eko-
nomske resurse, ali ima fan-
tastičan geostrateški polo-
ekonomski boljitak, iako ni-
jedna država koja je pristu-
pila NATO-u nije bilježila pad
priliva ili negativne stope ra-
sta. Sve su bilježile pozitiv-
ne”, rekao je Jovetić.
Prema njegovim riječi-

2
ma tri crnogorska univerzi-
teta. Sastanku je prisustvo-
vao i ministar prosvjete Sla-
voljub Stijepović, saopšteno
je iz Vlade Crne Gore.
Premijer Đukanović je če-
stitao studentima Dan stude-
nata – 4. april i istakao da je
unapređenje studentskog
standarda važan aspekt vi-
sokog obrazovanja, te da je
Vlada opredijeljena da u sa-
radnji sa studentima radi na
nja zaposlenosti mladih, ak-
centirajući pri tome realiza-
ciju projekta „Summer job”
koji ima punu podršku Vla-
de i resornih ministarstava i
koji ocijenjuju uspješnim. Ta-
kođe su istakli da se u konti-
nuitetu bave društveno kori-
snim aktivnostima, posebno
u cilju bolje inkluzije ranjivih
grupa, kao i brojnim eduka-
tivnim aktivnostima na podi-
zanju svijesti studentske po-
vanju studentske populacije
sa državnog i privatnih uni-
verziteta.
U studentskoj delegaciji
su sa Univerziteta Crne Go-
re bili Miloš Vujošević, Miloš
Pavićević i Stefan Jovanović,
sa Univerziteta Donja Gori-
ca Balša Lompar, Anđela Po-
pović i Marko Bošković, a sa
Univerziteta Mediteran Lazar
Ramović i Anđela Boljević.
O. Đ.
dijaloga o evroatlantskim in-
tegracijama Crne Gore.
Profesor na Pravnom fa-
kultetu Univerziteta Crne
Gore dr Dražen Cerović re-
kao je da kod protivnika NA-
TO-a postoji otpor prema
postojanju države Crne Go-
re. „U Crnoj Gori je problem
kada argumente zamijenimo
sa sentimentima, kada u po-
kušaju da osnažimo politič-
ki stav udaramo na nervni si-
žaj koji može kvalitetno da
se iskoristi.
Saradnik na Univerzitetu
Donja Gorica i istraživač na
Institutu za strateške studije
i projekcije Ivan Jovetić na-
glasio je da je najveća dobit
članstva u NATO „ekonom-
ska šansa da se razvijate, a
najveći trošak je da se pono-
vi istorija”.
„Samo članstvo u NATO
ne garantuje da ćete imati
ma, indirektni troškovi član-
stva u NATO su razvoj oruža-
nih snaga, interoperabilnost
i vojne misije, dok se direktni
troškovi tiču tri NATO bužeta,
i to su vojni, civilni i za struk-
turne investicije.
Institut za strateške stu-
dije i projekcije procijenio
je da bi Crna Gora izdvajala
870.000 eura godišnje za sva
tri budžeta NATO-a.
O. Đ.

U Zavodu za školstvo održan forum o udžbenicima u nastavi jezika i književnosti Obilježen Međunarodni dan Roma
APR.
2014
SNAŽNA PODRŠK A NASTAVNICIMA NJEGOVANJE R AZLIČITOSTI,
JEDNAKOSTI I SOLIDARNOSTI
BROJ

24
I DOBAR IZVOR ZNANJA Ministarstvo prosvjete, Zavod za školstvo i Fond za
Razmatrana pitanja: Šta udžbenik jeste, a šta nije? Koja su to svojstva dobrog udžbenika? Koje je mjesto obrazovanje Roma Crne Gore „REF” organizovali
udžbeničkog kompleta u savremenoj nastavi? svečanost u podgoričkom KIC-u „Budo Tomović”.
U programu učestvovali učenici šest podgoričkih
osnovnih škola, kao i najmlađi iz Dječjeg vrtića
N a drugom forumu, odr-
žanom na temu Udž-
benik u nastavi jezika i knji-
ka? Koje je mjesto udžbenič-
kog kompleta u savremenoj
nastavi?
Forum je vodila Nađa
Durković, savjetnica za izda-
vaštvo u Zavodu za udžbeni-
Organizovan je i okrugli
sto na istu temu tokom ko-
jeg su analizirani: obuhvat-
„Đina Vrbica”

ževnosti u Zavodu za škol-
stvo, učestvovali su profe-
sori crnogorskog-srpskog,
bosanskog i hrvatskog jezi-
ka i književnosti u osnovnim
školama iz čitave Crne Go-
re. Između ostalih, razma-
trana su pitanja: Šta udžbe-
nik jeste, a šta nije? Koja su
to svojstva dobrog udžbeni-
Učesnike je pozdravi-
la Zoja Bojanić Lalović, di-
rektorica Zavoda za udžbe-
nike i nastavna sredstva, a
u radu foruma učestvovala
je i Aleksandra Vešović Iva-
nović, nadzornica za jezik i
književnost i koautorka udž-
benika za jezik za osnovnu
školu.
ke i nastavna sredstva. Ona
je podśetila na opštu teoriju
udžbenika kao žanra, krat-
ku istoriju udžbenika u Crnoj
Gori, proceduru i proces na-
stajanja i odobravanja udž-
benika, značaj pitanja u udž-
beniku, kao i na kratka uput-
stva za procjenu kvaliteta
udžbenika.
nost ciljeva iz programa,
usklađenost ciljeva i aktiv-
nosti učenja, predmetnost
udžbenika, horizontalna ko-
herentnost udžbenika, seri-
je udžbenika, vertikalna ko-
herentnost (razvojnost) u se-
riji udžbenika za jedan pred-
met, obim i otvorenost udž-
benika i prilagođenost užbe-
nika uzrastu učenika.
Profesori su iznosili je za-
pažanja o aktuelnim udžbe-

nicima za jezik i čitanke, na-
vodeći primjedbe i dileme,
kao i prijedloge za eventu-
alne izmjene i unapređiva-
nje kvaliteta udžbenika. Sa-
opštavali su i svoja iskustva
u korišćenju udžbenika u
procesu podučavanja i uče-
nja učenika. Opšti je stav da
su aktuelni udžbenici snažna
podrška nastavnicima i do-
bar izvor znanja za učenike.
Primjer dobre prakse u
korišćenju udžbenika pred-
stavila je profesorica Iva-
na Mitrović iz OŠ „Njegoš”
sa Cetinja. Ona je govorila o
interpretaciji pjesme „Moje
poštovanje, vrapci”, uz kori-
šćenje pitanja iz čitanke.
■■
STVORITI DRUŠTVO JEDNAKIH ŠANSI ZA SVE: Iz programa
P ovodom obilježavanja
Međunarodnog dana Ro-
ma, Ministarstvo prosvje-
te, Zavod za školstvo i Fond
za obrazovanje Roma Cr-
ne Gore „REF” organanizo-
vali su svečanost u podgo-
ričkom KIC-u „Budo Tomo-
vić”. U programu kolažnog
tipa učestvovali su učenici
šest osnovnih škola: „Boži-
dar Vuković – Podgoričanin”,
„21 maj”, „Savo Pejanović”,
„Marko Miljanov”, „Vladimir
Nazor” i „Vuk Karadžić”, kao i
mališani predškolske ustano-
ve „Đina Vrbica”. Takođe, or-
Kako objašnjavaju u Mi-
nistarstvu prosvjete sveča-
nost je bila posvećena pro-
mociji i njegovanju različito-
sti, jednakosti i solidarnosti,
kao i ideji stvaranja društva
jednakih šansi za sve. Podśe-
timo, program „Podrška in-
tegraciji i dobrovoljnom po-
vratku interno raseljenih sta-
novnika kampa na Koniku u
Crnoj Gori” sprovodi se uz
podršku Delegacije Evrop-
ske unije u Crnoj Gori, Vla-
de Crne Gore u partnerstvu
sa humanitarnom organiza-
cijom „HELP”.

■■
ganizovana je i izložba đečjih
POZITIVNA ISKUSTVA: Sa foruma Lj. V. radova i fotografija. Š. B.
 AKTUELNOSTI
Dobitnica Državne nagrade „Oktoih” za 2013. godinu: Mirjana Vučinić, profesorica biologije u OŠ „Jugoslavija”, Bar

KREATIVNOST I LJUBAV – IDEJE VODILJE

„Ovaj posao treba raditi s puno ljubavi i prema pozivu i prema đeci, a moraš voljeti i predmet koji predaješ da bi učenicima na odgovarajući način prenio
znanje. Takođe je neophodno, iz dana u dan, iznova postavljati temelje nauke – najsjajnije građevine obrazovanja. Kod đece stalno treba razvijati ljubav
prema predmetu i motivisati ih da stečena znanja povezuju, a ne da im se sve servira”, kaže profesorica Vučinić

V ijest da je profesorica bi-

ologije u OŠ „Jugoslavi-
ja” u Baru Mirjana Vučinić do-
bitnica nagrade „Oktoih” za
prošlu godinu, najvišeg cr-
nogorskog priznanja za do-
prinos unapređivanju obra-
zovno-vaspitnog rada, oda-
nosti i posvećenosti nastav-
ničkom pozivu, u gradu je
primljena s oduševljenjem.
Za one koji dobro pozna-
ju njen marljiv i predan rad,
ljubav prema pozivu i đe-
ci, predmetu koji predaje, to
nije samo, kao što obično, u
sličnim prilikama biva kurto-
azna izjava da je nagrada sti-
gla u „prave ruke”, već zaslu-
ženo priznanje za postignute
rezultate u gotovo 25 godina
posvećenosti ovom teškom
i odgovornom pozivu. Zbog
toga je i dobila zasluženo po-
vjerenje Aktiva profesora ma-
tične škole, stručne javnosti i,
što je njoj, kako kaže, najvaž-
nik na brojnim projektima
i imala nekoliko ponuda za
druge poslovne angažma-
ne, Vučinićka ističe da nika-
da ne bi napustila učioni-
cu. „Ovaj posao treba raditi
s puno ljubavi i prema pozi-
vu i prema đeci, a moraš vo-
ljeti i predmet koji predaješ
da bi učenicima na odgova-
rajući način prenio znanje.
Takođe je neophodno, iz
dana u dan, iznova postav-
ljati temelje nauke – najsjaj-
nije građevine obrazovanja.
Kod đece stalno treba ra-
zvijati ljubav prema pred-
metu i motivisati ih da ste-
čena znanja povezuju, a ne
da im se sve servira. Tako bi
ih trebalo usmjeravati i ka-
ko da uče, a to je najteže, jer
đeca to ne znaju. Stalno ih
treba podśećati da upore-
đuju, razvrstavaju i razvija-
ju kritički odnos prema sebi
i svom mišljenju”, kaže pro-
zajedno sa mnom, rade i po
dva-tri sata u školi. Narav-
no, tada rezultati ne izosta- PRIJEM KOD PREDŚEDNIK A OPŠTINE
ju. Presrećna sam kada ne-
ko, ko nije baš tako dobar
iz drugih predmeta, poka-
že znanje iz oblasti za ko-
je sam ih ja pripremala. To-
me, svakako, doprinosi i či-
njenica da moj odnos sa đe-
com gradim na pokušajima
da ostvarim uzajamno uva-
žavanje i poštovanje. Zajed-
nički učestvujemo u ocjenji-
vanju, izgradnji pravih život-
nih vrijednosti, mnogo raz-
govaramo, pa je uspjeh ne-
izbježan. Đecu treba razu-
mjeti. Istina je da je u ovom
dobu teže od njih napraviti
dobre ljude, samim tim što
imaju mnogo veću slobodu,
srijeću se sa brojnim izazo-
vima, ali smatram da puno
zavisi od samog nastavni-
ka i toga koliko je spreman
da im pruži”, naglašava pro-

nije – svojih učenika i njiho-
vih roditelja, koji su je, svako
na svoj način, i predložili za
ovo prestižno priznanje.
Uvijek motivisati učenike
Iako je pisala udžbe-
nike, bila istaknuti sarad-
fesorica Vučinić.
Ona ukazuje i na značaj
dopunske nastave: „Zado-
voljna sam kada čujem da
đeca, ponekada i samoinici-
jativno, ne žaleći se na umor
od prethodnih redovnih ča-
sova, hoće da dođu na do-
punsku nastavu, i dodatno,
fesorica.
Vrsna metodičarka
i pedagog
U maniru skromne, ali i
samosvjesne osobe koja ne
ističe svoja dostignuća, niti
broji prekovremene nepla-
ćene časove, provedene s
đacima u školi, profesorica
Vučinić se za dobijeno pri-
znanje prvenstveno zahva-
lila svojim učenicima ko-
ji su, kao što je kazala, nje-
na vječita inspiracija da na-
preduje u pozivu koji voli,
a od njih, uz postignute re-
zultate u školovanju i radu,
prije svega, očekuje da po-
stanu dobri ljudi. Otuda i ne
začuđuje činjenica da su i u
protekloj godini mladi bio-
lozi škole „Jugoslavija” bili
ponovo najbolji u državi sa
osvojenih 12 prvih mjesta –
pet na opštinskim i sedam
na državnim takmičenjima.
Rad profesorice Vučinić ti-
me potvrđuje davno reče-
no: „Ne predaje učitelj ono
što ŽELI, ne predaje učitelj
ono što ZNA, učitelj predaje
ono što JEST”. A i veliki Ge-
te je na tu temu apostrofi-
rao: „Ako se prema pojedin-
cu odnosiš kao da je ono što
■■
PRAVE ŽIVOTNE VRIJEDNOSTI: Vučinićeva sa gradonačelnikom Bara
Na prestižnom priznanju profesorici Vučinić je, na posebnom u tu svrhu organizova-
nom prijemu, čestitao i poželio joj puno uspjeha u daljem radu i predśednik Opštine Bar
Žarko Pavićević koji je i inače, sa lokalnom upravom, godinama podržavao organizovanje
opštinskog takmičenja iz biologije.„Ponosni smo što je ‘Oktoih’ ove godine dobila naša
sugrađanka. Za nas ovo priznanje nije iznenađenje, jer smo upoznati sa njenim predanim
radom i sjajnim rezultatima koje postiže u radu sa svojim učenicima”, kazao je Pavićević.
ba poštovati, uvažavati nji-
hovo mišljenje, razgovarati
IZUZETNA VOLJA ZA R AD
3
sa njima kao sa odraslima,
onda će i oni vas poštova-
ti. Uvijek tražim od đece da Profesorica Vučinić u Baru i šire, među kolegama
me uvažavaju koliko i ja njih. i nadležnima, slovi za pedagoga koji odlično poznaje
Pokušavam da svojim ličnim vaspitno-obrazovni rad i prati novine u pedagoškoj na-
primjerom i razgovorom za- uci. Ima veoma izražen smisao za organizaciju rada kako
jednički učestvujemo u iz- u nastavi tako i u svim oblastima poslovanja škole. Ona
građivanju pravih životnih neprekidno radi na svom stručnom usavršavanju, prati
vrijednosti”, kazala je profe- stručnu i pedagošku literaturu, informacionu tehnologi-
sorica Vučinić parafraziraju- ju, vješto pronalazi načine da osavremeni i unaprijedi na-
ći misao Adalberta Stiftera stavni proces. Bogato radno iskustvo, poznavanje meto-
da je nastava mnogo lakša dike i didaktike, predmeta koje predaje, te želja da refor-
nego odgoj. „Za nastavu se mi obrazovanja doprinese znanjem i idejama, podstakli
mora samo nešto ZNATI. Za su ovu vrijednu profesoricu da kao koautor učestvuje u
odgoj se mora nešto BITI”. kreiranju udžbenika i radne sveske za peti razred, a au-
Mirjani Vučinić najte- tor je predmetnog programa za izborni predmet „Ljeko-
že pada kada njen učenik vito bilje”, recenzent svih udžbenika, priručnika i radnih
na takmičenju za pola bo- svesaka iz biologije za devetogodišnju osnovnu školu. APR.
2014
da, pa čak i manje, ne osvo- Za nju tvrde da je metodičar koji pośeduje izuzetnu vo-
ji nagradu. Ne toliko zbog lju za rad, sposobnost da ljubav prema predmetu prene- BROJ
nje, koliko zbog đeteta. Bu- se i na svoje učenike, koji su godinama najbolji na svim
de tu nervoze, tuge i pone- opštinskim, državnim pa i regionalnim takmičenjima iz 24
ka suza. Onda kroz razgo- biologije. Zbog svega navedenog, Ministarstvo prosvje-
vor i međusobno razumije- te je 15. marta 2013. godine donijelo odluku da profeso-

■■
treba i što može biti, on će i vanje sve to, ubrzo zajed- ricu Vučinić, diplomiranog biologa, unaprijedi u zvanje
STROGA I ZAHTJEVNA, ALI PRAVIČNA I POSVEĆENA: postati što treba i što može no prebrode. „Bitno je, ka- nastavnik viši savjetnik.
Mirjana Vučinić sa svojim učenicima biti”. U tome i jeste puna vri- že, kod đece stalno razvi-
jednost pravog prosvjetnog jati samopouzdanje, kritič-
radnika, upravo kao što je ki odnos prema sebi i dru- Dobrom plasmanu nje- nju i kako da budu bolji lju-
NAGR ADI SU SE laureat „Oktoiha” profesori- gima, često koristiti pozitiv- nih učenika doprinosi i či- di. Karla Miranović se, tako-
ca biologije Mirjana Vučinić. na potkrepljenja, pohvale ti- njenica da, ne želeći ništa đe, raduje časovima biolo-
MNOGI OBR ADOVALI Ko god u životu želi ne- pa: ti to možeš, odlično si to da prepuste slučaju, pripre- gije jer, kako kaže, profeso-
što da postigne, mora ima- uradio i sl…”. me za takmičenja, bez obzi- rica Mira je za nju najposve-
ti cilj. Mirjana Vučinić ga je ra na njihov datum održa- ćenija osoba koju poznaje,
Priznanje „Oktoih” profesorici Vučinić je, prema rije- oduvijek imala. Ova vrsna Profesorica Mira vanja, počinju već pvog da- a da bi se zavolio neki pred-
čima direktorice škole „Jugoslavija” Lidije Raković, do- metodičarka i pedagog s kao druga majka na nastave u novoj školskoj met bitna je i osoba koja ga
nijelo istinsku radost njihovoj školi i svakom pojedin- ponosom ističe da u svom godini. predaje.
cu u ovom kolektivu koji danima sa neskrivenim zado- dugom pedagoškom radu U dugogodišnjem plod- Pun hvale za profesoricu Dobitnica „Oktoiha” pri-
voljstvom izražavaju oduševljenje što je nagrada stigla nikada nije istjerala učenika nom radu profesorice Vu- Vučinić je i njen učenik Josif znaje da je bila skeptična
u prave ruke. Profesorice informatike Nataša Medojević sa časa, napisala ukor, niti činić bilo je mnogo nagra- Božović iz IX 4 razreda, ko- kada su je kolege predložile
i biologije Dragana Vukčević izražavaju žaljenje što u ka- primijenila neku strogu re- da i priznanja. S poseb- ji je ove godine na Držav- za najveće priznanje. „Sreć-
tegorije za dodjelu nagrade ne ulazi vrsta kolegijalnosti presivnu mjeru, već je uvi- nom radošću se śeća proš- nom takmičenju iz biologije na sam jer je nakon dugog
i spremnosti na saradnju koju pośeduje Mirjana Vučinić. jek nalazila način da učeni- le, kao veoma uspješne go- osvojio 1. mjesto: „Kada smo niza godina prepoznat i rad
Profesor hemije Milonja Kastratović ne krije zadovolj- ka motiviše i zanteresuje za dine. „Od februara do ma- saznali da će nam profeso- nas koji radimo u nastavi.
stvo što je upravo njegovoj učenici, kojoj je tada preda- rad, a đeca su to uvijek vra- ja 2013. moji đaci su osvoji- rica Mira biti razredna, nije- Primijetila sam da je u po-
vao u barskoj gimnaziji, pripalo ovo, za mnoge nedostiž- ćala na najbolji način. „Tač- li devet prvih mjesta: tri na smo se obradovali, jer smo sljednjoj deceniji ovo veli-
no odličje. „Znao sam još onda da će se iz onog malog, no je da su se profesori, ka- opštinskom, dva na držav- čuli da je stroga i zahtjev- ko priznanje dodjeljivano
znatiželjnog i znanja željnog dragulja, izbrusiti vrstan pe- da sam ja bila učenica, više nom u organizaciji Ispitnog na. Vremenom smo shvati- isključivo direktorima, za-
dagog i metodičar. Srećan sam što sam i ja, bar jednim poštovali. Prema njima smo centra i četiri na Olimpijadi li da je, prije svega, pravič- mjenicima direktora, uni-
malim dijelom doprinio tome, i što sam, u svojoj četrde- čak imali i neko strahopo- znanja. Na kvizovima znanja na, posvećena i da želi da verzitetskim profesorima,
setogodišnjoj praksi, od svoje učenice dočekao taj dan.” štovanje. Danas đeca ima- u septembru prošle godine svoje veliko znanje podije- dok su nastavnici i profesori
ju veću slobodu, ali ih tre- tri učenika su osvojila prvo li sa nama. Kontakt sa njom u školama bili izopšteni”, ka-
mjesto, na opštinskom po- je, osim znanja iz biologije, že Vučinićeva. Za nju je zani-
vodom „Dana bez automo- doprinio da shvatim i neko- manje koje je odabrala, ka-
SVAKODNEVNA OKRENUTOST STRUCI bila” i na republičkom ta- liko bitnih životnih načela – ko je istakla, više od profe-
kmičenju „Otvorenih dana prije svega da treba biti ne- sije i misija u kojoj je preko
Mirjana Vučinić je rođena na Cetinju 1966. godine. Gimnaziju je završila u Baru, a na nauke! Ove godine na Dr- sebičan, pomagati drugima četvrt vijeka.
Nastavničkom fakultetu u Nikšiću 1986. stekla je diplomu nastavnika biologije i hemije. žavnom takmičenju u zna- i ponašati se kulturno. To su
Stručni ispit položila je na istoj obrazovnoj ustanovi, 1990. godine. Neku godinu kasni- nju učenik Josif Božović je njeni putokazi, koji će mi, Dubravka Janković
je upisala je Prirodno-matematički fakultet u Podgorici i 1997. završila studije biologije i osvojio 1. mjesto. Svaku po- vjerujem, pomoći u životu. (U sljedećem broju
dobila zvanje diplomirani biolog – profesor biologije. Svoj prosvjetni rad započela je pri- bjedu svojih učenika sa nji- Za Vanju Vuksanović iz IX 3, predstavljamo dobitni-
je 24 godine u barskim osnovnim školama „Anto Đedović”, „Blažo Jokov Orlandić”, „Srbi- ma doživljavam na neki po- profesorica Mira je kao dru- ka Državne nagrade „Ok-
ja”, a od 1990. je u stalnom radnom odnosu u OŠ „Jugoslavija”. seban način”, kaže profeso- ga majka jer ih, osim zna- toih” JPU „Zagorka Ivano-
rica Mirjana Vučinić. nju iz biologije, uči pošte- vić” sa Cetinja)
 AKTUELNOSTI
Nagrađeni literarni radovi na konkursu Ministarstva prosvjete povodom 200 godina od rođenja Njegoša
Srednjoškolska konkurencija: Druga nagrada na temu „Njegoš − državnik i pjesnik“
SLUŽEĆI ČOVJEČANSTVU,
OSTAVIO JE NEIZBRISIV TR AG
Crna Gora je tačka dodira Istoka i Zapada, poput pletiva satkanog od različitih stavova, hrišćanstva i
islama, suprotstavljenih ideala. I na jednoj i na drugoj strani stoje junaci vrijedni poštovanja. I pored svih
razlika, nastavljaju da žive zajedno
Srat,vako vrijeme ima svoju
kob. Nekada ona dođe kao
nekad kao glad. Izazova je
mnogo, a rješenja nema. De-
si se da čovjek mora da, sem
o svojoj, odlučuje o sudbini
drugih. Tada je potrebna i hra-
brost i plemenitost. Svijet u
kome živimo je nedokučiv, to
je „sostav paklene nesloge, u
nj’ ratuje duša sa tijelom, u nj’
ratuje more sa bregovima…”
Ipak, ima ljudi koji su, uprkos
svemu, spremni da se suoče sa
problemima, ljudi koji će saču-
vati razum. Jer, na kraju, „opet
umna sila toržestvuje…”
U teškim okolnostima je
mladi vladika Njegoš preuzeo
vlast. Nastavio je tamo gđe je
stao njegov prethodnik. Želio je
da oformi insitucije, da moder-
nizuje plemensku sredinu, da
stvori državu i unese evropski
duh među neobrazovano sta-
novništvo. A to nije bilo lako.
Kako da objasni svrhu plaćanja
poreza, kako da ubijedi svjetinu
da se odrekne svojih običaja! I
osvajači su tu, strah i smrt kidišu
za vratom. Treba istrajati i živjeti!
Naš romantizam, koji je na-
stao kad je Evropa već bila pre-
plavljena splinom, iznjedrio je
pjesnika koji će „dovijek živje-
ti”. Njegoš i danas stoji u sa-
4
mom vrhu naše književnosti,
njegov se „vijek gordi nad svi-
jema vjekovima”, njegovo djelo
privlači i savremenog čitaoca.
Lirski subjekat u pjesmi
„Noć skuplja vijeka” je u zano-
su. Proljećna noć „čuvstva ne-
ka tajna budi”, smjenjuju se vi-
zuelno i akustično. Poslije us-
postavljanja duhovne veze s
kosmosom, slijedi otkrovenje.
„Trenuć mi je svaki sahat – mo-
Osnovnoškolska konkurencija: Druga nagrada na temu „Susret sa Njegošem − više od
školske lektire“
APR. TAJ BLAGI POGLED ZAGLEDAN U BUDUĆNOST
SAM NEĐE VIĐELA I DOBRO UPAMTILA
2014
BROJ
24
Pišući, mislio je na slobodu svoje zemlje koju je želio da uzdigne u svakom pogledu, da postane dio Evrope.
Mučile su ga slutnje da će njegov narod izgubiti svoje dostojanstvo, svoj obraz, a da će buduće generacije
zaboraviti svoje porijeklo
K oliko mudrosti su nam
ostavili naši stari! Rekli su
da je čovjek dio tla na kome
se rodi. Nekada davno, baš na
ovom području golog krša ro-
dio se genije. Dobi ime Rade,
zvahu ga Njegoš. Živio je ži-
vot vladara i vladike, a nada-
sve, književnika. I kad je umro,
ostavio je za sobom neizbrisiv
trag u ovom tlu. Milijarde ćeli-
ja sjedinile su se sa stijenama,
utopile u moru. Misli su isplele
svoj čarobni vijenac nad hori-
zontom, a mudrost našla svo-
je utočište u ljudima.
Susret sa Njegošem? Što je
to do susret sa ovim brdima,
Predstavnici Zavoda za školstvo boravili
u Slovačkoj
PODRŠK A STRUKTURNIM
REFORMAMA U CRNOGORSKOM
OBR AZOVANJU
Predstavnici Zavoda za
školstvo Radovan Popović,
Predrag Vujičić, Fadila Kaje-
vić i Vesna Bulatović pośeti-
li su nekoliko institucija obra-
zovnog sistema u Slovačkoj.
Studijsku pośetu organizo-
vao je i podržao CETIR (Cen-
ter for Experience Transfer on
je vreme sad ne ide…” Sve sta-
je. I nastupa vječnost. A on-
da… dolazi vila. Pojaviće se
savršenstvo u vidu ljubavi i lje-
pote, magija će im spojiti po-
glede, i dok ushićenje raste…
dvije duše će srasti. Ali, kada
jutro otjera noć, više neće bi-
ti u šatoru… zanos će presta-
ti. Ostaje saznanje da je ljubav
moćna, da pobjeđuje i vrijeme
i prirodu, da pomaže čovjeku
da pobijedi sebe samog.
Njegoševo najčitanije dje-
lo svakako je „Gorski vijenac”,
djelo u kome je izmiješano lir-
sko, epsko i dramsko, djelo sa
nacionalnom tematikom u ko-
me se suprotstavljaju sloboda
i imperijalizam, lično i kolek-
tivno, sadašnjost i istorija.
Vladika Danilo i glava-
ri strepe za svoj narod. Vlada
opšta panika, jer su došli Tur-
ci „da postrižu što je predu-
gačko, da odliju đe je prepu-
nano, da se vuci ne prejedu
mesa”. Unutrašnji sukob vla-
dike Danila vrhunac je dram-
ske napetosti. Svjestan je svo-
je odgovornosti, oprezan je,
ne želi da reaguje brzopleto.
Naizgled, pred njim su dva iz-
bora, ali… ishod će svejedno
biti tragičan. U tome se sastoji
njegova tragična krivica. Vlast
ima i drugu stranu medalje.
Danilo je nesiguran, razmišlja
o mogućim posljedicama, ali
na kraju mora odlučiti.
Crna Gora je tačka dodira
Istoka i Zapada, poput pleti-
va satkanog od različitih sta-
vova, hrišćanstva i islama, su-
protstavljenih ideala. I na jed-
noj i na drugoj strani stoje ju-
naci vrijedni poštovanja. I po-
red svih razlika, nastavljaju da
ovim kamenom, zemljom cr-
nom i nježnim cvijetom, nebom
i pticom. To je susret sa ovim lju-
dima. U stvari, mi smo dio tog
svetog tla na kojem se rodio i
zato moramo biti svjesni mu-
drosti na koju nam je ukazao,
svjesni tog gorostasa koji, sigur-
na sam, postoji u svima nama.
Znate li da cijeli svemir i tih
nekoliko dimenzija koje su na-
stale s velikim praskom teže ka
tome da se rasprše? Ne da ne-
stanu, već da se rasprše i na-
prave još veći haos. I Njegoš je
sam, na planini obasjanoj mu-
njama, o tome često razmi-
šljao, svjestan da je čovjek dio
Integration and Reforms) pro-
gram Ministarstva vanjskih
poslova Republike Slovačke,
preko Ambasade Republike
Slovačke u Crnoj Gori.
Cilj pośete bio je uspo-
stavljanje bilateralne sarad-
nje u domenu iskustava iz
predpristupnih pregovora i
žive zajedno. A tu je i vojvoda
Draško, tek stigao iz Mletaka,
pod utiskom društva koje je
patrijarhalnoj zajednici stra-
no… Teško je razumjeti da no-
vac može biti važniji od junaš-
tva, da ljudi mogu biti toliko
sumnjičavi, da se plaše da go-
vore iskreno… Suživot naroda
sa drukčijim idejama, pogle-
dima na svijet, sa drugačijom
kulturom, nastavljao se kroz
vrijeme. Trajao je…
U pozadini, tradicionalno –
žene. Sestra Batrićeva će nari-
cati zbog bratovljeve smrti, a
onda će se ubiti. Ruža Kasano-
va pobjeći će sa Mujom Alićem,
ali će njen bijeg završiti smrću.
Baba će morati da zavadi na-
rod kako bi spasla sopstvenu
porodicu. A Ljubica Radunova
će pomagati mužu kada ga na-
padnu: „Žena mlada, ama soko
sivi, puni puške svome gospo-
daru…” Iako znamo da se Ra-
dun izbavio, sudbina vjerne lju-
be ostaje nepoznata…
Najveća nepoznanica
ostaje smisao čovjekovog po-
stojanja. „Čoek čojku tajna je
najveća…” U „Luči mikrokoz-
ma” Bog i Satana sukobljava-
ju se i u samom čovjeku. Isku-
šenja su velika, „niko srećan, a
niko dovoljan, niko miran, a ni-
ko spokojan”. Čovjek je mali i
nemoćan pred ogromnim svi-
jetom i nikada ne može spo-
znati suštinu i sopstvenu svr-
hu. „Što je čovjek, mora biti
čovjek! Tvarca jedna te je ze-
mlja vara”. Život i smrt otvara-
ju niz filosofskih pitanja. Igu-
man Stefan borbu vidi kao
pravilo postojanja kosmosa.
Drugi je nastoje odložiti na
sve moguće načine. Na kra-
svemira, njegov činilac. Kao ta-
kav, ne teži li i on ka istome?! I
pored toga, znao je Njegoš da
je misao besmrtna i da ona čo-
vjeku može podariti vječni ži-
vot. Njegovo najjače oružje u
surovoj borbi sa drugima i sa-
mim sobom bilo je pero. Pišu-
ći, mislio je na slobodu svoje
zemlje koju je želio da uzdi-
gne u svakom pogledu, da po-
stane dio Evrope. Mučile su ga
slutnje da će njegov narod iz-
gubiti svoje dostojanstvo, svoj
obraz, a da će buduće genera-
cije zaboraviti svoje porijeklo.
Čitajući na časovima cr-
nogorskog jezika odlomke iz
zahtjeva punopravnog član-
stva u EU, radi podrške struk-
turnim reformama u crnogor-
skom obrazovanju i u okviru
njega odsjecima za eksternu
evaluaciju i za profesionalni
razvoj nastavnika.
Crnogorskim predstavni-
cima domaćin je bila Državna
školska inspekcija. Na sastan-
cima su predložene oblasti
za bilateralnu saradnju. Raz-
govarali su predśednikom
Odbora za obrazovanje Na-
rodne Skupštine Republike
Slovačke Mojmirom Mamoj-
kom i njegovoim saradnici-
ju… da li suštinu čovjeka čine
njegova djela!
Njegoš je predstavio čoj-
stvo i junaštvo kao najveće
vrijednosti tadašnjeg druš-
tva: „Treba služiti česti i ime-
nu”. Sloboda je najveći od svih
ideala. Treba pobijediti tiraniju
i ropstvo, i biti uporan i odlu-
čan. Uprkos tome što je protiv-
nik daleko moćniji. A što je vi-
še većih junaka na drugoj stra-
ni, pobjeda je vrednija. Mala
zemlja istrajava u borbi. „Tvrd
je orah voćka čudnovata…”
Ratnici i junaci svakoga da-
na gledaju smrt, bore se za op-
stanak. Svakodnevica je ispu-
njena krvlju i užasom. Zato
se mora i pobjeći – u emoci-
je, snove, ljepotu… Vuk Man-
dušić, pjesnik među junacima,
sanja snahu Milonjića bana. I
dodaje opštem svoj lični, jed-
nako uzvišen cilj:
„Blago Andrij’ đe je poginuo,
divne li ga oči oplakaše,
divna li ga usta ožališe!”
Čovjek mora održati rav-
notežu između tragičnog i ve-
drog. Između stvarnosti i snova.
„Viša je gora od gore, naj-
viša Lovćen planina…” Tamo
već odavno spava veliki pje-
snik. Vladao je u teškom vre-
menu. Njegov kratki život bio
je pun nedaća, s kojima je po-
kušavao izaći na kraj. Njegoš
je, služeći čovječanstvu, osta-
vio neizbrisiv trag. Dao je bu-
dućim generacijama poklon
najveći od svih – svoju misao.
Nikola Đukanović, III–1
Gimnazija „Slobodan Ške-
rović”, Podgorica
Mentorka: Mirjana Perović
„Gorskog vijenca” koji je Njego-
ša učinio besmrtnim i slavnim,
shvatila sam da ga poznajem
od ranije. Taj blagi pogled za-
gledan u budućnost sam neđe
viđela i dobro upamtila. Nema
kuće koju ne krasi, nema raz-
govora u kojem se ne pomene.
Britke i mudre pouke o životu i
za život iz njegove bogate rizni-
ce, vječne su luče i neće nika-
da ugasnuti. Ako nam svojom
svjetlošću dodirnu i srce, neće-
mo nikada izgubiti sebe.
Hana Rastoder, IX–4
OŠ „Vuk Karadžić”,
Podgorica
Mentorka: Natalija Lakić
ma. Sastanku u Ministarstvu
prosvjete Republike Slovačke
je prisustvovao generalni di-
rektor sekcije školstva Zden-
ko Krajčir. U Metodičko-pe-
dagoškom centru delegaci-
ju iz Crne Gore primio je re-
gionalni direktor Peter Dubo-
van. Delegacija je obišla i jed-
nu osnovnu školu u Bratislavi.
Saradnja će biti nastavlje-
na. U tom cilju biće organizo-
vana pośeta crnogorskih pro-
svjetnih nadzornika Državnoj
školskoj inspekciji Slovačke.
Lj. V.
„Njegoš − državnik i pjesnik“: Treća nagrada
U AMANET SMO DOBILI
RIJEČ I ČOJSTVO
Sudbina mu je tešku ulogu vladara namijenila, a on
je hrabrošću i duhovnošću oplemenio. Pred licem
života se nije pretvarao. Dao mu je svoje zanose i
padove, svoja pregnuća, napore napetih žila…
VA,ječno toržestvo umne sile.
Božji dar!
narod nad kojim ta sila bdi
i obasjava ga vječnim plame-
nom – blažen i nagrađen narod.
Možda je slučajno, a mož-
da i nije, što se baš na Cetinju
posljednja svjetlost gasila u
odaji vladike Rada.
Istorijom su ga zaslužili.
Otporom i trajanjem.
Veliko ime – koje pamti-
mo, izgovaramo, poštujemo i
slavimo.
Prastara je njegova propo-
vijed. Prastara, a uvijek nova.
Njegoševska. Sveprisutna.
Sudbina mu je tešku ulogu
vladara namijenila, a on je hra-
brošću i duhovnošću opleme-
nio. Pred licem života se nije
pretvarao. Dao mu je svoje za-
nose i padove, svoja pregnuća,
napore napetih žila…
Ono što priroda ostavi ne-
dovršenim, nagradi vještina.
Oplemeni. Uljepša.
Nepokoriva je snaga duha.
Ništa je ne može savladati – ni
ropstvo, ni siromaštvo, ni bo-
lest, niti smrt.
Neiscrpne su teme poet-
ske duše Njegoševe. Zbog to-
„Susret sa Njegošem – više od školske
lektire“: Treća nagrada
SVAKI NJEGOŠEV
STIH MOŽE BITI
SHVAĆEN K AO
POSLOVICA
Njegov životni put nije bio posut ružama, ali protiv
neprijatelja i nepravde borio se čistim srcem i
pameću. Zalagao se za mir i pravdu. Volio je svoj
narod i želio da živi u slobodnoj zemlji
U   jedno mirno i sunča-
no popodne, prolazeći
ulicama Herceg Novog, sje-
tio sam se pjesnika i knji-
ževnika najljepših stihova,
sjetio sam se Njegoša…
Crkva Sv. Spasa na To-
ploj, gdje je kao dječak do-
šao, pokazala mu je prvo
obrazovanje i susret sa knji-
gom, a malo kasnije i ma-
nastir Savina gdje je sticao
znaje i naslućivao sve brige
i radosti koje život sa so-
bom donosi. Volio je Boku
i njeno more, a sa obala is-
pod starih kula posmatrao
je i svoj Lovćen koji se, kad
su sunčani dani, lijepo vidi.
Razmišljam… U glavi
stihovi i Njegošev portret.
Da bismo razumjeli sti-
hove Gorskog vijenca po-
trebno je mnogo pažnje i
strpljenja. Da li ste primje-
tili da skoro svaki Njego-
šev stih može biti shvaćen
kao poslovica. To su slova
uklesana u kamen – zauvi-
jek ostaju u nama jer nose
poruke i smisao postojanja.
Kažu da je Njegoš naj-
boli pjesnik. Ja vjerujem da
je tako. Naslućujem da se
u tim stihovima krije nešto
važno i veliko, a nisam sigu-
ran da li sve razumijem.
Za četrnaestogodišnja-
ka kao što sam ja, njegove
riječi su teško razumljive.
Njegova djela za mene su
lavirint u kome se brzo iz-
gubim. Ipak, trudim se da
pronađem put.
ga su bezgranične mogućno-
sti njene.
Razboritost – kormilar nje-
gove misli.
Mudrost ga je podučila
istini.
U amanet smo dobili riječ
i čojstvo. A šta bi čovjek bio
bez toga? Neskladna gomi-
la znanja, slična mašini. A čo-
vjek ne smije biti mašina. Za-
vapiće za svojim ljudskim ci-
ljem, kad-tad.
Riječ – kreacija ljudskog
uma koja izaziva treptaj duše.
Pobuđuje misao ili je produ-
bljuje. Njena ljepota je čude-
sna, a sila nenadmašna. I kao
svako dobro djelo, nastaje iz
najčistijih pobuda.
Slobodna je.
I vječna.
Ne traži dužnike.
Ne znam kako…? Kao da
neka nevidljiva ruka ponekad
nebom ispisuje najtananijim
linijama:
„Blago tome ko dovijek živi,
imao se rašta i roditi!”
Stefan Šćepanović, II–2
Gimnazija „Petar Petrović
Njegoš”, Danilovgrad
Mentor: Milan Marković
Moram priznati da su
me oduvijek interesovali
životi tako velikih istorijskih
ličnosti. Sve sam preduzeo
kako bih što više saznao o
najpoznatijem Crnogorcu.
Gledao sam dokumen-
tarce, slušao Potonju uru
Njegoševu, prelistavao knji-
ge, enciklopedije, slušao od
odraslih. Zar nije zadivlju-
juće to što je Njegoš posti-
gao? Dječak sa Njeguša po-
stao je mislilac i vladar, dr-
žavnik koji se voli i poštuje.
Njegov životni put nije
bio posut ružama, ali protiv
neprijatelja i nepravde bo-
rio se čistim srcem i pame-
ću. Zalagao se za mir i prav-
du. Volio je svoj narod i že-
lio da živi u slobodnoj ze-
mlji.
U Gorskom vijencu, opi-
sao je istorijska dešavanja,
a likovi kao što su vladika
Danilo, Vuk Mandušić, Vuk
Mićunović, iguman Stefan,
podsjećaju na Crnu Goru
tog vremena i služe nam za
primjer kakvi ljudi i danas
trebaju biti.
Razmišljajući o Njego-
šu imam osjećaj da sam ga
bolje upoznao zahvaljujući
njegovim stihovima, a sva-
ki susret sa Njegošem biće
uvijek jedno novo i lijepo
iskustvo.
Krunoslav Velfel, IX–a
OŠ „Ilija Kišić” Zelenika,
Herceg Novi
Mentor: Rajana Vrbnjak

ISPITNI CENTAR: REZULTATI DRŽAVNOG TAKMIČENJA UČENIK A
OSNOVNA ŠKOLA
MATEMATIKA
(VI razred)
1. Nikola Tešović, OŠ „Ol-
ga Golović”, Nikšić (mentorka
Slavica Čolaković)
2. Kosta Vukićević, OŠ
„Štampar Makarije”, Podgori-
ca (mentor Milosav Adžić)
3. Filip Došljak, OŠ „Vuk
Karadžić”, Berane (mentor Dar-
ko Đurašković)
MATEMATIKA
(IX razred)
1. Marija Došljak, OŠ „Vuk
Karadžić’”, Berane (mentorka
Stojanka Gribović)
1. Ognjen Đuković, OŠ
„Oktoih”, Podgorica (mentor
Milenko Popadić)
2. −
3. Pavle Kovačević, OŠ
„Vladislav Sl. Ribnikar” (men-
tor Radoje Veličković)
FIZIKA
(IX razred)
1. −
2. −
3. Marko Brnović, OŠ „Su-
tjeska”, Podgorica (mentorka
Biljana Stojkanović)
HEMIJA
(IX razred)
1. Milica Karličić, OŠ „Ri-
sto Ratković”, Bijelo Polje
(mentorka Selma Dobardžć)
2. Nina Kalezić, OŠ „Su-
tjeska”, Podgorica (menotr Mi-
omir Jevrić)
2. Milijana Zindović, OŠ
„Dušan Ivović”, Kosanica –
Pljevlja (mentorka Ana Milović)
■■
PROMOCIJA NAJBOLJIH: Sa takmičenja
ENGLESKI JEZIK
(IX razred)
1. Ksenija Biberdžić, OŠ
„Pavle Rovinski”, Podgorica
(mentorka Svetlana Đurnić)
2. Martina-Mina Sa-
vić, OŠ „Sutjeska”, Podgorica
(mentorka Radojka Dapčević)
3. Sara Šarić, OŠ „Vla-
dislav Sl. Ribnikar”, Rasovo-Bi-
jelo Polje, (mentorka Andrija-
na Baltić)
3. Aleksandar Slavuljica,
OŠ „Vladimir Nazor”, Podgori-
ca (mentorka Edita Zvrko)
RUSKI JEZIK
2. Alma Šulović, OŠ
„Salko Aljković”, Pljevlja
(mentorka Ermina Vlahov-
ljak)
3. Sofija Sekulić, OŠ
„Štampar Makarije”, Podgo-
rica (mentorka Milijana Zu-
bac)
ITALIJANSKI JEZIK
(IX razred)
1. Jakov Bilčić, OŠ „Bla-
žo Jokov Orlandić”, Bar (men-
torka Milica Milošević-Frani-
ćević)
2. Karla Miranović, OŠ
„Jugoslavija”, Bar (mentorka
SREDNJA ŠKOLA
MATEMATIKA
(III razred)
1. Olja Krstović, Gimna-
zija „Slobodan Škerović”, Pod-
gorica (mentor Ilija Bošković)
2. Anđela Marković, Gi-
mnazija „Slobodan Škerović”,
Podgorica (mentorka Ivana
Popović)
3. Milica Dašić, Gimnazija
„Slobodan Škerović”, Podgori-
ca (mentorka Snežana Delić)
FIZIKA
AKTUELNOSTI
2. Milica Vojinović, Gi-
mnazija „Petar I Petrović Nje-
goš”, Danilovgrad (mentorka
Senka Đurović)
3. Andrijana Ivanović, Gi-
mnazija „Slobodan Škerović”,
Podgorica (mentorka Draga-
na Ilić)
BIOLOGIJA
(III razred)
1. −
2. Kemal Dedeić, Gimna-
zija „30. septembar”, Rožaje
(mentorka Suzana Dacić)
3. Adil Begović, Gimnazija
„Miloje Dobrašinović”, Bijelo Po-
lje (mentor Tomislav Tomović)
PROGRAMIRANJE
(III razred)
1. Dejan Todorović, Gimna-
zija „Slobodan Škerović”, Podgo-
rica (mentorka Ana Miranović)
2. Petar Đerković, Srednja
mješovita škola „Braća Selić”,
Kolašin (mentor Goran Živković)
3. Petar Milosavljević, Gi-
mnazija „Petar I Petrović Nje-
goš”, Danilovgrad (mentor
Janko Vujović)
ISTORIJA
(III razred)
1. Ljubomir Raković, Gi-
mnazija „Miloje Dobrašinović”,
Bijelo Polje (mentorka Ljubin-
ka Ćorović)
2. Milena Asanović, Gimna-
zija „Slobodan Škerović”, Podgo-
rica (mentor Predrag Ražnatović)
2. Nebojša Ivanović, Gi-
mnazija „Slobodan Škerović”,
Podgorica (mentor Predrag
Ražnatović)
3. −
1. Savo Kraljević, Srednja
mješovita škola „I. Goran Ko-
vačić”, Herceg Novi (mentorka
Snežana Brajović)
2. −
3. Milica Jakovljević, Gi-
mnazija „Slobodan Škerović”,
Podgorica (mentorka Tanja
Marinović)
RUSKI JEZIK
(III razred)
1. Filip Radulović, Gi-
mnazija „Stojan Cerović”, Nik-
šić (mentorka Vesna Vuković)
2. Aleksandar Vučinić,
Gimnazija „Miloje Dobrašino-
vić”, Bijelo Polje (mentorka Bi-
ljana Jakšić)
3. Bojana Przić, Gimnazija
„Slobodan Škerović”, Podgori-
ca (mentorka Biljana Đurišić)
FRANCUSKI JEZIK
(III razred)
1. Filip Mišurović, Gimna-
zija „Slobodan Škerović”, Pod-
gorica (mentorka Ljubica Kr-
stonijević)
2. Tijana Burzanović, Gi-
mnazija „Slobodan Škerović,
Podgorica (mentorka Magda-
lena Popović)
3. Dejan Tošić, Gimnazi-
ja „Tanasije Pejatović”, Pljevlja
(mentorka Emira Hamzić)
ITALIJANSKI JEZIK
(III razred)
1. Aleksandra Bojanović,
Srednja stručna škola „Sergije
Stanić”, Podgorica (mentorka
Dragana Prorok)
2. Renato Pecović, Gimna-
zija „Slobodan Škerović”, Pod-
gorica (mentorka Ivana Vujović)
3. Luka Radović, Gimna-

3. −
BIOLOGIJA
(IX razred)
1. Josif Božović, OŠ „Ju-
goslavija”, Bar (mentorka Mir-
jana Vučinić)
2. Nikola Vučeljić, OŠ
„Anto Đedović”, Bar (mentor-
ka Radmila Šćekić)
3. Itana Bojović, OŠ „Bla-
žo Jokov Orlandić”, Bar (men-
torka Milanka Škipina)
3. Jovana Terzić, OŠ „Mi-
lan Vuković”, Herceg Novi
(mentorka Zorana Grubišić)
(IX razred)
1. Ksenija Žižić, OŠ „Pavle
Rovinski”, Podgorica (mentor-
ka Ljiljana Ražnatović)
2. Ena Topčibašić, OŠ
„Risto Ratković”, Bijelo Polje
(mentorka Vera Joksimović)
3. Dunja Cmiljanić, OŠ
„Risto Ratković” Bijelo Polje
(mentorka Vera Joksimović)
FRANCUSKI JEZIK
(IX razred)
1. Tamara Pavlović, OŠ
„Salko Aljković”, Pljevlja (men-
torka Ermina Vlahovljak)
Ivana Marković)
3. Katarina Nikočević, OŠ
„Anto Đedović”, Bar (menotr
Radovan Orlandić)
NJEMAČKI JEZIK
(IX razred)
1. Luka Ćorsović, OŠ „Da-
šo Pavičić”, Herceg Novi (men-
torka Tatjana Krstajić)
2. Renata Emini, OŠ „Mar-
šal Tito”, Ulcinj (mentor Bernd
Vogel)
3. Anisa Palević, OŠ „Be-
dri Elezaga”, Vladimir-Ulcinj
(mentor Ndriçim Muja)
(III razred)
1. −
2. Miodrag Joksimović,
Gimnazija „Slobodan Škero-
vić”, Podgorica (mentorka Ran-
ka Šestović)
3. Murat Đečević, Gimna-
zija „30. septembar”, Rožaje
(mentorka Radmila Bajrović)
HEMIJA
(III razred)
1. Sehija Dizdarević, Gi-
mnazija „Miloje Dobrašino-
vić”, Bijelo Polje (mentorka Zo-
ra Bulatović)
GEOGRAFIJA
(III razred)
1. Samra Pepić, Gimnazija
„30. septembar”, Rožaje (men-
torka Sabaheta Ramović)
2. Anton Nuculović, Gi-
mnazija „25. maj”, Tuzi (men-
tor Anđeljin Dedvukaj)
3. Dušan Mrdak, Gimnazi-
ja „Miloje Dobrašinović”, Bijelo
Polje (mentorka Safeta Alibašić)
ENGLESKI JEZIK
(III razred)
1. Bojan Knežević, Gimnazi-
ja, Kotor (mentorka Ana Kašćelan)
5
zija, Kotor (mentorka Slavica
Stupić)
NJEMAČKI JEZIK
(III razred)
1. Irina Tuponja, Gimnazija
„Slobodan Škerović”, Podgorica
(mentorka Sandra Madžarović)
2. Rialda Ramusović, Gi-
mnazija „Panto Mališić”, Bera-
ne (mentor Birgit Munzel)
3. Eni Radmilo, Srednja
mješovita škola „Mladost”, Ti-
vat (mentorka Jelena Boreta)
Pripremila: Lj. V.

APR.
2014
Sastanak aktiva nastavnika ruskog jezika Nikšića, Šavnika i Plužina
ZA DRŽAVLJANE CRNE GORE
VR ATITI PREDMETU R ANIJU POZICIJU U ŠKOLI
BROJ

Potrebna promocija ruskog jezika u školama od strane Ruskog kulturnog centra, Ruske ambasade,
nastavnika i studenata Odsjeka za ruski jezik Filozofskog fakulteta. Neophodno mjesto savjetnika za
ruski jezik u Ministarstvu prosvjete, smanjivanje granice broja učenika za formiranje grupe za ruski jezik,
insistiranje na transparentnosti prilikom opredjeljivanja za izborne predmete
povećati izučavanje ruskog
jezika. To je prije svega eko-
nomski motiv. Najbrojniji su
turisti iz Rusije − oko 300.000
godišnje, a dosta je agenci-
ja i firmi koje konkursima za
razne stručne profile radni-
ka traže poznavanje ruskog
jezika. Tu su i interesi drža-
ve za izučavanjem ruskog je-
zika (održavanje dobrih ve-
za sa Rusijom), sve veća po-
treba za znanjem ruskog je-
zika u inostranstvu (ruski je-
zik je u UN peti po broju oso-
24
13 STIPENDIJA
Članovi radnog tijela pokrenuli su nakon sastanka niz
aktivnosti za realizaciju usvojenih zaključaka. Vesna Vu-
ković, Miluša Žugic i Mira Zarubica, profesorice ruskog
jezika, pośetile su Rusku ambasadu koja je podržala ci-
ljeve nastavnika ruskog jezika. Podršku je potpisao Alek-
sandar Kaševoj, prvi sekretar za kulturu Ambasade Rusije
u Crnoj Gori. On je ukazao da Ambasada na razne nači-
ne pomaže izučavanje ruskog jezika u Crnoj Gori. U tom
cilju, pozvao ih je na XI međunarodnu Olimpijadu iz ru-
skog jezika škola u kojima se izučava ruski jezik.
On je podśetio da za školsku 2014/15. godinu Ministar-
stvo prosvjete i nauke Ruske federacije za državljane Cr-
ne Gore odredilo 13 stipendija za upis na obrazovne insti-
tucije Ruske Federacije (srednje stručno, visoko i dodatno
stručno obrazovanje). Takođe je obećao da će pobjednici
na takmičenjima iz ruskog jezika i ove godine imati priliku
da sa svojim mentorima otputuju u Moskvu na Olimpijadu.
Kaševoj je obećao da će pośetiti Nikšić i Aktiv nastav-
nika ruskog jezika i prezentovati saradnju i podršku Am-
basade aktivnostima koje vode ka popularizaciji ruskog
jezika u školama.

■■
ba koje ga govore, a na četvr- Podršku su dobili i od Odsjeka za ruski jezik Filozof-
NEOPHODNA POPULARIZACIJA RUSKOG JEZIKA U OSNOVNIM I SRENJIM ŠKOLAMA: Sa sastanka aktiva tom mjestu po rasprostranje- skog fakulteta u Nikšiću, profesora, studenata i predstav-
nosti u svijetu). nika Ruskog kulturnog centra.

Skomuprotnosti između aktuel-

nih potreba za ruskim jezi-
i njegova zastupljenost
u školama (posebno u Nik-
šiću), smanjenje broja ško-
la i učenika koji izučavaju ru-
ski jezik u uslovima poveća-
nih aktuelnih potreba za zna-
njem ovog jezika, nedovo-
ljan broj časova do pune nor-
me nastavnicima, te nelojalna
konkurencija od strane dru-
gih izbornih predmeta u ško-
lama, motivi su sastanka Ak-
tiva nastavnika ruskog jezi-
ka Nikšića, Šavnika i Plužina,
koji je održan na Filozofskom
fakultetu u Nikšiću. Skupu su
prisustvovala 23 nastavnika
iz pomenutih opština, Bran-
ka Kankaraš, samostalna sa-
vjetnica u Ministarstva pro-
svjete, dva direktora osnov-
nih škola, te predstavnici Od-
sjeka za ruski jezik na Filozof-
skom fakultetu u Nikšiću, stu-
denata ruskog jezika na Filo-
zofskom fakultetu u Nikšiću i
Ruskog centra u Nikšiću.
Apostrofirano je da se u
tri gradske škole godinama
ne izučava i ne nudi ruski je-
zik kao izborni predmet („Bra-
ća Ribar”, „Braća Labudović” i
„Olga Golović”), kao i da u Mi-
nistarstvu prosvjete nema sa-
vjetnika za ruski jezik.
Učesnici su ukazali na na-
gomilane probleme nastav-
nika ruskog jezika, kao što su:
znatno smanjen broj časova
u odnosu na normu, a time i
manja plata, te da se smanje-
njem broja časova i učenika
koji izučavaju ruski jezik, sma-
njuje i mogućnost opstan-
ka ruskog jezika u školama i
obezbjeđivanje pune norme
nastavnicima koji ga predaju.
Obrazloženo je da ima vi-
še razloga zbog kojih treba
Zaključeno je da je zbog
realne potrebe za izučava-
njem ruskog jezika, kao i po-
većane šanse za zapošljava-
njem mladih sa znanjem ovog
jezika, potrebna promocija ru-
skog jezika u školama od stra-
ne Ruskog kulturnog centra,
Ruske ambasade, nastavni-
ka i studenata Odsjeka za ru-
ski jezik Filozofskog fakulte-
ta, te da je neophodno zatra-
žiti od njih podršku. Takođe je
potrebno tražiti mjesto savjet-
nika za ruski jezik u Ministar-
stvu prosvjete, smanjiti grani-
ce broja učenika za formiranje
Upućen je i zahtjev ministru prosvjete Slavoljubu Sti-
jepoviću, za sastanak na kojem bi predstavili nabroja-
ne aktivnosti i zaključke i zatražiti da se preduzmu kon-
kretne mjere u popularizaciji ruskog jezika u osnovnim
i srednjim školama.
grupe za ruski jezik i insistira- u svim školama broj učenika
ti na transparentnosti prilikom koji izučavaju ruski jezik pu-
opredjelivanja učenika za iz- tem promovisanja ruskog jezi-
borne predmete, ponuditi ru- ka na roditeljskim sastancima.
ski jezik kao izborni predmet i Forumom je rukovodi-
u školama u kojima se trenut- lo radno tijelo u kojem su bi-
no ne izučava, preporučiti da li Nevenka Obradović, Vesna
se u VI razredu da prednost Vuković, Dragana Gašović,
ruskom jeziku kao fakultativ- Mira Zarubica i Miluša Žugić.
nom predmetu, ali i povećati Blagota Koprivica
 INTERVJU
Intervju: Branko Banjević, književnik, književni istoričar, esejista, jedan od utemeljivača Matice crnogorske, član Savjeta RTCG

MOJA I TVOJA SLOBODA NE MOŽE NIKOGA DA UGROZI

AKO JE SLOBODA
Čojstvo kao branjenje drugoga od sebe i danas je aktuelno u Crnoj Gori. Matica crnogorska se temelji na vrijednosti etičkog nasljeđa, poetskoj vrijednosti
crnogorskog jezika, na svijesti koja će oslobađati čovjeka i koja neće ugrožavati nikoga. To je suština crnogorske kulture. Onaj koji Crnu Goru tretira kao tuđu
teritoriju nanosi veliko zlo i onome u ime koga nas tako tretira. Prosvjetni radnici moraju vaspitati i obrazovati generacije đaka do stepena da oni mogu biti
kreativni u svojim oblastima i time ne dati ovom prostoru da zaostaje, da bude bilo čija provincija. Mi smo jedini narod đe se između narodnog i književnog
jezika može staviti znak jednakosti. Vrijednosti crnogorske kulture i istorije mnogo su veće od onoga što se daje učenicima. Ovđe ne treba više da žive tuđi
interesi kao naše zablude

Paradoks koji je
malo ko vidio
Prosvjetni rad: Više dece-
nija ste prisutni u crnogor-
skom intelektualnom životu.
Možete li uporediti najbitnije
ranije periode sa sadašnjom
situacijom?
Banjević: U Crnoj Gori
sam neprekidno od 1964.
godine. U Podgoricu sam
došao u štamparsku usta-
novu „Grafički zavod” i tu
smo formirali izdavačku
djelatnost. Mogu reći da je
u Crnoj Gori, što se tiče in-
stitucionalnog stvaralaš-
tva, sve bilo, gotovo pusta
poljana. Nije bilo instituci-
ja koje se ozbiljno bave cr-
nogorskom kulturom. Od
svega, tada, samo je Crno-
gorsko primorje imenova-
no crnogorskim prefiksom.
Mi smo u „Grafičkom zavo-
du” počeli da koncipiramo
biblioteke sa namjerom da
se vrijednosti crnogorske
kulture afirmišu i istaknu.
Bili smo ubijeđeni da je cr-
nogorska kultura oblast
Taj unitaristički trend je po-
lako ali sigurno poništavao
sve što je u Crnoj Gori po-
stojalo kao samostalna kul-
turna institucija. Tako smo
se bili približili stanju nepo-
stojanja crnogorske kultur-
ne infrastrukture i samosvi-
jesti. To je bilo vrijeme ka-
snih pedesetih godina. Ne-
osporno da je do tada Crna
Gora bila obnovljena, izgra-
đena, počeli su da se prave
putevi i grade industrijski
objekti koji su doprinije-
li povećanju gradskog sta-
novništva. Selo, koje je na
neki način bilo čuvar crno-
gorske tradicije, potpuno je
opušćelo. Došli smo do mo-
dernih radničkih naselja, ali
bez svijesti o sebi. Tako da
je to bio protivrječan pro-
ces. Sa sociološkog stano-
višta svaki proces je proti-
vrječan, ali ovaj u Crnoj Go-
ri je to nesumnjivo bio, po-
što je veliki dio zemlje po-
stao prazan. Dosta obra-
zovnog kadra je otišlo van
Crne Gore, jer se veliki broj
ljudi školovao na strani i ta-
mo se zapošljavao. U ovom
ra. Utvrđivan je sistem pro-
tiv kojeg se zvanično bori-
mo. Taj paradoks malo je
ko vidio.
Danas je Crna Gora,
objektivno, uz sve slabo-
sti koje ima, u najpovolj-
nijoj poziciji u svojoj novi-
joj istoriji, i pored svih ma-
na institucija. Građani, ljudi
koji umiju da misle i kreativ-
ne snage u Crnoj Gori tre-
ba zajednički da pomognu
i unaprijede tu svoju pozici-
ju. I to je bitni interes Crne
Gore, unapređivanje civili-
zacijskog i kulturnog nivoa
sopstvene zemlje. Evropa
bez razvijene Crne Gore
ne može biti potpuna, kao
i bez ostalih zemalja u re-
gionu.
Prosvjetni radnici moraju
prepoznati dar kod đece
Prosvjetni rad: Radili ste i
kao srednjoškolski profesor.
Što po Vama treba još radi-
ti na planu adekvatnog obe-
zbjeđenja da ukupni pro-
svjetni sistem prati potrebu
dosljednog utemeljenja cr-

6
bez koje Crna Gora ne mo- smislu to poratno vrijeme nogorskog državnog, naci-
že napredovati, što podra- je imalo dosta negativnih onalnog i kulturno-jezičkog
zumijeva svijest o sopstve- implikacija. Naravno, u sva- bića? bio učenik već je eksplodi- tu svjetskih integracija, ka- sa, kojima ne smijemo bi-
nom jeziku, duhu i kultu- kom vremenu ima dobrih rala atomska bomba, a mo- ko brzo postati savremeni, ti podređeni. Imamo svoje
ri ali i njihovo proučavanje ljudi i dobrih stvari, ali jed- Banjević: Kod nas je za- rao sam odgovarati o ato- tehnološki razvijeni – pa- crnogorske interese okre-
i afirmisanje. Bez svega to- na svestrana analiza polo- stario školski sistem, a i nije mu kao najmanjoj, nedje- metni, slobodni i kreativ- nute ka budućnosti, a ne
ga Crna Gora postaje i osta- žaja u kojem se našla Crna izvorno naš. I on je takođe ljivoj čestici materije. I tada ni ljudi. prošlosti. Crna Gora nika-
je tuđa provincija, zapušte- Gora polovinom dvadese- tuđ, kao što-šta drugo. Me- je naš sistem bio za vreme- da nije bila bliža mogućno-
na i dovedena ni do čega. E, tog vijeka pokazala bi svu tode pedagoške, nastav- nom. Nije samo problem Crnogorski interesi sti da prati vrijeme no što je
Crna Gora je tada bila dove- protivrječnost i složenost ni programi, sve je to pre- inoviranja programa, već je su okrenuti ka budućnosti danas. Ništa nam ne smeta
dena ni do čega. tih procesa. Tada je ugašen pisano. U zadnje vrijeme problem i kadar u prosvjeti. a ne prošlosti do naše neznanje i tuđi in-
Iako je Crna Gora u toku ratni entuzijazam, opšte us- postoje napori da se škol- Kadar mora biti sposoban i teresi povezani sa našim
NOR-a i poslije izrasla opet hićenje i stvaralaštvo proi- ski programi prilagode Cr- talentovan i prosvjetni rad- Prosvjetni rad: Jedan ste neznanjem, koje nepotreb-
u sopstveni entitet, vrati- zašlo iz pobjede i oslobo- noj Gori, inoviraju temama nici moraju prepoznati dar od pionira upornog i siste- no tolerišemo. Partije koje
la se sebi, iako je imala iste đenja nakon Drugog svjet- iz crnogorske istorije, kul- kod đece. Moraju im ško- matskog rada na izučava- su nus-produkti tuđih in-
institucije kao i ostale jugo- skog rata. Nastajale su no- ture i to je za poštovanje. lu učiniti interesantnom. U nju, valorizaciji i prezentaci- teresa, danas su specifikum
slovenske republike, čak i ve, a stare zasluge brisane. Ali, sam sistem je prošlost, najvećem stepenu naš ka- ji crnogorskog identiteta. Ka- Crne Gore. Ne znam đe to
APR. do jednog Zavoda za mala Tako je i velika zasluga Cr- a mladi svijet takav sistem dar nije na tom nivou. Na- ko ocjenjujete postignute re- još ima.
2014
autorska prava na Cetinju, ne Gore u NOR-u počela da ne prihvata kao svoj. Danas ma treba moderan kadar i zultate?
BROJ to se sve malo po malo ta- se briše. Crna Gora se mo- je škola neomiljena kod đe- vaspitni sistem koji će oslo- Crna Gora ne može
njilo i gubilo kako je poče- rala dokazivati novim za- ce, programi su dosadni, bađati potencijale đece ko- Banjević: Čovjek koji ne- napredovati krnja
24 la unitarizacija Jugoslavije. slugama različitog karakte- van vremena. Kada sam ji su ogromni. ma sopstveni identitet nije
Kada sam radio u ško- čovjek, kao ni narod. Crna Prosvjetni rad: Dugo ste
li ustanovio sam da je u Gora nikada nije bila pra- radili u izdavaštvu i jedan
BIO-BIBLIOGR AFSK A BILJEŠK A odjeljenju od 30-40 đaka u zan prostor. Ona je bila isto- ste od pokretača i urednika
prośeku dvoje bilo nespo- rijski faktor sa slobodnim reprezentativne crnogorske
Branko Banjević rođen je 3. aprila 1933. godine u selu Gostojevići, u Pješivcima, od oca sobno za školu. Školski si- ljudima, dok je u Evropi bio biblioteke „Luča”. Koliko ak-
Blaža (1898 – 1979) i majke Milice (rođene Kaluđerović, 1908 – 1997). Porodica je živjela stem treba da pravi selek- feudalni i kmetski sistem. tuelno izdavaštvo i kultura u
u selu Paprati, u nekoliko stotina godina staroj porodičnoj kući – Tomaševoj kuli. Kula je ciju prema potrebama i pri- Crnogorci su znali ko su i cjelini pomažu ili odmažu re-
tada prekrivana, pa su privremeno boravili u kući Roganovića, u suśednom selu (Paprati rodi đece. Kao i u svijetu ta- što su. Naravno, nijesu svi alizaciju strateških državnih
i Gostojevići su nekad bili jedno selo – Gostojevići). ko i kod nas treba formira- nosili teret spoznaje o sebi naučnih projekata i ciljeva?
Osnovnu školu pohađao je na Bogetićima, a gimnaziju u Nikšiću i Cetinju. Filozofski ti specijalističke škole. Đe- na isti način. Nema prosto-
fakultet završio je u Beogradu. Kao gimnazijalac objavio je prvu pjesmu u Omladinskom cu treba razvijati u smje- ra u Evropi koji nešto znači, Banjević: Prva koncep-
pokretu na Cetinju. Radio je kao novinar u Nikšiću i Beogradu i kao profesor maternjeg ru za koji je njihova priro- a da se odricao sebe, svo- cijska crnogorska biliote-
jezika i književnosti u Nikšiću. Od 1964. godine živi u Podgorici i radi kao urednik, glavni da zainteresovana. Škol- je kulture i identiteta bez ka je bila „Luča”, izdavač-
i odgovorni urednik i direktor izdavačke djelatnosti u Grafičkom zavodu i „Pobjedi“. Go- ski kadar je najvažnije pita- čega se ne može postoja- ke kuće „Grafički zavod”.
dine 1989. prekinut mu je radni odnos. Jedan je od osnivača Crnogorskog PEN centra. nje Crne Gore, pored držav- ti. Identitet se transformi- „Luča” ima osamdesetak
Osnivač je i prvi predśednik Crnogorskog društva nezavisnih književnika. Bio je predśed- nih i političkih pitanja. Pro- še kroz vrijeme, ali suština knjiga, a trebalo je da ih
nik Matice crnogorske, čiji je član od osnivanja. svjetni radnici moraju vas- se čuva. Ne može se čuva- ima 100. Ali, spoljnje sna-
Oženjen je Olgom Tiodorović. Ima đecu Boška i Aleksandru i unučad Balšu i Jelenu. pitati i obrazovati genera- ti sredstvima 19. vijeka, već ge nam nijesu to dozvoli-
Knjige poezije cije đaka do stepena da oni ovoga vijeka. Crna Gora je le, bili smo optuženi za „se-
NAPUKLO SUNCE, Grafički zavod, Titograd, 1966; GAVRAN HRANI CRNU GORU, Gra- mogu biti kreativni u svo- imala jezik i ima ga, narav- paratizam”. U jednom tre-
fički zavod, Titograd, 1972; TICA ILI JAMA, izbor poezije, biblioteka Luča, Titograd 1978; jim oblastima i time ne da- no, i danas, ima narodnu i nutku bili smo otpušteni
RĐOSANO SONCE, Misla, Skopje, 1984; GLASOVI, poema, Crnogorski PEN, Cetinje, 1993; ti ovom prostoru da zaosta- umjetničku literaturu, dje- s posla, mi koji smo na to-
BALŠINE PJESME, Podgorica, 1998; GLASOVI, izabrana poezija, Podgorica, 2002; U SVIJE- je, da bude bilo čija provin- la koja su na razvojnoj liniji me radili bili smo prokaza-
TLOJ BUDUĆNOSTI, pjesme, u izboru Glasovi, 2002; TICA ILI JAMA, pjesme, u izboru Gla- cija. Ovaj prostor treba da identiteta. ni, dežurni krivci za odre-
sovi, 2002; GLASOVI, poema, u izboru Glasovi, 2002. bude agens, kreativna tač- Crna Gora nikada nije đenu vlast i politiku. Zna-
Priredio ka svijeta. A Crna Gora kre- bila autistični prostor, već li smo da je taj posao koji
Petar II Petrović Njegoš: PISMA, izbor Branko Banjević, pred­govor Ivo Andrić, pripre- ativna, stvaralačka tačka ne uvijek povezana sa svije- smo radili čist i da je poma-
mio za štampu dr Jevto Milović, Grafički zavod, biblioteka „Luča”, Titograd, 1967; Petar II može postati bez obrazova- tom. Gradila se i tim veza- gao i ovima koji su nas pro-
Petrović Njegoš: PLAM U PLAMU, izbor pjesama i sti­hova iz tzv. manjih djela i Svobodija- nja. Oni koji žele da bude- ma sa svjetskim vrijednosti- gonili da dođu samosvije-
de, Grafički zavod, bib­lioteka „Luča” Titograd, 1969; POLJE JADIKOVO, antologija crnogor- mo i dalje provincija name- ma. Danas moramo biti po- sti. Radili smo sve to nese-
skih narodnih tužbalica, Grafički zavod, biblioteka „Luča”, Titograd, 1971; PLEME ZA OBLA- ću nam njihove, nama tu- vezani sa modernim vrijed- bično. Znali smo da je naj-
KOM, antologija crnogorske poezije druge polovine XIX vijeka, Grafički zavod, biblioteka đe, probleme kao naše. Na- nostima svijeta da bi gradi- bolja odbrana od naciona-
„Luča”, Titograd, 1973; Nikola I Petrović: RAT CRNOGORSKI, izbor iz djela, „Pobjeda”, bibli- ši problemi su problemi br- li i branili svoj identitet. Da- lističkih i imperijalnih negi-
oteka „Luča” Titograd, 1975; Stefan Mitrović: SNIJEG I MORE, izbor poezije, „Pobjeda”, bi- zog razvoja, vaspitanja đe- našnje društveno-politič- ranja sa strane – kultura i
blioteka „Luča”, Titograd, 1976; Joksim Radović: DOBRA NEMA ĐE LJUDI NEMA, izbor cr- ce, integracije sa svijetom. ko stanje je povoljno za tu stvaralaštvo. Od međurat-
nogorskih narodnih poslovica, izabrali Branko Banjević i Milorad Stojović, „Pobjeda” Tito- A sa strane nam redovno situaciju. Ne može se sve nog nasrtaja na Crnu Goru
grad, 1975; ANTOLOGIJA CRNOGORSKE KNJIŽEVNOSTI IX – XX VIJEK, Branko Banjević i Ra- ubace tuđu floskulu kojom odjednom napraviti. Mo- odbranili su je crnogorski
doslav Rotković IX – XVIII vijek, Čedo Vuković XIX vijek – proza, Sreten Perović XIX vijek – se mi onda bavimo i među- ramo imati strpljenje i na- pisci, slikari, odnosno nje-
poezi­ja, Milorad Stojović XX vijek, Stvaranje, broj 10, Titograd, 1976; Petar II Petrović Nje- sobno svađamo. Mi se mo- du da će se to desiti u peri- ne nacionalne, duhovne i
goš: LUČA MIKROKOZMA, izbor, prva televizijska prezentacija, režirao Gojko Kastratović, žemo samo raspravljati oko odu pred nama, ali i razvoj- kulturne vrijednosti. Tre-
TVCG; Mirko Banjević: DRUGA STRANA MJESEČEVA, Izbor poezije, Stvaranje, br. 3, 1985. sopstvenog interesa, ka- nu upornost. Ovđe je uvi- ba dovesti ljude do spo-
ko brže napredovati na pu- jek bilo i ima tuđih intere- znaje, do činjenica i vrijed-
 AKTUELNOSTI
nosti i do institucionalnog tice društvenoj i kulturnoj je da napravi atmosferu za U Ministarstvu prosvjete potpisan protokol o međusektorskoj
funkcionalizovanja te spo- samospoznaji i orijentaciji profesionalne i objektivne
znaje. U mnogim insitucija- Crne Gore. medije. Profesionalnost je saradnji u prevenciji institucionalizaciji đece

ma ljudi su se od tada oslo-
nili na te strateške kultur-
ne vrijednosti koje smo mi
afirmisali.
Pogledajte danas izda-
nja Matice crnogorske. Mi
smo na tom pravom tragu
borbe za naše i svjetske vri-
jednosti na ovom prosto-
ru, na strateškom, najvaž-
nijem nivou, ne na nivou
dnevno-političkih obraču-
na. Kultura se orijentiše na
strateški, dugoročni, vri-
jednosni interes, a svi ko-
ji treba da radimo na to-
me moramo pobijediti to
politikantsko u vremenu.
Danas Crna Gora ima do-
sta kadra koji se ostvaruje
na liniji suštinskog identi-
teta koji bi trebalo da pre-
poznaju političke instituci-
je koje se moraju oslanja-
ti na te rezultate. Ne može
se i dalje tolerisati okupaci-
oni sistem kao između dva
svjetska rata. Mislim, narav-
no i na tzv. crkveno pitanje.
Crna Gora ne može napre-
dovati krnja, ne može pre-
dati nekom svoj kulturno-
istorijski identitet. Onaj koji
Crnu Goru tretira kao tuđu
teritoriju nanosi veliko zlo i
onome u ime koga nas ta-
ko tretira. Svaki se prostor
Njegoš je govorio onako
kako narod govori
Prosvjetni rad: Veoma ak-
tivno ste učestvovali i u po-
stavljanju standarda crno-
gorskog jezika. Kakva je Va-
ša ocjena sadašnje situacije
primjene crnogorskog jezi-
ka u prosvjeti, kulturi i nau-
ci, društvu i medijima?
Banjević: Crnogorskom
jeziku se ne može pristu-
pati kao vještačkom jezku.
On je prirodan naš jezik
koji živi u svakom čovje-
ku, kao i njegova norma.
Njegoš nije učio gramati-
ku crnogorskog jezika, on
je govorio onako kako na-
rod govori. To je razlika cr-
nogorskog lingvističkog
stanja od ostalih. Mi ima-
mo taj jezik na čitavoj te-
ritoriji koji se prelivao i na
druge teritorije. Crnogor-
ski jezik je na cijeloj terito-
riji Crne Gore živio kao je-
dinstveni jezik. Ima razlika,
ali ta lokalna različitost go-
vori o dubini i istorijskom
jedinstvu našeg jezika. On
je naš prirodni iskaz, nije
dogovorni, vještački jezik.
U drugim sredinama ni-
ODR ASTANJE
maksimalna odgovornost
koja saopštava istinu na-
šim građanima. One sna-
ge ili stranke čija se propa-
ganda oslanja na neistinu
treba da su u gubitku. Isti-
U PRIRODNOJ PORODICI
nu moraju saopštavati pro- Protokol potpisali Vesna Vučurović, pomoćnica ministra prosvjete, mr Predrag
fesionalni mediji sa profesi- Bošković, ministar rada i socijalnog staranja i dr Miodrag Radunović, ministar
onalnim ljudima. Objektiv-
ni mediji ne mogu biti par- zdravlja. U Ministarstvu prosvjete podśećaju da institucionalni smještaj
tijski. ugrožava razvoj đeteta i umanjuje njegove šanse za uključenje u život kakav
Mnogi žele da u medi- imaju njegovi vršnjaci
jima bude partijski pari-
tet. RTCG ne smije biti kon-
stituisana, niti njen savjet,
po paritetu partijskom.
Skupština se konstituiše na
osnovu izbora, a javni ser-
vis i mediji u cjelini na osno-
vu profesionalnosti. Ako se
to uspije, mediji će biti u
društvenoj funkciji, a time i
u funkciji obrazovanja i kul-
ture.
Institucije treba osposo-
bljavati da budu profesio-
nalne, što je vrlo teško. Tre-
ba stvoriti klimu koja ospo-
sobljava medije.
Svaka poetska riječ
je otvorena prema
budućnosti
Prosvjetni rad: Osim što
svojim književnim opusom
pripadate savremenoj lite-

mora vratiti sebi i preko
sopstvene vrijednosti i po-
štovanja drugoga sarađiva-
ti sa drugim, a ne nastojati
da okupacionim sistemom
približi drugoga sebi. Naš
čovjek ovđe može imati di-
leme i zablude, ali neka su
to dileme i zablude ovoga
prostora. Ovđe ne treba vi-
še da žive tuđi interesi kao
je takva situacija, tamo se
dogovaraju kojeg će obli-
ka biti koja riječ, kod nas
za to nema potrebe. Sada
postoji Institut za crnogor-
ski jezik koji je objavio rječ-
nik i pravopis crnogorskog
jezika. Svaka sredina ima
svoje jezičko stanje. Kod
nas je normativni, književ-
ni jezik jednak narodnom,
raturi, Vi i svojim kritičkim i
interpretativnim tekstovima
stvarate modernu crnogor-
sku književnost i njenu isto-
riju. Koliko su rezultati svih
ovih napora prisutni u od-
govarajućim institucijama,
osobito u prosvjetnom siste-
mu, u nastavnim planovi-
ma i programima, u udžbe-
nicima?
■■
ZAJEDNIČKIM AKTIVNOSTIMA PREVENTIVNO DJELOVATI: Sa potpisivanja protokola
U  cilju prevazilaženja
prakse smještanja nez-
brinute đece mlađe od tri
godine u odgovarajuće in-
stitucije, u Ministarstvu pro-
svjete potpisan je protokol
o međusektorskoj saradnji
u prevenciji institucionali-
svjete podśećaju da insti-
tucionalni smještaj ugroža-
va razvoj đeteta i umanjuje
njegove šanse za uključenje
u život kakav imaju njegovi
vršnjaci.
„Dugotrajna izolacija či-
ni đecu nepripremljenom za
mo usredsređeni na kvalite-
tan koncept inkluzivnog ob-
razovanja. Da bi se postigla
rana detekcija, intervencija,
učenje, razvoj, kao i psiho-
socijalna podrška đeci i nji-
hovim roditeljima neophod-
na je saradnja sa ministar-

naše zablude.
Veliko Matičino djelo
Prosvjetni rad: Bili ste du-
gogodišnji predśednik Mati-
ce crnogorske. Nemjerljiv je
Vaš doprinos njenom stasa-
vanju i profilisanju u jednu
od najznačajnijih crnogor-
skih nacionalnih instituci-
ja. Što je njena osnovna ulo-
ga u društvu i koji je već sa-
da njen najkrupniji duhovni
„kapital” i nacionalna bašti-
na za budućnost?
to nema niđe u Evropi, ni
u jednom slovenskom je-
ziku. Ja nikada nijesam iz
gramatike ili rječnika učio
jezik, ja govorim onako ka-
ko sam govorio i u đetinj-
stvu, kako sam naučio od
oca, majke. Ja ne konstitui-
šem svoj jezički izraz po-
moću tuđih normi, već po-
moću prirodnih normi koje
žive u ovom jeziku. Mi smo
jedini narod đe se između
narodnog i književnog je-
zika može staviti znak jed-
nakosti. Između dva svjet-
ska rata koje je dijete u
Banjević: U posljednje
vrijeme crnogorske litera-
ture nije bilo ni u udžbeni-
cima, a sada je ima. Ja mi-
slim da su vrijednosti cr-
nogorske kulture i istori-
je mnogo veće od onoga
što se interpretira učeni-
cima. Svaki pisac mora bi-
ti moderan pisac. Prošlost
se koristi kao instrument
za modernost, a ne kao
nešto što je stalna voka-
cija. Može se koristiti mo-
tiv freske, ali iz nekog mo-
dernog ugla. Sve vrijedno-
7
zacije đece. Akt su potpisa- samostalan život i odlučiva- stvima zdravlja i rada i soci-
li mr Predrag Bošković, mini- nje, kao i kvalitetnu interak- jalnog staranja. Na taj način
star rada i socijalnog stara- ciju u otvorenoj sredini. Sto- ispunićemo principe inkluzi-
nja, ministar zdravlja dr Mi- ga je imperativ deinstitucio- je, među kojima se na prvom
odrag Radunović i Vesna Vu- nalizacija, afirmacija i razvoj mjestu nalazi pravo đeteta
čurović, pomoćnica ministra alternativnih usluga čiji je da odrasta u primarnoj po-
prosvjete. Dokument pred- cilj odrastanje đeteta u pri- rodici”, poručuju iz Ministar-
stavlja nastavak akcije kam- marnoj porodici, tj. prirod- stva prosvjete.
panje „Svako dijete treba po- nom okruženju. Takođe, ve-
rodicu”. U Ministarstvu pro- oma je važno da i dalje bude- Š. B.
U Baru promovisan udžbenik „Kako učenicima pomoći da uspješno
stvaraju usmene i pisane, umjetničke i neumjetničke tekstove – prvi
koraci”

Banjević: Matica crno-
gorska je institucija svijesti
koja se nesebično zalagala
da naše vrijednosti stignu
školi napisalo bijelo umje-
sto belo bilo je kažnjava-
no. Bilo je zabranjeno pi-
sati ijekavski.
JEDINSTVENA ZBIRK A
sti prošlosti žive u poetskoj APR.
2014
riječi, žive na moderan i sa-
vremen način, što se otkri- BROJ
va u poetskom jeziku ljudi,

do naših ljudi. Ljudi koji su
se okupili oko Matice, njih
oko 500, bili su na najbo-
ljoj suštinskoj liniji napret-
ka Crne Gore i njene slobo-
de. Moja i tvoja sloboda ne
može nikoga da ugrozi ako
je sloboda. Mi smo se zala-
gali za takvu svijest koja će
oslobađati čovjeka i koja
neće ugrožavati nikoga. To
je suština crnogorske kul-
ture. Marko Miljanov je, ka-
da su ga pitali što je to čoj-
stvo, rekao da je čojstvo ka-
da braniš drugoga od sebe
a junaštvo kada braniš se-
be od drugoga. To je i da-
nas aktuelno u Crnoj Gori.
I Matica se na tome teme-
ljila i temelji, na vrijedno-
sti etičkog nasljeđa, poet-
skoj vrijednosti našega jezi-
ka. Tada smo napravili pro-
gram Matice o tome kako
Treba stvoriti klimu
koja osposobljava medije
Prosvjetni rad: Član ste
Savjeta RTCG. Kako sagle-
davate ulogu ovog javnog
servisa na planu sveukupne
emancipacije, osobito u do-
menu identitetskih i kultur-
nih aspekata, crnogorskog
društva? Koliko su mediji u
cjelini u funkciji obrazovanja
i kulture?
Banjević: Svakom siste-
mu je potrebna propagan-
da. Televizija, novine, to je
oblik propagande onoga
što radiš. Crnogorska tele-
vizija je bila u teškoj mate-
rijalnoj situaciji, trebalo ju
je obnoviti i na tom planu
se dosta uradilo. Bez pra-
ve televizije, profesionalne
PRIMJER A IZ PR AKSE
u trajnom djelu. Svaka po- 24
etska riječ je otvorena pre-
ma budućnosti. Ona prima
budućnost. Zato mi da-
nas možemo da razumije-
mo grčku literaturu, Njego-
ša, jer je poetska riječ traj-
na, ona je otvorena, ona je
istina koja veže generaci-
je, bez toga ne bi postojao
kontinuitet svijeta, sve bi
divljaštvo srušilo. Poetska
riječ tu trajnost čuva, ču-
va vrijednost čovjeka kroz
vremena i povezuje čovje-
ka kroz vremena. Ta vre-
menska veza živi u svakoj
poetskoj riječi. Bez trajne
niti u poetskoj, umjetnič-
koj riječi nema istorije čo-
vječanstva, jer se ona ču-
va u tom kontinuitetu vri-
jednosti. Grčka, egipatska
civilizacija su uništene, ali
su ostale u poetskoj riječi i

Crna Gora treba da izgleda
poslije raspada Jugoslavije
i on je ocijenjen kao jedan
od najboljih i najkvalitetni-
jih u svojoj oblasti.
Napravili smo program
kako da Matica i Crna Go-
ra izađu iz te potčinjenosti
iz zla 90-tih godina koje je
prijetilo da nas zgazi i gazi-
lo nas je, kako da se uspra-
vi čovjek u ovom prosto-
ru. To smo napravili u svom
programu i to je veliko Ma-
tičino djelo. Ukupna crno-
gorska politika se približi-
la tom našem programu i
to je izuzetan doprinos Ma-
u svim oblastima, od teh-
ničkih do najsuptilnijih au-
torskih, Crna Gora ne mo-
že napredovati. Bez profe-
sionalne štampe, a to zna-
či objektivne što se posti-
že najvišom profesionalno-
šću. Bez ovakvih medija Cr-
na Gora ne može naprijed.
Kao što su joj potrebne in-
vesticije za napredak, tako
su joj potrebni ovakvi me-
diji. Mora imati suštinske i
profesionalne medije bez
kojih će istinski zaostaja-
ti, neće moći hvatati korak
sa svijetom. Jedan od prvih
zadataka crnogorske vlasti
u drugom nasljeđu. Razor-
ne, demonske sile istori-
je stalno napadaju tu oso-
binu poetske riječi kako bi
prekinule kontinuitet čo-
vječanstva. Crnogorska li-
teratura tu vrijednost na
poseban način čuva i bra-
ni. Ideje su ono što je naj-
potrebnije, ideje su samo-
svijest koja stvara znanje,
osrednjost ne stvara ideje.
Za zemlje u razvoju osred-
njost je pogubna, kao i za-
ostajanje i zaostalost.
Razgovarao:
Goran Sekulović
■■
PREDSTAVLJENA PRIMJENA METODSKOG POSTUPKA „PUT STVARAOCA U NASTAVI": Sa prezentacije
U  Osnovnoj školi „Bla-
žo Jokov Orlandić” odr-
žana je promocija priručni-
ka „Kako učenicima pomoći
da uspješno stvaraju usme-
ne i pisane, umjetničke i ne-
umjetničke tekstove-prvi ko-
raci”, nastao kao rezultat re-
alizacije istoimenog projekta
Zavoda za školstvo. Prezen-
taciji su prisustvovali pred-
stavnici svih barskih i ulcinj-
skih osnovnih škola.
O ovom priručniku, koji je
i jedinstvena zbirka primjera
iz prakse namijenjena na-
stavi pismenosti u osnovnoj
školi, govoile su dr Dušanka
Popović, Nađa Durković, mr
Radinka Ćinćur i Staša Bara-
baš. U knjizi je predstavlje-
na primjena metodskog po-
stupka „Put stvaraoca u na-
stavi” koji se sastoji od četiri
cjeline. Prva cjelina nudi teo-
rijsku podlogu, druga primje-
re primjene metodskog po-
stupka u nastavi za komple-
tan proces i pojedine njego-
ve faze, u trećoj su predstav-
ljene aktivnosti realizovane u
okviru projekta, a u četvrtoj
izneseni zaključci, perspekti-
ve i ideje za dalji rad.
U projekat su, inače,
uključene četiri škole iz Ba-
ra: „Blažo Jokov Orlandić”,
„Meksiko” i „Srbija”, 13 iz
Podgorice, tri iz Bijelog Po-
lja i dvije iz Nikšića sa uku-
pno 52 nastavnika koji izvo-
de nastavu crnogorskog-srp-
skog, bosanskog i hrvatskog
jezika i književnosti.
D. Janković
 AKTUELNOSTI
Dječji dom „Mladost” u Bijeloj

VELIK A KUĆA I PORODICA

Zahvaljujući brojnim donacijama, ova vaspitnoobrazovna ustanova
renovirana i opremljena neophodnim učilima. Svi štićenici imaju prioritet u
KBC-u, kao i u drugim zdravstvenim ustanovama. Prednost imaju i prilikom
upisa na visokoškolske obrazovne ustanove. Hercegnovska opština
predusretljivo izdvaja sredstva za stipendiranje odličnih učenika i studenata
po 100 eura. Usvajanje i hraniteljstvo najbolji vidovi socijalne zaštite

D om. Riječ koja asoci-

ra i istovremeno stva-
ra ośećaj sigurnosti, topline
Pismo zahvalnosti
i ljubavi. Dječji dom „Mla- OBEĆAVAM DA ĆETE
dost” u Bijeloj upravo oda-
je takvu sliku, i to ne sa- JEDNOM BITI PONOSNI
mo prividno. Fasada svje-
že okrečena toplim boja- NA MENE
ma, dvorište ukrašeno ze-

lenilom i cvijećem, kao i
plaža tik uz objekat Doma,
odaju sliku udobnog kutka.
Takođe, i unutrašnjost odi-
še redom i čistoćom. Podi-
jeljen na nekoliko paviljo-
na (onim za bebe, đevoči-
ce i dječake), koji su opre-
mljeni neophodnim didak-
tičkim materijalom, omogu-
ćava udoban boravak, uče-
nje i druženje. Kako nagla-
šava direktor Borislav Đu-
kanović, koji je na čelu ove
ustanove skoro dvije dece-
nije, dom „Mladost” pred-
stavlja jednu veliku kuću, tj.
porodicu.
„Sve je podređeno đeci i
njihovim potrebama. Da bi
■■
„Rekao bih vam hvala za sve što ste učinili za mene
kada bi to bilo dovoljno velika riječ. Nikada vam se neću UČENJE KROZ IGRU: Kutak opremljen neophodnim didaktičkim sredstvima
moći odužiti za prilike koje ste mi pružili, kao i za sva vra-
ta koja ste mi otvorili. Obećavam da ćete jednom biti po- ši štićenici imaju prioritet u
nosni na mene. Do tada Vama i vašoj porodici želim sve KBC-u, kao i u drugim zdrav-
najbolje”, stoji između ostalog, u pismu zahvalnosti, mla- POMOĆ stvenim ustanovama. Pred-
dića koji je opravdao povjerenje i direktora i svih ostalih,
stekavši dvije visokoškolske diplome. ZAJEDNIČKIM SNAGAMA nost imaju i prilikom upisa
na visokoškolske obrazov-
ne ustanove”, ističe direktor
Od 617 učenika, koliko broji OŠ „Orjenski bataljon”, Đukanović.
dom doživljavali kao udob- lektiva, zdanje je komplet- njih 44 su iz đeca iz doma. On naglašava da ova đe-
no gnijezdo, svi zaposleni, no renovirano: vešeraj, ma- Radovan Kosović, pedagog, ističe lijepu saradnju iz- ca nikada nijesu izuzeta pri-
počevši od vaspitača, me- gacin, zamijenjena je vodo- među doma „Mladost” i škole, posebno vaspitača Dra- likom organizovanja razli-
dicinskog osoblja, psiholo- vodna mreža, unutrašnja i ga Samardžića, koji se savjesno zalaže da đeca redov- čitih manifestacija, pozo-
ga, socijalnih radnika, kao i spoljašnja stolarija, opre- no pohađaju nastavu, savladaju gradivo i postignu do- rišnih i bioskopskih pred-
uprave su na istom zadatku. mljeno je odjeljenje za be- bar uspjeh u školi. stava, maskenbala, nastu-
Nastojimo da im obezbije- be, fiskulturna sala, reno- „Zajedničkim snagama trudimo se da da im pomo- pa plesnih klubova odlaska
dimo što bolje uslove za ži- virani muški i ženski toale- gnemo i zaštitmo ih pošasti savremenog doba. Razumi- u diskoteke, organizovanja
vot i rad. Zahvaljujući dona- ti, obnovljeni elektro insta- jevanje njihove situacije i podrška veoma su važni, jer jednodnevnih izleta, plani-
cijama pojedinaca, kao i ko- lacija i sportski tereni, dok želimo da i oni postanu društveno korisni članovi druš- narenja, te obilaska kultur-
je plaža u neposrednoj bli- tva. Ne smijemo zaboraviti da su sva đeca različita, te je no-istorijskog nasljeđa Ba-
zini preuređena. S obzirom stoga neophodno pokazivati iskreno zanimanje za njih ra, Ulcinja, Podgorice, Nik-
na to da se posebna pažnja i njihove potrebe. Problem izostajanja nije prisutan, đe- šića, Bokokotorskog zaliva,
poklanja obrazovanju đe- ca redovno pohađaju nastavu, njihovo vladanje je pri- Skadarskog jezera, Orjena,
ce, obezbijeđeni su odlični mjerno, a da bi postigli solidan uspjeh nastavnici poka- Lovćena…). Tokom zimskih
uslovi za rad i učenje. Opre- zuju razumijevanje, ublažavajući kriterijume”, ističe pe- mjeseci, tačnije zimskog ras-
mili smo kompjuterski cen- dagog Kosović. pusta đeca borave na Iva-

8
tar, čitaonice i sobe, obe-
zbjeđujemo pohađanje kur-
seva stranih jezika, vaspitači
im svakodnevno pomažu u
učenju. Imamo i minibus za
ekskurzije koje se organizu-
ju nakon završene osnov-
ne, odnosno srednje škole.
Uz to, renovirano je i staro
zdanje doma, koje je sada
turistički objekat, namije-
njen izvođenju prakse uče-
jevanja i upornosti. „Naža-
lost, teška sudbina dodijeli-
la je đeci koja ovđe borave
da o njima brine neko ne-
poznat i stran, pokušavajući
da ublaži prazninu ostavlje-
nog đeteta. Zaposleni ih že-
le ubijediti da ovo nije mje-
sto za nezbrinutu đecu, već
njihova kuća i to u pravom
eura u zavisnosti od uzrasta.
Za svu đecu rođenu u istom
mjesecu redovno organizu-
jemo proslavu rođendana.
U skladu sa njihovim intere-
sovanjima i afinitetima or-
ganizujemo različite sadr-
žaje koji ispunjavaju dio nji-
hovog slobodnog vremena.
Budući da su veoma zainte-
novim Koritima, u Banja Lu-
ci, Užicu, Ljubljani, kao go-
sti srodnih ustanova. Đu-
kanović ukazuje da bi teš-
ko uspjeli bez pomoći dru-
gih. Hercegnovska opština
predusretljivo izdvaja sred-
stva za stipendiranje odlič-
nih učenika i studenata (po
100 eura).
Roditeljski odnos

■■
nika, dok se novac koji zara- smislu te riječi. Kada sa đe- resovani za sportske aktiv-
Borislav Đukanović, direktor Doma „Mladost” de upotrebljava za njihove tetom ostvarimo povjerljiv nosti, renovirana fiskulturna Budući da vaspitanje
potrebe”, kaže direktor Đu- odnos, naša misija je uspje- sala predstavlja pravo mje- predstavlja primaran za-
kanović. la. Ona ne smiju ośetiti da sto za treninge, stoni tenis, datak, angažovan je tim
LJUBAV, VJER A I NADA… su različiti u odnosu na dru- fudbal i pikado. Šestoro na- stručnih saradnika. Pored
APR. Formula uspjeha – gu đecu. Osnovne potrebe ših učenika aktivni su člano- elementarnih navika higi-
2014
Socijalna radnica Milijana Tapušković kaže da, osim razumijevanje za odjećom i hranom (ma- vi Fudbalskog kluba „Orjen”. jene, ponašanja, razvijanja
BROJ đece koja su od rođenja stanari Doma, ima i onih koja su i entuzijazam rende za vrijeme boravka I segment zdravstvene za- pravih vrijednosti, poput
kasnije smještena ovđe. u školi) zadovoljavaju se u štite zauzima važno mjesto marljivosti, poštenja, po-
24 „Centar za socijalni rad donosi odluku da se đeca On smatra da najveći iza- skladu sa njihovim željama. u njihovom odgoju. Kada je štovanja autoriteta, neop-
zbog poremećenih i nestabilnih porodičnih odnosa, kao zov predstavlja pokazivanje Tu je i mjesečni džeparac u o pregledima i neophodnim hodno je usaditi im vjeru
i teške bolesti ili smrti roditelja, smjeste u Dom. Od to- ljubavi, strpljenja, razumi- iznosu od 70, odnosno 100 intervencijama riječ, svi na- u život, kao i moralne vri-
ga koliko se brzo atmosfera u njihovim porodicama nor- jednosti. Suštinsku stvar
malizuje zavisi i dužina boravka đece. Ono što svom sna- predstavlja ulivanje ośeća-
gom želimo očuvati, jeste kontakt sa biološkim roditelji- TERET OSTAVLJENOG ĐETETA ja sigurnosti i ohrabrenja.
ma. Neki roditelji pośećuju dijete i njeguju emotivnu ve- Ne smiju im se dati lažna
zu sa njim, pripremajući put za povratak porodici, dok se obećanja. Govoreći o od-
drugi informišu samo putem telefona. Dakle, smještaj u Budući da svi štićenici nose teret ostavljenog đeteta, to snažno utiče na njihovu lič- nosu koji nastoje da ostva-
Domu nije trajan, on je privremen, jer mi nastojimo da nost i odrastanje, napredak, odnosno uspjeh u školi. Konceptom inkluzivnog obrazova- re sa đecom, Radenka Vuki-
pronađemo najbolje rješenje za svako dijete, a dugoroč- nja obuhvaćeno je oko 30 đece. Najviše je primjetan problem edukativne zapuštenosti i ćević i Biljana Tomović, vas-
no to je spajanje sa porodicom, odnosno povratak njoj. zaostajanja za vršnjacima. Članovi NVO „Riznica mladosti” pružaju pomoć, realizujući me- pitačice, kažu da je njihov
Budući da je riječ o veoma zahtjevnoj poziciji, odnosno todu učenje po mjeri đeteta, koja podrazumijeva individualni rad. Rezultati su vidni i veliki. cilj ostvariti roditeljski od-
ulozi smatram da je formula koja daje rezultate puno lju- Đeca se bolje ośećaju u školi, redovno rade domaće zadatke, s puno više pažnje prate na- nos, pun povjerenja i po-
bavi, pažnje, snage, kao i vjere i nade da će se dijete vra- stavu. Drugi projekat „Ja to znam”, ja to mogu”, realizovan je u saradnji sa ovom NVO. An- štovanja.
titi biološkoj porodici. Takođe, topao odnos prema đe- gažovani su spoljni saradnici, koji su putem individualnog principa rada obuhvatili đecu „To je veoma težak i za-
ci pokazuju i medicinske sestre, vaspitači, kao i porodič- od I do IV razreda. Budući da im pomažu u savladavanju gradiva, učenju, vidno se ubla- htjevan put. Ipak, našim ra-
ni vaspitači, jer to je ono što im je prije svega potrebno”, žava pojava da u starijim razredima zaostaju. zumijevanjem i strpljenjem,
objašnjava Milijana Tapušković, socijalna radnica. „Prelazeći iz nižih u više razrede, nakon odvajanja od učiteljice, đeca se suočavaju sa želimo da se približimo đe-
Prva adresa đe se đeca obrate kada su u problemi- velikim problemom emotivne praznine, odnosno prilagođavanja. Takođe, teže savlada- ci. To isključuje čak i pomi-
ma je kancelarija psihološkinje Sandre Novaković. „Po- vaju gradivo, kao i blizak kontakt sa drugarima. Značajnu ulogu u tom periodu imaju i sao na morbidan strah od
sebnu fazu predstavlja adaptacija. Bez obzira na okruže- porodični vaspitači koji im poklanjaju pažnju, pomažu u učenju, provjeravaju školsku tor- autoriteta. Baš, naprotiv, že-
nje, izmještanje iz određenih uslova predstavlja šok za bu”, kaže Slavica Ilić, pomoćnica direktora. limo da ona ośete slobo-
dijete. Zahvaljujući zajedničkom radu stručnog tima ko- Ona ukazuje da su prije 10 godina đeca bila drugačija i težila su da se što prije osamo- du da nam se obrate i vide
ji čine socijalni radnik i psiholog moramo utvrditi prije stale. Obično su se opredjeljivali za zanate. Današnja đeca izražavaju želju za daljim ško- u nama osobe koje im že-
svega u kakvom je psihičkom stanju dijete. Njačešći pro- lovanjem, tj. studiranjem. „Ono što je zajedničko svima koji su boravili ovđe, jeste da se le najbolje. Umijeće ljubavi,
blem predstavlja učenje, odnosno savladavanje gradiva, međusobno snažno vežu, te tako postaju velika porodica i teško se odlučuju da napuste prema đeci, strpljenje i vri-
jer dolaze tkz. edukativno zapuštena đeca, koja se ni na- područje hercegnovske opštine. Stečena znanja, navike i vještine su njihove vrijednosti jeme ključni su činioci. To je
kon perioda adaptacije ne snalaze najbolje. Tu su i ona kojima se bore kroz život. Sadašnje generacije bezbolnije napuštaju dom, samouvjereni- plodonosniji i efektniji put,
koja imaju određene poremećaje u ponašanju, ili su sa ji su i žele sami brinuti o sebi”, smatra Ilićka jer se tako postiže mnogo
teškim smetnjama u razvoju, a koje je potrebno pripre- više. Iskreno, budući da su
mati i osposobiti sa samostalan život. Srećom, tu su vo- sva đeca različita, dešava-
lonteri koji pomažu u radu sa njima. Nešto zreliji dječa- ju se situacije u kojima oš-
ci i djevojčice, uzrasta 17 i 18 godina, zatvoreniji su od VASPITAČI SU PREDUSRETLJIVI tro reagujemo. Ne smije-
njihovih mlađih drugara iz osnovne škole. Sazrijevanjem mo zaboraviti ni da su đeč-
se javljaju i pitanja na koja je teško dati odgovor. Najče- ja prava proširena i oni sada
šće pitanje glasi: „Zašto sam ostavljen? Sva đeca okriv- Štićenici koji su bili raspoloženi za razgovor izrazili su zadovoljstvo uslovima života u imaju mnogo veću slobo-
ljuju sebe, a na tom ośećanju temelji se sve ostalo. Pra- Domu. Jedino smatraju da bi slatkiša moglo biti malo više, a neki priželjkuju i veći dže- du, koju moramo poštovati.
vi izazov je da se na njihov um i emocije djeluje smiruju- parac. Vole sport, posebno fudbal i košarku. Iako se raduju druženju sa drugarima iz Lju- Dogovor predstavlja ključ
će. Prvi korak jeste uspostavljanje povjerenja na kojem bljane, Banja Luke, posebno se śećaju lijepo provedenog vremena na Ivanovim koritima, dobrog odnosa. Strpljivim
se gradi cjelokupan odnos, ali se i prenosi na drugu đe- kao i mnogih ekskurzija. Kažu da su njihovi vaspitači predusretljivi i da se najčešće do- razgovorom gradimo kod
cu”, objašnjava psihološkinja Novaković. govaraju sa njima. njih lijepe navike i osobine:
poštovanje autoriteta, cije-
 AKTUELNOSTI
Predstavnice Regionalnog centra za razvoj preduzetničkih
kompetencija za zemlje Jugoistočne Evrope pośetile Zavod za
školstvo

UNAPREĐIVANJE
IZUČAVANJA
PREDUZETNIČKOG UČENJA
Direktor Pavle Goranović ukazao na značaj probnog projekta „Preduzetna
škola” kojim su bile obuhvaćene četiri osnovne škole iz Crne Gore

■■ SAVLADATI PRVE KORAKE U CRTANJU: Brižljiva pomoć vaspitačica

njenje drugarstva, zahval-

nost… Da smo uspjeli u to-
me najbolje pokazuje činje-
nica da su đeca svojim po-
našanjem i radom natjera-
la ljude da ih prihvate. Tako
im je poslije jedne ekskurzi-
je, direktor jedne vaspitno-
obrazovne ustanove odao
priznanje, rekavši da se đeca
iz Doma nijesu ni po čemu
razlikovala od ostalih, osim
po lijepom ponašanju”, pri-
čaju vaspitačice Vukićević i
Tomović.
JEDINA USTANOVA
ZA ĐECU BEZ
RODITELJSKOG STAR ANJA
Dječji dom „Mladost” u Bijeloj jedina je ustanova so-
cijalnog tipa namijenjena zbrinjavanju đece lišene rodi-
teljskog staranja, kao i one čiji je razvoj ometen poro-
dičnim prilikama, uzrasta od mjesec dana do punoljet-
stva. Osnovan je 1946. godine kao jedna od više ustano-
va ovog tipa na teritoriji Crne Gore. Od 1960. godine jedi-
na je ustanova ove vrste. Novi objekat, čija površina izno-

Odlazak iz Doma
Ključni momenat pred-
stavlja odlazak đece iz Do-
ma. Predviđeno je da to bu-
de nakon 18 godina Među-
tim, kako je u ovoj ustanovi
sve je podređeno njima, nji-
hovi interesi su ispred pravi-
la i zakona koje nalaže soci-
■■
si oko 4.000 metara kvadratnih, sagrađen je 1980. godi-
ne, nakon što je u zemljotresu stradala stara zgrada. Nje- ZNAČAJAN NAPREDAK CRNE GORE: Sa sastanka u Zavodu
gov smještajni kapacitet iznosi 200 mjesta. Prošle godi-
ne u ovom domu (januar 2013. godine) bilo je smješte-
no 122 đece. Njihov broj do kraja godine smanjio se na
114, jer su neki završili školovanje, vratili se u prirodnu
Z avod za školstvo pośeti-
le su predstavnice Regio-
nalnog centra za razvoj pre-
je u osnovnim školama i gi-
mnazijama.
Direktor Zavoda za škol-
iz ovog projekta, dok njego-
vo širenje, uključivanjem če-
tiri nove osnovne škole i gi-
porodicu, usvojeni ili smješteni u hraniteljske porodice. duzetničkih kompetencija stvo Pavle Goranović ukazao mnazije, predstavlja dodat-
za zemlje Jugoistočne Evro- je na značaj probnog pro- nu podršku našim aktivnosti-
pe (SEECEL) direktorica Efka jekta „Preduzetna škola” ko- ma na polju preduzetničkog
Heder i pomoćnice direkto- jim su bile obuhvaćene četiri učenja”, kazao je Goranović.
ra Maja Ljubić i Sandra Ron- osnovne škole iz Crne Gore. Direktorica SEECEL-a Efka

9
jalna zaštita, i mnogi ostaju čević. One su sa predstavni- „Tokom razvijanja siste- Heder pohvalila je značajan
duže, sve do momenta ka- cima ove obrazovne institu- ma cjeloživotnog preduzet- napredak Crne Gore i obeća-
da njihova egzistencija bu- cije razgovarale o modalite- ničkog učenja, u kome je la dodatnu stručnu pomoć i
de jasno definisana. tima za unapređivanje izu- preduzetništvo ključna kom- podršku.
„Nastojimo da u sarad- čavanja preduzetničkog uče- petencija, velikim dijelom
nji sa Centrom za socijal- nja kao ključne kompetenci- smo se oslanjali na iskustva Lj. V.
ni rad pomognemo našim
štićenicima da nakon zavr-
šenog školovanja nađu po-
sao, jer to predstavlja pr-
Iz rada Crnogorskog društva za borbu protiv raka
vu stepenicu u lancu njiho-
vog osamostaljenja i sigur- Saradnja sa Dječjim savezom Podgorica

APEL PROTIV PUŠENJA

nosti. Imamo podršku Mini-
starstva rada i socijalne za-
štite. U nekim ustanovama
ljudi su ośetljivi i spremni
su da „otvore vrata” đeci iz Nagradni konkurs za likovne i literarne radove učenika od četvrtog do devetog
Doma, dok neka duže čeka- razreda osnovnih škola u Crnoj Gori APR.
2014
ju posao. Ipak, smatram da

■■
bi naša država, tj. važne in- BROJ
stitucije mogle biti angažo-
vanije i mnogo više poma-
gati da se naši štićenici za-
Spremni da upoznaju nepoznate

da nam daju precizan uvid zaposlila. Posebno nas ra-

C rnogorsko društvo
za borbu protiv raka
(CDPR) u saradnji sa Dječ-
sredinom januara, temu za li-
kovne i literarne radove u vi-
du apela, upućen državama
Radove slati najkasnije do
16. maja na adresu: JU Dječji
savez Podgorica, Bokeška br.
24

posle. Nastojeći da pružimo o zanimanjima koja su im duje što smo u posljednje jim savezom Podgorica, da povećaju takse – pore- 2, 81000 Podgorica. Tročlani
svoj doprinos tome, nedav- potrebna, kako bi ih đeca dvije godine dodijelili dva ove godine (već 13. put) or- ze kao sredstvo u borbi pro- žiri će odabrati po tri najbolja
no smo se obratili kompa- izabrala, dobila stipendiju stana našim štićenicima na- ganizuje nagradni konkurs tiv pušenja. To je apel, ne sa- rada iz obje oblasti i nagradi-
niji „Azmont Investment” za školovanje i kasnije se kon izlaska iz Doma. Među- za likovne i literarne rado- mo za taj dan, nego i način u ti ih, s tim što je prva nagra-
tim, period korišćenja smje- ve učenika osnovnih škola borbi za smanjenje pušenja da za mlade likovnjake i lite-
štaja je privremen − traje u Crnoj Gori. u svijetu tokom čitave 2014. rate sedmodnevni boravak
DONACIJE samo jednu godinu. Nada- Konkurs je otvoren od 10. godine. u odmaralištu Dječjeg save-
mo se da će to vremenom aprila do 10. maja ove godi- Likovni radovi treba da za Podgorice na Veruši. Na-
U Domu ističu da brojne kompanije pomažu ovoj postati trajno rješenje. Pro- ne za učenike od četvrtog budu rađeni na formatu blo- grade za druga i treća mje-
vaspitno-obrazovnoj ustanovi. Pored ostalih, to su: „Hi- jektom (koji smo osmisli- do devetog razreda osnov- ka br. pet, a tehnika rada je sta, kao i specijalne nagrade
po Alpe Adria” banka (poklonila osam kauča za dnev- li) ‘Transformacija institu- nih škola u Crnoj Gori. dozvoljena svim mogućim li- i pohvale najboljima u obje
ne boravke), kompanija „Telenor” Podgorica (mašine za cija’, naša ustanova je po- Povod za objavljivanje kovnim sredstvima, dok bi li- konkurencije, obezbjedio je
pranje sušenje veša), „Galop inženjering” iz Budve (osam slala signal društvenim in- konkursa je Svjetski dan bor- terarni radovi trebalo da bu- CDPR u vidu knjiga.
ležajeva, pelene za jednokratnu upotrebu), Ambasada stitucijama o mogućnosti- be protiv pušenja – 31. maj, du napisani najduže na dvi-
SAD u Podgorici (sitnu bijelu tehniku u skladu sa želja- ma ublažavanja gorčine ži- za koji je SZO odredila, još je stranice. Š. B.
ma učenika školskog uzrasta pegle, fenovi i sl.), predstav- vota ove đece. Važna stav-
nici Ministarstva rada i socijalnog staranja (dva savreme- ka je ideja hraniteljstva ko-
na TV i DVD aparata) firma „Cakan sport” iz Bara (sport- ja posljednje vrijeme dobija U pośeti privatnoj zdravstvenoj ustanovi Opšta bolnica „Meljine”
sku opremu patike i trenerke). Preduzeće „Plodovi Crne sve veću podršku. To je ide-
Gore” iz Podgorice, (veće količine voća i povrća), dok je
prodavnica obuće „Uno” iz Nikšića obezbijedila obuću.
Tu su i podgorička kladionica „Meridijan”, „Telenor” sa
ja stara jednu deceniju. Sre-
ćom i Unicef (Međunarodni
fond za brigu o đeci i omla-
URUČILI
novogodišnjim paketićima, studenti Ekonomskog fakul-
teta sa (školski pribor i slatkiše), Udruženje „Prijatelji Igala
dini i kvalitetu njihovog ži-
votnog standarda) i Mini- EDUK ATIVNI MATERIJAL
„RIBA − HR ANA I LIJEK”
iz Novrške” (sredstva za higijenu, slatkiše i garderobu) „K starstvo rada i socijalnog
i M” iz Nikšića (slatkiše i pelene) „Imlek” Boka (mliječene staranja pružaju punu po-
proizvode), „Bar kod”, Podgorica (sredstva za higijenu), dršku. Još bolji vid pomo-
pekara „Aleksandrija” (kolače). Opština Tivat i škole sa ći bio bi osnivanje Institu-
ove teritorije (garderobu, školski pribor i slatkiše), a „Baj-
keri” iz Podgorice su sličnim poklonima obradovali đecu.
„Morsko dobro” iz Budve doniralo je novčani iznos
ta za majku i dijete i nadam
se da će u dogledno vrije-
me ova ideja biti realizova-
P ovodom Svjetskog da-
na zdravlja, aktivisti Cr-
nogorskog društva za borbu
Riječ je o brošuri koja sa-
drži osnovna obavještenja i
naznake o sastavu mesa ri-
ventivno na sve u borbi pro-
tiv raznih bolesti, među koji-
ma su svakako najteže kan-
od 10.000 eura, „Cemex Montenegro” iz Podgorice 6.500 na”, naglašava direktor Đu- protiv raka (CDPR) pośetili su ba, vitaminima i sastojcima cer i bolesti srca i krvnih su-
eura. Glavni grad Podgorica poklonio je novac u iznosu kanović. On ukazuje da je privatnu zdravstvenu usta- koje sadrži, sastavu ribljeg dova.
od 2.000 eura, „Daily pres” Podgorica 3.000 eura, a Agen- nepisano pravilo je da đe- novu Opšta bolnica (PZU OB) ulja, kao i u čemu pomažu Svjetski dan zdravlja ove
cija za civilno vazduhoplovstvo 800 eura. Hotel „Splen- ca nikada ne prekidaju ve- „Meljine”. Tom prilikom uru- esencijalne masne kiseline godine ima za temu transmi-
did” je poklonio 1.050 eura, Ruska škola 1.445 eura, Crno- ze sa domom. I kada zasnu- čili su medicinskoj direktorki koje su takođe u velikoj mje- sivne bolesti, odnosno bole-
gorci iz dijaspore 1.016 i Kolo srpskih sestara iz San Fran- ju svoje porodice, ne zabo- dr Oliveri Elez edukativni ma- ri prisutne u ribi i ribljem ulju. sti koje prenose vektori i po-
ciska 1.105, dok je Turistička organizacija Cetinje donira- ravljaju veliku porodicu u terijal „Riba − hrana i lijek” za Brošura je štampana da isto- praćen je sloganom „Mala bi-
la 1.000 eura, koliko je poklonila i Societe Generale Mon- kojoj su odrasli. pacijente i sve one koji kori- vremeno posluži pacijentima ća, velika prijetnja”.
tenegro banka. ste usluge ove renomirane koji već imaju nekih proble-
Š. B. medicinske ustanove. ma, ali i da bi djelovala pre- O. Đ.
 MLADI I ODBRANA I BEZBJEDNOST
Ministarstvo odbrane: Obrazovanje kadrova za potrebe Vojske Crne Gore
BEZ LJUBAVI PREMA OTADŽBINI
NE MOŽETE SE BAVITI OFICIRSKIM POZIVOM
Strategijski pregled odbrane Vlade Crne Gore definiše jedan od prioriteta u budućem sistemu vojnog obrazovanja – razvoj kapaciteta za profesionalno vojno
obrazovanje oficira u postojećem visokoobrazovnom sistemu Crne Gore
Sku istem odbrane je od po-
sebnog značaja za sva-
državu i zahtijeva poseb-
no obučene i obrazovane ka-
drove. Sticanjem državnosti
Crne Gore stvorila se potre-
ba za razvojem sistema od-
brane u skladu sa njenim be-
zbjedonosnim ciljevima, in-
teresima i opredjeljenjima,
odnosno razvojem Vojske Cr-
ne Gore za pružanje odgovo-
ra na savremene izazove, rizi-
ke i prijetnje.
Kako ističu u Ministar-
stvu odbrane, veličina Voj-
ske Crne Gore, kao i opre-
djeljenje da stvaranje sop-
stvenih profesionalnih voj-
nih obrazovnih instituci-
ja nije racionalno, odredi-
li su da se oficiri za potrebe
Vojske Crne Gore regrutu-
ju na dva načina. Prvi, upu-
ćivanjem na obrazovanje, u
svojstvu kadeta, najkvalitet-
nijih srednjoškolaca, koji se
dobrovoljno jave, na vojne
akademije u inostranstvu,
u skladu sa ponudama par-
tnerskih zemalja, a na osno-
vu potpisanih planova bi-
lateralne saradnje u oblasti
odbrane. Obrazovanje ka-
deta na vojnim akademija-
ma u inostranstvu predstav-
lja njihovo školovanje za po-
ziv profesionalnog oficira
10
osposobljenog za početne
dužnosti nivoa komandira
voda i pripreme za intelek-
tualne i etičke izazove oficir-
skog poziva, u skladu sa mi-
sijama i zadacima Vojske Cr-
ne Gore. Drugi, prijemom li-
ca sa stečenim visokim obra-
zovanjem sa civilnih fakulte-
ta, koji bi poslije završene
osnovne obuke i oficirske
obuke, po sistemu obuke za
dužnosti, gradili svoje karije-
re u vojsci. Od 2008. do 2012.
godine primljeno je deset li-
ca sa stečenim visokim obra-
zovanjem u svojstvu ofici-
APR. ra, koji su se poslije završe-
2014
ne osnovne obuke i oficirske
BROJ obuke opredijelili da grade
svoje karijere u vojsci.
24 Ministarstvo odbrane,
u skladu sa ponudama ze-
malja partnera, odnosno na
osnovu potpisanih planova
bilateralne odbrambene sa-
radnje, šalje na školovanje
u inostrane vojne akademi-
Erdan Kunjić
ODUVIJEK SAM ŽELIO
DA SLUŽIM SVOJOJ ZEMLJI
„Oduvijek sam želio da služim svojoj zemlji i smatram da je vojni poziv pravi način na
koji bih mogao to da ostvarim. Takođe, kada sam čuo da je otvoren konkurs za mjesto voj-
nog pilota, to sam vidio kao jedan veliki izazov, posao koji može da radi vrlo mali broj lju-
di i u meni se javila želja da i ja budem dio njih. Takođe, jedan od motiva je bila i činjeni-
ca da je školovanje besplatno, kao i to da je po završetku akademije posao obezbijeđen”.
je kadrove za potrebe Vojske
Crne Gore.
Prva grupa kadeta upu-
ćena je 2007. godine u voj-
ne akademije Republike Grč-
ke. Od tada pa do danas, za
potrebe Vojske Crne Gore,
kadeti se obrazuju u Vojnoj
akademiji i Vojno-medicin-
skoj akademiji u Republici Sr-
biji, Akademiji kopnene Voj-
ske i Vazduhoplovnoj akade-
miji u Republici Grčkoj, Aka-
demiji kopnene vojske i Po-
morskoj akademiji u Save-
znoj Republici Njemačkoj,
Akademiji kopnene vojske
„General Mihailo Apostolski”
u Republici Makedoniji, Po-
morskoj akademiji u Anapo-
lisu u SAD i Pomorskoj aka-
demiji u Livornu, Republika
Italija. Takođe je sa Kraljevi-
nom Holandijom potpisan
plan bilateralne saradnje za
2014. godinu, kojim su obu-
hvaćene brojne aktivnosti na
polju školovanja, obuke i raz-
mjene iskustava. Od velikog
značaja je podrška koju će
Holandija pružiti u ovoj go-
dini u realizaciji PELT projek-
ta (Project English Langua-
ge Training), u vezi sa usavr-
šavanjem engleskog jezika
pripadnika Vojske Crne Gore
i dostizanja potrebnih spo-
sobnosti za samostalnu rea-
lizaciju ove vrste obuke u bu-
dućem periodu.
ISTORIJAT CRNOGORSKOG
VOJNOG ŠKOLOVANJA
U vrijeme Kneževine, odnosno Kraljevine Crne Gore,
kralj Nikola radio je od 1863. godine na usavršavanju cr-
nogorske vojske. Početkom osamdesetih godina XIX vi-
jeka slao je mladiće iz Crne Gore u Italiju, Rusiju, Francu-
sku i druge države da se vojnički obučavaju. U Podgorici
je 1895. godine otvorio pješadijsku podoficirsku školu, a
na Cetinju, 1903. godine, artiljerijsku podoficirsku školu,
koja je iste godine premještena u Nikšić.
Kako ističu u Ministarstvu
odbrane, do sada su na ino-
stranim vojnim akademijama
diplomirala 43 kadeta i ka-
detkinja. Trenutno se u ino-
stranstvu školuje 27 kadeta,
od čega je devet žena.
Strategijski pregled od-
brane, koji je usvojila Vlada
Crne Gore u julu 2013. godi-
ne, definiše jedan od priori-
teta u budućem sistemu voj-
nog obrazovanja oficira, a to
je razvoj kapaciteta za profe-
sionalno vojno obrazovanje
oficira u postojećem visoko-
obrazovnom sistemu Crne
Gore. U skladu sa tim, pro-
grami obrazovanja na viso-
koobrazovnim institucijama
bi obuhvatili i vojno obrazo-
vanje. Na taj način bi budući
oficiri stekli licencirano obra-
zovanje. Ovakav vid obrazo-
vanja bi omogućio sklapanje
odgovarajućih partnerskih
aražmana između Ministar-
stva odbrane i Univerzite-
ta Crne Gore, čime bi se, uz
školovanje kadeta na vojnim
akademijama partnerskih ze-
malja, obezbijedio dovoljan
broj mlađeg vojnog kadra,
odnosno adekvatno popu-
njavanje rodova i službi Voj-
ske Crne Gore.
Školovanje
za vojnog pilota
Na pitanje šta ga je moti-
visalo da se opredijeli za ško-
lovanje za vojnog pilota Er-
dan Kunjić, kadet IV godine
na Vazduhoplovnoj akade-
miji u Atini, kaže da postoji
mnogo motiva zbog kojih bi
neko mogao da se odluči za
ovaj težak, izazovan, ali i vrlo
lijep poziv.
On dodaje da je tokom
školovanja imao i neispunje-
nih očekivanja, ali i prijatnih
iznenađenja, jer nije bio de-
taljno upoznat o programu i
načinu funkcionisanja akade-
mije, kao i o obavezama koje
ga čekaju. Ipak zadovoljan je
Marija Mićković
NIJE LAKO POSTATI OFICIR
„Nije lako postati oficir. Pod uticajem medija ljudi uglavnom smatraju da je vojni po-
ziv igra i da je možda čak i lako postati oficir. Ali naravno da nije, jer od prvog dana kada
postanete učenik Vojne akademije i obučete uniformu, shvatate da ste preko noći odra-
sli zbog situacija u kojima se nalazite i koje morate sami da rješavate”.
nivoom obuke i znanjem ste-
čenim na akademiji.
„Grčka vazduhoplovna
akademija je jedna od rijet-
kih u svijetu u kojoj posto-
ji letačka obuka za kadete,
dok u većini zemalja pilo-
ti ostvaruju prve letove tek
poslije promocije u čin pot-
poručnika. Ja već kao kadet
imam preko 150 sati leta na
modernom, trenažnom tipu
aviona, uključujući i samo-
stalne letove, što je rezulti-
ralo time da već imam zavi-
dan nivo samopouzdanja i
sigurnosti kada je u pitanju
moj poziv. Takođe, znanje i
iskustvo stečeno na akade-
miji je na visokom nivou, s
obzirom da je letačka obu-
ka vrlo složena i zahtjev-
na. Vrijedi pomenuti da su
se grčki piloti pokazali me-
đu najuspješnijima na me-
đunarodnim vojnim vježba-
ma koje organizuje NATO.
Pored letačke, postoji aka-
demska i vojna obuka. Aka-
demska sadrži preko 80 is-
pita, što dosta govori o ni-
vou obrazovanja akademije,
dok je na vojnoj obuci glav-
ni akcenat na disciplini i po-
štovanju pretpostavljenih”,
kaže sagovornik „Prosvjet-
nog rada”.
Erdan ne krije da je ukla-
panje u novu sredinu, kao i
svaki susret sa nepoznatim,
bilo teško. „Još teže je bilo
naglo promijeniti način ži-
vota, od civila do vojnika, a
najteže je palo navići se na
nove, cjelodnevne obaveze.
Grčki jezik, iako spada u gru-
pu težih jezika, lako sam sa-
vladao, prije svega zahvalju-
jući profesorima koji tečno
govore i naš i grčki jezik, ali
i svakodnevnom boravku u
sredini u kojoj se taj jezik go-
vori”, objašnjava Kunjić.
Raspored obaveza tokom
jednog školskog dana zavise
od toga na kojoj vrsti obu-
ke je kadet. Za vrijeme aka-
demske obuke, koja obu-
hvata najveći vremenski pe-
riod akademije, dan počinje
u 5.55 časova, potom slijedi
jutarnja gimnastika, smotra
i doručak. Prisustvo preda-
vanjima, koja traju od osam
do 14 sati, je obavezno. Za-
tim slijedi ručak, smotra, pa
odmor, nakon kojeg je čas
gimnastike, pa sat vreme-
na obaveznog učenja. Posli- njenica da će mi to iskustvo
je večere, kadetima je na ras- pomoći koliko u životu, toli-
polaganju još sat slobodnog ko i u profesionalnom smislu,
vremena i u 22.25 smotra na mi je uvijek pomagala da lak-
kraju dana. Akademija omo- še podnesem daljinu i da se
gućava mogućnost bavlje- usredsredim na svoje oba-
nja raznim sportovima, kao veze”, zaključuje svoju priču
što su odbojka, košarka, te- Kunjić ističući zahvalnost Mi-
nis, atletika, plivanje, samo-
odbrana, streljaštvo…
nistarstvu odbrane koje svo-
jim kadetima u inostranstvu
Što se tiče letačke obuke, uvijek pomaže i izlazi u su-
program je prilično drugačiji. sret, koliko je to u njihovoj
Dosta vremena je posvećeno moći.
predavanjima koja su u vezi
sa lećenjem, kao i konkretno Stil života koji traži
za avion na kojem se obavlja veliko odricanje
obuka.
Vojna obuka, koja je naji- Jelena Marsenić, kadet IV
zrazitija tokom prvih mjesec godine na Vojnoj akademiji
dana, prilikom dolaska novih „General Mihailo Apostolski”
kadeta sastoji se uglavnom u Skoplju kaže:
POŚETE SVIM
SREDNJOŠKOLSKIM
CENTRIMA
Ministarstvo odbrane, u cilju privlačenja najkvalitet-
nijih kandidata i kandidatkinja, nakon objavljivanja jav-
nih konkursa, odnosno oglasa u štampanim i elektron-
skim medijima, za obrazovanje na vojnim akademijama
u inostranstvu, organizuje pośete svojih predstavnika,
među kojima se nalaze i svršeni kadeti, svim srednjoš-
kolskim centrima, đe se putem video prezentacija i kroz
lični kontakt, srednjoškolci upoznaju sa vojnim pozivom,
uslovima obrazovanja na vojnim akademijama, moguć-
nostima zaposlenja poslije završetka obrazovanja, kao i
sa uslovima i načinom rada u Vojsci. Promovisanjem voj-
nog poziva kao atraktivne profesije, kroz emitovanje vi-
deo spotova, izradom flajera i gostovanjima predstav-
nika Ministarstva odbrane i Vojske u TV emisijama, sva-
ke godine se povećava broj zainteresovanih mladih lju-
di koji žele da se obrazuju na ovaj način, s obzirom da se
radi o obrazovanju na prestižnim vojnim akademijama u
svijetu koje omogućava kvalitetno obrazovanje i sigur-
no zaposlenje.
iz vojnih vježbi, zahtjevne fi- „Svima nam je najteže
zičke pripreme kadeta za sve bilo promjena okoline, no-
obaveze i izazove koje ih če- va sredina, ljudi, stil živo-
kaju u daljem školovanju. To ta koji traži veliko odricanje,
je ujedno i prelazni period u ali se vrijedi potruditi za bo-
kojem kadet od civila posta- lje śutra. Školski dan počinje
je vojno lice. ustajanjem u šest sati, zatim
Erdan Kunjić priznaje da slijedi fiskultura pa jutarnja
mu u početku nije bilo la- smotra. Potom su predava-
ko, nedostajala mu je poro- nja, ručak, a ima vremena i za
dica, Crna Gora… „Nostalgi- slobodne aktivnosti. Nakon
ja bila prilično velika. Nije la- završetka svih ispita, ide se
ko biti daleko od svojih naj- na teren 20-ak dana na voj-
dražih i iz jedne male sredine nu obuku. Za mene to pred-
kao što je Crna Gora preseli- stavlja najbolji dio godine,
ti se u višemilionski grad. Ali koji pruža priliku da svaki ka-
pomisao da sam tu sa razlo- det pokaže što je naučio to-
gom, zbog jednog cilja i či- kom godine, i koliko je truda
 MLADI I ODBRANA I BEZBJEDNOST
uložio u sve to”, smatra naša SPISAK LICA KOJA SU ZAVRŠILA INOSTRANE VA OD 2007. GODINE
sagovornica. Jovana Perošević Godina
Prema njenim riječima, Ime i prezime lica koja su Država
prva godina akademije je BEZBRIŽNOST I SIGURNOST R. br. završetka
završila obrazovanje
Naziv vojne akademije
školovanja
najteža upravo zbog odva- školovanja
janja od porodice i odlaska JE OSTALA U CRNOJ GORI 1. Boričić Milan
u nepoznatu sredinu. „To je 2. Bulajić Vlado
ono što nas ćera da na vri- „Porodica i moja zemlja mi zaista nedostaju, bezbriž-
jeme završimo sve redov- nost i sigurnost je ostala u mom domu. Odrastanje na 3. Novićević Labud
ne aktivnosti, da bi imali vi- pada lako nikome, ali tek kada odemo daleko od svoje 4. 2007. Marjanović Predrag
še vremena za raspuste, i da zemlje i porodice shvatimo značaj i ljubav koju pośedu-
se što više posvetimo najbli- jemo prema domu, i zemlji odakle potičemo. Rečeno je 5. Vuković Goran
žima”. davno: ‘Ne pitajte što vaša zemlja može učiniti za vas, pi- 6. Ćorac Ivan
Jovana Perošević, kadet I tajte što vi možete učiniti za svoju zemlju’. Tako je i mo- 7. Koprivica Petar
godine na Pomorskoj akade- ja želja da moju lijepu Crnu Goru pomognem i svoj dug
8. Cvjetičanin Đorđije
miji u Anapolisu (SAD), kaže domovini odužim na pravi način”. 2008.
da je oduvijek imala različita 9. Đeković Dejan
interesovanja, te da je Uni- 10. Babović Milorad
ted States Naval Academy 11. Bojović Jevto
bio pravi izbor.
„Glavni moto akademi- 12. Goranović Todor
Vojna akademija Srbija
je jeste da nas razvije moral- 13. Kovačević Danko
no, mentalno i fizički. Inače 14. 2009. Roćenović Vladimir
oduvijek me privlačio vojni
15. Simović Nikola
poziv i željela sam da na naj-
bolji način doprinesem svo- 16. Smolović Milenko
joj zemlji. Ova škola je ispu- 17. Stanić Nenad
nila sva moja očekivanja, čak 18. Šćepanović Jovan
i više od toga. Međutim, ni-
je ni malo lako. Tokom ovih 19. Gutić Tomo
godinu dana u prilici sam da 20. Maraš Mirko
vidim mlade ljude kako odu- 2010.
21. Vulević Branimir
staju, jer ne mogu da izdrže
22. Vujošević Ivan
tempo i svakodnevni pritisak
koji akademija i vojnički po- 23. 2011. Čabarkapa Milija
ziv nameću, ali oni koji ostaju 24. Tomić Mirko
razvijaju se u lidere i sposob- 25. Jovanović Bojan
ne mlade osobe spremne na
sve životne izazove”, navela 26. Joksimović Milan Vazduhoplovna vojna
je Peroševićeva. 27. Babić Marko akademija Grčka
Školovanje u ovoj usta- 28. Knežević Veljko
novi je ogromno iskustvo. 2012. Akademija kopnene vojske
„Već na prvoj godini, kroz 29. Knežević Nikola
ljetnju obuku i ja sam posta- Pomorska vojna akademija
30. Franović Savo SAD
la odlučnija i snažnija. Glav- Annapolis
na svrha ove škole jeste da 31. Balić Fikret
proizvodi sposobne lide- Akademija kopnene vojske
re, jer već u toku školovanja 32. Marković Aleksandar Njemačka
dobijamo određene liderske dove, vojne i sportske obave- Takođe, imamo testove voj- 33. Radončić Enita Akademija kopnene vojske
pozicije, postajemo mento- ze. nog znanja, đe se upoznaje- 34. Drešković Anes Pomorska vojna akademija
ri mlađima i pomažemo im „Predmeti koje izučava- mo sa čitavim vojnim siste- 35. Roberto Golović Pomorska SAD

11
da se uklope i dobiju kvali- mo nijesu ni malo laki, to su mom, koje polažemo na kra-
tetnu obuku. U svakom slu- hemija, matematika, fizika, ju svake radne neđelje. Vi- 36. Drobnjak Nemanja Akademija kopnene vojske
Grčka
čaju, nakon završetka školo- politika, etika, jezici… Tre- kend je pravo vrijeme da se 37. Dačević Dragomir Akademija kopnene vojske
vanja, biću kvalifikovana da nutno sam član cross-fit klu- nadoknadi san, ali i školske 38. 2013. Rudović Dušan Vojna akademija
obavljam posao koji zahtije- ba, padobranskog i konjič- obaveze”, priča Jovana, do-
va dobro liderstvo, rad sa lju- kog tima. Nakon sporta je dajući da je odlaskom u SAD 39. Pašić Marko Vojna akademija
Srbija
dima, komunikaciju, struktu- period samo za učenje, ali bila suočena sa mnogo iza- 40. Vukčević Andrej Vojna akademija
ru, disciplinu i posao koji sa i za vojne obaveze. Na pr- zova. Odvajanje od roditelja 41. Milić Nemanja Vojna akademija
sobom nosi određene izazo- voj godini jedna od vojnih i bezbrižnog, mirnog nači- 42. Ivanović Aleksandar Pomorska akademija Njemačka
ve”, objašnjava ova mlada ka- obaveza je da držimo stra- na života nije joj bilo ni ma-
detkinja, dodajući da su ka- žu. Tempo nije lak jer nam lo lako. 43. Jelić Aleks Akademija kopnene vojske
deti pod svakodnevnim priti- kao brucošima nije dozvo-
skom da bi završili školske ra- ljeno spavanje preko dana. Važan je ośećaj SPISAK KADETA KOJI SE ZA POTREBE VCG TRENUTNO OBRAZUJU
patriotizma NA INOSTRANIM VA
Država Godina
Jelena Marsenić Marija Mićković, kadet
R. br. školovanja
Naziv akademije Ime i prezime kadeta
školovanja
IV godine na Kopnenoj Voj-
VOLIM TO ŠTO ZNAM DA noj akademiji u Atini, Grč- Srbija
Vojnomedicinska
Nikola Kaluđerović V
APR.
2014
ka, kaže da se za vojni poziv 1. akademija
ĆU ČUVATI SVOJU DRŽAVU opredijelila slučajno. „Sazna- Vazduhoplovna BROJ
la sam za konkurs za studije Erdan Kunjić IV
„Volim uniformu, odgovornost, disciplinu, i to što dok sam bila u srednjoj ško-
2. akademija 24
znam da ću služiti i čuvati svoju državu. Kada je u pita- li i od dana kad sam se infor- 3. Akademija kopnene Marija Mićković IV
nju usavršavanje, neću stati, ambicije postoje, a đe ima misala o Vojnoj akademiji 4. vojske Adnan Sijarić IV
ambicija ima i uspjeha. Ovo je veliko iskustvo, kako u pri- znala sam da je to poziv ko- Vazduhoplovna
vatnom tako i u profesionalnom životu. Rad sa ljudima, jim želim da se bavim cijelog Grčka Aleksandar Simonović III
5. akademija
vojne vještine, liderske sposobnosti, neobična iskustva života. Naravno, tu je prisut-
sa kojima se ne srijećemo svakoga dana, sve to predstav- na i činjenica da predstav- 6. Akademija kopnene Andrijana Strujić II
lja poseban izazov je teža strana školovanja na strani”. ljam svoju zemlju na Vojnoj 7. vojske Aladin Hadrović II
akademiji koja je među 10 8. Vazduhoplovna Kristina Bačić pripremna
najboljih u svijetu i ponosna akademija
9. Lazar Novićević pripremna
sam na to. Ośećaj patriotiz-
ma je takođe jedan od ra- 10. Tina Brajović IV
zloga, jer bez ljubavi prema 11. Jelena Marsenić IV
otadžbini se ne možete bavi- 12. Nikola Popović IV
ti oficirskim pozivom”, sma-
tra Marija. 13. Slavoljub Krstonijević IV
Na pitanje da li su tokom 14. Nenad Dubljević IV
školovanja ispunjena njena 15. Vukota Živković IV
očekivanja, kaže: „Kao i kada
očekujete nešto novo i ka- 16. Vojna akademija Boris Bošković III
da idete na neko nepozna- 17. Makedonija „General Mihailo Janko Marković III
to mjesto, očekivanja uvijek 18. Apostolski” Kristina Krivokapić III
prelaze granice stvarnosti. 19. Denis Radončić III
Očekivanja u mom slučaju
su ispunjena i uvijek kažem 20. Vidoje Gluščević II
da bih opet birala istu školu 21. Marija Knežević II
kao i tada kada sam se opre- 22. Marko Razić II
dijelila za nju. Samo isku-
stvo školovanja na akademi- 23. Mladen Galević I
ji se ne može ukratko opisa- 24. Marko Bajović I
ti jer svaka godina ovđe nosi 25. SAD Pomorska akademija Jovana Perošević I
sa sobom svoja dobra i loša 26. Lazar Knežić I
iskustva. Ukratko, mogla bih Italija Pomorska akademija
reći da je divno što mi je pru- 27. Sara Rakočević I
žena prilika da naučim jedan
novi jezik i upoznam antič- akademije već izborila za ji su prije nje već bili na aka- ju đe god da odete. Nikada
ku kulturu Grčke. U profesio- dobar početak karijere, ko- demiji. ne možete zaboraviti činjeni-
nalnom smislu je vrlo značaj- ja će, nadam se, biti uspješ- „Koliko god da se navi- cu da ste stranac, koliko god
no naučiti vojne sisteme ko- na”, naglašava sagovornica knete na novu sredinu i no- se domaćini dobro ophodili
je ima jedna zemlja i shvatiti „Prosvjetnog rada” dodaju- vu zemlju, porodica je ne- prema vama i bili korektni”,
kako jedan drugi narod raz- ći da su joj prilikom uklapa- što što stalno nedostaje, kao smatra Marija Mićković.
mišlja i ośeća. Mislim da sam nja u novu sredinu dosta po- i zemlja u kojoj govore vaš
se završavanjem prestižne mogli kadeti iz Crne Gore ko- jezik i srdačno vas dočeku- O. Đuričković
 AKTUELNOSTI
Na Univerzitetu Crne Gore održana komemorativna śednica povodom smrti akademika prof. dr Božidara Nikolića, predśednika DANU

CRNOGOR AC KOJI SLUŽI NA ČAST

INTELEKTUALNOJ ZAJEDNICI CRNE GORE
– Akademik Sreten Perović, potpredśednik DANU: „Otišao je duboko ožalošćen što nadležni organi nijesu bili u stanju da obezbijede primjenu Zakona koji je
predložila Vlada, usvojio Parlament, a potpisao predśednik Crne Gore. Tu situaciju Božidar Nikolić, ni kao građanin ni kao predśednik Dukljanske akademije –
nije mogao da razumije”
– Prof. dr Predrag Miranović, rektor Univerziteta Crne Gore: „Božidar Nikolić je svojim djelovanjem i pomaganjem ljudima u nevolji pokazao da je čovjek koga
krase najljepše ljudske osobine. Ljudi koji iza sebe ostavljaju djela kakva je ostavio profesor Nikolić, zaslužuju da ih se sa ponosom śećamo”

nezavršenih ili napola zavr- mu je, pri potonjem kontak-

šenih državnih i multinaci-
onalnih problema u našoj
zemlji. A otišao je duboko
ožalošćen što nadležni or-
gani nijesu bili u stanju da
obezbijede primjenu Zako-
na koji je predložila Vlada,
usvojio Parlament, a pot-
pisao predśednik Crne Go-
re. Tu situaciju Božidar Ni-
kolić, ni kao građanin ni kao
predśednik Dukljanske aka-
demije – nije mogao da ra-
zumije. Bilo mu je nepoj-
mljivo da Dukljanska akade-
mija, koju predvodi od 2007,
ni u obnovljenoj državnoj
nezavisnosti nema uslove
za normalan rad, uprkos či-
njenici da su njeni akademi-
tu, bivao sve tiši, sve udalje-
niji, ali ga nada i uz smanje-
nu mogućnost ozdravljenja,
činilo mi se, nije napušta-
la. „Biće bolje” bile su riječi
kojima nas je prividno umi-
rivao, ali se njegov glas po-
jačavao jedino kad je pitao
da li je počeo da se sprovo-
di taj odavno usvojeni Za-
kon. Dukljanska akademija,
ponavljao je u svakoj prilici,
dala je nemjerljiv doprinost
obnovi Državne nezavisno-
sti i punoj afirmaciji crno-
gorske nauke i kulture. Pri-
tom, nikad nije isticao svo-
ja djela, svoje stručne knji-
ge, svoje naučne radove, ni-
ti projekte u kojima je imao
DIO ONE BOLJE ISTORIJE
CRNOGORSKOG NARODA
Povodom smrti Božidara Nikolića, Crnogorsko naci-
onalno vijeće (CNV) iz Srbije izrazilo je najdublje sauče-
šće njegovoj porodici.
„Njegova smrt je veliki gubitak za porodicu Nikolić
ali i za cjelokupno crnogorsko društvo. Doprinos gospo-
dina Božidara Nikolića crnogorskoj nauci i njegova pri-
vrženost svojim korijenima i nacionalnom imenu ostaće
kao trag u istoriji Crne Gore i svijetao primjer za buduća
pokoljenja. CNV će čuvati śećanje na profesora Božidara
Nikolića, njegovo djelo i njegovu posvećenost Crnoj Go-
ri. Pamtićemo ga kao dio one bolje istorije crnogorskog
naroda”, navodi se u telegramu.
vanja naše prošlosti, pa i sa- vilizacijskog napretka Crne

P ovodom smrti predśed-

nika Dukljanske akade-
mije nauka i umjetnosti (DA-
NU) akademika prof. dr Bo-
židara Nikolića, koji je pre-
minuo 27. marta u Podgo-
rici u 73. godini, Univerzitet
Crne Gore (UCG) i DANU or-
ganizovali su komemorativ-
nu śednicu na kojoj su govo-
rili akademik Sreten Perović,
potpredśednik DANU, i prof.
dr Predrag Miranović, rek-
ke i kulture koje doprinose
napretku države Crne Go-
re i procesu njene sveopšte
evropeizacije.
Nama koji smo sa njim,
u okviru djelatnosti DANU,
svakodnevno sarađivali –
slijedeći programska opre-
djeljenja DANU i Nikoliće-
va nastojanja da se u svojoj
zemlji, vrijednostima vlasti-
te kulture – ostvari ravno-
pravan status sa svim dru-
ci, svi odreda, po ostvare-
nim djelima daleko ispred
svojih kolega u drugoj slič-
noj instituciji. Posebno ga
je boljelo, i to je stalno po-
navljao u intervjuima za cr-
nogorske medije, da je za-
konodavac propustio (ispu-
stio) priliku da svoje pleme-
nite ideje objedinjavanja vr-
hunskih naučnih i umjetnič-
kih potencijala, neko, ma ko
– može da omalovaži i time
vodeću ulogu. Kod njega se
nijesu nazirale one česte cr-
nogorske mentalne bolj-
ke: sujeta, pizma, vlastolju-
blje… a bilo je mnogo prili-
ka koje su navodile i na ta-
kva ljudska iskušenja. Nije
bio klerikalan, a vjerovao je
da je nužno da Država smo-
gne snage i vrati u svoje vla-
sništvo otuđene crnogorske
crkve i manastire, kako bi i
Crnogorci mogli da se Bogu
dašnjosti, ali i kao animato-
ra potrebne saradnje sa ista-
knutim ličnostima i instituci-
jama nauke i kulture u Svije-
tu.
Strpljiv, metodičan, ra-
dan, pouzdan i kao pred-
vodnik i kao saradnik u zna-
čajnim društvenim, držav-
nim i nacionalnim projek-
tima, uvažavan od inostra-
nih duhovnih i obrazovnih
ustanova i akademija, ne sa-
Gore. Upravo te i slične ak-
tivnosti DANU, kao i brojna
kapitalna izdanja, učinile su
Dukljansku akademiju važ-
nim istoriografskim i kultu-
rološkim institutom.
Božidaru Nikoliću
dugujemo trajni spomen
i osobitu zahvalnost
Božidar Nikolić je inici-
rao otvaranje brojnih pre-

12
tor UCG.
Nikolić je bio profesor
emeritus na Univerzitetu Cr-
ne Gore, a predavao je i na
američkim i evropskim uni-
verzitetima. Bio je član Od-
bora za tehničke nauke Cr-
nogorske akademije nauka i
umjetnosti (CANU) od 1971.
do 1991. godine, redovni je
član DANU od 1999. godi-
ne, autor je pet univerzitet-
skih udžbenika i oko 150 na-
učnostručnih radova i čla-
naka u domaćim i stranim
časopisima i publikacijama.
Nikolić je bio član i Američ-
APR. ke asocijacije za motore i vo-
2014
zila „SAE”, obavljao je brojne
BROJ funkcije u vaspitno-obra-
zovnim institucijama, a do-
24 bitnik je i više nagrada.
Akademik Sreten Pe-
rović, potpredśednik DA-
NU, naglasio je da je teško u
ovim tužnim trenucima go-
voriti o čovjeku i stručnja-
ku kakav je bio prof. dr Boži-
gim entitetima, da se stvore
uslovi koji će omogućiti kon-
struktivno djelovanje za do-
bro svih crnogorskih građa-
na, a time i ravnopravan po-
ložaj Crnogoraca – dobro je
poznato kakve je sve napo-
re činio i na kolika je nerazu-
mijevanja nailazio u svom
patriotskom, građanskom i
slobodarskom angažovanju.
Odbio da se povinuje
mobilizacionim ratnim
prozivkama
Kao rektor crnogorskog
državnog Univerziteta, u
krajnje rizičnim ratnim okol-
nostima, čovjek i građanin
Božidar Nikolić je odbio da
se povinuje mobilizacionim
ratnim prozivkama, i poslije
uzaludnih pokušaja da obu-
stavi mobilizaciju studena-
ta i slanje na front – išao i sa
fronta dovodio studente i
tako im spašavao i obraz i ži-

dar Nikolić, predśednik DA-
NU, počasni član Interna-
cionalne akademije „Mihai
Eminescu” i talijanske AA
Akademije i član čitavog ni-
za domaćih i međunarod-
nih asocijacija, humanitar-
nih fondacija i duhovnih in-
stitucija.
Nije lako govoriti o čo-
vjeku takve energije i toli-
kog opsega različitih inte-
resovanja i djelatnosti, i po-
sebno – o stvaraocu upor-
nih nastojanja da se konsti-
tuišu, ojačaju i osamosta-
le ustanove prosvjete, nau-
Predśednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić
vot. Tako je spašavao i obraz
one Crne Gore koja je bila
protiv ratnih sukoba, protiv
sramnog rušenja Dubrovni-
ka i mnogih drugih ojađe-
nih mjesta i gradova, protiv
pogubne agresivne avantu-
re JNA i tzv. crnogorskih do-
brovoljaca. To je bio odva-
žan gest dostojnog potom-
ka crnogorskih slobodara iz
prošlih vjekova.
Takav je bio i u mirnijim
društvenim okolnostima,
vjerujući da se može učiniti
mnogo više, da se može ići
mnogo brže – u rješavanju
■■
UNIVERZITETU I NAUCI SAČUVAO DOSTOJANSTVO: Sa komemoracije u Rektoratu
nanese ozbiljnu štetu ugle-
du Države i njenih čelnih in-
stitucija.
Borio se za ostvarenje
osnovnih ljudskih prava
– za sve crnogorske
građane
Nijesmo se mogli čuti
potonjih dana i nije više bi-
lo onog njegovog sve me-
lanholičnijeg, ali još uvijek
upornog: „Biće bolje”. Glas
mole u svojim hramovima,
sa svojim svještenstvom.
On se nije borio za primat
bilo koje Crkve, ali se borio
za ostvarenje osnovnih ljud-
skih prava – za sve crnogor-
ske građane.
Akademik Božidar Božo
Nikolić je poznat našoj kul-
turnoj, naučnoj i univerzitet-
skoj javnosti. Poznat je i ši-
rim krugovima našega gra-
đanstva. Mnogi će ga pam-
titi i kao angažovanog borca
za valorizaciju tradicionalnih
crnogorskih vrijednosti, kao
zatočnika kritičkog prosuđi-
mo od onih u kojima je bio
počasni ili inostrani član,
naš cijenjeni profesor eme-
ritus, akademik Božidar Ni-
kolić je u svojstvu predśed-
nika Dukljanske akademije
– inicirao i organizovao či-
tave serijale naučno-popu-
larnih predavanja iz obla-
sti istoriografije, geografije,
kulturologije i politikologi-
je, i sva ta predavanja, kao i
saopštenja sa naših naučnih
skupova, urednički sistema-
tizovao i publikovao, ostva-
rujući tako izvanredan do-
prinos složenom procesu ci-
ćutkivanih pitanja – od pr-
ve crnogorske dinastije Vo-
jislavljevića do naših dana, s
posebnim akcentom na pe-
riod nasilnog, okupacionog
uništavanja Kraljevine Crne
Gore 1918. i narednih godi-
na, na ukidanje autokefalne
Crnogorske crkve i na diskri-
minacione mjere protiv uku-
pne Crnogorske duhovnosti.
Božidaru Nikoliću, Gra-
đaninu i Čovjeku, visokom
stručnjaku i patriotski an-
gažovanom akademiku –
dugujemo trajni spomen i
osobitu zahvalnost. U ime

SVOJIM BIĆEM I R ADOM ČUVAO OBR AZ

NAUKE I ČOVJEČNOSTI CRNOGORSKE
Predśednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić uputio je, povodom smrti akade-
mika Nikolića, telegram saučešća njegovoj porodici i DANU.
„Nikolić je Crnogorac koji služi na čast intelektualnoj zajednici Crne Gore. Pripada
onom malom broju antiratnih boraca kojeg se časna Crna Gora vazda mora śećati. Pam-
tiće ga dugo i njegovi američki i evropski studenti, kao profesora velikog uma iz male-
ne Crne Gore. DANU je imala na svom čelu Božidara, kao prvog među jednakima, koji je
svojim bićem i radom čuvao obraz nauke i čovječnosti crnogorske. Neka njegova djela i
radovi budu vječni svjedoci njegovog života i rada. Pronađite u njegovom životnom pu-
tu toplinu koja će vam dati snagu i ublažiti prazninu koja je nastala njegovim odlaskom”,
istakao je Krivokapić.
„MI SE NIJESMO BORILI ZA MEDALJE, ZA
SPOMENICE, ZA POLITIČKE POLOŽAJE…”
I kad je posljednjih godina dobijao visoka domaća i strana odlikovanja i druga pri-
znanja, akademik Božidar Nikolić se nije uljuljkivao u zadovoljstvo. Uvijek je govorio vi-
še o svojim kolegama nego o sebi i svojem doprinosu. Tako je postupao i kad je govorio
o DANU. Na pitanje novinara „Pobjede” da li se (i koliko se) cijene stavovi akademika DA-
NU u odnosu na „događaje od istorijske važnosti za Crnu Goru”, u oblastima Istorije, Je-
zika, Države, Crkve… predśednik Nikolić je 2010. godine odgovorio potvrdno. I dodao:
„Uostalom, mi se nijesmo borili za medalje, za spomenice, za političke položaje… a je-
smo očekivali da se neki procesi ubrzaju, da se akutni problemi i Jezika, i Crkve, i Države
– brže rješavaju”. (Sreten Perović)
 AKTUELNOSTI
Komemorativna śednica u CANU povodom smrti književnika i akademika Čeda Vukovića
VLAHOVIĆ: BORIO SE
ZA IDENTITET CRNE GORE
ODLAZAK VELIKOG CRNOGORSKOG STVAR AOCA
– Akademik prof. dr Momir Đurović: „Čedo Vuković je djelovao kao književni stvaralac i kao jedan od
Ministarka nauke prof. dr Sanja Vlahović uputila je te- veoma zapaženih organizatora književnih događanja u Crnoj Gori. Bio je veoma posvećen otkrivanju i
legram saučešća: „Sa izrazitim žaljenjem primila sam vi- okupljanju mladih književnih talenata”
jest o smrti akademika Božidara Nikolića, Vašeg predśed- – Akademik prof. dr Radomir Ivanović: „Vukovića je, prije svega, krasio veoma skrupulozan odnos prema
nika, jednog od velikih naučnih autoriteta Crne Gore i
čovjeka koji je svojim životom i djelom na najbolji način
književnoj umjetnosti, nauci o književnosti, nauci o jeziku, folkloristici, komparatistici i kulturologiji
veličao svoju Crnu Goru. kojima se sinhrono ili naizmjenično bavio u želji da doprinese teoriji saznanja i, u mnogo izraženijoj
Kroz bogatu pedagošku karijeru kao profesor, men- mjeri, teoriji tumačenja”
tor i istraživač afirmisao je znanje kao jednu od presud-
nih vrlina i mjerilo pravih vrijednosti našeg društva i tim
istim znanjem i mudrošću izabrao da se dosljedno bori i
zalaže za identitet Crne Gore i njenu nezavisnost, čemu
je dao nemjerljiv doprinos.
P ovodom smrti istaknutog
crnogorskog pisca i aka-
demika Čeda Vukovića, koji
Mi u Crnoj Gori, posebno u crnogorskoj naučnoj i je preminuo 7. aprila u Bud-
akademskoj zajednici, ponosni smo na doprinos ko- vi u 94. godini, Crnogorska
ji je akademik Nikolić ostavio crnogorskoj nauci i sigur- akademija nauka i umjetno-
na sam da će biti upamćen kao veliki čovjek i stvaralac”. sti (CANU) organizovala je ko-
memorativnu śednicu na ko-
joj su govorili akademik prof.
Dukljanske akademije, nje- javnom mnenju, u tom vre- dr Momir Đurović, predśed-
nih članova i sljedbenika, ja menu rektor Božidar Nikolić nik CANU, i akademik prof. dr
se još jednom klanjam pred je svojim djelovanjem i po- Radomir Ivanović.
likom mudrog kolege i prija- maganjem ljudima u nevolji „Opraštamo se od Čeda
telja, rekao je akademik Sre- pokazao da je čovjek koga Vukovića, redovnog člana
ten Perović. krase najljepše ljudske oso- CANU, jednog od njenih naj-
Prof. dr Predrag Mirano- bine. Uspio je da, u najtežim uglednijih članova, i jednog
vić, rektor Univerziteta Cr- godinama po naše društvo, od najznačajnijih i nezaobila-
ne Gore, istakao je da je očuva jedinstvo akadem- znih crnogorskih književnih
profesor Božidar Nikolić ro- ske zajednice i nesmetano stvaralaca Crne Gore”, rekao
đen 1941. godine u Ozrini- funkcionisanje Univerziteta, je akademik Đurović dodajući

ćima kod Nikšića. U Saraje-
vu je završio osnovnu i sred-
nju školu, osnovne i postdi-
plomske studije Mašinskog
fakulteta, a tamo je zapo-
čeo i akademsku karijeru ra-
deći kao asistent na Katedri
za energetsko konstruktiv-
no mašinstvo. Nakon toga,
počinje njegov angažman
na Tehničkom fakultetu u
Titogradu, na kojem je biran
u zvanje docenta, za vanred-
nog, a 1988. godine za re-
dovnog profesora. Svoj izu-
zetno značajan doprinos na-
na čemu smo mu beskrajno
zahvalni. Imao je težak za-
datak da Univerzitetu i na-
uci sačuva dostojanstvo, u
čemu je u potpunosti uspio.
Svoju izuzetno plodnu
karijeru i unapređivanje svo-
je svestrane ličnosti, profesor
Nikolić upotpunio je i usavr-
šavanjem u Finskoj, Njemač-
koj, Rusiji i Americi. Kao ista-
knuti intelektualac i vrhunski
naučnik, profesor Nikolić bio
je prepoznat i van nacional-
nih granica, kao član među-
narodnih asocijacija i dobit-
da je Vuković rođen 28. sep-
tembra 1920. godine u Đuli-
ćima kod Andrijevice. Osnov-
nu školu i gimnaziju završio je
u Peći, a književnost je studi-
rao u Beogradu. Aprilski slom
prekinuo je njegovo školova-
nje. Vrijeme i događaji su ga
odveli u Narodnooslobodi-
lačku borbu. Od 1945. godine
živio je i radio u Beogradu, a
od 1953. u Crnoj Gori.
„Djelovao je kao književ-
ni stvaralac i kao jedan od ve-
oma zapaženih organizatora
književnih događanja u Crnoj
■■
BIO JE VEOMA POSVEĆEN OTKRIVANJU I OKUPLJANJU MLADIH KNJIŽEVNIH TALENATA:
Sa komemoracije u CANU
na Republike Francuske”, na-
veo je akademik Đurović.
Humanistička koncepcija
svijeta
Akademik Radomir Ivano-
vić je istakao da je odlaskom
Čeda Vukovića umjetnička,
kulturna i naučna javnost osta-
la bez darovitog umjetnika,
djelatnika, stvaraoca i mislioca.
odnos prema književnoj um-
jetnosti, nauci o književno-
sti, nauci o jeziku, folkloristici,
komparatistici i kulturologiji
kojima se sinhrono ili naizmje-
nično bavio u želji da dopri-
nese teoriji saznanja i, u mno-
go izraženijoj mjeri, teoriji tu-
mačenja. Sve njegove stvara-
lačke napore karakteriše hu-
manistička koncepcija svije-
ta, jer je on u temelje najvaž-
teovskim rječnikom rečeno, –
porodici duhovnih srodnika
koje veže ’srodstvo po izbo-
ru’. Vuković potpuno ravno-
pravno pripada uskom kru-
gu izabranika ’suda vreme-
na’, autora poput Dušana Đu-
rovića, Rista Ratkovića, Nikole
Lopičića, Mihaila Lalića, Milo-
vana Đilasa, Radovana Zogo-
vića, Branka Ćopića, Dušana
Kostića i drugih”, smatra Iva-

uci profesor Nikolić pokazao
je kao autor pet univerzitet-
skih udžbenika i oko 150 na-
učnih radova objavljenih u
domaćim i stranim časopi-
sima.
Profesora Nikolića pam-
tićemo po ulogama koje je
imao u razvoju našeg Uni-
verziteta, na kojem je pro-
veo svoj radni vijek. Obav-
ljao je funkciju šefa Mašin-
skog odsjeka Tehničkog fa-
kulteta, a bio je i prvi dekan
Mašinskog fakulteta. Zahva-
ljujući njegovom zalaganju,
na Univerzitetu se počeo
njegovati i snažno razvija-
ti preduzetnički duh, a Ma-
šinski fakultet odnosno Uni-
verzitet je izašao iz okvira
nastavne i naučne djelatno-
sti, širom se okrenuo svojoj
nik brojnih priznanja.
Ostavio neizbrisiv trag
u nauci
Odlazak u zasluženu mi-
rovinu nije bio početak nje-
govog mirnog penzioner-
skog života jer je to bilo u
potpunom neskladu sa ne-
mirnim i preduzimljivim du-
hom profesora Nikolića ko-
ji se ispoljavao kroz nepre-
stani društveni angažman.
Potpuno ga je ispunjavala
borba za njegovu Crnu Go-
ru i njenu državnost, borba
sa status Crnogorske crkve,
crnogorske kulture i jezika,
borba u kojoj je profesor Ni-
kolić uvijek bio u prvim re-
dovima i u kojoj je učestvo-
vao sa mladalačkim žarom.
Gori. Bio je veoma posvećen
otkrivanju i okupljanju mladih
književnih talenata. Uređivao
je časopis ‚Stvaranje’ do pen-
zionisanja 1972. godine. Bio
je član Savjeta Crne Gore, vi-
še puta je biran za predsjed-
nika Udruženja književnika
Crne Gore, nosilac je pove-
lje Istaknuti kulturni stvara-
lac Ministarstva kulture. Do-
bitnik je Nagrade AVNOJ-a za
književnost, dvostruki je do-
bitnik Trinaestojulske nagra-
de Crne Gore, Zmajeve nagra-
de (Novi Sad), Nagrade Udru-
ženja književnika Crne Gore,
Nagrade Grada Teatra ‚Ste-
fan Mitrov Ljubiša” i drugih
priznanja. Bio je dobitnik više
domaćih odlikovanja i Orde-
„Vuković je bio aktivni
učesnik, svjedok, tumač i in-
terpretator epohe. On pripa-
da onom redu književnih po-
slenika koji nastoje da harmo-
nizuju estetiku i etiku, stvara-
nje i promišljanje o ostva-
renom, da usaglase poeti-
ku, autopoetiku i metapoe-
tiku, da do krajnjih granica
predanosti poslu koji rade –
otelotvore umjetničke i na-
učne istine, ostvarene uz po-
moć intelektualne, emotivne,
kreativne i intuitivne energi-
je. Vuković je istinski zago-
vornik djelatne filozofije, čije
je osnovno načelo ‚Činiti i bi-
ti’”, kazao je Ivanović.
„Vukovića je, prije svega,
krasio veoma skrupulozan
nijih opredjeljenja utkao ono
andrićevsko saznanja – da ako
književnost ne služi čovjeku i
čovječanstvu – ne služi niče-
mu! U tom pogledu posma-
trano, on je dugotrajno, do-
sljedno i marljivo zidao svo-
ju književnu zidanicu, najvi-
še pažnje posvećujući poetici
zavičajnog, crnogorskog pro-
stora, kao i univerzalnoj poe-
tici vremena, u čije tumačenje
on ulaže ‚ulog cijela bića’, ka-
ko bi rekao literaturolog An-
tun Barac”, naveo je Ivanović.
Ne čini riječima što ne bi
ljudima
„Vuković pripada krugu
’bratstvenika po peru’ ili, ge-
13
nović.
On je ukazao da je teško
pronaći pisca koji jeziku na
kome piše posvećuje toliku
pažnju, kao što je Vuković.
„Poput Zmaja i Kostića,
Vuković je sakupio 14.000 ri-
ječi iz crnogorskih govora,
ukazujući na skrivene rizni-
ce verbalne energije. Tim po-
vodom autor kaže: ’Na riječi
oduvijek gledam kao na lju-
de. Moja spisateljska deviza
glasi: Ne čini riječima što ne
bi ljudima činio’. U antičkom
duhu uzeto, Vuković je kori-
stio tri simbola kao tri kosmo-
tvorna elementa: svjetlost, ri- APR.
2014
ječ i vrijeme”, naglasio je aka-
demik Ivanović. BROJ
O. Đ.
24

TAKO JE GOVORIO ČEDO VUKOVIĆ

trećoj misiji, a to je pružanje
ekspertskih usluga pojedin-
cima i društvu u kojem egzi-
stiramo, što je donijelo više-
struke benefite ne samo Ma-
šinskom fakultetu već i Uni-
verzitetu u cjelini, a naši pro-
fesori su dobili mogućnost
da svojim znanjem doprine-
su društvu i postave profesi-
onalne standarde u oblasti-
ma kojima se bave.
Krasile su ga najljepše
ljudske osobine
U periodu od 1990. do
1995. godine profesor Ni-
kolić bio je rektor UCG. To
je bio težak period crnogor-
ske istorije, period ekonom-
skih sankcija i ratnog okru-
ženja. U takvim situacijama
kada su se ljudi suočavali sa
egzistencijalnim problemi-
ma, bilo da se radilo o na-
šim studentima i profesori-
ma koji su se našli na ratištu
a koje je trebalo vratiti u Cr-
nu Goru, bilo da se radilo o
studentima i profesorima sa
drugih univerziteta koje je
rat pomjerio iz svojih domo-
va i doveo u Crnu Goru da
ovđe traže utočište, a kojima
je trebalo pružiti drugu šan-
su, u vremenu kada nije bilo
lako i jednostavno donositi
odluke rukovodeći se samo
sopstvenim ośećajem prav-
de i čovječnosti, a nasuprot
Potpuno ga je ispunjavao
i angažman u Dukljanskoj
akademiji nauka i umjet-
nosti koju je i vodio do kra-
ja svog života. Nesebično
se zalagao za objedinjava-
nje našeg naučnog jezgra,
osnaživanje uloge akademi-
ka u društvenom sistemu.
Ironija sudbine je da ideju o
okupljanju nauke pod jed-
nim krovom za života nije
ostvario, a danas nas je svo-
jim odlaskom, makar privre-
meno i simbolički, ipak ovđe
okupio. Ostavio je neizbrisiv
trag u nauci i ostaće upam-
ćen po svojim plemenitim
nastojanjima da naučni rad
vrednujemo, poštujemo i
nauci pružimo mjesto koje
zaslužuje, a njegova ličnost
podśeća nas na snagu nauč-
ne misli i naše misije da na-
uku njegujemo u duhu van-
vremenskih vrijednosti.
Uvažene kolege, ljudi
koji iza sebe ostavljaju dje-
la kakva je ostavio profesor
Nikolić, zaslužuju da ih se
sa ponosom śećamo. Sigur-
no je da djela i zamisli pro-
fesora Nikolića nastavljaju
da traju, mi ćemo se potru-
diti da tako i ostane, jer je
svojim radom i idejama to
zaslužio. Neka mu je vječna
slava”, rekao je prof. dr Pre-
drag Miranović.
O. Đ.
P ovodom smrti jednog od
najistaknutijih crnogor-
skih književnika, akademika
Čeda Vukovića, objavljuje-
mo još jednom intervju koji
je nedavno dao za „Prosvjet-
ni rad” doajenu crnogorskog
novinarstva i stalnom sarad-
niku našeg lista Bratislavu
Batu Kokolju.
Znano je, gospodine Vu-
koviću, riječ je vaše drugo ime
i prezime. Stoga, sada i ovđe, o
riječima je riječ.
– Riječ je spoj misli i gla-
sa. Misao koja je univerzalna,
i glasa koji je ličan.
Razmišljajući o tome šta
treba i kako treba, zašto treba
i đe treba reći pravu riječ, je li
to po malo legitimacija čovje-
kova?
– Sigurno. Čovjek je dvo-
noga, višeglava jedinka u
smislu gledanja univerzu-
ma kroz sebe i gledanja se-
be kroz univerzum, u oba
smjera. Jedino je to način
da ljudi vide sebe, čiste sa-
mobitne, samoistinite, sa-
mouniverzalne, koliko uni-
verzalne toliko lične, koliko
lične toliko univerzalne. Svi-
jet je mali kada ga sažmemo
ispod svog tjemena, đe sve
stane. Začudo, kako svijet
stane ispod običnog tjeme-
na! Kada prvo vidimo sebe,
sve drugo je lakše, u smislu
ko je, kakav je, i zašto je po-
stao pod ovom kapom ne-
beskom, a ta kapa ima svo-
je sazviježđe, svaka zvijez-
da ima svoje ime. Mi gleda-
mo sazviježđe, i u jednoj zvi-
jezdi tražimo sebe. Svaki je
čovjek zvijezda za sebe koja
hoda, koja teži da shvati se-
be. Shvatiti sebe, znači shva-
titi zvijezdu.
Kreacija je vezana
za borbu
Duboko smo zašli u 2013.
kalendarsku. A vaša lična?
– Moja lična je 93. i ja u
šali sebi kažem da ćeram sto-
tu. Ja je ćeram, a ona je sve
dalje od mene.
Da li sada, možda, ne-
što zapišete ili ponavljate ne-
ki refren nekih vaših misli, že-
lja, neostvarenih u kontekstu
književnosti, da niste stigli,
dostigli?
– Imam jednu fasciklu u
koju, ponekad, upišem neku
svoju iskru. Ne bih to nazvao
mišlju, to su iskre koje se jav-
ljaju spontano i same odgo-
varaju, u stvari, odgovarajući
traže odgovor.
Sve traži svoj odgovor. Ne-
đe je pronađen, a neđe je osta-
lo tajna vječita, duboka, a po-
nekad i zamagljena.
– Najteža je magla u ze-
nicama. Tu maglu u zenica-
ma raščistiti, ali je treba do-
bro viđeti i biti je svjestan. Mi
sami navlačimo na svoju svi-
jest izvjesne magle da bi smo
lakše podnijeli tegobe života
i da bismo lakše kroz te ma-
gle gazili ka čistini, ka istini.
– Kada su mirna vremena,
kada nema sudara svjetova,
onda nema velikih ostvare-
nja, velikih uzleta, misaonih,
kreativnih. I nije čudo da su
naveća djela stvarana u to-
ku NOB-a. Kreacija je vezana
za borbu, to je oblik borbe sa
sobom i sa svijetom.
U čovjeku živi još neko
Da li može čovjek koji je
okružen samo sobom da ne
ośeća događaje i virtuelnost
svijeta oko sebe?
– To nije kreacija samo
u sebi. U sebi je sudar svje-
tova, tu nije isključivo lič-
no, tu se čovjek nađe među
svjetovima, đe se krši jed-
no sa drugim i rađa se ne-
što dotle nepoznato. Zato
nije čudno što su najveća
književna djela nastajala u
ratovima burnim, u vreme-
nima sudara, jer i stvaranje
je oblik borbe u sebi i borbe
sa svjetovima, budućnošću,
prošlošću. Tu se rađa nešto
novo i izuzetno. Potrebno
je da udar nađe iskru u ka-
menu.
Da li se slažete sa tim da
je razmišljanje, na neki način,
razgovor sa našim alter egom.
Kada čovjek razmišlja, on raz-
govara sa samim sobom. Kon-
tra jeste – nije, hoću – neću,
smijem – ne smijem.
– Tu nije samo razgovor
sa samim sobom. Nego sa
onim dijelom ličnosti gdje je
prisutan još neko. Nije čovjek
samo jedan, samoglavac.
U čovjeku živi još neko. Živi
daleka prošlost, žive preci, ži-
ve svjetovi, mašta, uspome-
ne i sve ono što čovjek nosi
u sebi. Nije samo on, nego
je to svijet. Kada bi čovjek ži-
vio prije 500 godina, onda bi
druge misli imao u sebi, dru-
ge svjetove, druge sudare i
iskre. Čovjek stvara, a to je
oblik borbe, prvo sa sobom,
a onda sa svijetom.
 Projekat „ECDL – za digitalnu Crnu Goru”

BIĆE OBUČENO OKO 2.000

PROSVJETNIH R ADNIK A
Izgradnja modernog obrazovnog sistema je preduslov za društvo koje teži da po-
stane cjelovito društvo znanja. Da bismo u potpunosti osposobili kapacitete koje
imamo, ali ih i dalje unaprijedili, od najveće važnosti je da u budućnosti kontinu-
irano radimo na razvoju digitalne pismenosti zaposlenih u školama. Obuke se
sprovode u računarskim učionicama škola koje zadovoljavaju ECDL standarde,
naglašava Marina Matijević, načelnica Odjeljenja za ICT Ministarstva prosvjete

NAJR ASPROSTR ANJENIJI P rojekat „ECDL – Za digital-

nu Crnu Goru” realizuje se
u okviru „IPA 2011” programa.
STANDARD INFORMATIČKE Inicijatori i partneri u njego-
voj realizaciji su Ministarstvo
PISMENOSTI U SVIJETU
prosvjete i Ministarstvo za in-
formaciono društvo i teleko-
ECDL (European Computer Driving License) je neza- munikacije, a nosioci aktivno-
visan, vendorski standard kojim se definišu jedinstve- sti su ECDL Fondacija i Regi-
ni okviri osnovnih informatičkih znanja i vještina krajnjih onalna ECDL kancelarija, dok
korisnika računara. ECDL potvrđuje da je vlasnik sertifika- ga finansira Evropska unija.
ta u potpunosti kompetentan za korišćenje personalnog Cilj projekta je jačanje ICT ka-
računara i osnovnih programskih aplikacija u svakodnev- paciteta u sistemu državne
nom radu na poslu i kod kuće. Proces ECDL obuke i pro- uprave i obrazovnih institu-
vjere znanja obuhvata sedam tematskih cjelina: osnove cija u Crnoj Gor i usklađen je
informacionih tehnologija, korišćenje računara i upravlja- sa standardima Evropske uni-
nje datotekama, obrada teksta, tabelarne kalkulacije, ba- je, kao i nacionalnim strate-
ze podataka, prezentacije, te informacije i komunikacije. gijama: Strategija razvoja in-
ECDL standard je dostupan za različite nivoe ICT znanja, formacionog društva i Strate-
prilagođen potrebama tržišta rada i usklađen sa razvojem gija uvođenja ECDL standar-
modernih tehnologija i informacionog društva. Podśeti- da. Projektom je planirano da
■■
Sa dodjele sertifikata u Rožajama
je), odnosno ECDL start ser-
tifikat. Na ovaj način, ostva-
ruje se efikasniji rad državne
uprave, obrazovnih ustanova
i sudstva, izuzetno ulaganje
u informatički sektor u Crnoj
Gori, budući da je riječ o pro-
jektu velikog obima i dometa,
vrijednosti 778.000,00 eura.
Jedna od glavnih predno-
sti koju ovaj projekat donosi za
razvoj društva znanja u Crnoj
Gori jeste unapređenje uku-
da postane cjelovito društvo
znanja. U tom cilju potrebno
je iskoristiti već postojeće ka-
pacitete, i kada su u pitanju
ljudski resursi i infrastruktu-
ra, koja već postoji u crnogor-
skim školama i čijem unapre-
đenju stalnom težimo. Me-
đutim, da bismo u potpuno-
sti osposobili kapacitete koje
imamo, ali ih i dalje unaprije-
dili, od najveće važnosti je da
u budućnosti kontinuirano ra-
va Marina Matijević, načelni-
ca Odjeljenja za ICT Ministar-
stva prosvjete.
Prema njenim riječima, di-
gitalna pismenost podrazu-
mjeva individualan trud i ra-
zumijevanje koncepta digital-
nog društva u cjelini, te je sto-
ga veoma važno da poruka o
digitalnoj pismenosti stigne
do svakog segmenta druš-
tva. Ona smatra da napredan
obrazovni sistem, koji stoji na

14
mo, ECDL Fondacija, sa sjedištem u Dablinu, je kreator i 3.500 zaposlenih u ministar- pnog nivoa digitalne pisme- dimo na razvoju digitalne pi- usluzi učenicima, nastavnici-
vlasnik ovog vodećeg svjetskog sertifikacionog progra- stvima, sudovima i školama u nosti u crnogorskom društvu. smenosti zaposlenih u škola- ma i roditeljima, istovremeno
ma, koji se primjenjuje i van evropskih okvira, kao ICDL Crnoj Gori prođe ECDL obuku Informatička pismenost u Cr- ma. Kroz projekat će se obu- predstavlja obrazovni sistem
(„International Computer Driving License”). ECDL, odno- i testiranje i dobije ECDL serti- noj Gori, kao važan strateški čiti preko 2.000 nastavnika iz u funkciji budućnosti, koji ge-
sno ICDL sertifikati, mogu se steći u 148 zemalja svijeta, fikat za četiri osnovna modula cilj, u budućnosti će se razvijati svih osnovnih i srednjih škola neriše stručan i informatički
a program i testovi su identični u svim zemljama. Sa pre- (korišćenje računara i uprav- u skladu sa ECDL standardom. u Crnoj Gori. Obuke se spro- pismen kadar, što je osnov-
ko 12 miliona kandidata, ECDL je danas referentan, najra- ljanje datotekama, obrada „Izgradnja modernog vode u računarskim učioni- na predispozicija razvijenog i
sprostranjeniji standard informatičke pismenosti u svijetu. teksta, tabelarne kalkulaci- obrazovnog sistema je pre- cama škola koje zadovoljava- konkurentnog društva znanja.
je, informacije i komunikaci- duslov za društvo koje teži ju ECDL standarde”, naglaša- Š. B.

Savremena nastava: pametna školska tabla

ZNANJE I BRZINA NJEGOVOG PRENOSA

– IMPER ATIV ŠKOLE BUDUĆNOSTI
APR.
2014

BROJ

24 Puna moć ovih tabli dolazi do izražaja tek uz prateći softver SMART Notebook. Za savladavanje ove obuke nije potrebno nikakvo posebno znanje iz informatike.
Sadržaj cjelokupnog predavanja može se jednim klikom spakovati i poslati elektronskom poštom, pa učenici ne moraju da „hvataju” nikakve bilješke, već
mogu da posvete punu pažnju predavanju

Piše: Elmir Đoković
Proces prenošenja zna-
nja, u školama i na fakulte-
tima zasniva se na provje-
renim, „sta­rim dob­rim” me-
todama koje se obilno osla-
njaju na tablu i kredu. Najče-
šće pitanje je koliko današ-
njoj đeci koja su odmalena
navikla na računar i internet,
ovakva predavanja ispisana
na tabli drže pažnju, te da li
oni školu, kakva je sada, do-
živlajvaju kao zastarjelu i do-
sadnu instituciju. Ne treba
prenebregavati činjenicu da
današnje generacije osnova-
ca, srednjoškolaca i studena-
ta pośeduju ne mala infor-
matička znanja.
Projektori su se ipak to-
kom proteklih godina stid-
ljivo uvukli u mnoge škole,
ali oni ne mogu u potpuno-
sti da zamijene školsku tablu,
jer prikazuju već pripremljen
sadržaj, pa nema mjesta za
dodatna objašnjenja i izmje-
ne, niti ih može koristiti uče-
nik koji izađe da „odgovara”.
O ostalim metodama nasta-
ve, koje su prisutne u školama
skoro da ne treba trošiti riječi,
jer se rijetko primjenjuju.
Višenamjenski značaj
Uz posebnu SMART bo-
ard tablu, običnom projek-
toru se dodaje interaktiv-
nost i sistem postaje visoko-
tehnološka zamjena za škol-
sku tablu, sa obiljem novih
mogućnosti. Naravno, mo-
že se primjenjivati i u druge
svrhe, kao što su prezentaci-
je i drugo.
Firma SMART Technolo-
gies je postala poznata upra-
vo po proizvodnji interaktiv-
nih tabli ośetljivih na dodir,
a mogućnosti SMART board
tabli serije 600 su jednostav-
ne: umjesto na zid ili platno,
slika sa projektora se emitu-
je na posebnu bijelu tablu,
čija je površina ośetljiva na
dodir.
Tabla je preko svog USB
porta povezana sa računa-
rom koji daje sliku za pro-
jektor, čime je zatvoren krug
povratne sprege. Rezultat
je da čitav sistem, suštin-
ski, predstavlja touchscreen
ogromne dijagonale. Cijena
ovakvog sistema je značaj-
no niža od klasičnog ekra-
na, jer se može upotrijebiti
bilo kakav postojeći projek-
tor i običan računar, a jedinu
investiciju predstavlja sama
tabla. Opciono se može in-
stalirati i konzola, na koju se
montira poseban short focus
projektor, čime se izbjegava
mogućnost da predavač za-
kloni svjetlost. SMART tabla
je plug-and-play uređaj, ali
treba instalirati softver, pri-
je svega radi kalibracije. Iako
možda djeluje krhko, tabla
je gotovo neuništiva – može
izdržati i najjače udarce dok
će, sa druge strane, reagovati
i na blagi dodir prsta. SMART
board seriju 600 čine modeli
sa dijagonalom od 48 do čak
94 inča.
Edukacioni softver
Puna moć ovih tabli do-
lazi do izražaja tek uz prate-
ći softver SMART notebook.
Namjena mu je, prije svega,
edukaciona. Obuka za upo-
trebu traje sedam dana, na-
mijenjena je predavačima.
Za savladavanje ove obuke
nije potrebno nikakvo po-
sebno znanje iz informatike,
tako da i oni predavači ko-
ji predaju discipline koje ni-
su direktno vezane sa infor-
matikom, kao što su jezik ili
umjetnost, mogu lako i jed-
nostavno da je savladaju.
Jedna od interesantnijih
funkcija je rad sa tzv. digital-
nim mastilom: po ekranu se
može pisati rukom, a tu je i
mogućnost kreativnog crta-
nja ili pisanja uz softver za
prepoznavanje rukopisa. Ia-
ko čak i dodir prstom ostavlja
trag „mastila”, da bi sve izgle-
dalo realnije, pribjegava se
zanimljivom triku: u dnu ta-
ble je polica sa raznobojnim
flomasterima i sunđerom. Ti-
me, ne samo kalasična tabla,
već i stara dobra kreda i sun-
đer, postaju virtuelni.
Zanimljivo je da su svi
elementi pribora za preda-
vanje ostali isti: tabla, kreda,
sunđer – ali digitalizovani.
Ovi predmeti su „lažni”,
ali tabla ima senzore kojima
ośeti kada ste, recimo, uzeli
crveni flomaster, i tada poči-
nje da iscrtava crvenu liniju u
tački dodira, a kada se spusti
„flomaster” i podigne „sun-
đer”, dodir izaziva brisanje
sadržaja. Ovaj softver se in-
tegriše sa MS Office paketom
i mnogim drugim programi-
ma, kao što su: Peer Educa-
tor Program, SMARTer Kids
Foundation, Trade Show Te-
acher SMART, Exemplary
Educator, Conference Pre-
sentier. Jednim dodirom na
ekranu može se dobiti virtu-
elna tastatura i tako unositi
tekst direktno sa table.
Škola budućnosti
Prednost ovakvog nači-
na rada jeste u tome što se
sve ono što je ispisano na
tabli snima u vidu slajd-šou
prezentacije, koja se može
eksportovati u Power Point.
Sadržaj cjelokupnog preda-
vanja može se jednim kli-
kom spakovati i poslati elek-
tronskom poštom, pa učeni-
ci ne moraju da „hvataju” ni-
kakve bilješke, već mogu da
posvete punu pažnju pre-
davanju. To znači da uspjeh
učenika više neće zavisiti od
toga imaju li ili ne zapisanu
lekciju koju „baš tu” mogu da
ih pitaju, iako je nisu pratili ni
zapisali.
Dosadašnji klasični način
rada polako se gubi jer u ško-
lama i na fakultetima ne od-
govara informatičkom do-
bu u kojem su znanje i brzi-
na savladavanja znanja – im-
perativ.
 AKTUELNOSTI
Održan četvrti Sajam mladih pronalazača Crne Gore
Zavod za školstvo postao član Međunarodne
PRED NAMA SU BUDUĆI NAUČNICI, asocijacije nacionalnih i regionalnih
prosvjetnih nadzora/inspektorata – SICI
ISTR AŽIVAČI I INŽENJERI RAZMJENA ISKUSTVA PUTEM
BILATERALNE
– Pomoćnik ministra nauke mr Darko Petrušić: „Potvrda da je budućnost Crne Gore zasnovana na
znanju”
I MULTILATERALNE SARADNJE
– Direktorica Direktorata za srednje, opšte i stručno obrazovanje Nataša Gazivoda: „Ministarstvo
prosvjete će u narednom periodu stvarati uslove i podsticati motivaciju za učenje i rad”
– Direktor Centra za stručno obrazovanje Duško Rajković: „Podrška traje već godinama”
– Predśednik Fondacije „Mladi pronalazači” prof. dr Srđan Kadić: „Ljudsko znanje u svrhu boljeg kvaliteta
ljudskog života”
– Direktorica Korporativnog sekretarijata CKB Maja Vukčević: „Nastavićemo da podržavamo mlade”

U   takmičarskom dijelu
četvrtog Sajma mla-
dih pronalazača Crne Go-
re predstavilo se 15 timo-
va iz šest srednjih struč-
nih škola i jedne gimnazi-
je, dok je u revijalnom di-
jelu učestvovalo 14 timo-
va studenata, srednjoško-
laca i osnovaca.
Manifestaciju, koja je
održana u tržnom centru
Z avod za školstvo (Odsjek za utvrđivanje kvaliteta) po-
stao je krajem marta punopravni član Međunarod-
ne asocijacije nacionalnih i regionalnih prosvjetnih nad-
Delta siti, organizovali su zora/inspektorata – SICI (Standing International Confe-
Fondacija „Mladi pronala- rence of national and regional Inspectorates of educa-
zači Crne Gore”, Centar za tion). Pomenuto članstvo omogućiće će, pored ostalog,
stručno obrazovanje, kao i Zavodu za školstvo razmjenu iskustva putem bilateral-
ministarstva prosvjete i na- ne i multilateralne saradnje sa zemljama članica SICI-ja,
uke. dobijanje ekspertskih i konsultantskih usluga, učestvo-
Pomoćnik ministra nau- vanje u projektima Evropske unije. Uz međunarodnu po-
ke mr Darko Petrušić kazao dršku vršiće se stalno preispitivanje procesa i procedura
je da su mladost, maštovi- eksterne evaluacije u cilju unapređivanja vaspitno-obra-
tost i radoznalost inicijato- zovnog sistema Crne Gore.
ri stvaralaštva i kreativnosti.
„Pred nama su budući Lj. V.
naučnici, istraživači i inže-
njeri. Oni su naša inspira-

cija i potvrda da je buduć-
nost Crne Gore zasnovana
na znanju i da je u sigur-
nim rukama”, rekao je Pe-
trušić na otvaranju mani-
■■
raste, a sa njim i broj inova- Španiji, i robota OŠ „Radoji-
Mentor Bogdan Ljeposavić, pobjednik učenik Nikola Rašović, predstavnik CKB-a Maja Vukčević i cija i ideja koje mogu promi- ca Perović”, čiji tim je na na-
direktor ETŠ „Vaso Aligrudić” Veselin Pićurić jeniti naše živote. Nastaviće- cionalnom First Lego liga
mo da podržavamo mlade, takmičenju osvojio nagra-
odu stvarati uslove i pod- pretvoriti u konkretan pro- da predstavlja rad u nekom koji drže ključeve ekonom- du za najbolje dizajniranog

15
festacije. sticati motivaciju za učenje izvod ili uslugu”, navela je nadrealističkom prosto- ske i socijalne budućnosti robota.
Prema riječima direk- i rad i dati vam snažnu po- Gazivoda. ru naučnih laboratorija na Crne Gore”, poručila je Maja Na sajmu su prikazane
torice Direktorata za sred- dršku u razvoju vaših na- iznalaženje nekih apstrak- Vukčević, direktorka Korpo- inovacije i pronalasci koji
nje, opšte i stručno obra- darenosti. Radimo na pro- Od ideje do realizacije cija, formula i obrazaca ko- rativnog sekretarijata CKB. su originalni, imaju poten-
zovanje Nataše Gazivode, mociji preduzetništva na je su same sebi cilj. Pokaza- cijal za široko korišćenje,
ulaganje u nauku, u mlade svim nivoima obrazovanja, Podrška koju Centar za ćemo da nauka jeste sklo- I roboti na štandovima koji su praktični za upotre-
kreativne i inovativne lju- a u kojem je upravo značaj stručno obrazovanje pru- na uopštavanju i apstraho- bu, laki za proizvodnju, pri-
de, je od izuzetnog znača- inovacija ogroman. Vjeru- ža učenicima i nastavnici- vanju ljudskog znanja, ali U revijalnom dijelu, stu- stupačni i tržišno opravda-
ja za budućnost društva. „U jem da ćete vaše sposob- ma u segmentu kreativno- ona je, prije svega, ljudski denti Elektrotehničkog fa- ni. Za izradu takvih inovaci-
tom cilju Ministarstvo pro- nosti orijentisati kroz pre- sti i inovativnosti traje već napor da se univerzalizu- kulteta u Podgorici prika- ja koristi se znanje iz meha-
svjete će u narednom peri- duzetnički duh i svoj izum godinama, rekao je direk- ju one kombinacije i obras- zali su veliki broj izuma i nike, elektornike, biologije,
tor te ustanove Duško Raj- ci koji pomjeraju grani- zanimljivih postavki. Stu- hemije, matematike, poljo-
ković. On je dodao da se ce ljudskog znanja u svrhu denti odsjeka Mehatroni- privrede, kompjuterskih na-
JEFTIN I KORISTAN značaj ovakvih manifesta- boljeg kvaliteta ljudskog ži- ke na Mašinskom fakultetu uka i sličnih disciplina. Ino-
cija ogleda u prilici da oni vota. Mislim da smo svi mi, predstavili su se sa svojim vacije mogu biti jedinstve-
PRONALAZAK predstave svoj višemjeseč- okupljeni u Fondaciji ‘Mla- „YUGO” robotom, a pośeti- ne i komplikovane, sve do
ni rad na razvoju inovativ- di pronalazači Crne Gore’, oci su imali priliku da vide mjere do koje su učesni-
„Cilj pobjedničke makete je da omogući svim lju- nih rješenja, od ideje do re- naukom i pronalazaštvom i robota „Milojka”, Srednje ci sposobni da ih izrade. APR.
2014
dima, bez obzira kojem staležu pripadaju, da koriste alizacije. nadahnuti upravo vođeni mašinske škole „Ivan Usko- Iznad svega, inovacije mo-
sisteme koji inače koštaju pet-šest hiljada eura, a mi BROJ
smo ih napravili za stotinak eura. Ovaj uređaj pomaže
da sa udaljene lokacije mogu da se kontrolišu uređa- 24
ji u kući, da se uključi klima, rasvjeta. Tu postoji i ma-
nja kućna meteorološka stanica koja kontroliše sunče-
vo zračenje. Njen zadatak je da upozori ako je zrače-
nje preveliko. Kad sam radio uređaj želio sam da naro-
du koji nema novca omogućim da priušti sebi ovakav
sistem u svojim domovima”, objasnio je pobjednik Ni-
kola Rašović.

NAJBOLJA INOVACIJA
UČENIK A NIKOLE
R AŠOVIĆA I MENTOR A
BOGDANA LJEPOSAVIĆA
IZ ETŠ „VASO ALIGRUDIĆ“
Ukupni pobjednik četvrtog Sajma mladih pronalaza-
ča Crne Gore je Elektrotehnička škola „Vaso Aligrudić”
iz Podgorice sa inovacijom „Kućna automatika”, koju je
osmislio učenik Nikola Rašović uz pomoć mentora Bog-
dana Ljeposavića. Ista maketa bila je najbolja i u kate-
goriji najkompleksniji pronalazak, a laureat je nagrađen
sa 500 eura, koje je obezbijedila Crnogorska komercijal-
na banka.
Za najoriginalniji pronalazak proglašen je dinamički

■■
solarni panel učenika Denisa Sijamića i Belmina Čuturića
iz pljevaljske Srednje stručne škole, koji su radili uz po- MOTIVISATI MLADE LJUDE DA SE BAVE NAUKOM: Izloženi eksponati privukli veliki broj pośetilaca
moć mentora Vladice Avramovića. Oni su dobili i nagra-
du publike. Najfunkcionalniji pronalazak je ferao za bar-
ku učenika Stefana Slavkovića i Saše Gordića iz SMŠ „Mla- Predśednik Fondacije tim idealom”, naveo je Ka- ković”, koji je osvojio bron- raju biti izrađene od strane
dost” iz Tivta, a mentor je bila nastavnica Milanka Braj- mladih pronalazača prof. dić. On je dodao da je drugi zanu medalju na nedav- samih učenika ili studenata,
ković. Najbolji tržišno orijentisani proizvod je aplikacija dr Srđan Kadić ukazao je na cilj manifestacije da se po- no održanom međunarod- uz pomoć njihovih mento-
za promociju grada Nikšića Rajka Ormana i Sava Ostojića dva cilja ove manifestaci- pulariše i omasovi naučna nom takmičenju u Bukure- ra. Cilj ovog projekta jeste
iz nikšićke Srednje stručne škole, koji su radili uz pomoć je. „Prvi je da demistifikuje- i pronalazačka aktivnost u štu, kao i pobjedničkog Le- motivacija mladih ljudi ko-
mentora Veselinke Barović i Milisava Kosovića. mo pronalazaštvo kao nau- Crnoj Gori. go robota OŠ „Pavle Rovin- ji se bave naukom, da rea-
Nagrađeni u pomenutim kategorijama dobili su po ku. Hoćemo da dekonstrui- „Pravo je zadovoljstvo vi- ski”, koji će Crnu Goru u ma- lizuju svoje ideje, rješenja i
200 eura. šemo imidž koji u našem đeti ovđe veliki broj mladih ju ove godine predstaviti na inovacije.
društvu nauka ima, a to je ljudi, pratiti kako ovaj sistem Evropskom FLL prvenstvu u O. Đuričković
 TEME
Koncept obaveznih izbornih predmeta i njegove povezanosti sa maturskim ispitom i upisom na prvu godinu studija
NEOPHODNE DOPUNE ZA MATURSKI STANDARD
Piše: Radovan Ognjanović,
samostalni savjetnik u Zavo-
du za školstvo
N akon temeljne refor-
me douniverzitetskog
obrazovnog sistema, sve gi-
mnazije u Crnoj Gori od škol-
ske 2006/07. godine primje-
njuju novi nastavni plan.
1. Obavezni izborni pre­
dmeti u nastavnom planu
reformisane gimnazije
Za razliku od prethodnih
nastavnih planova gimnazije,
koji su sadržavali fiksiranu po-
nudu predmeta, reformisani
plan ima tri komponente:
• obavezni predmeti,
• obavezni izborni pre­
dmeti i
• obavezni izborni sa-
držaji.
Obavezni izborni pred-
meti omogućavaju učeni-
ku da izabere one predme-
te koji su u skladu sa njego-
vim sklonostima, intereso-
vanjima i koji su u funkci-
ji njegovog daljeg školova-
nja. Učenik ima, do izvjesne
mjere, priliku da bira šta će
16
da uči i tako određuje ele-
mente svog školovanja. Ta-
kvo obrazovno iskustvo uče-
nika je bogatije, jer je učenje,
svakako, kvalitetnije kada se
uči gradivo za koje je učenik
istinski zainteresovan.
Reformisani plan određu-
je da učenik postupno − ka-
ko se bliži maturski ispit − sti-
če sve više kontrole nad svo-
jim obrazovanjem. U prvom
razredu gimnazije, obavezni
predmeti čine 90 odsto, dok
su ostali dio obavezni izbor-
ni predmeti i obavezni izbor-
ni sadržaji. Međutim, do če-
APR. tvrtog razreda, više od če-
2014
tvrtine plana čine obavezni
BROJ izborni predmeti!
Izbor obaveznih izbornih
24 predmeta zavisi od intereso-
vanja i afiniteta učenika, pla-
nova za buduće školovanje,
resursa njihovih gimnazija,
kao i obaveze da polažu ma-
turski ispit. Napravljen je 41
predmetni program obave-
znih izbornih predmeta. Nji-
hov spisak nije konačan, već
se ažurira na godišnjem nivou.
2. Sadašnja povezanost
nastave obaveznih
izbornih predmeta
u opštoj gimnaziji,
maturskog ispita i upisa
na državni univerzitet
Gimnaziju pohađaju uče-
nici čiji je cilj da, nakon po-
laganja maturskog ispita, na-
stave školovanje na I godini
odabranog studijskog pro-
grama. Očigledno je da su
ovđe osnovni elementi:
A. Upis u I godinu stu-
dijskog programa
B. Polaganje matur-
skog ispita
C. Obavezni izborni
predmeti (izbor, izučava-
nje i dopuna maturskog
standarda)
Sistem A-B-C je „trougao”
(sl. 1) čije su povezanosti ele-
menata izuzetno važne, me-
đusobno uslovljene ali i − ra-
zličito usklađene.
2.1. Povezanost C-B
Za razliku od ranijih na-
stavnih planova, nastavni
plan opšte gimnazije propi-
suje standard i maturski stan-
dard.
Standard iz obaveznog
predmeta je ukupan broj ča-
sova koje učenik ima iz tog
predmeta na kraju četvoro-
razrednog školovanja u gi-
mnaziji. Maturski standard
za predmete propisan je Na-
stavnim planom opšte gi-
mnazije.
Učenik na maturskom is-
pitu polaže dva obavezna
predmeta po svom izboru.
Da bi prijavio obavezni pred-
met, neophodno je da zado-
volji tzv. maturski standard za
taj predmet, tj. da ima uku-
pan broj časova predviđen
maturskim standardom.
Kako se može ispuniti
maturski standard?
Za pojedine obavezne
predmete nema razlike iz-
među standarda i maturskog
standarda, tako da svaki uče-
nik završetkom četvrtog ra-
zreda ima ispunjen matur-
ski standard za te predmete.
Za ostale obavezne predme-
te učenik može da ispuni ma-
turski standard tako što će se
odlučiti za odgovarajući oba-
vezni izborni predmet. Zbog
toga gimnazija, prilikom izra-
de nacrta školske liste obave-
■■
SLIKA 1: Trougao A–B–C
znih izbornih predmeta, kao
jedan od kriterijuma uzima i
dopunu maturskog standar-
da.
Šta se polaže na matur-
skom ispitu?
Maturski ispit predstav-
lja provjeru uspješnosti uče-
nika pri usvajanju neophod-
nih standarda znanja.
Na maturskom ispitu uče-
nik polaže četiri predmeta:
• Crnogorski – srpski, bo-
sanski, hrvatski jezik i književ-
nost,
• Prvi strani jezik ili Mate-
matiku,
• dva predmeta po izboru1.
Učenik može da bira sa-
mo one predmete za koje je
ispunio maturski standard.
Za pet predmeta pokla-
paju se standard i maturski
standard, tako da učenik ko-
ji završi četvrti razred opšte
gimnazije ima ispunjen ma-
turski standard za predme-
te:
1
Za razliku od obaveznih
izbornih predmeta koji se izu-
čavaju u četvororazrednom gi-
mnazijskom školovanju, ovdje
se radi o izbornim predmetima
na maturskom ispitu.
o Crnogorski – srpski, bo-
sanski, hrvatski jezik i književ-
nost,
o Matematiku,
o Prvi strani jezik,
o Drugi strani jezik i
o Istoriju.
Predmet Fizičko vaspita-
nje se ne polaže na matur-
skom ispitu. Za ostalih 11
predmeta potrebno je do-
puniti maturski standard.
Očigledno, poveza-
nost C–B je jasno definisa-
na i uspješno se primjenjuje.
Učenici znaju kako se dopu-
njava maturski standard i ko-
je predmete treba da izabe-
ru i izučavaju da bi stekli pra-
vo da polažu maturski ispit
iz predmeta za koji se opre-
dijele.
Ispitni katalozi za polaga-
nje maturskog ispita naprav-
ljeni su na osnovu predmet-
nih programa obaveznog
predmeta i obaveznog iz-
bornog predmeta koji služi
za dopunu maturskog stan-
darda.
Pravilnikom o polaganju
maturskog ispita definisano
je da učenik može da pola-
že samo predmet za koji je
ispunio maturski standard,
a maturski standard se do-
punjava izučavanjem odgo-
varajućeg obaveznog izbor-
nog predmeta.
Ova povezanost je dvo-
smjerna i korektno riješena. skom ispitu, bez obzira na
2.2. Povezanost B−A
2.2.1. Za upis na osnov-
ne studije Univerziteta Cr-
ne Gore vrednuje se2 uspjeh
na maturskom ispitu. Zna-
či, uzima se u obzir samo op-
šti uspjeh postignut na ma-
turskom ispitu bez obzira na
sadržaj, odnosno – bez obzi-
ra koja dva predmeta je uče-
nik birao da polaže na matur-
skom ispitu.
PRIMJER: Na ovaj način
stvara se situacija da uče-
nik X i učenik Y sa odličnim
uspjehom na maturskom is-
pitu ravnopravno konkurišu
za upis:
– na studijski program
Elektrotehničkog fakulte-
ta ili
– na studijski program
Pravnog fakulteta
iako je, na primjer:
2
 Pravilnik o uslovima, kri-
terijumima i postupku upisa na
osnovne studije Univerziteta Cr-
ne Gore
– učenik X polagao na
maturskom ispitu:
o Crnogorski jezik i knjiže-
nost,
o Prvi strani jezik,
o Psihologiju i
o Latinski jezik,
– učenik Y polagao na
maturskom ispitu:
o Crnogorski jezik i knjiže-
nost,
o Matematiku,
o Fiziku i
o Hemiju.
Razlika u pripremljenosti
učenika X i Y za odgovaraju-
ći studijski program nije sa-
mo u sadržaju maturskog is-
pita! Povezanost C-B je uslo-
vila da, u toku III i/ili IV razre-
da, učenici uspješno izuča-
vaju obavezne izborne pred-
mete da bi dopunili maturski
standard:
– učenik X:
o Pojedinac u grupi (3
časa sedmično u III ili IV ra-
zredu) i
o Sintaksa latinskog je-
zika (3 časa sedmično u IV
razredu)
– učenik Y:
o Odabrana poglavlja fi-
zike (3 časa sedmično u III ili
IV razredu)
o Biohemija (3 časa sed-
mično u IV razredu).
Ovaj primjer pokazuje
slabosti odredbe da se vred-
nuje opšti uspjeh na matur-
njegov sadržaj, jer je oči-
gledno da učenik X i uče-
nik Y nijesu jednako ospo-
sobljeni za nastavak školo-
vanja i na Elektrotehničkom
i na Pravnom fakultetu, ia-
ko imaju jednak broj bodova
koji se uzimaju u obzir prili-
kom vrednovanja za upis na
ova dva fakulteta.
Prema tome, odredba
Pravilnika (o upisu na fakultet)
da se vrednuje opšti uspjeh na
maturskom ispitu, bez obzira
na njegov sadržaj, nepovolj-
no utiče na:
– kvalitet upisa na fakultet,
– kvalitet maturskog ispi-
ta i
– kvalitet izbora i izučava-
nja obaveznih izbornih pred-
meta.
2.2.2. Na povezanost
B−A nepovoljno utiče i či-
njenica što maturski ispit
nije u potpunosti eksterne
prirode i u organizaciji Is-
pitnog centra. Na taj način
se stvara situacija da ne po-
stoji jedinstven kriterijum za
ocjene iz predmeta koje uče-
nik bira na maturskom ispi-
tu, a samim tim nije jedin-
stven kriterijum za opšti
uspjeh na maturskom ispi-
tu, što bi se svakako elimi-
nisalo kada bi Ispitni centar
realizovao polaganje svih
predmeta na maturskom
ispitu.
2.3. Povezanost A-C
Kao što je već navede-
no, nepovoljnosti pove-
zanosti B−A izuzetno loše
djeluju na segment C – iz-
bor i izučavanje obaveznih
izbornih predmeta. Učenici,
prilagođavajući se postoje-
ćim odredbama pravilnika
o upisu na fakultet, odlično
osjećaju razlike u zahtjev-
nostima pojedinih predme-
ta i većinom se opredjelju-
ju za polaganje maturskog
ispita iz društveno-jezičke
grupe predmeta. Zbog to-
ga se opredjeljuju za oba-
vezne izborne predme-
te kojima će dopuniti ma-
turski standard iz te gru-
pe predmeta, iako određe-
ni broj učenika želi da upi-
še tehnički ili prirodno-ma-
tematički fakultet.
Izbor i kvalitet izuča-
vanja obaveznih izbornih
predmeta u gimnaziji je
direktno uslovljena una-
pređivanjem povezanosti
A−B.
Pošto učenik bira obave-
zne izborne predmete ko-
jima dopunjava maturski
standard, onda je očigledno
da se samo unapređivanjem
povezanosti A−B može skoro
u potpunosti „regulisati” ova
povezanost i znatno unapri-
jediti kvalitet
– izbora i izučavanja oba-
veznih izbornih predmeta
– maturskog ispita.
3. O kvalitetu ponude,
izbora i izučavanja
obaveznih izbornih
predmeta
Nacionalni savjet za ob-
razovanje do sada je odo-
brio da se u opštoj gimna-
ziji u Crnoj Gori može izu-
čavati 41 obavezni izborni
predmet. Ovo je bogata li-
sta predmeta, od kojih sva-
ka gimnazija, za svaki razred
posebno, formira tzv. školsku
listu obaveznih izbornih pred-
meta.
Sistem obaveznih izbor-
nih predmeta, kao jedna
od osnovnih novina u refor-
misanoj gimnaziji, zaista je
otvorio slobode učenika i
omogućava priličnu slobo-
du izbora i mogućnost kom-
binovanja. Za dopunu ma-
turskog standarda koriste
se predmeti iz III i IV razre-
da, đe je predviđen najveći
broj časova. Cilj i svrha oba-
veznih izbornih predmeta
nije samo u funkciji dopune
maturskog standarda, već je
osnovna ideja za uvođenje
obaveznih izbornih pred-
meta bila da se učenicima
omogući veći stepen auto-
nomije i angažovanja u krei-
ranju sopstvenog obrazova-
nja, da se uvaže specifično-
sti pojedine škole ili sredi-
ne za određenim predme-
tom i da se podstiče zdrava
konkurentnost i takmičar-
ski duh među školama u ci-
lju raznovrsnije i kvalitetnije
ponude obaveznih izbornih
predmeta.
Na osnovu istraživanja
i neposrednih uvida u rad
škola, uočene su i izvjesne
slabosti.
Često se dešava da se pri-
likom sastavljanja školske li-
ste obaveznih izbornih pred-
meta više vodi računa o po-
trebama nastavnika nego o
željama učenika.
Pojedini predmetni pro-
grami definišu da kadar ko-
ji može izvoditi obavezni iz-
borni predmet može biti ra-
zličitih profila, a da na osno-
vu pohađanja obuke nastav-
nik stiče pravo da preda-
je predmet za koji nije zavr-
šio osnovne studije. Ova ne-
povoljnost direktno ugroža-
va kvalitet same nastave tih
obaveznih izbornih predme-
ta.
Kriterijumi praćenja,
vrednovanja i ocjenjiva-
nja učenika često se bitno
razlikuju kod obaveznih i
obaveznih izbornih pred-
meta zbog nepravilnog i
nepovoljnog pozicionira-
nja mjesta i značaja oba-
veznih izbornih predmeta
u gimnazijskom školova-
nju, kako od strane nastav-
nika, tako i od strane uče-
nika.
Nepovoljna povezanost
maturskog ispita i upisa na I
godinu osnovnih studija ne-
gativno utiče na pozicionira-
nje obaveznih izbornih pred-
meta u sva četiri razreda gi-
mnazije.
4. Prijedlozi u cilju
unapređivanja izučavanja
obaveznih izbornih
predmeta, maturskog
ispita i upisa na studijski
program
PRIJEDLOG 1
Prilikom vrednovanja
kandidata za upis na fakul-
tet, pored opšteg uspjeha
na maturskom ispitu, tre-
ba uzimati u obzir da li je
na maturskom ispitu po-
lagao predmete od zna-
čaja za savladavanje iza-
brnog studijskog progra-
ma.
Naravno, ovakvo vredno-
vanje bi bilo eliminatorno sa-
mo u slučajevima kada se za
upis javi broj kandidata ve-
ći od broja traženog konkur-
som.
PRIJEDLOG 2
Svi djelovi ispita na ma-
turskom ispitu treba da bu-
du eksterni i u organizaciji
Ispitnog centra.
PRIJEDLOG 3
Preispitati predmet-
ne programe u dijelu odre-
đenja nastavnog kadra koji
može izvoditi nastavu oba-
veznog izbornog predmeta i
precizno i jednoznačno defi-
nisati kadar.

Alhemija ili: Neću znanje, hoću izvjesnost
AKO NE POŚEDUJEŠ (DUHOVNU) VATRU U SEBI,
JEDNOSTAVNO NALOŽI OGANJ
Veliko Djelo (Opus Magnum) alhemičara, uopšte nije nešto odvojeno od života i stvar skrivenih laboratorija, već jedan individualni – čin života
Piše: Veljko Strugar Kinjo
„N ajljepše što može-
mo doživjeti jeste
– tajanstveno. To je jed-
no osnovno ośećanje koje
stoji nad kolijevkom pra-
ve nauke i umjetnosti. Ko
ga ne poznaje i ne čudi se
više – on je tako reći mr-
tav. A njegov vid ugašen”.
(Albert Einstein: „Mein
weltbild”)
Alhemija!?
Najkraće leksikonsko
objašnjenje ovoga pojma je,
koliko nedosljedno, toliko i
pogrešno a glasi:
– Vještina pravljenja
zlata!
U stvari, radi se o jednom
drevnom transcendentnom
učenju, koje je bilo, a tako će
i ostati, nešto poput podze-
mnog duhovnog toka, ko-
ji odvajkada i bez izuzetka
napaja sve izvore ljudskog
saznanja, a moglo bi se for-
mulisati i kao – saznajna iz-
vjesnost.
U pogledu ovoga učenja,
najbolja ilustracija bi bila ona
narodna priča o ljudima koji
su stigli do na kraj svijeta, pa
iako svjesni potpune neizvje-
snosti, hrabro koraknuli u „ni-
šta” i njime krenuli tumarati
dok je šljunak pod njihovim
koracima škripao, nepresta-
no im šaljući poruku da: „Ko
ga uzme kajaće se, a ko ne,
isto će se kajati…” Neki su mi-
slili, što da ga teglim kad ću
se ionako kajati, dok je drugi-
ma padalo na um, da: „Kad ću
se već kajati, barem da znam
zbog čega…?” A kad su se i
konačno vratili u stari, dobri i
poznati svijet, prvo im je bilo
da pogledaju onaj šljunak ko-
ji su neki ponijeli i tada vidje-
li da se radi o dijamantima, te
su se kajali oni što ne ponije-
še ništa a i oni što su ponijeli,
što ne poniješe više…
Tako sam i ja, prilikom
moga boravka na „Trulom
Zapadu”, preko dvadeset go-
dina tumarao među olupina-
ma i ostacima ovoga učenja,
jednako osluškujući njego-
ve neshvatljive poruke, da
bih se tek onoga dana kad
sam, ogorčen gubitkom to-
liko vremena, riješio da plju-
nem za sobom, neđe u zabi-
tom ćošku svoga uma spo-
takao preko skromne hrpice
saznajnih dijamanata i gor-
ko požalio što ne ponijeh vi-
še. Ovo učenje koje se danas
uzgredno, poput kakve jere-
si naziva alhemijom, u proš-
losti je, uz dužno poštovanje,
oslovljavano i kao:
– Ars Magna (Velika
Umjetnost, odnosno vještina)
– Sapientia Magna (Ve-
lika Nauka)
– Philiosophia Magna
(Velika Filosofija)
– Kraljevska vještina
Zato i nije nikakva slučaj-
nost da se ovom vještinom
bavio i poznati engleski na-
učnik – Isak Njutn – koji je u
svojim śećanjima skromno
potśetio da su mu sopstve-
na dostignuća bila moguća
zato što je, kako sam kaže:
„Stajao na ramenima
divova.”
U međuvremenu sam
shvatio da ono što sam u
prolazu zahvatio tumarajući
neprozirnim tminama ovog
Velikog Učenja, uopšte ni-
je malo, već toliko da sam
se s njim morao tegliti kao
sa preteškim bremenom, jer
nikoga nije bilo da me u to-
me odmijeni. Svjestan da
to breme predstavlja neslu-
ćeno veliku zadužbinu koju
sam stekao na neizvjesnom
saznajnom hodočašću, ko-
ju sam dužan svom rodnom
kraju, sredinom devedesetih
sam, za pokoljenja koja će to
moći da shvate, pohranio u
jednoj skromnoj i neugled-
noj knjižici, ispisanoj muca-
vim i nesviklim jezikom, pod
naslovom čudnim, da čudni-
ji ne može biti:
– „Slika Svijeta Velike
Umjetnosti”
Knjiga je objavljena kod
izdavača „Dignitas” đe je
ostala u dubokoj i mračnoj
zavjetrini bilo kakvog jav-
nog interesa, time i potpuno
u skladu sa vjekovnim tradi-
cijom kojom se ovo učenje
skriva na taj način što je sva-
kome na domaku pogleda i
uma, a koji još nije sposoban
da ga prepozna.
U stvari, bilo je potpuno
u skladu sa mojim (visokore-
alnim) očekivanjima da će te-
ze, navedene u toj skromnoj
knjižici, shvatiti jednako ma-
lo (ili mnogo) čitalaca, koliko
i teze Ajnštajna (Einsteina). I
meni je trebalo više od dva-
deset godina da „shvatim”
veoma čudnu poruku ovoga
učenja, koje, onako uzgred,
napominje da njene teze i
tvrdnje ne treba ni pokuša-
vati shvatiti umom, već tzv.
„unutrašnjim razumom”, od-
nosno nečim što se da naslu-
titi pod pojmom – intuicija
(predośećaj).
No, još davno prije ovog
„mrtvorođenčeta”, onih dav-
njih 70-tih godina prošlog vi-
jeka/milenijuma, kad je „Po-
bjeda” i konačno počela izla-
ziti svakodnevno a ne pro-
vincijski tri puta neđeljno, za
ovaj opštenarodni list sam
napisao feljton koji je izašao
u dvadesetak nastavaka pod
naslovom:
„Alhemija – mit ili
stvarnost”
Adepti ovoga drevnog
učenja, apsolutne istine
uopšte nijesu skrivali, napro-
tiv, iznosili su ih u kristalnoj
jasnoći ali su ih mogli pre-
poznati jedino oni koji su, u
međuvremenu, mukotrpnim
radom i meditacijama svoj
duh doveli do kristalne čisto-
će i bili spremni i sposobni za
njihov prijem.
Kad su jednog drevnog
(od prije 2000 godina) indij-
skog Adepta Velike Vještine,
pitali:
– „Učitelju, a koliko i ka-
ko se ta svijest, kojoj teži-
te, razlikuje od ove uobiča-
jene i svakidašnje?”
… dao je tajanstven, ali
zato konačan i veoma odre-
đen odgovor:
– „Svijest kojoj težimo
mi, Adepti Velike Vještine,
od obične svijesti se razli-
kuje kao što se dijamant
razlikuje od komada uglje-
na…”
Za uobičajeno shvatanje
utemeljeno na očevidno-
sti, nije mogao upotrijebiti
komparaciju većega kontra-
sta i razlike, da bi tek nakon
par milenijuma bilo jasno da
baš u elementarnom pogle-
du nema, ama baš nikakve
razlike, osim alotropske mo-
difikacije (ma što to značilo),
jer se radi o jednom te istom
elementu – ugljeniku! Ova
njegova mistifikacija nikako
ne može sakriti zapanjuju-
ću činjenicu, da je on, još pri-
je dva milenijuma, poznavao
tajnu materije…
Vjerovatno da ni jed-
na mitologija u istoriji čo-
vječanstva, nije toliko veza-
na za ovo drevno učenje –
alhemiju – kao grčka, a nje-
na predanja pośeduju toliko
njene simbolike, da se slo-
bodno mogu nazvati poezi-
jom predskazanja i misaone
izvjesnosti.
Dovoljno je pročitati mit
o kralju Midi, nepromišlje-
noj žrtvi svoje želje da se
sve što dirne pretvori u zla-
to a potom obratiti pažnju na
kraj priče u kojoj kralj, tragič-
no svjestan svoje greške, sa
iskrenim kajanjem moli bo-
gove da ga oslobode pro-
kletstva te njegova spasilač-
ka želja, sa suprotnim pred-
znakom, biva uslišena i on
se umivanjem u čarobnoj ri-
jeci oslobađa prokletstva i
(objektivno) postaje mnogo
bogatiji nego li dok je plivao
u zlatu.
Ova divna legenda uz-
gred navodi da od tada, u
mitu pomenuta rijeka nosi
zrnca zlata, kao uspomenu
na ovaj neprolazni mit. Me-
đutim, tek ovdje se nazire
pravi uticaj ovog učenja, jer
baš ono u sebi nosi namjeru
da se neizmjerna moć ljud-
ske želje iskoristi za duhov-
nu evoluciju njegovog bića.
Kao što se nakon ovog mito-
loškog čina, zlatna zrnca mo-
gu naći u koritu ove zlatono-
sne rijeke, tako se i krhotine
ovoga učenja mogu naslutiti
u svim kultovima i legenda-
ma širom svijeta.
Između hemije kao na-
uke i alhemije, može se po-
vući paralela slična pomenu-
toj alotropskoj modifikaci-
ji ugljenika, gdje se nesum-
njivo radi o istom elementu
– ugljeniku, otprilike kao što
bi na duhovnom i spoznaj-
nom planu ona glasila:
Nauka / alhemija ~ zna-
nje / izvjesnost.
Na prvi pogled bi se mo-
glo reći da, ako tu ima neke
razlike onda je ona u nijansa-
ma ili načinu gledanja. No, ko
god se malo dublje pozaba-
vi ovim pojmovima, odmah
shvati da to nije tako, jer iz-
vjesnost sama po sebi isklju-
čuje svaku pretpostavku. Za-
to su stari Arapi, iz indijskih
učenja preuzeli onu nepro-
laznu sentencu: Neću zna-
nje, hoću izvjesnost!
Vjerovatno će svakog na-
mjernika začuditi i trivijal-
nost svakidašnjice, po kojoj
postoji samo jedna (apso-
lutna) istina, dok lažima niđe
broja nema, što nikako nije
u saglasnosti ni sa elemen-
tarnom logikom. Ako posto-
ji samo jedna istina, onda je i
za njenu definiciju, dovoljna
jedna jedina laž.
No sad nešto o izvjesno-
sti kao saznajnoj konačnosti.
Einstein je pokušavao defini-
sati stvarnost trodimenzio-
nalnog kontinuuma, svode-
ći ga na dvodimenzionalan
i objašnjavajući da je isto ta-
ko, dvodimenzionalnim bići-
ma, površina lopte neshvat-
ljivo beskrajna, ali pritom i
na apsolutan način konačna,
što samo po sebi predstavlja
jedan aspekt izvjesnosti, ali
bez mogućnosti iskustvene
spoznaje.
Najviši stupanj znanja ni-
kako ne znači i konačan, zato
u pomenutoj alegoriji, Adept
Velike Umjetnosti navodi ra-
zlike između običnog i višeg
stanja svijesti, kao razliku iz-
medju dijamanta i komada
ugljena, time sagovornika
upućujući na elementarnu
istovjetnost svijesti uz isto-
vremenu razliku strukture,
kao i u alotropskoj modifika-
ciji pomenutog elementa –
ugljenika. Dovoljno je priśe-
titi se strukture grafita, koja
je dvodimenzionalna i struk-
ture dijamanta čija kristalna
struktura počiva na dimen-
ziji više.
U stvari, uobičajeni as-
pekti stvarnosti su prvoste-
peno uslovljeni dimenzija-
ma (zadate) stvarnosti. Zato
mnogima tvrdoglavo izmiče
jedan sveprisutni aspekt na-
še stvarnosti – religija – usta-
novljena na izvjesnosti Boga
no zato uz potporu mnoštva
saznajnih definicija.
Što se religije tiče, osim
njenog spiritus movensa –
straha i neizvjesnosti – po-
stoji i motiv smisaone spo-
znaje, koja uveliko prela-
zi elementarnu logiku, zato
crkvene strukture i njeguju
mnoštvo rituala da bi nado-
mjestile mogućnosti shvata-
nja, svoje vjernike upućujući
na intimni ośećaj vjerske iz-
vjesnosti, utemeljen na intu-
iciji. Dakle, intuicija predstav-
lja izvjesnu alotropsku mo-
difikaciju svijesti, koja omo-
gućava spoznaju aspekata
stvarnosti koji se prostiru u
dimenzijama višega reda.
Adepti Velike Umjetno-
sti su je nazvali „unutrašnjim
razumom”, kojim je mogu-
će naslutiti (iako ne shvati-
TEME
ti) smisao posljedica, čiji su
uzroci skriveni iza neshvatlji-
vih dimenzija stvarnosti. Ot-
prilike, to bi znacilo da iza iz-
vjesnosti počinje nova stvar-
nost i što bi tu moralo bi-
ti išta sporno. Jednako kao
što ne može postojati podje-
la na Boga i Đavola, jer obo-
je ne mogu biti ništa drugo
do dva aspekta božanskog
Jedinstva.
Međutim, postoji jedan
veoma dubokomislen afori-
zam poljskog satiričara Sta-
nislava Jirži Leca, koji glasi:
„Što smo bliži istini, sve
smo dalje od stvarnosti”
Ova definicija se uveliko
poklapa sa onom o znanju i
izvjesnosti, jednako kao što
je i definicija – čovjek – samo
arhetip skriven polarizacijom
na muško i žensko biće, tako
da stvarnost izražena njime
može postojati samo izvan
nje. Ovo navodim samo za-
to, da ukažem na pojmov-
nu nesigurnost bilo kog izra-
za. Ovim iznenađenja ne pre-
staju, već tek počinju.
Materia prima
Vjerujem da su mnozini,
osim – materia prima – po-
znati i pojmovi kao: Quinte-
ssentia ili prana indijske tra-
dicije. Svi oni se svode na du-
hovnu potragu za prauzro-
kom, čija je posljedica naše
postojanje. U stvari, ne pred-
stavlja ništa drugo do ne-
spretne pokušaje, da se nađe
bilo kakav postulat sa koga bi
se moglo definisati sve ostalo.
E, sad da ukažemo na na-
čin gledanja na svijet i stvari,
onako kako to čini – alhemija.
Ko god barem malo poznaje
Yogu, vjerovatno će se začu-
diti tvrdnji da ona nije ništa
drugo do jedan od puteva ka
istom cilju, pri čemu se, kao
retorta „Velikog Djela”, umje-
sto alhemičarskih sudova
upotrebljava sopstveno tije-
lo. Baš u ovoj tehnici, poseb-
no se pominje prana – mate-
ria prima – quinta essencia –
odnosno njena manipulaci-
ja uz pomoć meditacije i po-
sebne tehnike disanja.
Siguran sam da mnogi
naslućuju, a rijetki znaju ko-
lika je stvarna moć polnog
nagona, dok učenje alhemi-
je tvrdi da se progenitivni or-
gani hrane kudikamo suptil-
nijom hranom od svih osta-
lih organa, uključujući i mo-
zak, tako da tehnika yoge ni-
je ništa drugo do „krađa” da
bi se mozak nahranio i os-
posobio za dostignuća van
„zadatog” života i shvatanja.
Dakle, svi ostali (organi) kao i
sam mozak, moraju se zado-
voljiti mrvicama sa stola pro-
genitivnih organa…
Vjerujem da rijetko ko i
naslućuje, osim onih koji su
čitali alhemičarske traktate i
djela Vilhelma Rajha (Wilhel-
ma Reicha), da se spektar
ishrane proteže na pet agre-
gatnih stanja materije i uveli-
ko prelazi sve ono što se pod
time podrazumijeva. U ovom
slučaju, najvažniji „prehram-
beni” aspekt jeste baš ta sve-
prisutna, mistifikovana prana
– quinta essencia – odnosno
peto stanje materije, ma što
se pod tim podrazumijevalo.
Međutim, da sve ne bi bi-
lo (prazna) priča, uputiću či-
taoca na jedan aspekt (mo-
dernog) života, kao što je lje-
tovanje na moru i njegovo
blagotvorno uticanje na fizič-
ko i posebno psihičko zdrav-
lje ljudi i žena. Vjerujem da
ste i sami pitali zašto baš na
obali mora a ne svuda drugo
đe sunce grije? E, ovdje poči-
nje ono što nije moguće do-
kazati ničim osim posljedič-
nom empirijom. Znači jeste
– jer funkcioniše…
Moderna jeres
U stvari, Adepti nijesu ni
pokušavali da definišu i obja-
sne, već samo nudili pojam
nečega, a na drugima je bi-
lo da krenu u potragu za smi-
slom. Ko god bi potražio put,
govorili bi mu da svi vode u
tom pravcu i da nema što da
izgubi osim svojih (pustih)
želja, jer ionako postoji jed-
na jedina izvjesnost – smrt.
No, da se vratimo ljetovanju
i potegnemo jednu od mo-
dernih jeresi.
Dakle, zdrav učinak bo-
ravka na morskoj obali, ni-
je baš onakav kako ga treti-
ra medicina, već mnogo du-
blji i uveliko zalazi u nepro-
zirne aspekte ovoga učenja
koje nagovještava postoja-
nje nečeg što istovremeno
pośeduje energetske i ma-
terijalne atribute. Otprilike,
kao što je svjetlost istovre-
meno tvar i energija. Budući
da ovu energiju (prana), jedi-
no kristali soli mogu da fik-
siraju i akumuliraju, zbog to-
ga je njeno prisustvo najve-
će baš na morskoj obali đe
17
je koncentracija soli najve-
ća, pri tome se obnavljajući
bez prestanka. Isto tako, pri-
sustvo soli u organizmu je od
presudnog značaja, baš za-
to što ovu životnu energiju,
udahnutu sa vazduhom, ra-
znosi po cijelom organizmu,
da bi na kraju njeni ostaci bi-
li izlučeni mokraćom koja se
skuplja u bešici. Zato i nije
slučajna progenitivna ana-
tomija, koju sačinjava i beši-
ka, jer polni organi ovu sup-
tilnu energiju preuzimaju sa
kristala soli koncentrisanih u
mokraći, time osiguravajući
svoju životnu funkciju. APR.
2014
Ovim sam pokušao od-
govoriti na uzgredno pitanje BROJ
o primarnoj tvari sa kojom
život počinje i prestaje, ka- 24
ko bih namjernika uputio da
se uopšte ne radi o bilo ka-
kvoj mistifikaciji, već jedino
o nemogućnosti da se shva-
te dimenzije kojima se prote-
žu vektori opstanka i da vide
da je sve daleko od poezije a
veoma blizu onoga što naše
živote čini tako dinamičnim.
Da bi svakome namjerni-
ku ovo drevno učenje stavio
na „unutrašnji” uvid, najbo-
lje je ako navedem poznato
narodno predanje o jednom
mudrom vinogradaru koji je
na samrti sinovima poručio
da je u vinogradu sakrio ve-
liko blago, ali ne i đe je ono.
Nakon sahrane, sinovi su za-
jednički navalili da kopaju i
cio vinograd zaista temelji-
to prekopali, ali nikakvo bla-
go nijesu našli… No, zato je
vinograd rodio kao nikad do
tada… Može biti i da su shva-
tili očevu poruku, ali ne mo-
ra, shvati će je onaj ko hoće.
Pa zar nije sasvim na mje-
stu, pretpostavka da Veliko
Djelo (Opus Magnum) alhe-
mičara, uopšte nije nešto od-
vojeno od života i stvar skri-
venih laboratorija, već jedan
individualni – čin života! Je-
dan Veliki Adept ovoga uče-
nja nije činio veliku priču, već
samo dao neobičan savjet:
„Ako ne pośeduješ (du-
hovnu) vatru u sebi, jedno-
stavno naloži oganj!”
Sasvim dosta za poče-
tak…
 TEME
Esej iz teorije-filozofije muzike
ISKUSTVENA OSNOVA MUZIČKE OKTAVE I DIJALEKTIKE
Kako je nastao posebiti i specifični oktavni ili osmični sistem kretanja u vremenu karakterističan za muziku, ali i prepoznatljiv i u filozofskoj dijalektici, povijesti
duha i čovjeka
Piše: Sreten Zeković,
prof. filozofije
U  ovom tekstu se prvi
put u teoriji, odnosno fi-
lozofiji muzike otkriva da je
iskustvena osnova, porijeklo,
korijen, značenje i način do-
laženja do osnovne muzič-
ke oktave – osmice (skala sa
osam tonova), u (pra)starom
narodnom načinu brojanja i
računanja (označavanja) vre-
menskog slijeda „sedmice da-
na” pomoću pršljena (zglo-
bova) i međupršljena (me-
đuzgloba) na ljudskoj pesni-
ci-šaci: poneđeljak (1), utorak
(2), srijeda (sredina, 3), četvr-
tak (4), petak (5), subota (6),
neđelja (7) i ponovo poneđe-
ljak (tj. 8-mi kao ponovljeni 1
– prvi), i tako osmiče dani u
sedmici, iako ih ima stvarno 7.
„Pri-ručna računaljka”
prostorne beskrajnosti (∞)
Deset prsta na rukama su
empirijska osnova, porijeklo i
način dolaženja do dekadnog
sistema brojenja i računanja,
na osnovu jediničenja (ozna-
čenja osnovnih istih i jedna-
kih jedinica, njihovog redo-
sljeda i simetrijskih parnja-
ka 5 + 5 = 10 : 2 = 5 x 2 = 10;
10 x 2 = 20 : 2 = 10), koje za-
tim u brojčanim apstraktnim
(matematičkim) jedinica-
ma prelazi u apriornu zako-
18
nitost. To je pra-mitska „pri-
ručna računaljka” koja se od-
nosi na matematičko-kvanti-
tativnu prostornost (diskonti-
nuitet) i njeno nizanje u be-
skrajnost (simbol mu je ∞).
„Pri-ručna računaljka”
vremenske beskrajnosti
Sedam pršljena i međupr-
šljena (4 + 3) na ljudskoj šaci
su iskustveni osnov, porijeklo
i način dolaženja do septad-
nog (sedmičnog) sistema bro-
janja i računanja dana u sed-
mici i „sedmica dana” (u mje-
APR. secu i njih u godini) u vreme-
2014
nu (kontinuitetu). To je prva
BROJ mitska „pri-ručna računaljka”
samog kretanja u vremenu i
24 njegove beskonačnosti, koje
se takođe vrši na osnovu nji-
hovog jediničenja. I ovđe, kao
i u dekadnom sistemu, se je-
diničenje vrši po prirodno-or-
ganskoj simetriji (istih) parnja-
ka jednakih i cijelih jedinica –
jediničenja simetrijskim dvo-
jenjem (dijeljenjem) prvo na
par pršljena (1-vi i 2-gi jedan
i 3-ći i 4-ti drugi par). Ostala
su tri međupršljena, od kojih
jedan simetrijski par unutar
para zglobova i tako se (od
dvojstva pršljena) dobio par
triada (njihovo trojstvo) po
jedan međuzglob unutar pa-
ra zglobova, između 1-vog
i 2-gog prva trijada i 3-ćeg i
4-tog zgloba druga trijada.
Njihova „pomjerana sredi-
na” (”osa” simetrije) dvojenja
im je prva između para trija-
da, odnosno poslije prve, a
druga poslije druge trijade
(3 + 3 = 6). Ostao je jedan ne-
parni međuzglob-neparna je-
dinica koja se ne može jedini-
čiti – ostatak (6 + 1 = 7) osim
polovičiti na par polovina
(1 : 2 = ½ + ½ = 1) i to 1-va
đe je rečena prva „pokret-
na osa”: između dvije trijade
(poslije 2-gog pršljena ili 3-će
jedinice, ili između 3-će i 5-te
jedinice) i 2-ga đe je druga
„neuhvatljivo središte”: po-
slije druge trijade (ili poslije
4-tog pršljena ili 7-me jedini-
ce, odnosno između 7. i 8 kao
„ponovljene 1-ve” ili između
neđelje i poneđeljnika).
Time se dobilo par tri-
jadi cijelih jedinica po redu
(ukupno 6 cijelih) i par po-
lovina što je zajedno osam
(6 + 2 = 8), iako ih je stvarno
sedam (7). Tako se sedmični
sistem (pre)vezuje (i prela-
zi) u oktavni (osmični) sistem
muzičkog računanja u vreme-
nu (iako stvarno ostaje na 6
cijelih i 1 „ponovljeni 1-vi”,
koji se poloviči u dvije polu-
jedinice), a koji takođe u broj-
čanim apstraktnim jedinica-
ma postaje apriorna zakoni-
tost. (4 + 3 = 7 : 2 = 3,5 + 3,5 =
7) u Vremenu (kontinuitetu).
Iz toga (po)vezivanja sedmi-
ce (7) u osmicu (8) nastao je
posebiti i specifični oktavni ili
osmični sistem kretanja u vre-
menu karakterističan za mu-
ziku, ali i prepoznatljiv i u fi-
lozofskoj dijalektici, povijesti
duha i čovjeka, kao i u mistifi-
kovanom „trojstvu dvojstva”
i „dvojstvu trojstva”, što ta-
kođe do sada nije uočeno.
Ljudska šaka je inače sim-
bol ljudskog samostvaranja
i stvaralaštva, praksisa i teh-
nea, a sedmica (broj 7) u na-
rodnom vjerovanju i narod-
noj epici je često prisutan i
do čarobnosti uvažavan broj
koji se nalazi na šaci (4 pr-
šljena i 3 međupršeljena), a
za Pitagorejce (filozofe bro-
janja i računanja u apstrak-
tnim brojevima, kao osnov-
nih jedinica stvarnosti) 7-mi-
ca je bila harmonija i ljubav.
„(O)kretanje” sedmice
u osmicu, sedmičenja u
osmičenje
Međutim, bez tog razla-
ganja, dvojenja u međuzglo-
bu između prve i druge trija-
de i poslije druge trijade, iz-
među zadnje sedme jedinice
(7 koji je 4-ti zglob) i sljede-
ćeg osmog (8 koji je ponov-
ljeni prvi) nastao bi diskon-
tinuitet, matematička, kvan-
titativna statičnost (mirova-
nje), praznina, prekid kon-
tinuiteta sedmica, raskid iz-
među kraja (7-dme jedinice
ili 4-tog pršljena) i početka
(1- ponovljenog prvog kao
8-mog). Bez toga bi se pre-
kinuo i sam tok-niz dana, sa-
mo njihovo kretanje i nepre-
kidno ponavljanje u vreme-
nu. Bez toga povezivanja iz-
među dvije tijade (u 4-tom
po redu i 7-og i 8-mog pr-
šljena) istaklo bi se samo sta-
tično nizanje, samo mirova-
nje koje je samo jedna stra-
na kretanja: diskontinuitet,
prekid, sami kvantitet, koji
se suprotstavlja kontinuite-
tu vremena (u vremenu), sa-
mom kvalitetu kretanja. Ako
bi se „sedmica dana” završi-
■■
„Grafička muzika“ Anankinog vretena
la sa sedmim danom (i poče-
la sa prvim, a a ne sa „osmim
kao ponovljenim prvim) on-
da bi takva sedmica (dana)
bila samo fiksirani kvantitet
dana i njeno statično (nepo-
mično, umrtvljeno) sabira-
no i umnožavano ponavlja-
nje kvantiteta kao tzv. ma-
tematičko-kvantitativna be-
■■
Bit muzike je vremensko kretanje
skrajnost u prostoru; bila bi
bez njihovoga samog kvali-
teta, neprekid (a)nog toka-ni-
zanja, kontinuiteta, zapravo,
kretanja i „okretanja” u vre-
menu i samog Vremena. Ako
bi „sedmica dana” bila samo
fiksirani kvantitet (dana) i nje-
no umnožavano statično po-
navljanje, koje se može par-
no dijeliti na jednake jedini-
ce, bez njihovoga uvijanog
polovičenja, onda ne bi bi-
lo onog „uvijanja”, spiral-
nog dvojenja i trojenja dana
(sedmica, mjeseca i godina),
„okretanja” i kretanja sedmi-
ca, povezivanja njihovog kra-
ja i početka, a to znači, bez sa-
me beskonačnosti. Tada ne bi
mogli naći njihovu „sredinu”,
„osu”, „pokretno, promjenlji-
vo središte”, „Anankino vre-
teno” Vremena (Platon) oko
kojega se „sedmično osmiči”
klupko (i ljudskog) života i
dalje ispreda predivo iz vječ-
ne kuđelje prostora i vreme-
na (iz Pri-rode); ne bi bilo ni-
ti vremena, daljeg slijeda-to-
ka dana u drugi ni toka sed-
mica i njihove beskonačno-
sti u vremenu. Zato se sed-
mi „okreće” i povezuje sa „8-
mim kao ponovljenim 1 pr-
vim” (kraj i početak) čime se
već zahvata i nastavlja slje-
deća sedmica, ali i nadila-
zi prijethodna. Ovo i pored
toga što je stvarno samo se-
dam (7) jedinica, jer je „8-mi
ponovljeni 1-prvi” od kojeg
se i počela nizati. Zato Pla-
ton u svom prikazu (u Drža-
vi) starogrčkog mita o Anan-
ke (boginji Sudbine, Nužno-
sti, Vremena) kaže: „Vreteno
je provučeno tačno kroz sre-
dinu osmog pršljena”, koji je
ujedno i sredina prvog pršlje-
na, a oba sredina u 4-toj je-
dinici između trijada i posli-
je druge trijade, u prelazu iz-
među 7-me i 8-me jedinice
(kraja jedne i početak dru-
ge). Tako se oko pomjera-
nog „središta”, „ose” (na mje-
stu polovljenja) vrši „uvija-
nje” i „okretanje” sedmice u
osmicu, sedmičenja u osmiče-
nje. Tako čudno sedmica pre-
lazi u osmicu, a sedmičenje
osmiči, isto onako čudno kao
i samo kretanje koje je sklad
protivrječnosti: konačnog i
beskonačnog, prostora i vre-
mena, diskontinuiteta i kon-
tinuiteta.
„Pri-ručna računaljka”
je i mjerenje vremena
i kalendar
Rečena sedmično osmič-
na „pri-ručna računaljka”
mjeri opažljivu prirodnu Ze-
mljinu i Mjesečevu rotaciju
i revoluciju, odnosno njiho-
vo neravnomjerno (o)kreta-
nje zbog čega i nije pravilno
kruženje i ne pravi kružnice
(nego elipse), jer bi bilo rav-
nomjerno, pravilno, sa jed-
nakim rastojanjima i bez ika-
kvog ostatka. Jeste okreta-
nje, ali ne i „kruženje” (krug).
Zemljina rotacija i Mjeseče-
va rotacija i revolucija su dva
kretanja – dvojstvo, a sa Ze-
mljinom i mjesečevom re-
volucijom (oko Sunca) su tri
kretanja ujedno, pa se i tu
javlja glavno „dvojstvo troj-
stva” i/li „trojstvo dvojstva”
naročito sakralizovano u te-
ofaniji.
Opažajući sa Zemlje, vid-
no se opaža neravnomjer-
na smjena (okretanje) dana i
noći i mjesečevih mijena koje
se (u svom okretanju) uvijek
javljaju sa nekim promjen-
ljivim ostatkom koji je pro-
mjenljivo višak i manjak, uve-
ćanje i smanjenje, duže i kra-
će, veće i manje (osvjetljenje)
 MLADI I ANTIFAŠIZAM
Savez udruženja boraca NOR-a i antifašista Crne Gore

URUČENA MEDALJA
ĐAKOMU SKOTIJU

■■ MJESEČEVE MIJENE: 7 likova i u mijeni 8-mi ponovljeni prvi

koji se upravo i iskazuju u
kretanju i manifestuju samo
kretanje (vrijeme) i u njego-
vom okretanju nadoknađeno
izjednačavaju. Mjesečevih li-
kova na „noćnom nebu” ima
sedam (7) od „mladog mjese-
ca” (kao da se „rađa”) u liku
malog srpa (prvi lik) do „za-
dnje četvrti” koji se sve vi-
polu tona koji se poloviče iz-
među 3-ćeg i 5-tog u 4-tom
tonu (između e i g u f) i iz-
među 7-og i 8-og (između h
i ce u hes) kao „ponovljenog
1. prvog”.
To je već pripremilo to-
nalnu oktavu u kojoj takođe
postoji 7 tonova (i 8. ponov-
ljeni prvi) sa dva polustepena,
čana osmica no spiralno ob-
navljana osmica, osmičenje.
Dekadni sistem brojenja
prostorne beskrajnosti,
a sedmični i oktavni
vemenske beskonačnosti
Za razliku od dekadnih
oblika dobijenih na osnovu

še smanjuje do malog srpa
(7-mi lik) i „gubi se” (konjuk-
cija), da bi se „okretanjem”
(smjenom, mijenom) pono-
vio opet kao „mladi mjesec”,
tj. „osmi lik kao ponovljeni pr-
vi” (baš kao i na ljudskoj ša-
ci). Mladi mjesec je mijena ko-
ja se javlja vazda poslije tri-
jade: prva četvrt, pun mje-
sec (2/4), zadnja četvrt) i mi-
takođe, između 3. i 4. i 7. i 8.
(između e i g u f i h i ce; mi i
fa i si i do). To se očito može
prepoznati na osnovnoj dor-
skoj ljestvici koja je nastala od
2 septemtona (sa jednim tri-
ohordom i jednim tetrahor-
dom) čiji srednji gornji i do-
nji tetrahordi čini oktavu –
osnovnu dorsku ljestvicu od
koje dalje nastaje frigijska i li-
apsolutnih veličina i decimal-
nog dijeljenja u beskrajnost, u
septalnom, sedmičnom siste-
mu to nije moguće, jer se se-
dam (7-neparni broj, ostatak)
ne može dvojiti, udvajati, ra-
zložiti, dijeliti po prirodno-or-
ganskoj simetriji (istih) par-
njaka jednakih i cijelih jedini-
ca – jediničenja (apsolutnih
veličina, brojeva): 7 : 2 = 3,5;
■■
PRIZNANJE ZA DOPRINOS ISTRAŽIVANJU UČEŠĆA CRNOGORSKIH PARTIZANA U OSLOBOĐENJU ITALIJE:
A. Nikolić uručuje priznanje Đ. Skotiju
P redśednik Saveza udru-
ženja boraca NOR-a i an-
tifašista Crne Gore Andrija
medalja prvi partizanski
znak koji je dobio u životu.
On je podśetio da je u Ju-
„Italija je imala kralji-
cu koja je bila Crnogorka.
Italijanska literatura je pu-
Nikolić uručio je spomen- goslaviju dolazio kao mo- na uspomena na Crnu Go-
medalju „Subnorac” književ- mak da bi upoznao parti- ru, pisani su romani, hroni-
niku i esejisti Đakomu Sko- zansku zemlju. ke. Od svih zemalja sa istoč-
tiju za doprinos istraživanju Đakomo je istakao da ne strane Jadrana, Crna Go-

jena (baš kao i na ljudskoj ša-
ci, uvijek između navedene
dvije trijade ili poslije prve
i druge trijade, odnosno iz-
među 7-mog i osmog pršlje-
na). Znači, imamo 7 Mjeseče-
vih likova i 4 mjesečeve mije-
ne (faze) tj. 7 = 4 + 3. U skla-
du sa mjesečevim mijenama
došlo se do sedmice dana (7
dana) i do mjeseca (4 sedmi-
ce – 30 dana potrebni Mjese-
cu da ponovo dođe u istu fa-
zu; u savremenom računanju
7,4 x 4 = 29,6), i do godine: 4
godišnja doba po 3 mjeseca
4 x 3 = 12 mjeseci (potrebno
vrijeme da Zemlja napravi je-
dan obilazak oko Sunca, jed-
dijska ljestvica. To zajedno či-
ni oktahord-dijapazon (okta-
ho rd, oktava – osam tonova i
njihovi modaliteti) kojima je
obuhvaćen cjelokupni mu-
zički materijal starih Helena.
Muzička oktava nije osmi-
ca sa 8 jednakih i cijelim je-
dinica (cijelih stepena), nije
broj 8 čija je polovina, odno-
sno simetrijski fiksirana „sre-
dina” (”osa”) 4 tona sa cijelim
stepenima; nije spoj dva te-
trahorda sa cijelim stepeni-
ma, nego 1 tetrahord i 1 tri-
ohord, znači sedmica (7 : 2 =
3,5 + 3,5 = 7) koja se može
dvojiti, udvajati (dijeliti) (sa-
mo) pomoću dva pomjera-
19
3,5 + 3,5 = 7, jer se dobija de- učešća crnogorskih, odno- prema crnogorskom naro- ra je najbliža nama Italijani-
cimalna veličina, pa će se po sno jugoslovenskih partiza- du ima posebne emocije i ma”, naglasio je Skoti.
istom načelu simetrijskih par- na u oslobođenju Italije. oduševljen je tom „malom
njaka dvojiti jedna nepar- Skoti je zahvalio na uka- zemljom sa velikom istori-
na jedinica (sada „bitni osta- zanoj pažnji i istakao da je jom”. Lj. V.
tak”) na pola u čijim polovi-
nama se vrši dvojenje, „uvi-
janje”, prelaz i spajanje nji-
hove (raz)dvojenosti. To nije Učenici OŠ „Marko Miljanov” i predstavnici Udruženja boraca NOR-a
moguće ni sa beskrajno dje-
ljivim decimalnim brojevima. i antifašista Glavnog grada položili cvijeće na spomenik na Vrelima
Dekadni (desetični) sistem ribničkim
brojanja i računanja ne samo
da se pojmovno, sistemski,
znakovno,”simbolom za be-
skonačno (st)” u prostoru (dis-
ŚEĆANJE
kontinuitetu) bitno razlikuje
od septalnog i oktavnog, ko-
ji se odnosi na kretanje u vre-
NA HR ABRE RODOLJUBE APR.
2014

na revolucija). Dan, sedmica,
mjesec i godina su prirodne
vremenske jedinice, narav-
no, sve promjenljive i nerav-
nomjerne.
Iz sedmičnog i osmičnog
načina brojanja nastaje
muzička oktava
Za osnovno razumijeva-
nje rečene tvrdnje navodim
da muzička oktava (osmi-
ca)– skala od osam (poređa-
nih uzastopnih) tonova, nije
osmica, broj 8 koji ima 8 jed-
nakih jedinica, jer ona zapra-
vo ima sedam tonova (kao i
7 zajedno pršljenova i me-
đupršljena na stisnutoj ša-
ci), a osmi (8) je ponovljeni pr-
vi, 1–8 (npr. ce, de, e, ef, ge, a,
h – ce ili do, re, mi, fa, so, la,
si – do), kao i dani u sedmici i
„sedmice dana” u kojoj i u ko-
jima je osmi ponavljani prvi
(poneđeljak). Ipak se osnov-
na skala zove oktava (osam
tonova) za razliku od „sed-
mice (dana)” u kojoj je isto se-
dam dana, a osmi je „ponov-
ljeni prvi dan” (poneđeljak).
Isto kao što na stisnutoj ša-
na polutona (½) poslije prve
i druge trijade (3 jednake, ci-
jele jedinice, tona), što će re-
ći, između 3-ćeg i 5-tog (e i g
u f i 7-og i 8–1-og (h i c). To
se podudara i sa računanjem
„sedmice dana” na šaci: dvo-
jenje je poslije prve i druge
trijade (ili prva ½ između te
dvije trijade) u 4-tom –četvr-
tak (ili između srijede i pet-
ka), a druga ½ između 7-og
i 8–1 og ili neđelje i ponov-
ljenog poneđeljnika. U nji-
ma je baš njihova „pokretna
sredina,”lebdeće središte”
(”osa”, „sinteza”, sinafa) da bi
se u onom „osmom kao po-
novljenom prvom” izvršilo
ponovljeno (o)kretanje, sa-
stavljanje i nastavljanje, od-
nosno dalje kretanje u vre-
menu. a ustvari ponavljanja
u izvijenoj, spiralnoj osmici.
Oktavu čine dva tetra-
horda (4 tona), ali ne sa 4 ci-
jela tona; ona nije osmica sa
dva dodirna (jednaka) kru-
ga koji se śeku, ukrštaju u nji-
hovoj dodirnoj tačci (izme-
đu četiri cijela tona), niti je to
njena fiksna „sredina” (cen-
tar), no je ona „osmica” bez
menu, na samo vrijeme, no BROJ
su i izvan njega. Ritmičkim
uvijanjem, odnosno „okre- 24
tanjem” sedmičnog u osmič-
ni sistem računanja vreme-
na (sedmičenja u osmičenje),
u kojem je stalno „osmi kao
ponovljeni prvi”, dolazi se do
muzičke oktave, njihovog ni-
zanja i do samog (o)kretanja
u vremenu, samog Vreme-
na kao „vječnog (o)kretanja”
(obnavljanja kao osmičenja,
a ne kruženja, u zatvorenom
krugu), iskazanog još u pra-
starom grčkom mitu o Anan-
ke (boginje „Sudbine”, Nuž-
nosti, Oskudice-bitnog ne-
dostatka) i „Anankinom vre-
tenu” vremena čije je muzič-
ko dešifrovanje u knjizi Filo-
zofija, muzika, mit (objavlje-
ne 1982. g.) autor ovđe kon-
kretnije i preciznije, zapravo,
u potpunosti dovršio (deši-
frovao) rečenim (pre)vezi-
vanjem sedmičenja u osmi-
čenje u kojem je i empirijska
osnova nove mudrosti – filo-
zofije i filozofske dijalektike.
Svim ovim se takođe ovđe
konkretnije i preciznije ute-
meljuje autorova „spiralna

ci, pomoću koje se broje da-
ni u sedmici i „sedmice dana”
u vremenu (i puni i skraćeni
mjeseci), ima sedam zajedno
pršljenova i međupršljeno-
va, a osmi je „ponovljeni pr-
vi pršljen” bez međupršljena
između 7. i 8. tj bez pune je-
dinice, pa se ipak zove sedmi-
ca. I u osnovnoj muzičkoj ok-
tavi, kao i u sedmičenju da-
na, ima 6 cijelih tonova i dva
preśeka, fiksnog centra, te-
žišta i ukrštanja, sa pomič-
nim „lebdećim središtem sje-
dinjenja obojega” (Hegel, /u
muzici sinafom/) u kojem se
„mimoilazno uvijaju, „spiral-
no mimoilaze” i obnavljaju
hiper i hipo modaliteti, „gor-
njim (uzlaznim) i donjim (sila-
znim) putem”, „iznutra i spo-
lja”, što znači da nije zatvore-
na obična (matematička) broj-
osmica i osmičenje” kao sim-
bol njegovog shvatanja kre-
tanja svijeta i života kojeg
treba jasno pojmovno i zna-
kovno razlikovati od mate-
matičkog (dekadnog u „ap-
solutnim veličinama” i u de-
cimalnim brojevima beskraj-
ne djeljivosti) simbola za
kvantitativno-prostornu be-
skrajnost – „položene brojča-
ne osmice” ∞.
■■
Uspomene na one koji su dali život za slobodu
P ovodom 72 godine od
masovnog strijeljanja ro-
doljuba i boraca na Vrelima
ribničkim, predstavnici Udru-
ženja boraca NOR-a i antifa-
šista glavnog grada pośeti-
li su sa učenicima OŠ „Marko
Miljanov” spomenik i položi-
li vijenac i cvijeće.
Da podśetimo, okupa-
tor je na Vrelima ribničkim
strijeljao 55 rodoljuba ka-
ko bi pokazao svoju snagu
i zaplašio lokalno stanov-
ništvo.
O ovom događaju pisao
je i Alt Selhanović i opisao
brutalnost okupatora, hra-
brost strijeljanih i ponašanje
izdajnika.
Na skupu je govorio i
evocirao uspomene Razim
Ličina, predśednik Udruže-
nja boraca NOR-a i antifaši-
sta Konika.
Lj. V.
 VIJESTI IZ ŠKOLA
Učenici SSŠ „Ivan Uskoković” iz Podgorice osvojili treće mjesto na Međunarodnom takmičenju u robotici u Bukureštu

POK AZALI ZNANJE I INOVATIVNOST

Podgoričkom timu je pripalo i prestižno prvo mjesto za iskazani profesionalizam. Odlazak na takmičenje pomogli su Ministarstvo prosvjete i Ministarstvo
nauke Vlade Crne Gore

■■ USPJEŠNI U JAKOJ KONKURENCIJI: Ekipa SSŠ „Ivan Uskoković“ ■■ POKAZALI DA MOGU JOŠ BOLJE: Mentori Srđa Kostić i Vasilije Kovačević

T im učenika podgorič-
ke Srednje stručne ško-
le „Ivan Uskoković” osvojio
je treće mjesto na Drugom
međunarodnom takmiče-
nju u robotici, koje je održa-
no u Bukureštu. Oni su dobi-
li i prestižnu prvu nagradu za
iskazani profesionalizam, ko-
ju dodjeljuje stručni žiri ovog
evropskog takmičenja u ro-
botici.
Bronzani pehar pripao
je učenicima III i IV razreda
− Stefanu Drobnjaku, Jele-
ni Šavelić, Maji Bajčeti, Juri-
ju Onišuku i Borisu Bićaninu.
Sa njima su u rumunskoj pri-
jestonici bili i direktor škole
Žarko Borovinić, njegov po-
moćnik Srećko Kljajić, men-
tor Vasilije Kovačević, profe-
sor praktične nastave, i pro-
fesor Srđa Kostić.
Podgorički srednjoškol-
ci predstavili su se robotom
koji je, zapravo, bio moder-
nizovana verzija istog onog
sa kojim su na prošlogodiš-
njem takmičenju, zajedno sa
kolegama iz Elektrotehničke
škole „Vaso Aligrudić”, osvo-
jili drugo mjesto.
Na takmičenju je učestvo-
valo 16 ekipa. Bili su pred-
stavnici čak i tri azijske škole,
ali i iz Saudijske Arabije.
visani da se takmiče, ali i što
žele da nastave u tom prav-
cu. Posebno me raduje što
su prošlogodišnji takmiča-
ri interesovanje za roboti-
ku proširili i na svoje dru-
gove i uključili ih u ovogo-
dišnje nadmetanje. To zna-
či da će svoj uticaj prenosi-
ti i na ostale, pa će se tim ta-
kmičara iz robotike još više
proširiti. Raduje me i činjeni-
ca da su i mentori veoma za-

20
Robot podgoričkih đaka
„slušao” je dobro svoje krea-
tore i izumitelje, pa je u zacr-
tanom roku i na zadati način
izvršio sve željene zadatke –
da ubacuje kocke na određe-
no mjesto, da pređe od tačke
A do tačke B u određenom
periodu i tako dalje.
Odlazak na takmiče-
nje pomogli su Ministarstvo
prosvjete i Ministarstvo na-
uke Vlade Crne Gore. Nared-
no takmičenje u robotici biće
organizovano u Pragu.
Direktor škole Žarko Bo-
dovoljni i motivisani da i da-
lje pripremaju đake za takmi-
čenje. Veoma je značajno i to
što naša đeca ne zaostaju u
odnosu na vršnjake u Evropi,
već pokazuju da imaju kvali-
tet. Ona, čak sa slabijim ma-
terijalnim uslovima, uspije-
vaju da dostignu visok nivo.
Sve to govori da se naš si-
stem obrazovanja potvrđu-
je kao dobar”, ocjenjuje Bo-
rovinić.
Uspjeli smo da uz pomoć
štapa i kanapa

rovinić izrazio je zadovolj-
APR. stvo zbog učešća škole na
2014
tom prestižnom takmičenju,
BROJ a osvojeno treće mjesto je,
prema njegovom mišljenju,
24
■■
i te kako veliki uspjeh.
Direktor Žarko Borovinić
Naša đeca ne zaostaju
u odnosu na vršnjake
u Evropi
Stefan Drobnjak, učenik:
TRUDIĆEMO SE „Veoma je pozitivno to
što su đaci bili veoma moti-
DA PRIPREMIMO MLAĐE
GENER ACIJE UČENIK A Maja Bajčeta, učenica:
I mentori su veoma zado-
voljni, ali ne kriju da su više
očekivali.
„Ponosni smo na ovu đe-
cu i cijeli tim. Ekipa se kratko
pripremala i uspjeh nije izo-
stao”, kaže Vasilije Kovačević.
Ipak, tvrdi da je očekivao još
bolji rezultat.
„I prošle, i ove godine
smo dokazali da možemo bi-
ti najbolji. Imamo dobre đa-
■■
Robot podgoričkih đaka „slušao” je dobro svoje kreatore
ke i ako se sa njima radi, mo-
gu da budu veoma uspješni.
Nepravedne su glasine da se
u našoj školi ne radi na nivou.
To najbolje pokazuju rezul-
tati koje ostvarujemo na ta-
kmičenjima. Ovo će nas mo-
tivisati da se sljedeće godine
popnemo na sami tron. Tre-
ba izabrati dobru ekipu, do-
bro je usmjeravati i i može se
postići mnogo više”, optimi-
sta je Kovačević.
I Srđa Kostić ukazuje da
se cijeli tim trudio da sve
protekne u najboljem re-
du. „Uspjeh je veoma do-
bar, posebno, ako se uzme
u obzir kvalitet ostalih robo-
ta u konkurenciji. Naš robot
je bio izrađen od najeftinii-
jh materijala. Uspjeli smo da
uz pomoć štapa i kanapa u
konkurenciji najboljih robo-
ta osvojimo treće mjesto”,
ističe Kostić.

ZA TAKMIČENJE OVO JE ZA NAS

Ovo iskustvo
je veoma drago-
cjeno. Upozna-
li smo kako rade
učenici u drugim
zemljama. Mo-
gli smo i bolje od
trećeg mjesta da
smo imali malo vi-
še vremena da se
pripremimo za ta-
kmičenje. Zada-
tak je bio teži ne-
go prošle godine,
bilo je mnogo vi-
še ekipa, mnogi su
se bolje spremali.
Uprkos tome, mo-
gli smo da budemo još bolji da je tim s kojim smo radi-
li bio fer-plej. Pored osvojenog trećeg mjesta, najvećim
uspjehom smatramo nagradu za gracioznu profesional-
nost koju dodjeljuju sudije takmičenja. To priznanje zna-
či da smo se ponašali veoma profesionalno, da smo bi-
li fer-plej prema ostalima, da smo imali dobru komuni-
kaciju sa sudijama i drugim timovima. Mi, koji smo već
iskusni članovi ovog tima, trudićemo se da pripremimo
mlađe generacije učenika naše škole da nastave da se
takmiče iz ove obalsti i postignu bolje rezultate od nas.
OGROMAN USPJEH Boris Bićanin, učenik:
NAJVIŠE ME
Već dvije
go­ dine sam u ZAINTERESOVAO STEFAN
ovom timu i ve-
oma sam za- S obzirom na
dovoljna. Upo- vrijeme koje smo
znala sam isku- imali za pripre-
stva učenika iz mu, materijal, i s
drugih zemalja, obzirom na kon-
funkcionisanje kurenciju, veoma
američkih ško- smo zadovoljni
la. Čini mi se da trećim mjestom.
mi ne zaosta- Ovo iskustvo mi
jemo za njima. je bilo veoma ko-
Posebno me ra- risno i iduće godi-
duje što mi, čak ne planiram da se
i sa malim sred- takmičim. U ovaj
stvima možemo tim sam se uklju-
dosta da posti- čio podstaknut
gnemo. željom da saznam
Ovo je za nas nešto više o robo-
ogroman uspjeh. Mogli smo i bolje da prođemo da nismo tici. Ipak, najviše
imali taj problem sa kontrolnom jedinicom. Naime, došlo me zainteresovao
je do statičkog elektriciteta što je smetalo kontrolnoj jedi- Stefan, drug koji
nici da upravlja i da radi kako treba. Dešavalo se da usred je bio i prošle godine u toj grupi.
borbe i takmičenja, kontrolna jedinica stane i ne možemo
ništa da uradimo.
Lj. Vukoslavović

Takmičenje učenika srednjih stručnih škola i studenata Ekonomskog fakulteta UCG iz
Podgorice za biznis plan
NAGR AĐENI NAJBOLJI TIMOVI
Na nadmetanju se predstavilo 10 timova učenika iz srednjih stručnih škola iz Bara, Podgorice, Tivta,
Nikšića, Bijelog Polja, Žabljaka, Kolašina, Andrijevice i šest timova studenata Ekonomskog fakulteta
iz Podgorice. Takmičenje se odvijalo u četiri kategorije: Najbolji biznis plan (u kojoj su nagrađena tri
najbolja biznis plana); Najinovativnija biznis ideja; Najbolja prezentacija; Realno najizvodljivija biznis
ideja
U  organizaciji Centra
za stručno obrazova-
nje, Ekonomskog fakulteta
iz Podgorice i Ministarstva
prosvjete i pod pokrovitelj-
stvom Projekta MNE/011 i
Mikrokreditne finansijske
institucije na Ekonomskom
fakultetu u Podgorici, orga-
nizovano je Prvo nacional-
no takmičenje za najbolji
biznis plan za učenike i stu-
dente.
Takmičenje je bila prilika
da učenici i studenti poka-
žu svoja znanja i vještine iz
oblasti preduzetništva, ko-
je su stekli u toku u školske
godine i da predstave svo-
ju biznis ideju i biznis plan
do koga su došli zajednič-
kim radom u timu.
Na nadmetanju se pred-
stavilo 10 timova učenika
Podgorički osnovci obilježili Međunarodni dan knjige za đecu u Narodnoj biblioteci
„Radosav Ljumović”
NEZAOBILAZNI DRUG
U OBR AZOVANJU I ODR ASTANJU
Povodom obilježavanja Međunarodnog dana knjige za đecu u kreativnoj radionici „Rastimo uz
knjigu”, učestvovali učenici IV-tih razreda podgoričkih škola „Štampar Makarije”, „Sutjeska” i
„Maksim Gorki”
U čenici IV-tih razreda
podgoričkih osnovnih
škola „Štampar Makarije”,
„Sutjeska” i „Maksim Gorki”
učestvovali su u kreativnoj
radionici „Rastimo uz knji-
gu”, koja je povodom Me-
đunarodnog dana knjige
za đecu”, organizovana u
Dječjem odjeljenju Narod-
ne biblioteke „Radosav Lju-
mović” u Podgorici. Biblio-
tekarke Vjera Popović i Mir-
jana Žiha govorile su o zna-
čaju knjige u obrazovanju i
zdravom odrastanju đete-
ta i njenu važnost naglasile
pozivom ispisanim na tabli:
„Pusti brigu, uzmi knjigu”
One su ukazale da ni-
je slučajno što se Među-
narodni dan knjige za đe-
cu obilježava na dan ro-
đenja Hansa Kristijana An-
dersona, pisca koji najljep-
šim bajkama („Djevojčica
sa šibicama”, „Ružno pa-
če”, „Mala sirena”) genera-
cijama prenosi pouku o ne-
OŠ „Jovan Gnjatović” u Vraćenovićima obilježila jubilej Njegoševog rođenja
ZNANJA NIK AD NIJE MNOGO
Centralna manifestacija bila je omaž crnogorskom literarnom geniju. Osmišljen je pano „Njegoš naša
luča mudrosti okićen vijencem ljepote i vječnosti” pored koga su učenici recitovali odabrane stihove
velikog pjesnika
U  Vraćenovićima, na
granici Crne Gore sa
Bosnom i Hercegovinom
je OŠ „Jovan Gnjatović”, za
koju kažu da je mala škola
velikih uspjeha. Svojim re-
zultatima škola može naj-
više da zahvali preduzet-
noj direktorici Vesni Mi-
jušković. Prva je u nikšić-
koj regiji nabavila interak-
tivnu tablu, renovirala sta-
ru školu, područno odjelje-
nje Pilatovci, skraćujući ta-
ko put za nekoliko učeni-
ka do centralne škole. Or-
ganizovala je kamp za đe-
cu socijalnog staranja iz Bi-
iz srednjih stručnih škola iz
Bara, Podgorice, Tivta, Nik-
šića, Bijelog Polja, Žablja-
ka, Kolašina, Andrijevice i
šest timova studenata Eko-
nomskog fakulteta iz Pod-
gorice.
Učesnike je ocjenjivao
višečlani žiri sastavljen od
predstavnika: Ministarstva
prosvjete, Ekonomskog fa-
kulteta, Investiciono razvoj-
nog fonda, Mikrokreditne
finansijske organizacije „Al-
ter Modus” i Biznis inkuba-
tora iz Podgorice.
Takmičenje se odvijalo u
četiri kategorije: najbolji bi-
znis plan (u kojoj su nagra-
đena tri najbolja biznis pla-
na); najinovativnija biznis
ideja; najbolja prezentaci-
ja; realno najizvodljivija bi-
znis ideja.
■■
„PUSTI BRIGU, UZMI KNJIGU“: Detalj iz radionice
prolaznim vrijednostima
poput ljubavi i istine. „Knji-
ga je uvijek tu za vas da vas
pouči, zabavi i pomogne
jele, kao i redovne pośete
sajmovima knjiga u Pod-
gorici i Nikšiću, sa učenici-
ma i kolektivom obišla sva
značajnija istorijska mjesta
šire okoline. Organizovala
je gostujuće pośete likov-
nih umjetnika i književni-
ka, pa je često njena mala
škola bila galerija i pjesnič-
ka radionica.
Centralna manifestaci-
ja u okviru svih tih aktiv-
nosti bio je omaž crnogor-
skom literarnom geniju Pe-
tru II Petroviću Njegošu po-
vodom dva vijeka od nje-
govog rođenja. Za pano
Prvo mjesto u kategoriji
najboljeg biznis plana osvo-
jio je tim studenata sa Eko-
nomskog fakulteta, sa bi-
znis idejom Kompostiranje
– reciklaža kuhinjskog i ze-
lenog otpada (novčana na-
grada od 400 eura); drugo
tim učenika Srednje eko-
nomsko-ugostiteljske škole
iz Bara za biznis ideju Proi-
zvodnja lopti od prirodnog i
sintetičkog kaučuka i recikli-
rane gume (300 eura); dok
je treće mjesto pripalu ti-
mu studenata sa Ekonom-
skog fakulteta za biznis ide-
ju Aplikacija „ČekajMe” (200
eura).
U kategoriji najbolje pre-
zentacije biznis plana, nov-
čanu nagradu od 150 eura
osvojio je tim učenika Sred-
nje ekonomske škole „Mir-
da odrastete”, istakle su,
između ostalog, Vjera Po-
pović i Mirjana Žiha, poru-
čujući starijima da kod đe-
naslovljen „Njegoš naša lu-
ča mudrosti okićen vijen-
cem ljepote i vječnosti” po-
red koga su učenici recito-
vali odabrane stihove ve-
likog pjesnika, direktorica
Mijušković kaže da će osta-
ti utkan u viziju malih đeči-
jih glavica, budućih velikih
intelektualaca.
„Više će zapamtiti Nje-
goša kroz život, nego da im
je o njemu tri školska časa
govorio najistaknutiji naš
ili strani njegošolog-pro-
fesor. Ovaj vid predstav-
lja sublimaciju svega onog
dosadašnjeg što su učenici
ko Vešović” iz Podgorice,
sa biznis idejom Proizvod-
nja satova i nakita. Novčane
nagrade od 150 eura dobili
su i timovi učenika Srednje
mješovite škole „Mladost” iz
Tivta u kategoriji najinova-
tivnije biznis ideje, za ideju
Aparat za proizvodnju stru-
je iz morske vode i Srednje
mješovite škole „Braća Se-
lić” iz Kolašina u kategoriji
realno najizvodljivije biznis
ideje, sa idejom Zemljorad-
nička zadruga.
Nagrade za najbolja tri
biznis plana je obezbjedio
Projekat MNE/011 (Lux De-
velopment), a za preostale
tri nagrade Mikrokreditna
finansijska institucija „Alter
Modus”.
Lj. V.
ce razvijaju i njeguju lijepu
naviku čitanja.
Š. B.
saznali o Njegošu. A znanja
nikad nije mnogo. To je naj-
plemenitiji simbol-dragulj
za pamćenje-razmišljanje
i nezaborav, jer velikani ne
umiru – njihova djela vječ-
no žive”, ističe direktorica, i
dodaje: „Mi smo za jubilej
u veoma skromnim uslovi-
ma uradili koliko smo naj-
više mogli. Ovaj memento
isticajno kazuje, ko smo bi-
li i kakvi treba da ostane-
mo u kulturnoj i nacional-
noj istoriji koju ne treba
prekrajati”.
Blagota Koprivica
VIJESTI IZ ŠKOLA
Rječnik frazema (1)
ZVJEZDANI TRENUCI
O vaj izraz uzalud ćemo
tražiti i u najobimnijim
rječnicima južnoslovenskih
jezika. Pa, ipak, on se često
koristi, i u sportskim izvješta-
jima, umjetničkim kritikama,
naučnim publikacijama…
U svom poznatom „Frazeo-
loškom rječniku”, J. Matješić uz
odrednicu „zvjezdani trenutak”
daje objašnjenje: „Posebno po-
voljni, pogodni časovi, najbolji
trenuci nekoga, nečega”.
Sam izraz novijeg je datu-
ma i dovodi se u vezu sa zbir-
kom istorijskih novela „Zvjez-
dani časovi čovječanstva”, au-
strijskog pisca Štefana Cvajga
(1881–1942) u kojoj je prvi put
i upotrijebljen taj izraz.
„Svaki epohalni korak izi-
skuje pripreme, svaki rea-
U OŠ „Milija Nikčević” u Nikšiću održana
akademija i tribina o ljudskim pravima
JAČATI GR AĐANSKO
OBR AZOVANJE MLADIH
Učestvovalo trinaest timova iz jedanaest zemalja:
Crna Gora, Bugarska, Grčka, Hrvatska, Rumunija,
Srbija, Slovenija, Albanija, Bosna i Hercegovina,
Turska i Kosovo
O snovna škola „Milija Nik-
čević” u Nikšiću koju po-
hađa 758 učenika, raspoređe-
nih u 30 odjeljenja, pored re-
dovne nastave, realizuje niz
projekata i manifestacija. Ak-
tuelni projekti su „Ljudska pra-
va u akciji”, ACES-ov projekat
„Zar život ne bi bio dosadan da
smo svi isti”, „Obrazovanje za
mir” i „Učenje za preduzetniš-
tvo” po kojima su prepoznati
u Crnoj Gori. Treba istaći i zavi-
dan uspjeh na nivou škole na
kraju II klasifikacionog perio-
da, sa srednjom ocjenom 3,97.
Škola je rasadnik kulturno-
pedagoških inovacija i primjer
saradnje sa Mjesnom zajedni-
com Kličevo i institucijama lo-
kalne uprave Nikšića i drugim
vaspitno-obrazovnim institu-
cijama Crne Gore.
Nakon ljetnje, održana je i
zimska akademija Ljudska pra-
va u akciji, koja je nastala na ini-
cijativu mreže koordinatora za
građansko obrazovanje i ljud-
ska prava za Jugoistočnu Evro-
pu, sa ciljem jačanja kapacite-
ta škola, nastavnika građan-
skog vaspitanja/obrazovanja,
nevladinog sektora i roditelja
kako bi se unaprijedila ljudska i
đečija prava u svakodnevnom
životu i školskoj praksi.
Na Akademiji, koja je orga-
nizovana u saradnji sa Savje-
tom Evrope, Vergelend cen-
tom iz Norveške i Zavodom za
školstvo, učestvovalo je trina-
est timova iz jedanaest zema-
lja: Crna Gora, Bugarska, Grč-
ka, Hrvatska, Rumunija, Srbi-
lan događaj sazrijeva postu-
pno… Od miliona uzulad pro-
teklih trenutaka samo je je-
dan stvarno istorijski- zvjez-
dani čas čovječanstva… Ako
otkuca zvjezdani čas, on una-
prijed određuje godine i sto-
ljeća”.
Uz ovo objašnjenje Cvajg
navodi i zašto prelomne isto-
rijske trenutke naziva „zvjez-
danim časovima”.
„Zato što oni, poput zvi-
jezda, neprestano sijaju u no-
ćima zaborava i tavorenja”.
Otuda, treba naglasiti,
ovaj slikoviti izraz valja koristi-
ti samo za označavanje „odlu-
21
čujućih trenutaka”, „trenutaka
od epohalnog značenja”.
Pripremio: N. Knežević
APR.
2014
BROJ
ja, Slovenija, Albanija, Bosna i
Hercegovina, Turska i Kosovo.
Jedna od aktivnosti u
24
okviru projekta jeste i istraži-
vanje o ljudskim pravima, ka-
ko bi utvrdili stavove o (ne)po-
štovanju ljudskih prava u na-
šem društvu, kao i procedu-
rama koje različite institucije i
organizacije koriste, u cilju nji-
hovog promovisanja.
Završna aktivnost čitavog
prethodnog rada bila je tribi-
na „Ljudska prava u akciji– sa-
radnja institucija unutar lokal-
ne zajednice”, kojoj su prisu-
stvovali i učestvovali u raspra-
vi predstavnici mnogih op-
štinskih i obrazovnih insituci-
ja, nevladinih organizacija, kao
i učeničkog parlamenta škole.
U zaključcima tribine ista-
knuto je da je, pored ličnih
prava, nepohodno obezbi-
jediti upoznavanje sa poli-
tičkim i civilnim, socijalnim i
ekonomskim pravima, pravi-
ma treće generacije; omogu-
ćiti veću zastupljenost ljud-
skih, đečjih prava u redovnoj
nastavi kroz različite predme-
te; na nivou škole organizovati
radne grupe, debatne timove,
pedagoško – psihološke radi-
onice; obezbijediti dodatnu
literaturu; organizovati obra-
zovne pośete institucijama,
organizacijama i udruženjima
na opštinskom i državnom ni-
vou, kao i različite događaje –
sportska takmičenja, kultur-
no-zabavne programe, a sve
u cilju promovisanja ljudskih
prava. B. Koprivica
 VIJESTI IZ ŠKOLA
U Podgorici predškolci i đaci učestvovali na manifestaciji „Na krilima proljeća”

KOSTA MUGOŠA, UČENIK OŠ „SUTJESK A”, NAJBOLJI GOR AN

Dječji savez Podgorice, Udruženje gorana, učenici podgoričkih osnovnih škola „21. maj”, „M. M. Burzan” i „Radojica Perović”, mališani iz vaspitne jedinice
„Jelena Ćetković 2”, te umjetničkih škola „Vasa Pavić” i „Andre Navara” programom kolažnog tipa označili dolazak proljeća

■■ ULJEPŠALE PROGRAM: Učenice baletske škole „Vasa Pavić” na sceni

D ječji savez Podgorice i

Udruženje gorana or-
maj”, „Milorad Musa Burzan”
i „Radojica Perović”. Pridruži-
nog i srednjeg muzičkog ob-
razovanja za talente „Andre
■■ MAŠTOVITO DOČARALI DOLAZAK PROLJEĆA: Učenici OŠ „21. maj”

ganizovali su i ove godine
tradicionalnu manifestaciju
„Na krilima proljeća”. U pro-
gramu kolažnog tipa uče-
stvovali su osnovci iz neko-
liko podgoričkih škola: „21.
li su im se i mališani iz vaspit-
ne jedinice „Jelena Ćetković
2”, Dječjeg vrtića „Đina Vrbi-
ca”, učenice Umjetničke ško-
le za muziku i balet „Vasa Pa-
vić”, Umjetničke škole osnov-
Navara”, kao i Dječji ansam-
bal „Monte folk”. Igrom, pje-
smom i recitacijama, označi-
li su početak omiljenog go-
dišnjeg doba − proljeća. Za
najboljeg mladog gorana
za 2013. godinu proglašen
je Kosta Mugoša, učenik OŠ
„Sutjeska”. Govoreći o nje-
govom radu, Lidija Kusovac,
sekretarka Udruženja gora-
na, podśetila je na njegovo
učešće u brojnim akcijama
gorana.
„Kosta je pohađao i
uspješno završio školu go-
rana i istakao se vrijednim
radom, kao i spretnošću da
svoje znanje prenese svojim
drugarima. Stoga ga Dječji
savez nagarađuje sedmod-
nevnim boravkom na Veru-
ši”, kazala je Kusovac.
Š. B.

Potpisan ugovor o donaciji Vlade Japana osnovnim školama Džafer Nikočević” u Gusinju i „Vukašin Radunović” u Beranama

ZA REKONSTRUKCIJU ŠKOLSKIH OBJEK ATA

22 −− OŠ „Džafer Nikočević” namijenjeno je 77.816, a OŠ „Vukašin Radunović” 68.333 eura
Pomoćnica ministra prosvjete Vesna Vučurović: Nadamo se da će opremeljeni objekti biti dodatni podstrek roditeljima i lokalnoj zajednici da se aktivnije
uključe kako bi se u našim školama stvorili optimalni uslovi da svako dijete može iskazati sve svoje potencijale i obrazovati se na kvalitetan način
− Ambasador Japana Masafumi Kuroki: Javne ustanove koje su dobile donaciju igraju nezamjenljivu ulogu za dobrobit ljudi i zato je potrebno da renoviraju
objekte i obnove opremu

V lada Japana nastavlja

da finansijski pomaže
obrazovne ustanove u Cr-
noj Gori. U tom cilju, am-
basador Japana Masafumi
Kuroki i direktori osnovnih
škola „Džafer Nikočević” u
Gusinju i „Vukašin Raduno-
APR. vić” u Beranama Šerif Fe-
2014
ratović i Milutin Golubović
BROJ potpisali su u Minstarstvu
prosvjete u Podgorici ugo-
24 vor o donacijama za rekon-
strukciju školskih objekata.
OŠ „Džafer Nikočević” na-
mijenjeno je 77.816, a OŠ
„Vukašin Radunović” 68.333
eura.
Pomoćnica ministra
prosvjete Vesna Vučuro-
vić je, zahvaljujući na po-
dršci Vladi Japana, kazala
da je jačanje školske infra-
strukture zapravo jačanje
samog sistema obrazova-
nja, stvaranje boljih uslo-
va za zaposlene i učenike.
stavna sredstva, kao i uvo-
đenjem savremenih infor-
macionih tehnologija, Vla-
„Siguran sam da će re-
konstruisani objekat škol-
ske zgrade poboljšati ener-
da Crne Gore, odnosno Mi- getsku efikasnost i stvoriti
nistarstvo prosvjete nasto- mnogo bolje uslove za rad
ji da stvori što bolje uslove i učenje učenika i svih nas”,
za kvalitetno obrazovanje istakao je Šerif Feratović.
mladih ljudi koji će istin- Donacije su dobili i Spe-
ski znati da cijene vrijed- cijalna bolnica za plućne
nost demokratskog gra- bolesti „Dr Jovan Bulajić” u
đanskog društva, u cilju Nikšiću (90.270) za pobolj-
što bržeg uključenja u po- šanje zdravstvenog i obra-
rodicu ekonomski razvije- zovnog sistema i u Crnoj
nih evropskih država. Vje- Gori i Javno komunalno
rujem da će đacima i zapo- preduzeće „Andrijevica”
slenima u osnovnim škola- u Andrijevici (80.030 eura)
ma „Vukašin Radunović” i kao podršku unaprijeđe-
„Džafer Nikočević” ova do- nju ekoloških usluga, tako
nacija omogućiti da u do- da ukupna donacija Vlada
brim i kvalitetnim uslovi- Japana iznosi 316.455 eu-
ma korisno provode vrije- ra. Ugovore o donacji sa
me. Nadamo se da će opre- japanskim ambasadorom
meljeni objekti biti dodat- potpisali su direktorica
ni podstrek roditeljima i lo- Specijalne bolnice dr Gor-
kalnoj zajednici da se ak- dana Reljić i direktor Jav-
tivnije uključe kako bi se u no komunalnog preduzeća
našim školama stvorili op- „Andrijevica” Dragan Kubu-

Zato inicijative, kojima se
putem kreiranja okruže-
nja za učenje, omoguća-
va učenicima da dostignu
svoj puni potencijal, a na-
stavnicima da se u profe-
sionalnom smislu potpu-
no iskažu, uvijek treba po-
držati i pozdraviti. „Obnav-
ljanjem postojećih i grad-
njom novih školskih obje-
kata, kroz nove obrazovne
programe i udžbenike, na-
timalni uslovi da svako di-
jete može iskazati sve svo-
je potencijale i obrazova-
ti se na kvalitetan način”,
istakla je Vesna Vučurović.
Ambasador Japana Ma-
safumi Kuroki naglasio je da
javne ustanove koje su do-
bile donaciju igraju neza-
mjenljivu ulogu za dobro-
bit ljudi i zato je potrebno
da renoviraju objekte i ob-
nove opremu. On je izra-
■■
STVARANJE BOLJIH USLOVA ZA ZAPOSLENE I UČENIKE: Sa potpisivanja ugovora o donacijama
zio nadu da će ove dona-
cije doprinijeti unapređe-
nju njihovog rada. Kuroki
je podśetio da Vlada Japa-
na realizuje program pro-
jekata za osnovne potrebe
stanovništva u Crnoj Gori
od 1998. godine. Uz današ-
nja četiri projekta, do sada
je realizovan 31 projekat u
ukupnoj vrijednosti od dva
miliona eura.
Direktori osnovnih ško-
la „Vukašin Radunović” i
„Džafer Nikočević” zahvalili
su Vladi Japana na ovoj zna-
čajnoj donaciji.
„Ovo je pravi projekat
za našu školu koja želi da
ulaže u ono što je najpo-
trebnije našim učenicima,
pa će i njihov uspjeh biti
bolji. Razvoj naše đece je
najvažniji. Potrebno je bri-
nuti o njima, tako da inve-
stiranje u njihovo obrazo-
vanje, znači investiranje u
njihove živote i njihovu bu-
dućnost”, kazao je Milutin
Golubović.
rović.
Potpisivanju su prisu-
stvovali i Nebojsa Todo-
rović, pomoćnik ministra
zdravlja, i
Siniša Stanković, po-
moćnik ministra za uprav-
ljanje otpadom i komunalni
razvoj u Ministarstvu odr-
živog razvoja i turizma Cr-
ne Gore.
Lj. V.

Projekat nevladine organizacije „Tim” iz Bijelog Polja „Otvori oči” brine o đeci sa seoskog Kako kaže koordinator- U program su uključeni
ka projekta Sanja Obradović, volonteri iz srednjih škola i
područja ovi učenici biće upoznati i sa partnerskih organizacija.

DA DOLAZAK U SREDNJU ŠKOLU negativnim stranama diskri-

minacije, maloljetničke de-
linkvencije, bolesti zavisno-
BUDE LAKŠI I MANJE STRESAN sti, zloupotrebe interneta, ali
i volonterizmom i izborom
srednje škole. Na ovaj način
Projekat podržava Am-
basada SAD kroz program
malih grantova, a sprovo-
di se u partnerstvu sa Fon-
dom za aktivno građanstvo
– FAKT, kao i Zavod za zapo-

N evladina organizacija
„Tim” iz Bijelog Polja u
okviru projekta „Otvori oči”
škola sa seoskog područja
socijalizuje i uključi u druš-
tvene tokove modernog ži-
hovog položaja. U tom cilju,
već dva mjeseca organizuje
njihovo druženje sa vršnja-
vanje sa učenicima srednjih
škola. Ova đeca biće u prili-
ci da pośete institucije kul-
upoznaće gradski način živo-
ta, što će im pomoći da nji-
hov dolazak u srednju ško-
šljavanje i Centar za socijal-
ni rad.

nastoji da đecu iz osnovnih vota radi unapređenja nji- cima iz grada, kao i upozna- ture. lu bude lakši i manje stresan. Lj. V.
 VIJESTI IZ ŠKOLA
U Gimnaziji „Slobodan Škerović” u Podgorici održano Podgorička OŠ „Radojica Perović” organizovala likovnu koloniju
internacionalno takmičenje u sportskom plesu

CRNOGORSKI UČESNICI VEDR A IGR A FIGUR A I BOJA

U jednodnevnoj likovnoj koloniji takmičaskog tipa učestvovali osnovci
OSTVARILI DOBRE REZULTATE nekoliko podgoričkih osnovnih škola. Žiri prvo mjesto dodijelio učenicima OŠ
„Pavle Rovinski”. Gost kolonije Tomo Pavićević, crnogorski slikar
Zlatno odličje osvojio par Jegor Tarasov i Tamara Dašić u kategoriji
pioniri, dok je par Uroš Bibić i Teodora Dašić osvojio drugo mjesto u
kategoriji omladinci. Pored plesnih parova iz Crne Gore i država regiona,
učestvovali i plesači iz Austrije, Albanije, Italije Rusije, Mađarske, Grčke i
Azerbejdžana

■■ UČENICI POKAZALI IZUZETNU KREATIVNOST: Đački radovi

P odgorička OŠ „Radoji- kih osnovnih škola: „Štam- će je osvojila škola „21. maj”.

■■
ca Perović” organizova- par Makarije”, „Maksim Gor- Da bi dan protekao u lijepoj
I najmlađi uživali u vedrom ritmu la je jednodnevnu likovnu ki”, „Dr. Dragiša Ivanović”, atmosferi pobrinulii su se
koloniju takmičarskog tipa „Pavle Rovinski” i „21. maj”. profesori likovne kulture Mi-

P od pokroviteljstvom
Svjetske sportske plesne
federacije (WDSF), podgo-
rička Plesna škola „Jet Set”
u saradnji sa Plesnim save-
parovi iz Crne Gore i drža-
va (Austrije, Albanije, Italije,
Rusije, Srbije, Grčke, Bosne
i Hercegovine, Mađarske
i Azerbejdžana). Takmiče-
ske „Habanere”. Zlatno od-
ličje osvojio je par Jegor Ta-
rasov i Tamara Dašić u kate-
goriji pioniri D 2 (igrali en-
gelski valcer, qvickstep, cha
pod motom „Igra figura i bo-
ja”. Svoje umjetničko umije-
će i sposobnosti iskazali su
učenici nekoliko podgorič-
Prema mišljenu žirija, prvo
mjesto pripalo je učenicima
OŠ „Pavle Rovinski”, drugo
lena Perović i Mirko Krivoka-
pić, dok je gost kolonije bio
Tomo Pavićević, crnogorski
OŠ „Radojica Perović”, a tre- slikar.  Š. B.

zom Crne Gore organizo-
vala je internacionalno ta-
kmičenje u sportskom ple-
su, koje je održano u sali Gi-
mnazije „Slobodan Škero-
vić”. Učestvovali su plesni
nje je otvoreno performan-
som „Ples sa zvijezdama”.
Plesni parovi iz Crne Gore
ostvarili su dobre rezultate
na ovom takmičenju, a me-
đu njima su i takmičari bar-
23
cha i jive), dok je par Uroš
Bibić i Teodora Dašić osvo-
Stručna lica iz Specijalizovane ustanove na Kakarickoj gori pośetili
jio drugo mjesto u katego- Gimnaziju „Miloje Dobrašinović” u Bijelom Polju
riji omladinci (samba, cha
cha, rumba, passo double i
jive). Š. B. PREDAVANJE
O BOLESTIMA ZAVISNOSTI

APR.
2014

BROJ

24

■■ Gracioznost pokreta ■■ KORISNI SAVJETI: Iz Gimnazije u Bijelom Polju

Saradnja OŠ „Olga Golović” u Nikšiću i NVO „Čarolija” Slitaciju

tručna lica iz Specijalizo-
vane ustanove za rehabi-
i resocijalizaciju kori-
u Gimnaziji „Miloje Dobra-
šinović” u Bijelom Polju, u
okviru projekta „Otvori oči-
ječen. Održana je i tribina za
roditelje na kojoj je apostro-
firano ponašanje adolesce-

ZA BOLJI KVALITET UČENJA

snika psihoaktivnih supstan-
ci na Kakarickoj gori (psihija-
tar-narkolog, socijalna radni-
ca i asistent u tretmanu) odr-
Realizacijom zanimljivih sadržaja kreativna đečja radionica NVO „Čarolija” i žala su, u saradnji sa opštin-
specijalno odjeljenje za đecu sa posebnim obrazovnim potrebama nikšićke OŠ skom Kancelarijom za pre-
„Olga Golović” uspostavili saradnju s ciljem unapređenja nastavnog procesa. venciju narkomanije, preda-
Karolina Pajović, defektolog, ističe značaj druženja u svim aspektima razvoja vanje o bolestima zavisnosti
đece
Predstavnici Crnogorskog društva za borbu protiv raka pośetili OŠ
„Ivo Visin” na Prčanju
K reativna đečja radionica ga proslava rođendana Ka- između ostalog, Karolina
ti biraš”.
Učenicima je ukazano na
opasnost i štetne posljedi-
ce konzumiranja droga. Ču-
li su i životnu priču asisten-
ta u tretmanu, koji je nakon
dvije decenije konzumiranja
psihoaktivnih supstanci izli-
nata koje može dovesti do
ulaska u svijet zavisnosti. Ro-
ditelji su razmijenili iskustva
i dobili korisne savjete kako
da usmjere i podrže dobre i
zdrave oblike ponašanja svo-
je đece.
Lj. V.

UČENICIMA UK AZANO
NVO „Čarolija” i specijal- tarine Nikolić, naše učenice. Pajović, defektolog, u ovoj
no odjeljenje za đecu sa po- Sugrađanka Dragana Zvi- vaspitnoobrazovnoj usta-
sebnim obrazovnim potre- cer, poklonila je rođendan- novi. Ona je takođe izrazi-

bama OŠ „Olga Golović” u
Nikšiću uspostavili su sa-
radnju kojom će unaprije-
diti nastavni proces, kvali-
tet učenja i sticanja znanja
učenika.
„Realizovali smo zani-
mljive sadržaje. Prva je bi-
la izrada čestitki pod mo-
tom „Mojoj mami”, a dru-
sku tortu i uljepšala prosla-
vu. Druženje je višestruko
značajno za fizički, mental-
ni i socijalni aspekt razvo-
ja ličnosti đeteta. Sa pred-
stavnicima NVO „Čarolija”
planiramo još izlete i na-
bavku odjeće, obuće, hra-
ne, igračaka, te didaktič-
kog materijala”, istakla je
la zahvalnost na humanim
gestovima plemenitim po-
jedincima, uz čiju pomoć
i đeca s posebnim obra-
zovnim potrebama polako
ulaze u svijet ravnopravnih
članova društva, bez sjenki
i predrasuda.
Š. B.
NA ŠTETNOST PUŠENJA
U  okviru borbe protiv
konzumiranja duvan-
skih proizvoda, predstavnici
Crnogorskog društva za bor-
bu protiv raka (CDPR) pośe-
tili su OŠ „Ivo Visin” na Prča-
nju. Tom prilikom razgova-
rano je o problemima koje
pušenje izaziva u školskom
uzrastu i koliko štetno i ne-
povoljno utiče na mladi or-
ganizam, posebno u toj fazi
razvoja. Direktoru Aleksan-
dru Vuliću uručen je kom-
plet knjiga za školsku lekti-
ru i komplet CD-a sa dosada
održanih muzičkih festivala
„Naša radost”. D. Ž.
 VIJESTI IZ ŠKOLA
Šahovske vertikale U OŠ „Njegoš” u Spužu obilježili Svjetski dan šuma – 21. mart

Milan Draško, velemajstor, standardni crnogorski državni i olimpijski ZA ZDR AVU ŽIVOTNU SREDINU
reprezentativac

IZMEĐU ŠAHA I ŽURNALISTIKE

– Šah razvija logiku, disciplinu i misao, jača memoriju. Tako sam, na primjer,
za vrijeme pripremanja ispita mogao da provedem i do dvanaest sati nad
knjigom
– U Crnoj Gori ima dosta talentovanih đevojčica i đečaka koji uz stručnu pomoć
i disciplinovani rad mogu postići i zapažene rezultate

M ilan Draško, standar-

dni crnogorski državni
i olimpijski reprezentativac,
već godinama je u samom
vrhu crnogorskog šaha.
Titulu velemajstora osvo-
jio je 1993. godine, a u nje-
govoj takmičarskoj knjiži-
ci upisane su, pored osta-
lih, pobjede na međunarod-
nim turnirima: Prag 1984,
Monpelje 1984, Osijek 1990,
Skoplje 1992, Galipolje 1996,
Bergamo 2006, godine. Od
1992. godine Draško sa poro-
dicom živi u Crnoj Gori, prvo
u Bijeloj i Baošićima, a danas
u Podgorici. Nastupao je za
više crnogorskih klubova –
„Mornar” (Bar), „Budva”, „Bu-
dućnost” (Podgorica), „Elek-
troprivreda” (Nikšić), a po-
sljednjih godina nastupa za
ŠK „Tivat”.
Uspješna šahovska ka-
rijera i česti nastupi na tur-
nirima nijesu mu smetali da
u redovnom roku i sa viso-
kim ocjenama diplomira na pripremanja ispita mogao da Draško posljednjih mje-
sarajevskom Fakultetu poli- provedem i do dvanaest sa- seci redovno objavljuje svo-
tičkih nauka – smjer žurna- ti nad knjigom – śeća se Mi- je putopise na „Šahovskoj li-
listika. lan studentskih dana, i doda- sti” Gorana Tomića. Živim sti-
„Koncentracija koju pod- je da u Crnoj Gori ima dosta lom i zanimljivim izlaganjem
stiče šah pozitivno se odrazi- talentovanih đevojčica i đe- ovi putopisi već su privukli

24
la prilikom spremanja ispita.
Šah razvija logiku, disciplinu
i misao, jača memoriju. Tako
sam, na primjer, za vrijeme
čaka koji uz stručnu pomoć i pažnju čitalačke publike pa
disciplinovani rad mogu po- neće biti iznenađenje ako se
stići i zapažene rezultate“, jednog dana pred čitaocima
kaže Milan Draško. pokažu i kao knjiga putopisa.

Škola šaha (7)

■■ UČENICI UKAZALI NA VAŽNOST ŠUMA ZA ŽIVOT ČOVJEKA: Iz programa

ŽRTVA PJEŠAK A E dukativnim programom

učenika u OŠ „Njegoš”
u Spužu, ekološka sekcija
poruku o očuvanju i zna-
čaju šuma. Kroz simulaci-
ju televizijske emisije uče-
učenica, VII razreda, reci-
tovala je pjesmu „Molitva
šume” i pročitala svoj se-

M noge ljubitelje drevne igre iznenadiće činjenica da pravi znalci šahovske igre često žrtvu
skromnog pješaka na estetskoj ljestvici stavljaju iznad žrtve skakača , topa, pa i dame. U
partiji koju objavljujemo vođa bijelih figura upravo je žrtva skromnog pješaka omogućio bije-
pod vođstvom nastavnice
biologije Branke Mićić obi-
lježila je Svjetski dan šuma
nici VII i VIII razreda su go-
vorili o važnosti šuma za
život čovjeka. Nakon to-
minarski rad na ovu temu.
Na kraju programa vodite-
lji su postavljali pitanja na
lim figurama da prodru duboko u poziciju crnog i natjeraju ga na kapitulaciju. – 21. mart. ga, đaci su rješavali ukr- koja su odgovarali učenici
Program se sastojao iz štenicu i prezentovali ka- iz publike.
APR. Kasparjan-Bronštajn nekoliko cjelina, a svaka ko ljudi treba da se pona- Tatjana Jokić,
2014
Sicilijanska odbrana je sadržala jaku saznajnu šaju u šumi. Ksenija Kadić, pedagog
BROJ Lenjingrad, 1947.
Komentari: A Sokolski
24
Izabrani stipendisti Ujedinjenih svjetskih koledža iz Crne Gore
1. e4 c5, 2. Sc3 Sc6, 3. f4 e6,

Da bi se što prije sprovelo d7-d5. Ipak 3… g6 vjerovatno je bolje. ŠKOLOVANJE ZA DIPLOMU

4. Sf3 d5, 5. Lb5 Sf6,
Bolje je bilo 5… Sg e7, ne dozvoljavajući udvajanje pješaka.
6. e5 Sd7, 7. Lxc6 bc6, 8. 0-0 Le7, 9. d3 0-0, 10. De1 Tb8, 11. b5 De8,
Crni iz otvaranja izašao sa pješačkim slabostima.
12. La3 La6, 13. Sd1 f5, 14. Da5 Lb7, 15. Sb2 Dd8, 16. Dc3 La6, 17. Sa4 d4.
MEĐUNARODNOG BAK ALOREATA
Dobitnici školske 2013/2014 i 2014/2015. godine su Anđela Marković, učenica
II razreda Gimnazije „Slobodan Škerović”, Podgorica, Ilija Gračanin, učenik II
razreda Gimnazije Kotor i Ana Čolović, učenica II razreda Gimnazije „Tanasije
Pejatović”, Pljevlja

Crni pješaci sada su fiksirani i oslabljeni. O vogodišnji dobitni-

18. Dd2 Lb5, 19. Sb2 Sb6,
20. Sc4 h6, 21. Kh1 Kh7,
22. Tae1 Tb7, 23. Tg1 Sd5,
DIJAGRAM
Na prvi pogled čini se da
bijeli ne može pojačati pozi-
ciju. Žrtvom pješaka Kaspar-
jan otvara „e“ liniju poslije
čega slabi pješaci crnog po-
staju još slabiji.
24. Sd6! Lxd6, 25. ed6 Dxd6,
26. Te5! Tf6, 27. Tge1 Tb6?
Greška ali položaj crnog
je već težak.
28. Sxd4 Ta6, 29. Dc1 Sb4,
30. Sxe6 Sxc2, 31. Dxc2 Txa3,
32. Db2 Ta5, 33. Sxc5 Lxd3 i
34. Sxd3.
Crni predaje.
Priredio: Nebojša Knežević
ci stipendija Ujedi-
njenih svjetskih koledža
(UWC) za školske 2013/2014
i 2014/2015. godine iz Cr-
ne Gore su Anđela Marko-
vić, učenica II razreda Gi-
mnazije „Slobodan Škero-
vić”, Podgorica, za Adriatik
koledž u Duinu u Italiji; Ili-
ja Gračanin, učenik II razre-
da Gimnazije Kotor, za „Ro-
bert Bosh” koledž u Fraj-
burgu u SR Njemačkoj; Ana
Čolović, učenica II razreda
Gimnazije „Tanasije Peja-
tović”, Pljevlja, za koledž u
Mostaru u BiH.
To je, nakon obavlje-
nog intervjua sa najboljim
učenicima II razreda crno-
gorskih gimnazija/sred-
njih škola, odlučila Selek-
ciona komisija sastavljena
od predstavnika Ujedinje-
nih svjetskih koledža, Uni-
verziteta Crne Gore, Mini-
starstva prosvjete i Zavoda
za školstvo, na osnovu po-
stignutog uspjeha i dosti-
gnuća tokom osnovne ško-
le i dosadašnjeg srednjo­
školskog obrazovanja.
Za rezervne kandidate
izabrane su: Katarina Niko-
lić, učenica II razreda Sred-
nje muzičke škole „Dara
Čokorilo”, Nikšić; Filip Živ-
ković, učenik II razreda Gi-
mnazije „Niko Rolović”, Bar;
Tijana Dragnić, učenica II
razreda Gimnazije „Stojan
Cerović”, Nikšić.
Dobitnici UWC stipen-
dija će tokom dvogodiš-
njeg školovanja na navede-
nim koledžima steći znanja
i vještine koje će usmjeri-
ti njihovu buduću karijeru.
Podjednako je važno i zna-
nje engleskog jezika na ko-
me će pratiti nastavu u na-
redne dvije godine, nakon
čega će steći širom svijeta
priznatu diplomu Međuna-
rodnog bakaloreata (Inter-
national Baccaloreat Diplo-
ma).
„Ujedinjeni svjetski ko-
ledži” su jedinstvena i je-
dina globalna obrazov-
na organizacija koju či-
ni 15 koledža (BiH, Italija,
Norveška, Njemačka, Ve-
lika Britanija, Holandija,
Jermenija, Kanada, Novi
Meksiko, Hong Kong, In-
dija, Svazilend, Kostari-
ka, Venecuela i Singapur)
sa nastavnim programom
koji predstavlja pripre-
mu za nastavak univerzi-
tetskih studija u matičnoj
zemlji ili inostranstvu. Na-
kon završetka školovanja
na nekom od ovih koled-
ža, učenici stiču širom svi-
jeta poznatu i priznatu di-
plomu „Međunarodnog
bakaloreata” što im otva-
ra vrata najrenomiranijih
svjetskih univerziteta, koji
im dodjeljuju pune stipen-
dije za nastavak redovnih
studija.

Lj. V.
 VIJESTI IZ ŠKOLA
OŠ „Pavle Rovinski” u Podgorici obilježila dvije decenije rada

USPJESI UČENIK A ORDENJE

ŠKOLE I PONOS GR ADA
Svečanosti prisustvovali brojni gosti, predstavnici ministarstava prosvjete
i nauke i NVO sektora. Učenici izveli prigodan program, a u školskom holu
izložen novi model robota

■■ ARIJAMA POZNATIH OPERA ISKAZALI UMIJEĆE: Iz programa

rica se s pravom može po- mo učeničku kreativnost, prosvjete, Školskog odbora,

nositi OŠ „Pavle Rovinski”.
U njenim klupama i učioni-
cama prva znanja stekle su
generacije učenika. Škola je
osavremenjivanjem nastav-
nog procesa svakim danom
postajala sve značajniji čini-
lac u obrazovanju mladih.
Naravno, uspjesi su rezul-
kvalitetan rad i dobru sarad-
nju među nastavnicima”, na-
glasila je, između ostalog, di-
rektorica Papić.
Svojim prisustvom sveča-
nost su uveličali i Andrej Ne-
sterenko, ambasador Ruske
federacije u Crnoj Gori, Vesna
Vučurović, pomoćnica mini-
Savjeta roditelja, Mjesne za-
jednice, te NVO sektora.
U programu koji je bio
pod sloganom „20 godina i
nije malo”, učenici su arija-
ma iz poznatih opera, pje-
smama na ruskom i engle-
skom jeziku, igrom i glu-
mom iskazali svoje umijeće.

■■
tat predanog rada nastavni-
PJESME NA RUSKOM I ENGLESKOM JEZIKU: Učenici izrazili dobrodošlicu gostima ka koji kreiraju intelektual-
nu mapu mladih naraštaja.
Uz to, i zavidna saradnja sa
stra prosvjete, predstavni- Takođe, u okviru svečanosti
ci ambasade Republike Polj- „MonteBot”,tim sastavljen
ske u Crnoj Gori, kao i pred- od nekoliko učenika ove vas-
stavnici Ministarstva nauke, pitnoobrazovne ustanove

U  prisustvu brojnih go-

stiju, učenika i roditelja,
OŠ „Pavle Rovinski” prosla-
vila je značajan jubiljej – 20
godina postojanja i rada. Po-
zdravljajući prisutne, direk-
torica Marijana Papić izrazila
je zahvalnost učenicima na
rezultatima koje su ostvarili
u proteklim godinama.
„Ordenje kojim se na-
ša škola okitila predstavljaju
uspjesi naših učenika, osvo-
jeni na brojnim takmičenji-
ma znanja. Takođe, i Podgo-
roditeljima omogućila je re-
alizaciju brojnih planova ko-
ji su dio vaspitnoobrazov-
nog procesa. Stoga ćemo i
dalje nastaviti da podstiče-
Univerziteta, Glavnog grada,
Zavoda za školstvo Ispitnog
centra, Centra za stručno ob-
razovanje, Zavoda za udžbe-
nike, Ruske škole, Sindikata
(koji će učestvovati na Evrop-
skom takmičenju iz robotike
u Španiji) izložio je novi mo-
del robota u školskom holu.
Š. B.

Povodom obilježavanja Svjetskog dana meteorologije održana

predavanja u nekoliko vaspitnoobrazovnih ustanova Crne Gore

AKTUELNA TEMA 25
ZAINTERESOVALA MLADE
U Resursnom centru za djecu i mlade „Podgorica”,u Podgorici, u danilovgradskoj
i cetinjskoj gimnaziji, nekoliko škola u Nikšiću i Plužinama, kao i u OŠ „Savo
Pejanović”, predstavnici podgoričkog Zavoda za meteorologiju održali
predavanje o klimatskim promjenama. Zapaženo i nagrađeno interesovanje
učenika Resursnog centra

P ovodom obilježavanja
Dana meteorologije,
predstavnici podgoričkog
za djecu i mlade „Podgori-
ca”, cetinjskoj i danilovgrad-
skoj gimnaziji, te OŠ „Savo
vim uticajima na prirodni
ambijent u Crnoj Gori. Ta-
kođe, bliže su se upoznali sa
■■ U DVORIŠTU ŠKOLE METEOROLOŠKI ZAKLON SA INSTRUMENTIMA ZA MJERENJE TEMPERTURE I
VLAŽNOST VAZDUHA: Učenici Resursnog centra „Podgorica”
Zavoda za meteorologiju Pejanović” u Podgorici. prirodom našeg posla, kao i
održali su predavanja u ne- „Učenici su slušali preda- rezultatima rada Zavoda. Na njaci su na njih odgovarali”, je bio jedan od predavača. je njihova profesorica geo- APR.
2014
koliko vaspitnoobrazovnih vanje o fenomenu klimat- kraju predavanja, postav- objašnjava direktor ove in- Prema njegovim riječima, grafije očigledno probudila
ustanova: Resursnom centru skih promjena, kao i njiho- ljali su pitanja, a naši struč- stitucije Luka Mitrović, koji najveće interesovanje poka- zanimanje za meteorologi- BROJ
zali su učenici iz Resursnog ju i zato smo odlučili da ih
centra. nagradimo. U dvorištu ško- 24
„Vrijeme i klima: Angažovanje mladih” „Planirali smo da pre- le postavićemo meteoro-
METEOROLOŠK A STRUK A VEOMA PERSPEKTIVNA davanja traju koliko i je-
dan školski čas, međutim,
loški zaklon sa instrumenti-
ma za mjerenje temperatu-
u ovoj ustanovi je trajao 15 re i vlažnosti vazduha. Tako
Svjetski Dan meteorologije obilježava se od 23. marta 1950. godine, kada je usvojena Konvencija Svjetske meteoro- minuta duže, jer su učenici će svakodnevno moći sa-
loške organizacije (SMO). Ove godine obilježen je motom „Vrijeme i klima: Angažovanje mladih”. Kako je saopštila SMO, bili vrlo aktivni. Pažljivo su mi da mjere temperaturu,
motom je naglašena ključna uloga mladih generacija u borbi pritiv klimatskih promjena. Takođe, ova organizacija podśe- nas slušali, a onda i postav- a dobijene podatke će upi-
ća da temperature atmosfere i okeana neprestano rastu, ledeni vrhovi i glečeri širom svijeta stalno se smanjuju, nivo mo- ljali brojna pitanja. Intere- sivati u dnevnik osmatra-
ra raste, a broj ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, nažalost, postaje sve učestaliji i intenzivniji. Stoga, upućuju sovalo ih je zašto je ova zi- nja”, naglašava direktor Mi-
poziv mladima da se odluče za karijeru u oblasti meteorologije, hidrologije ili klimatskih nauka, jer će time pružiti vitalni ma bila blaga, da li je ljud- trović. On je naglasio da su
doprinos sigurnosti i blagostanju svojih zajednica i država. ski faktor presudan u kli- predavanja održali u još ne-
Podśetimo, Crna Gora je postala punopravna članica Svjetske meteorološke organizacije 5. januara 2007. godine. Pr- matskim promjenama, kao koliko škola u Nikšiću i Plu-
vi sastanak u Crnoj Gori, pod pokroviteljstvom Svjetske meteorološke organizacije, održan je 27. aprila 2007. godine, u i za koliko dana se vremen- žinama.
okviru projekta „Razvoj hidrometeorološkog osmatranja i prognoziranja u slivu rijeke Save”. ska prognoza smatra po-
uzdanom. Shvatili smo da Š. B.

OŠ „Braća Bulajić” u Vilusima, nadomak granice sa Bosnom i „Viluško ljeto” svake godine okuplja pjesni- ka imala je do dvjesta učeni-
– svake godine ke, slikare, glumce, teatrolo- ka, a sada ih u centralnoj ško-
Hercegovinom ge, seoske pametare i majsto- li ima dvadeset, i u dva po-

MALA ŠKOLA VELIK ANA

– Veljko Bulajić, svjetski
poznat filmski i TV režiser, aka-
demik, autor poznate TV serije
„Kapelski Kresovi”.
– Dok je veći dio crnogorskog stanovništva bio nepismen, Bulajići su bili – Dakovići doktori: Nikola,
studenti Sorbone, a Dakovići doktori; Radovan i Vaso.
– Branko Kovačević – osnivač galerije „Most” i kulturnih manifestacija; – Bulajići doktori: Žarko,
– Vujičići – Stevan i Zdravko osvajači svjetskih planinskih vrhova; Radosav, Milan i Strahinja.
– Slobodan Vučetić – po-
– Među sadašnjih 20-ak đaka ima i lučonoša znati sudija.
– Goran Bulajić – režiser.
re veza, skulptore, sakupljače
ljekovitog bilja i proizvođače
zdrave hrane. Brankova gale-
rija „Most” prošeta se tako iz
Podgorice po Vulusima, Veli-
mlju, Vraćenovićima, Graho-
vu, Nudolu i Njegušima.
Masovno iseljavanje
učinilo svoje
dručna odjeljenja, Broćanac i
Rudine, po dva, a ove je godi-
ne, u vjekovnoj istoriji, po dru-
gi put bez prvog razreda. Vi-
šedecenijski direktor Radomir
Krivokapić ističe da nema đa-
ka–pješaka. A obezbijeđen je
kombi-prevoz… Ali, ima ne-
koliko zatvorenih područnih
odjeljenja koja, vjerovatno, vi-
še nikad i neće proraditi, jer je

Ž ivopisan krajolik viluškog

atara, nadomak državne
granice Crne Gore sa Bosnom
i Hercegovinom, krajem de-
vetnaestog vijeka imao je opi-
smenjenu omladinu. Naime, u
jednoj privatnoj kući 1892. go-
dine otvorena je državna ško-
la Knjaževine Crne Gore, ko-
ja je u vjekovnom postojanju,
sa ratnim prekidima, iznjedrila
brojna značajna imena u kul-
turi, nauci, umjetnosti.
– Miljka Bulajića, jednog
od prvih školovanih učitelja u
Crnoj Gori, oca velikog scena-
riste Veljka i književnika Steva-
na Bulajića.
– Dok je veći dio crnogor-
skog stanovništva bio nepi-
smen, Bulajići su bili studen-
ti Sorbone, a među njima i Jo-
van Bulajić, čije ime nosi Klini-
ka u Brezoviku.
– Blagoje Kovačević, osni-
vač Hirurške klinike u Saraje-
vu, pred kojom mu je staja-
lo spomeničko poprsje do ra-
ta, kad je srušeno i neobnov-
ljeno.
– Branko Kovačević – osni-
vač galerije „Most” i kultur-
nih manifestacija koje će idu-
će godine slaviti dvije deceni-
je postojanja kao i izdavačke
djelatnosti.
Možda su ovakve priče i
uticale na Branka Kovačevi-
ća da osnuje i kulturnu mani-
festaciju „Viluško ljeto”, koja
Ovo je manji broj iz „eša-
lona” viluških velikana, a osta-
de ih dosta nepomenutih. Ne
bi bilo na visini ne imenovati
dva najviša Vilušanina, osva-
jača vrhova najvećih plani-
na svijeta – Stevana i Zdrav-
ka Vujičića.
Osnovna škola „Braća Bu-
lajić”, sredinom prošlog vije-
masovno iseljavanje učinilo
svoje, naglašavajući da su svi
dobri đaci, među kojima ima
i lučonoša. Stara školska zgra-
da, optočena zelenilom na
uzvišici, liči na sanatorijum,
iako je namjenski izgrađena,
prije šest decenija…
Blagota Koprivica
 VIJESTI IZ ŠKOLA
Svečano obilјežen Dan Osnovne škole „Ilija Kišić”

PRIJATELJSTVO JE SPONA MEĐU LJUDIMA

Po ko zna koji put đaci su dostojno predstavili svoje mjesto, svoju školu, svoje odjelјenje, svog učitelјa, ali prije svega i sebe same

■■ PUNI ŽIVOTA I OPTIMIZMA: Učesnici programa ■■ ODUŠEVLJENJE ĐAKA NAJBOLJA NAGRADA: Učitelj G. Drobnjak sa đacima na sceni

U  čast čovjeka čije ide-

ale i snove nastojimo
da ostvarimo kroz posveće-
no vaspitavanje i obrazova-
nje malih đaka, svake godi-
ne Dan Osnovne škole „Ili-
ja Kišić” obilјežavamo sve-
čanom priredbom. Nakon
himne (koju je izveo škol-
ski hor viših razreda, men-
torka gospođa Marijela Mila-
nović) i pozdravne riječi na-
šeg direktora škole, gospo-
dina Đorđija Radovića, slije-
dile su tačke u pjevanju i ple-
su. Tačka našeg odjeljenja bi-
la je negđe u sredini ove ma-
nifestacije i predstavlјena je
riječima – „Prijatelјstvo je spo-
na među lјudima”, poručuju
put do sada, svi članovi gru-
pe su bili uigrani i istovreme-
no su pravili dogovorene po-
krete. Tu mladalačku energi-
ju i živahnost sam pratio i ja
koliko sam mogao. Bez stra-
ha, bez treme, sa već velikim
iskustvom javnog eksponira-
nja od 5 godina, mališani su i
ovoga puta izmamili osmije-
he prisutnih, divlјenje „važ-
nih i velikih zvanica iz prvih
redova” (kako su ih oni sa-
mi nazvali), odobravanje pri-
sutnih roditelјa… Što je naj-
važnije, po ko zna koji put
su dostojno predstavili svo-
je mjesto, svoju školu, svoje
odjelјenje, svog učitelјa, ali
prije svega i sebe same. Ta-
ISTORIJAT I NAGR ADE
Davne 1964. godine, 1. oktobra, oglasilo se prvo zvo-
no i otpočela je realizacija nastave u ovdašnjoj zgradi na-
še škole. Sa malim, ali vrijednim i optimističkim kolekti-
vom, krenula je realizacija nastavnog procesa. Godine
su se nizale jedna za drugom, mijenjao se radni kolek-
tiv, rastao je i opadao broj đaka, ali je jedno ostalo isto –
topla radna atmosfera ispunjena povjerenjem i lјubavlјu
onih koji tu rade.
Sa ponosom, već 50 godina, naša škola nosi ime po
narodnom heroju, učitelјu i humanisti, Iliji Kišiću koji je
u 27. godini života, 13. februara 1943. g, poginuo bore-
ći se za svoje ideale, za slobodu svoje zemlјe, za dobro-
bit i bolјu budućnost generacija koje dolaze. Te ideale
mi, prosvjetari ove škole, nastojimo usaditi generacija-
ma mladih lјudi koje trenutno vaspitavamo i obrazuje-
mo. A da to dobro činimo, potvrđuju i brojne nagrade.

26 ■■
učenici odjelјenja 5. a koji će man kad se uzbuđenje od na- Među najznačajnijim je svakako tada tek ustanovlјena
zajedno sa svojim učitelјem stupa malo stišalo, slijedila je najviša republička nagrada „Oktoih” koju je škola dobila
MALIŠANI IZMAMILI OSMJEHE I DIVLJENJE PRISUTNIH: Detalj iz izvesti koreografiju na taktove poslјednja tačka „Pobjednici 1970. godine i to prva od svih osmogodišnjih škola u Cr-
programa đečije pjesme „Trka”. Po prvi školskih karaoka 2013. g.” ko- noj Gori, kao i najveće opštinsko priznanje – „Oktobarska
ja se pretvorila u malu žurku. nagrada oslobođenja Herceg Novog” iste godine. Među-
Sasvim spontano, učenici 4, tim, da se sa tim nije stalo i da se uspjesi nastavlјaju, po-
OGROMNA MLADALAČK A ENERGIJA 5. i 6. razreda su pobjednike kazuju i pojedinačne nagrade na nivou države. Republič-
karaoka, koji su izvodili svoje ku nagradu „Oktoih” dobio je, sada već penzionisani, na-
Imao sam tu čast da pet godina zaredom sa svojim odjelјenjem budem dio manife- kompozicije, podržali igrom i stavnik biologije gospodin Slobodan Kovačević, a počet-
stacije obilježavanja Dana škole. Rukovodeći se principima jednakosti i ravnopravno- plesom. I to onako kako samo kom tekuće godine Godišnju nagradu renomiranog lista
sti, svi đaci odjelјenja su uzimali učešće u izvođenju tački na tim svečanim događaji- mladi i poletni, puni života i „Prosvjetni rad”, Goran Drobnjak (prof. razredne nasta-
ma. Kao mali prvačići, prije 4 godine, pobrali su najveći aplauz i izmamili brojne osmije- optimizma, umiju. Mi, učitelјi ve). Kako je krenulo, kolektiv ove sjajne ustanove pobra-
he dramatizujući tekst „Mali muzičari” (uz igru sa instrumentima). Potom je slijedilo „de- i nastavnici, ih nismo sputa- će sve moguće nagrade, zaslužno.
klamovanje” đečijih prava iz „Deklaracije o pravima djeteta” (iz 1989. g.), koristeći balo- vali. Bilo je lijepo gledati te
ne kao rekvizite; koreografija na taktove pop numere „Bože, brani je od zla” (Toše Proe- mlade lјude kako se raduju
ski) koristeći papirnu srcad, jastučiće i instrumente; grupno pjevanje crnogorske narod- životu i biti sastavni dio nji- ja Radovića, direktora škole i ti još puno rođendana i sla-
ne pjesme „Đevojko, đevojko” (uz prigodnu koreografiju sa jabukama) i na kraju, ove go- hovog života i odrastanja… prof. Rajane Vrbnjak, uredni- viti ih na isti način, energič-
APR. dine, koreografija na taktove đečije pjesme „Trka” uz korišćenje maski, papirnih zvijez- Nakon tog zvaničnog di- ce lista), koji izlazi već 16 go- no i veselo, čestitam joj po-
2014
da i sportske opreme. Da je bilo naporno sve to osmisliti i kanalisatu tu ogromnu, mla- jela u kojem su glavnu riječ dina zaredom, otvaranje sre- stojeći jubilej uz veliku čast i
BROJ dalačku energiju malih đaka u želјenom pravcu, bilo je. Ali je vrijeđelo svakog trenutka. „vodili” učenici, za goste i đenih i renoviranih kabineta zadovolјstvo što sam dio nje-
Ove godine sam odlučio, uz oduševlјenje đaka, da se i ja priklјučim njima na sceni i bu- radnike je upriličena promo- i na kraju koktel. nog kolektiva.
24 dem dio zajedničke tačke. cija školskog lista „Zvono” U nadi da će naša ma- Goran Drobnjak,
(uz riječi gospodina Đorđi- la ponosna škola dočeka- profesor razredne nastave

U OŠ „Štampar Makarije” u Podgorici obilježili Svjetski dan poezije

ISK AZALI LJEPOTU POETSKOG IZR AZA
Na konkursu povodom Svjetskog dana poezije, žiri razmatrao oko 40 pjesama
i izdvojio četiri, od kojih će jedna biti komponovana za pjesmu školskog
benda. Časovi stranih jezika, kao i istorije zanimljivom koncepcijom približili
đeci ovaj datum

P ovodom obilježavanja
Svjetskog dana poezi-
je, Aktiv profesora crnogor-
skog, srpskog, hrvatskog i
bosanskog jezika u podgo-
ričkoj OŠ„Štampar Makarije”
na zanimljiv način podsta-
kao je učenike da uvide lje-
potu poetskog izraza.
Za đake od VI do IX razre-
da ove vaspitno-obrazovne
ustanove raspisali su konkurs
za najbolju pjesmu, uz obeća-
OŠ „Sutjeska” u Podgorici
nje da će tekst najmaštovitije
biti komponovan za pjesmu
školskog benda. Žiri (profe-
sorica crnogorskog, srpskog,
hrvatskog i bosanskog jezika
Olivera Đurišić, Dejan Božo-
vić, kompozitor, i Dejan Đo-
nović, glumac i pjesnik) iz-
dvojio je između pristiglih 40
pjesama četiri koje su nasta-
le kao rezultat timskog rada
učenika. Tako su, Balša Božo-
vić, učenik VII razreda, i nje-
gove drugarice Ksenija Ma-
raš i Anastasia Džankić napi-
sali simpatičnu pjesmu „Moja
škola”. Aleksandar Hidić i Ma-
tija Knežević, učenici VII ra-
zreda, zajedničkim snagama
svoje ideje pretočili su u sti-
hove pjesme „Škola nije zgra-
da”, Isidora Bulatović, učenica
VII razreda „Moja škola − pje-
sma bez kraja” i Vladislav Ze-
čević, učenik IX razreda, „Ško-
la”. Obilježavanje ovog dana
uljepšao je i pjesnik i glumac
Dejan Đonović, koji je bio
gost učenika IV razreda sa

■■
kojima je razgovarao o poe-
GOSTOVAO PJESNIK ziji i čitao stihove svojih pje-
sama za đecu.
MALA FABRIKA TALENATA: Pobjednički tim učenika sa direktoricom Stanković

DUŠAN ĐURIŠIĆ Izražavajući zadovoljstvo
umijećem i maštom koju su
učenici iskazali, direktori-
I učenici podgoričke OŠ „Sutjeska” obilježili su Svjet- ca Milica Stanković uručila
ski dan poezije. Tim povodom, učenike drugog razreda je knjige najboljima, rekav-
pośetio je pjesnik Dušan Đurišić. Tokom jednog školskog ši da je to najprikladniji po-
časa, on je govorio stihove posvećene đeci, a ona su po- klon za njih.
stavljala pitanja i recitovala stihove. „Naša škola je poput fa-
brike u kojoj se stalno proi-
zvodi nešto novo i lijepo. To
dokazuje da nosite potenci-
jal i darove koje ćemo otkri-
vati i radovati im se”, istakla
je direktorica Stanković.
Nastavnik istorije Igor
Radulović i nastavnica crno-
gorskog jezika Olivera Đuri-
šić osmislili su toga dana ča-
sove na kojima su razgovara-
li o istorijskom nasljeđu Crne
Gore, podśetili se stranih pi-
saca. Između ostalog, čitali
su pjesmu „Napoleon Bona-
parta i Crnogorci”, A. S. Puš-
kina. Nesvakidašnjom kon-
cepcijom časova italijanskog
(Snežana Jovović, profesori-
ca) i engleskog jezika (Olivi-
ja Drinčić, profesorica) učeni-
cima je omogućeno da čuju
„Crvenkapu” na ovim jezici-
ma. Takođe, recitovani su sti-
hovi istaknutih pjesnika, po-
put V. Šekspira, A. Tenesona
i DŽ. G. Bajrona.
Š. B.

Aktivnosti učenika pljevaljske Gimnazije „Tanasije Pejatović”
OBILJEŽEN MEĐUNARODNI DAN VODA PROMOCIJA
U akciji čišćenja školskog dvorišta učestvovali i učenici i profesori. Raspisan i konkurs „Voda za život” za
najbolji literarni rad, plakat i fotografiju. Učenici izveli flešmob na platou sportskog centra „Ada”
■■ Učenici izveli performns koristeći modernu tehnologiju
U čenici pljevaljske Giman-
zije „Tanasije Pejatović”
pridružili su se Sveruskoj ak-
ciji „Plava planeta” i obilježi-
li Svjetski dan voda. Akcija je
organizovana s namjerom da
šire obavijesti javnost о zna-
čaju vode, kao i efektivno-
sti korišćenja njenih resur-
sa. Zadaci su bili konkretni.
Na primjer, afirmacija i su-
miranje pozitivnih iskustava
Predstavnici Đačkog parlamenta OŠ „Vukašin Radunović” pośetili Dnevni centar Berane
MLADI NEMAJU PREDR ASUDE
P redstavnici Đačkog parla-
menta IX razreda Osnov-
ne škole „Vukašin Raduno-
vić” pośetili su sa pedagogi-
com Aidom Lucević Dnevni
centar Berane.
Oni su kreativnim progra-
mom–pjesmama i plesom
oduševili prisutne i pokazali
da mlade generacije nemaju
predrasude, te da predstav-
ljaju veliku snagu na zajed-
ničkom putu ka ostvarenju
socijalne inkluzije. Ovo je bi-
la divna prilika za sklapanje
novih prijateljstava.
Đački parlament je u sa-
radnji sa Enfans organizaci-
jom iz Berana organizovao
akciju prikupljanja gardero-
be, obuće i igračaka za sta-
novnike naselja „Riversajd”
(Romi i Egipćani).
Marta Zečević
i Vasilija Joksimović, IX–2
Povodom početka proljeća mladi gorani i učenici OŠ „21. maj” u Podgorici posadili cvijeće u
školskom dvorištu
DOBRODOŠLICA PROLJEĆU
Učenici i članovi Udruženja gorana posadili 21 ružu. Dječji savez Podgorice nagradio najvrjednije sa CD-
om đečjih pjesama. Đaci pozvali svoje drugare da čuvaju i oplemenjuju školsko dvorište
■■
DA DVORIŠTE BUDE U ZNAKU VESELIH BOJA: Učenici vrijedno sade ruže
P ovodom označavanja po-
četka najljepšeg godiš-
njeg doba − proljeća, učeni-
ci podgoričke OŠ „21. maj” i
članovi Udruženja gorana
posadili su u školskom dvo-
rištu 21 ružu.
„Broj posađenih ruža isto-
vremeno označava kalendar-
ski početak proljeća, ali i na-
obrazovnih ustanova u istra-
živanju vodenih resursa, kao
i angažovanost mladih da na
konkretan način poklone pa-
žnju zaštiti životne sredine.
U okviru akcije sprove-
den je i konkurs „Voda za ži-
vot” za najbolji plakat „Pro-
blemi vodenih objekata”, li-
terarni rad „Voda izvor živo-
ta” i fotografiju „Plavo zla-
to”. Osim toga, učenica Tatja-
■■
DRUŽENJE I PODRŠKA: Učenici sa polaznicima Dnevnog centra
ziv ove vaspitno-obrazovne
ustanove. U školi je formira-
na i jedinica gorana, a đeca su
bila veoma angažovana i vri-
jedna u sadnji. Dječji savez je
nagradio najvrjednije CD-ima
sa đečjim pjesmama. Đeca iz
Udruženja gorana, ove kao i
drugih škola učestvovaće u
proslavi Gorana na Lovćenu,
na Đurović učestvovala je na
konkursu fotografije i radnih
svesaka „Putovanje kaplji-
ce“. Akcija je bila dobar po-
vod, da istog dana učenici či-
ji su izborni predmeti Hemija
i život, Ekologija i biodiverzi-
tet zajedno sa profesorima −
Rosandom Terzić, Munirom
Dešević, Tanjom Dragašević,
Rosandom Terzić, Jadran-
kom Jestrović i Hajrudinom
kada će u Njegoševoj šumi
posaditi od 1.000 do 1.500 no-
vih sadnica”, naglasila je Lidija
Kusovac, sekretarka Udruže-
nja gorana. Učenici su izrazili
zadovoljstvo što će ruže svo-
jim bojama brzo ukrasiti nji-
hovo dvorište i upozorili svo-
je drugare da imaju brižljiv od-
nos prema njemu.  Š. B.
PREDUZETNIČKOG
UČENJA
Kujundžićem, pomoćnikom
direktora, organizuju akciju
čišćenja školskog dvorišta.
Učestvovalo je 150 dobrovo-
ljaca. Flešmob (performans
putem telekomunikacione
tehnologije SMS-a, mobil-
nih telegfona i Fejsbuka) je
bio organizovan pored rije-
ke Breznice, na platou sport-
skog centra „Ada”.
Š. B.
NVO „Green home” organizovala radionicu u vaspitnoj jedinici
„Jelena Ćetković 2” podgoričke predškolske ustanove „Đina Vrbica”
STICALI I OBNAVLJALI ZNANJA
O OČUVANJU PRIRODE
P ovodom kampanje „Sat
za planetu”, članovi NVO
„Green home” organizovali su
i osmislili maštovitu radionicu
na temu „Klimatske promje-
ne i održiva upotreba prirod-
nih resursa” za mališane dvi-
je starije i jedne mlađe vaspit-
ne grupe „Jelena Ćetković 2”,
podgoričke predškolske usta-
nove „Đina Vrbica”.
„Radionica je organizo-
vana s ciljem da se dijete od
najranijeg uzrasta usmjera-
va i razvija navike i stavove
brižljivog odnosa prema ži-
votnoj sredini. Mališani su
odgledali i animirani film o
uštedi električne energije u
kom lik Spajdermena spaša-
va planetu Zemlju. Osim to-
ga, putem interaktivnog raz-
govora sa najmlađima isto-
VIJESTI IZ ŠKOLA
U Gimnaziji u Kotoru održan Treći nacionalni
sajam školskih preduzeća za vježbu
Svoje proizvode i usluge predstavilo 60 preduzeća
za vježbu iz 12 srednjih stručnih škola: iz Kotora,
Bara, Ulcinja, Budve, Herceg Novog, Tivta, Pljevalja,
Nikšića, Berana, Bijelog Polja, Kolašina, Podgorice i
Osnovne škole „Veljko Drobnjaković” iz Risna
■■
MANIFESTACIJA OKUPILA OKO 400 UČENIKA: Sa sajma
N a ovogodišnjem Tre-
ćem nacionalnom sajmu
Da podśetimo, preduze-
će za vježbu je model simuli-
školskih preduzeća za vježbu,
održanom u Gimnaziji u Ko-
toru, svoje proizvode i usluge
rane kompanije koja posluje
u konkurentskom poslovnom
okruženju sa ciljem da omo-
predstavilo je 60 preduzeća za
vježbu iz 12 srednjih stručnih
škola: iz Kotora, Bara, Ulcinja,
gući učenicima: sticanje pre-
duzetničkih znanja i vještina,
razvijanje pozitivnog odnosa
Budve, Herceg Novog, Tivta, prema radu u timu, odgovor-
Pljevalja, Nikšića, Berana, Bije- nost u donošenju odluka i po-
log Polja, Kolašina, Podgorice vezivanje teorijskog znanja sa
i Osnovne škole „Veljko Drob- praktičnim radom.
27
njaković” iz Risna. Ova manife- Neke od djelatnosti sa ko-
stacija okupila je oko 400 uče- jima su zastupljena preduze-
nika, pa po brojnosti predstav- ća za vježbu su: proizvodnja i
lja jednu od najvećih do sada prodaja meda, prodaja vode,
organizovanih u Crnoj Gori. proizvodnja i prodaja kolača i
Organizatori sajma su Cen- torti, trgovina na veliko igrač-
tar za stručno obrazovanje, kama i školskim priborom, tr-
Ministarstvo prosvjete i Gi- govina na malo kompjuterima,
mnazija iz Kotora. prodaja kancelarijskog namje-
Manifestaciju je svečano štaja, stolarije i podova, trgo-
otvorila generalna direktori- vina na malo modnim detalji-
ca Direktorata za opšte sred- ma i parfemima, te kafom, ča-
nje obrazovanje, stručno ob- jevima, kakaom i začinima, tr-
razovanje i obrazovanje odra- govina sportskom opremom
slih Nataša Gazivoda, a uče- za ribolov, kamp-opremom i
snicima sajma obratili su se di- baštenskim mobilijarom, trgo-
rektor Gimnazije iz Kotora Bo- vina na malo i veliko suveniri-
žo Perović i direktor Centra za ma, narodnim nošnjama, slika- APR.
2014
stručno obrazovanje Duško ma i nakitom, kupovina i pro-
Rajković. daja zlatnog i srebrnog nakita i BROJ
Sajam predstavlja jednu od satova, prodaja opreme za lov
značajnih manifestacija u sred- i ribolov, pružanje usluga u tu- 24
njem stručnom obrazovanju rističkoj djelatnosti-turistička
kada je u pitanju razvoj i pro- ponuda, prodaja i distribucija
mocija preduzetničkog uče- boja i lakova, prodaja na veli-
nja, a organizatori su bili: Srđan ko drveta i građevinskog ma-
Obradović i Sandra Brkanović, terijala, prodaja hljeba i peci-
koordinatori Servis Centra pre- va i dr.
duzeća za vježbu i savjetnici u
Centru za stručno obrazovanje. Lj. V.
■■
Iz radionice u vrtiću „Đina Vrbica”
vremeno su stečena i obnov- Dejana Prelević, PR ove vas-
ljena znanja o očuvanju pri- pitno-obrazovne ustanove.
rode, biljnim, kao i životinj-
skim staništima”, objašnjava Š. B.
 VISOKO OBRAZOVANJE
Univerzitet Crne Gore
NOVI REKTOR R ADMILA VOJVODIĆ
Za dekana Fakulteta političkih nauka izabran prof. dr Saša Knežević, a Filozofskog fakulteta prof. dr Goran Barović
P rofesorica na Fakulte-
tu dramskih umjetno-
sti Radmila Vojvodić izabra-
na je za rektora Univerzite-
ta Crne Gore za naredni tro-
godišnji period. Vojvodiće-
va je na tu funkciju izabra-
na na śednici Senata tajnim
glasanjem, nakon čega je
tu odluku potvrdio Uprav-
ni odbor.
Radmila Vojvodić (1961)
je pozorišni reditelj, dramski
pisac, univerzitetski profe-
sor, potpredśednik Dukljan-
ske akademije nauka i um-
jetnosti (DANU). Na Fakulte-
tu dramskih umetnosti Uni-
■■
Saša Knežević
U Rektoratu Univerziteta Crne Gore predstavljen novi program
28 Erasmus +
POVEĆANJE MOBILNOSTI
STUDENATA I NASTAVNIK A
Program će trajati od 2014. do 2020. godine
E rasmus plus, novi pro-
gram Evropske unije (EU)
za obrazovanje, osposo-
bljavanje, mlade i sport, ko-
ji je predstavljen u Rektoratu
Univerziteta Crne Gore, tre-
APR. balo bi da omogući da pre-
2014
ko četiri miliona Evropljana
BROJ dobije podršku za studira-
nje, osposobljavanje, rad ili
24 volontiranje u inostranstvu.
Novi Erasmus sastoji se
od svih dosadašnjih progra-
ma EU namijenjenih za ob-
razovanje, osposobljavanje,
mlade i sport, uključujući
programe Tempus, Erasmus,
Mundus, program cjeloživot-
Univerzitet „Mediteran” organizuje TOEFL
test iz engleskog jezika
ULAZNICA ZA USAVRŠAVANJE
U INOSTR ANSTVU
Z ahvaljujući Memorandu-
mu o saradnji koji su pot-
pisali predstavnici „Hellenic
American University” iz Grč-
ke i Univerziteta „Mediteran”
iz Podgorice, u toj ustanovi je
od avgusta prošle godine vi-
še od 140 kandidata testiralo
svoje znanje iz engleskog je-
zika na međunarodno prizna-
tom TOEFL testu. Taj test en-
gleskog kao stranog jezika je
namijenjen prvenstveno stu-
dentima koji žele da nastave
školovanje u inostranstvu ili
profesionalnu karijeru u nekoj
svjetskoj kompaniji.
Prema riječima Dragice
Žugić, rukovodioca TOEFL is-
pitnog centra na „Mediteranu”
termini za testiranje su zaka-
zani unaprijed, uglavnom jed-
nom mjesečno, a prijavljiva-
nje i plaćanje u iznosu od 180
dolara obavlja se putem inter-
neta. TOEFL je provjera znanja
verziteta u Beogradu diplo-
mirala je režiju 1985. godi-
ne. Univerzitetsku karije-
ru započela je na Fakultetu
dramskih umetnosti u Beo-
gradu 1990. godine u zva-
nju asistenta, na kome radi
do 1993. godine, kada odlu-
čuje da svoju profesionalnu
karijeru nastavi u Crnoj Go-
ri. Pedagoški rad nastavlja
1995. godine na pokrenu-
tom Odsjeku za glumu pri
Fakultetu likovnih umjet-
nosti Univerziteta Crne Go-
re. Autor je drama „Prince-
za Ksenija od Crne Gore”,
„Montenegrini”, „Montene-
nog učenja i Mladi u akciji, a
trajaće od 2014. do 2020. go-
dine.
„Program saradnje po-
drazumijeva da na neki način
participirate finansijski kako
bi mogli da koristite sve mo-
gućnosti tog programa. Uče-
šćem u Erasmus plus Crna
Gora će morati da plati odre-
đenu članarinu koja neće bi-
ti velika. S obzirom da ćemo
učestvovati samo u centrali-
zovanim akcijama, i dalje će-
mo moći da koristimo pro-
gram ‘Capacity building’, a
u tom dijelu institucionalne
saradnje, koja je nama jako
engleskog jezika za akadem-
ski nivo (osnovne studije, pos-
tdiplomske, doktorske, sred-
nju školu).
„Naši kandidati u najve-
ćem broju slučajeva su sred-
njoškolci koji žele vani da na-
stave školovanje. Pored uče-
nika i studenata iz Crne Go-
re, našoj ustanovi se za testi-
ranje prijavljuju i mladi iz Bo-
sne i Hercegovine i Srbije. Dok
nije postojalo ovo testiranje
u Podgorici, crnogorski đa-
ci i studenti su morali na TOE-
FL testiranje da putuju u Beo-
grad, Niš, Suboticu ili Tiranu”,
dodala je ona.
Žugićeva je objasnila da
strani koledži i univerziteti
svaki za sebe traži odgovaraju-
ći broj poena na TOEFL testu.
„Što je čuveniji univerzitet,
traži se veći nivo znanja. Na
primjer, na univerzitetima Ber-
kli, Kolumbija i Stenford traži
gro blues” i „Everyman Đi-
las”. Koautor je praizved-
be prve nacionalne opere –
„Balkanska carica”, „Dionizi-
ja de Sarna”, libreto „Nikole
I Petrovića Njegoša”. Režira-
la je u mnogim referentnim
kućama nekadašnjeg jugo-
slovenskog kulturnog pro-
stora.
Prof. dr Saša Knežević je
novi dekan Fakulteta poli-
tičkih nauka (FPN) u Podgo-
rici. Knežević (1965) je zavr-
šio studije istorije na Filo-
zofskom fakultetu u Nikši-
ću, magistrirao je u Beogra-
du đe je i doktorirao na Fi-
■■
Goran Barović
bliska i koji smo koristili kroz
Tempus projekte, biće poja-
čana komponenta student-
ske i mobilnosti nastavnika,
što je dobro”, kazala je naci-
onalni Tempus koordinator u
Ministarstvu prosvjete Vanja
Drljević.
Ona je istakla da je taj
program izuzetno značajan
za Crnu Goru, tim prije što
je to integrisan program ko-
ji objedinjava sve prethodne,
posebno u oblasti obrazova-
nja, a istovremeno uključuje
i program „Mladost u akciji” i
aktivnosti koje se odnose na
sport.
■■
NAŠOJ USTANOVI SE ZA
TESTIRANJE PRIJAVLJUJU
I MLADI IZ BiH I SRBIJE:
Dragica Žugić, rukovodilac
TOEFL ispitnog centra na
„Mediteranu”
se 100 bodova na TOEFL testu
za osnovne studije, a neki dru-
gi koledži za postdiplomske i
doktorske traže takođe toliki
broj poena”, istakla je ona.
Univerzitet „Mediteran”
obavlja i TOEFL junior i TOEIC
testove, od kojih su ovi drugi
dizajnirani u cilju testiranja je-
zičkih sposobnosti u poslov-
nom okruženju.
O. Đ.
lozofskom fakultetu. Istra-
živački se bavio spoljnom
politikom Crne Gore, Velike
Britanije, istorijom diploma-
tije i ukupnim međunarod-
nim odnosima u XIX i XX vi-
jeku. Autor je knjige „Crna
Gora i Velika Britanija”, ko-
autor udžbenika istorije za
treći razred srednjih škola
u Crnoj Gori i knjige „Velika
Britanija i aneksiona kriza”,
a objavio je veći broj nauč-
nih i stručnih radova u do-
maćim i stručnim časopisi-
ma.
Na Filozofskom fakul-
tetu u Nikšiću predavao je
■■
PROGRAM KOJI OBJEDINJAVA SVE PRETHODNE IZUZETNO JE ZNAČAJAN ZA CRNU GORU: Sa skupa u
Rektoratu
Erasmus plus obuhvata
projekte koji se odnose na
kreiranje zajedničkih master
programa Žan Mone koji pro-
moviše evropske integracije
u svim aspektima, kao i istra-
živanja i nastavu u tom dijelu.
Na Univerzitetu Donja Gorica održana konferencija „Obrazovanje,
nauka i biznis – udruženi potencijal”
INOVACIJE SU PR AKSA, A NE TEORIJA
„O brazovanje, nauka i
biznis trebalo bi da
progovore istim tržišnim je-
zikom, koji će skratiti du-
gi put od ideje do inovaci-
je primjenljive i primjerene
kapacitetima crnogorskog
preduzeća”, ocijenio je pot-
predśednik Privredne komo-
re Crne Gore Ivan Saveljić na
otvaranju nacionalne konfe-
rencije „Obrazovanje nauka i
biznis – udruženi potencijal”,
Povodom Međunarodnog dana sporta u funkciji razvoja i mira – 6. aprila
PRIZNANJA
ZA STUDENTSKE ORGANIZACIJE
P ovodom Međunarod-
nog dana sporta u funk-
ciji razvoja i mira – 6. apri-
la, predśednik Crnogorskog
olimpijskog komiteta Dušan
■■
Radmila Vojvodić
opštu istoriju savremenog
doba, a od 2007. godine an-
gažovan je na FPN kao pre-
davač. Na istom fakultetu
obavljao je dužnost prode-
kana, rukovodioca doktori-
skih studija i bio predstav-
nik u Senatu UCG.
Za novog dekana Filo-
zofskog fakulteta u Nikšiću
izabran je docent dr Goran
Barović, koji je u protekle
dvije godine obavljao duž-
nost prodekana za nastavu.
On će tu funkciju obavljati u
naredne tri godine.
Barović (1964) je završio
Nastavnički fakultet (smjer
istorija i geografija). Magi-
strirao je na Geografskom
fakultetu u Beogradu, a
doktorirao u Novom Sadu.
Istraživački rad započeo
je kao student kroz anga-
Razlika između Tempusa
i Erasmus plus programa je
u tome što je ovaj prvi pro-
gram pomoći, dok se Era-
smus plus i Program cjeloži-
votnog učenja odnose na sa-
radnju.
održane na Univerzitetu Do-
nja Gorica (UDG).
Saveljić je objasnio da
insistiranje na neophod-
nosti veće mobilizacije re-
sursa u procesu korišćenja
evropskih fondova za ino-
vacije i transfer tehnologi-
ja proističe iz realnosti da,
i pored krupnog napretka
posljednjih godina, proce-
nat izdvajanja BDP-a za nau-
ku nije dovoljan da bi došlo
Simonović uručio je prizna-
nje Studentskom sportskom
savezu Crne Gore za dopri-
nos razvoju univerzitetskog
sporta. Priznanje je uručeno i
žman u Speleološkom druš-
tvu Nikšića, a od 1991. go-
dine radi na tamošnjem Fi-
lozofskom fakultetu. Počeo
je kao asistent pripravnik i
asistent, pa saradnik u na-
stavi, a od 2011. ima zvanje
docenta i predaje više pred-
meta na studijskim progra-
mima za geografiju i za ob-
razovanje učitelja. Objavio
je 40 naučnih i stručnih ra-
dova u domaćim i među-
narodnim časopisima. Koa-
utor je „Geografsko-istorij-
skog atlasa Crne Gore” i dva
priručnika za studente geo-
grafije (Astronomska i Op-
šta geografija). Član je više
stručnih i naučnih instituci-
ja i organizacija u zemlji i re-
gionu.
O. Đ.
Drljevićeva je navela da
je do sada, zahvaljujući Era-
smus Mundus programu, na
usavršavanju u inostranstvu
bilo 270 studenata iz Crne
Gore.
 O. Đ.
do povećanja kvaliteta teh-
nologija.
Rektor UDG prof. dr Vese-
lin Vukotić kazao je da je cilj
EU da kroz inovativnost, ko-
ja je proistekla iz različitosti,
stvara nešto novo.
„Inovacije su praksa, a ne
teorija. Nužda i muka rađa-
ju inovacije. One su rezultat
sposobnosti, a ne konstruk-
tivizma”, rekao je, uz ostalo
Vukotić. O. Đ.
udruženju „EKOMEN”, sport-
sko-rekreativnom društvu
studenata ekonomije i me-
nadžmenta.
O. Đ.
 NAUKA
Ministarstvo nauke preporučilo četiri institucije za dodjelu grantova U Podgorici održana 11. međunarodna konferencija
o transformacionim procesima u sportu i 10. kongres Crnogorske
ZA NAUČNE PROJEKTE sportske akademije

1,4 MILIONA EUR A PROMOCIJA

M inistarstvo nauke će od
kredita Svjetske banke
dodijeliti 1,4 miliona eura za
četiri naučnoistraživača pro-
jekta fakultetima sa Univer-
ziteta Crne Gore (UCG) i Uni-
verziteta Donja Gorica (UDG).
Riječ je o projektima
Elektrotehničkog fakulteta,
Biotehničkog fakulteta, Fa-
kulteta za pomorstvo (svi sa
UCG), kao i Fakulteta za poli-
tehniku (UDG).
U CANU održana tribina o uticaju globalnog otopljavanja na klimu
Crne Gore
TEMPER ATURE VAZDUHA ĆE R ASTI
Kako su saopštili iz Mini-
starstva nauke, ovo je jedan
od najuspješnijih konkursa,
koji ima cilj da se invoacije i
znanje komercijalizuju, tj. da
nalaze primjenu u svakod-
nevnom životu.
Od ukupno prijavlje-
nih projekata najviše ih je
iz oblasti novih materijala i
usluga, informacionih tehno-
logija, dok iz oblasti energe-
tike nije stigla nijedna aplika-
cija. Na konkursu je učestvo-
valo 35 domaćih istraživač-
kih institucija, iz inostranstva
njih 42, domaćih kompanija
je bilo 30, dok je osam prija-
va stiglo od stranih kompa-
nija.
Iz Ministarstva je najav-
ljeno uskoro raspisivanje
novog konkursa za dodjelu
grantova.
O. Đ.
NAUČNIH DOSTIGNUĆA
Učestvovala 63 naučna radnika iz 20 zemalja a predstavljene radove potpisalo
je 138 autora i koautora
N a 11. međunarodnoj
kon­
ferenciji o tran-
sformacionim procesima u
sportu „Sportska dostignu-
ća” i 10. kongresu Crnogor-
ske sportske akademije, koji
su održani u Podgorici, uče-
stvovala su 63 naučna radni-
ka iz 20 zemalja a predstav-
ljene radove potpisalo je 138
autora i koautora.
Rad se odvijao više sek-
cija: sportska ishrana, adap-
tivna fizička aktivnost, sport-

D irektor Zavoda za hi-

drometeorologiju i se-
izmologiju mr Luka Mitrović
rekao je da se od 1990. go-
dine u Crnoj Gori registru-
je naglo otopljenje koje ima
karakter klimatske anomali-
je, te da ćemo ubuduće ima-
ti sve toplije i suvlje zime sa
vrlo malo snijega, a toplot-
ni talasi ljeti će biti sve češći i
duži. On je, na tribini o utica-
ju globalnog otopljavanja na
klimu Crne Gore, održanoj u
Crnogorskoj akademiji nau-
ka i umjetnosti (CANU), obja-
snio da su prognoze zasno-
vane na posljednjem izvje-
štaju Međuvladinog klimat-
skog panela i analizama ko-
je radi Zavod.
U tom dokumentu pred-
viđeno je da će temperatu-
ra vazduha u Crnoj Gori do
2030. godine porasti od 0,5
do 1,3 stepena. Klimaktolozi
predviđaju da će biti sve više
toplotnih talasa.
„Imaćemo od dva to-
plotna talasa godišnje na
śeveru, do tri u centralnim
oblastima i na primorju. U
prośeku, oni će trajati dan-
dva duže. U centralnim kra-
jevima i na granici sa BiH bi-
će tokom ljeta pet procena-
ta padavina više, a tokom
zime i proljeća u svim kra-
jevima 10 odsto manje. Kli-
maktologe zabrinjava to što
je smanjenje godišnje koli-
čine snijega veće od sma-
njenja ukupnih količina
padavina. Do 2030. godi-
ne snijega će padati oko 10
procenata manje u central-
nim i śevernim djelovima, a
u južnim i primorskim kra-
jevima oko 30 odsto u od-
nosu na period 1961–1990.
godina”, naveo je, uz osta-
lo Mitrović.
O. Đ.
ski menadžment, sociologi-
ja sporta, pedagogija spor-
ta, statistika u sportu, bio-
hemija, biomehanika i mo-
lekularna biologija u spor-
tu, koucing, zdravlje i fitne-
ss, motorno učenje, fizičko
vaspitanje, psihlogija spor-
ta, rehabilitacija u sportu i
testiranje u sportu. Autori
su putem poster prezenta-
cija izlagali svoja naučna do-
stignuća.
Kako kaže dekan Fakul-
teta za sport i fizičku kul-
turu u Nikšiću prof. dr Duš-
ko Bjelica, iz štampe je iza-
šao Zbornik sažetaka sa svo-

■■
jim ISNB brojem u kojem se
nalaze svi radovi koji su bi- Duško Bjelica
Crna Gora i Slovenija finansiraće 18 zajedničkih naučnoistraživačkih li izlagani, dok će adekvat-

29
no izloženi radovi steći pra- tak na engleskom jeziku. Sa ce and Medicine” koji, tako-
projekata vo da se nađu u renomira- druge strane, najbolji radovi đe izdaje Crnogorska sport-

GODIŠNJE IZDVAJANJE OKO

nom crnogorskom časopi- će biti predloženi za objavlji- ska akademija.
su „Sport Mont” koji izlazi na vanje u časopisu „Montene-
crnogorskom jeziku, uz saže- grin Journal of Sports Scien- Lj. V.

3.000 EUR A PO PROGR AMU
M ješovita komisija za na-
učno-tehnološku sa-
radnju saradnju između Cr-
ne Gore i Slovenije odobri-
la je 18 projekata, na osno-
vu konkursa za sufinansira-
nje zajedničkih naučnoistra-
živačkih projekata, u okviru
naučne i tehnološke sarad-
nje između te dvije države,
saopšteno je iz Ministarstva
nauke.
„Na konkurs za zajedničke
naučnoistraživačke projekte,
koji će biti realizovani u 2014.
i 2015. godini, pristigle su 24
prijave od kojih njih 22 ispu-
njava uslove konkursa. Nakon
detaljnog razmatranja pristi-
glih recenzija projekata, i u
skladu sa utvrđenim priorite-
tima u oblasti istraživanja, za
realizaciju je prihvaćeno njih
18”, navodi se u saopštenju.
Protokolom je dogovo-
reno da Crna Gora godišnje
ulaže 1.400 eura po projek-
tu, a slovenačka 1.500. Stra-
na koja šalje naučnike pokri-
va troškove prevoza između
dvije zemlje, dok strana koja
prima naučnike pokriva troš-
kove boravka, neophodne za
realizaciju saradnje na odo-
brenom projektu.
O. Đ.
Ministarstvo nauke raspisalo poziv za program „HORIZON 2020”
O DRUŠTVENIM IZAZOVIMA
M inistarstvo nauke oba-
vještava crnogorsku
naučnoistraživačku zajedni-
cu da su u toku pozivi za prija-
vu projekata u sklopu novog
Okvirnog programa za istra-
živanje i inovacije „HORIZON
2020” za 2014. i 2015. godinu.
Otvorene pozive za pro-
jekte na temu Društveni iza-
zovi 5 (Societal Challenge 5:
research/participants/portal/
desktop/en/home.html. Na
istoj adresi je i H 2020 online
Climate action, environment, priručnik sa detaljnim uvi-
resource efficiency and raw dom u proces pripreme pri- APR.
2014
materials) sa detaljnim in- jedloga projekta.
strukcijama mogu se naći na BROJ
portalu: http://ec. europa.eu/ O. Đ.
24

ZANIMLJIVA FIZIKA (1)

PITANJA I ODGOVORI
zano je još jedno tijelo iste 7. pitanje: Jedan kraj niti predmeta (npr. broda), kao
Od ovog broja objavljujemo pitanja i odgovore ko- mase. je pričvršćen za kuglicu, a dru- na slici.
ji sadrže različite kvalitativne zadatke i probleme, „pa- Koliki će biti ugao između gi za ekser zabijen u zid plafo- Međutim, kapetan može
radokse”, dobro i slabije poznate podatke, činjenice, niti kada sistem bude u rav- na lifta (matematičko klatno). po želji da rotira gornji dio
pojmove i zakone fizike. Akcenat će biti na kvalitativ- noteži? Sajla lifta se otkači i lift počne rotirajućeg periskopa. Ako
noj strani posmatrane pojave. da slobodno pada sa najviso- gornji dio zarotira za 180°,
Fizika i pitanja kojima se bave fizičari nijesu ograni- čijeg sprata nebodera. Sila ot- tako da gornji dio periskopa
čeni zidovima kabineta i laboratorija, već su nepresta- pora vazduha brzo raste s po- bude okrenut nazad, onda
no prisutni u svijetu u kojem postojimo. Hoće li se narušiti ravnote- većanjem brzine lifta. će gornje ogledalo biti nor-
Ovđe se ne teži saopštavanju novih znanja već osvje- ža ako u vodu potopimo tijelo Kako će se kretati kuglica malno na donje.
žavanju i oživljavanju osnovnih znanja iz fizike, koje či- (obješeno o nit) tako da ono u odnosu na lift u zavisnosti Kakav je lik predmeta ko-
talac već ima. Za pitanja i odgovore iz „neobične” fizi- ne dodiruje dno suda (slika)? od kretanja lifta? ji kapetan vidi kada gleda iza
ke običnih pojava nije bitno koliko će pitanja čitalac sebe?
uspješno odgovoriti, već koliko će vremena razmišlja- 6. pitanje: Dva suda su 8. pitanje: Kapetan pod- Kada bi kapetan pogledao
ti o njima. napunjena vodom do razli- mornice posmatra kroz roti- kroz periskop, ne znajući kako
Naravno, umješna primjena ovih pitanja i odgovora čitih nivoa i povezana cijevi- rajući periskop morsku površ. je periskop okrenut, po čemu
u nastavi fizike pobuđuje interesovanje za fiziku i podr- ma sa slavinama (slika). Vaz- bi znao je li predmet koji po-
žava aktivno usvajanje znanja. 4. pitanje: Dva tijela (1 i duh je ispumpan iz suda. smatra ispred ili iza njega?
U svakom broju ćemo dati po 10 novih pitanja i od- 2) počnu istovremeno da pa-
govora na pitanja iz prošlog broja. daju sa iste visine. Na putu ti- 9. pitanje: Zašto nam na
Nadamo se da će vam pitanja iz zanimljive fizike jela 2 nalazi se daska nagnu- svjetlećim reklamama plava
ujedno biti – zanimljiva pitanja iz fizike. ta pod uglom od 45° prema slova izgledaju više udaljena
vertikali. Tijelo 2 se elastično nego crvena?
1. pitanje: Kako možete lift počne spuštati ili kada se odbije od nje.
u toku par sekundi da sma- počne dizati? Koje tijelo će prije pasti 10. pitanje: Kakav oblik
njite svoju težinu? na podlogu? Kada kapetan kroz peri- ima puna lopta u sistemu mir-
3. pitanje: Tri niti su spo- Koje tijelo ima veću brzi- skop posmatra naprijed, on- nog posmatrača, ako se kreće
2. pitanje: Posuda na- jene u jednu tačku (tačku A). nu pri padu na podlogu? da odbijanjem svjetlosti od relativističkom brzinom (brzi-
punjena tečnošću nalazi se Za krajeve niti, prebačene a) Šta će se desiti ako dva paralelna ravna ogle- nom koja nije zanemarivo mala
u liftu. preko dva kotura, prikačena 5. pitanje: Na vagi je te- otvorimo donju slavinu? dala, nagnuta pod uglom u odnosu na brzinu svjetlosti)?
Kada je hidrostatički pri- su dva tijela jednakih ma- govima uravnotežen sud sa b) Šta će se desiti ako ot­ od 45° prema vertikali, vidi Priredio:
tisak veći: u trenutku kada se sa (slika). Za treću nit prive- vodom. vo­rimo gornja slavinu? uspravan lik posmatranog Radovan Ognjanović
 KULTURA
Čitanjem međunarodne poruke dramskog pisca Breta Bejla Zetski dom na Cetinju i u
Crnogorsko narodno pozorište u Podgorici obilježili 27. mart − Svjetski dan pozorišta

ĐE GOĐ POSTOJI LJUDSKO DRUŠTVO,

TU JE I NEUKROTIVI DUH PREDSTAVE
Da li mi, umjetnici iz arena i sa scena, treba da se prilagođavamo sterilnim zahtjevima tržišta, ili pak treba
da iskoristimo moć koju imamo: da utremo put u srcima i pamćenju društva, da okupljamo ljude oko sebe,
inspirišemo, opčinjavamo i informišemo, i da stvaramo jedan svijet nade i saradnje otvorenog srca?

Đ e gođ postoji ljudsko

društvo, tu je i neukroti-
vi Duh predstave.
ljima, u hramovima; u sirotinj-
skim četvrtima, i na gradskim
trgovima, u mjesnim centrima
šu složenost, raznolikost, ranji-
vost, kako u živom tijelu tako i
u dahu, u glasu.
predstave. Ponikao iz zajednice,
on nosi maske i kostime naših
različitih tradicija. Upreže naše
Pod krošnjama u zaseoci- i urbanim podrumima, sjedi- Okupljamo se da plačemo jezike, ritmove i pokrete i otva-
ma, na moderno opremljenim njavamo se putem efemernih i da se śećamo; da se smijemo ra novi prostor među nama. nost narušavaju tajne službe, a održiva ideja da umjetnost tre-
scenama svjetskih metropola; pozorišnih svjetova koje stva- i promatramo; da učimo, afir- A mi, umjetnici koji radi- naše riječi kontrolišu nametlji- ba da budu odvojena od druš-
u školskim dvoranama, na po- ramo da bismo izrazili svu na- mišemo, zamišljamo. Da se di- mo sa ovim drevnim duhom, ve vlade; u kojoj su šume uni- tvenih agendi?
vimo dostignućima tehnolo- mi ośećamo izazov da ga ure- štene, vrste iskorijenjene, oke- Da li mi, umjetnici iz arena
gije i ovaploćujemo bogove. žemo u naša srca, ideje, naša ani otrovani: šta smo mi to duž- i sa scena, treba da se prilago-
Na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta Da nas ostave bez daha naše tijela kako bismo otkrili stvar- ni da otkrivamo? đavamo sterilnim zahtjevima
(ITI), već više od 50 godina, od 1961. godine, širom svije- mogućnosti poimanja ljepo- nost u svoj njenoj svjetovnosti U ovom svijetu nejedna- tržišta, ili pak treba da isko-
ta se obilježava 27. mart – Svjetski dan pozorišta. U Kra- te, saośećanja i monstruozno- i blistavoj misteriji. kih moći gdje najrazličitiji he- ristimo moć koju imamo: da
ljevskom pozorištu Zetski dom na Cetinju i u Crnogor- sti. Da ośetimo energiju i moć. Ali, u ovoj epohi u kojoj se gemonijski slojevi pokuša- utremo put u srcima i pamće-
skom narodnom pozorištu u Podgorici obilježili su ovaj Da slavimo bogatstvo naših toliki milioni ljudi bore za op- vaju da nas ubijede da su je- nju društva, da okupljamo lju-
značajni datum tradicionalnim čitanjem međunarodne kulturnih razlika i premostimo stanak, pate pod opresivnim dan narod, rasa, rod, seksual- de oko sebe, inspirišemo, op-
poruke, koju je za ovu godinu napisao južnoafrički dram- granice koje nas razdvajaju. režimima i grabežljivim kapi- no opredjeljenje, religija, ide- činjavamo i informišemo, i da
ski pisac Bret Bejli. Đe god postoji ljudsko talizmom, bježe od konflikata ologija, kulturni okvir superi- stvaramo jedan svijet nade i
društvo, tu je i neukrotivi Duh i nevolja, u kojoj našu privat- orniji od drugih, da li je zaista saradnje otvorenog srca?

Uzori: NJEGOŠ I JA

DUBINU SVOG DUHA PRETOČIO JE

U BORBU ZA SLOBODU CRNOGOR ACA
Mislio je samo na one prave vrijednosti koje trebaju njegovom narodu, njegovoj državi, male samo po svojoj teritoriji, vjekovno robljene, a nikad porobljene i
neumorno ih gradio, razvijao. Gradio ih ponekad i naizgled bezobzirnim gestovima, upornim ignorisanjem otpora i zavisti koji su dolazili i od najbližih, tragično
svjestan da mora da nadvisi sve prizemne i jednostrane misli, sve uskoumne ljude i ideje, i da korača. I bio je vladika. Onaj kojeg je iskustvo, a ne dogma, onog
što život a ne molitva bolno, teško i tragično uči i prosvjetljuje šta je vjera
I bio je vladar. Onaj koji mjeri, siječe, odlučuje, vodi. Onaj koji zna svoj narod u svoj njegovoj mani, ali i veličini i snazi, onaj koji zna svoj narod u dušu, pa ga zato
dušom njegovom kori, hvali, uzdiže i čuva

30
obično primamljivih talasa,
ośetio žar one prve, nezabo-
ravne ljubavi koja žeže, podi-
že, zanosi, ali i boli, ne sluteći
da će kaluđerska mantija za-
tvoriti puteve ka novim lju-
bavima.
Zamišljam ga kako po
predivnom parku Cetinjskog
manastira šeta sa svojim uči-
teljima, svojim stricem i svim
onim važnim i bitnim ljudima
koji su trebali uticati na nje-
govo formiranje. Lako je bi-
Piše: Anđela Jokić lo učiti Rada Tomovog. Imao
je neobjašnjivu moć da upi-
ji, vjekovno robljene, a nikad
porobljene.
Taj sivi soko…
Znao je Njegoš da duh na-
roda koji bez zadrške gine za
slobodu nije lako porobiti.
Iskra tog duha u Crnogorcima
uvijek je gorjela, često skrive-
na, ali uvijek užarena, srčana i
spremna da bukne u vatru ko-
ja nosi sve sa sobom, vatru ko-
ja oslobađa. Znao je Njegoš to
− koliko je sloboda važna, slo-
boda pojedinca, plemena, na-
kam tu njegoševsku hrabrost
da se prošeta opasnim ivica-
ma najudaljenijih, najizazov-
nijih misli, ogleda, percepcija
duhovnog i da se vine u same
nedostižne visine postanka i
opstanka svijeta, duha, ideje?
Trojstvo: Boga, Satane
i Čovjeka
Da napipa idealističko u
preegzistenciji, da stvori po-
glavlje o egzistenciji i da svu
tu refleksiju zabilježi u zraka-
ma „Luče mikrokozma”. Ka-
kovom smrću. Ali duša osta-
je besmrtna i sva ishodišta te
tužne harmonije, opet, sna-
gom bujice urone u poeziju.
A Bog je poeta. A ideja je vje-
čita, traje… Ali „ljudska ideja
još tepa u kolijevci narječijem
đetinjskim”.
Takve misaone daljine
može da dosegne samo uro-
đeni filozof, samo Njegoš.
Dušu Njegoševu obojiću
svim toplim bojama poezije
koju je ostavljao po skrovitim
mjestima svoga srca i opet im
se vraćao u trenucima osa-
i raspjevanih cvjetavah, huka
mora i vjetrovah su glas mo-
je muze”.
I znao je: strasti su du-
ša zemaljska i prijatne i dra-
ge čovjeku, ali strasti su i izvor
zla, a kada bi se čovjek mo-
gao osloboditi strasti, onda bi
postao bestjelesan. Njegoš u
svojoj dubokoj filozofiji življe-
nja odrekao se snagom i slo-
bodom svog duha svih nera-
zumnih uživanja u strastima –
neke njegove strasti su samo
podvrgavanje nužnostima.

APR.
2014
K ad plimni talas mladosti
krene da pokuša da do-
hvati visoke, stamene stu-
je sve esencijalno važne misli
iako su one bile miješane sa
opipljivošću razumnog, pre-
roda, sloboda duše. Nije imao
vremena za sebe, taj sivi soko
koji je svojim krilima i svojim
ko je Njegoš pametno i hra-
bro ukrstio tri najužarenije lu-
če njegovog trojstva − Boga,
me. Jer, ljubav je mogao da
ima samo u poeziji. Promi-
šljen kao što je bio, shvatao
Uzvišeni duh Crnogorca

Ośetim sebičnu crtu da tu

BROJ bove koji svijetle u vremenu
kao bastioni svega što je vri-
24 jedno, kapljica moje mladosti
tako bi žarko željela da nasli-
ka Njegoša, slikarskom gran-
dioznošću, preciznošću, du-
binom, ali se boji, strahuje,
opire zadivljena nepregled-
nim morem Njegoševog uma
i lika.
I odakle da počnem tu sli-
ku? Gdje da ucrtam skrivenu
tugu, nemir i strah dvanae-
stogodišnjeg dječaka koji
napušta roditeljski dom? Da
li u oku možda, ili u srcu, ili
malo povijenom stavu tije-
la dok uporno drži pravac da
se slučajno ne okrene, zasta-
ne? Kako da naslikam melo-
diju njeguškog krša, kapi ki-
še što zvučno udaraju u ne-
gostoprimno tlo i razgranate
luče sunca što za toplih ljet-
njih dana prodru u svaki ku-
tak tog neobičnog prostora,
Njegoševog rodnog kraja?
Nije imao sreće da svoje
obrazovanje stekne u pravim
centrima tog vremena. Rusi-
ko zanosa idealnog do nedo-
stižnosti irealnog, fikcije. A da
je to baš tako pokazaće razli-
čiti ukusi tih razlivenih, esen-
cijalnih sokova koji će dobiti
svoj izraz u filozofiji, vladanju,
religiji, poeziji.
Đe da naslikam mladom
čovjeku ozbiljnost i breme
vladara i vladike, a da to sta-
ne u izrazu glatkog lica i svih
njegovih sedamnaest godi-
na? Crtam hladnoću Velikog
gumna manastirskog na ko-
jem leži mrtvo tijelo mitro-
polita. Na jednoj strani mla-
đani Rade, a na drugoj brđa-
ni, junaci, različite vrste, ra-
zličite misli. Jedni oduševlje-
ni posljednjom voljom koja
se mora izvršiti, jedni u pri-
krajku, buneći se ne suvi-
še glasno, ali dovoljno da se
zna i čuje i oni treći što vazda
mudro ćute dok se svi konci
ne slože i sve strasti ne stiša-
ju. Slikam trenutke teške kao
olovni oblaci, trenutke koji
traže zrelost, promišljenost,
ozbiljnost. Sve će to mladog
dalekosežnim pogledom ču-
vao svoje gnijezdo. Mislio je
samo na one prave vrijedno-
sti koje trebaju njegovom na-
rodu, njegovoj državi, ugledu
i mjestu i neumorno ih gradio,
razvijao. Gradio ih ponekad i
naizgled bezobzirnim gestovi-
ma, upornim ignorisanjem ot-
pora i zavisti koji su dolazili i od
najbližih, tragično svjestan da
mora da nadvisi sve prizemne
i jednostrane misli, sve usko-
umne ljude i ideje, i da kora-
ča. I bio je vladika. Onaj kojeg
je iskustvo, a ne dogma, onog
što život a ne molitva bolno,
teško i tragično uči i prosvjet-
ljuje šta je vjera.
I bio je vladar. Onaj ko-
ji mjeri, siječe, odlučuje, vo-
di. Onaj koji zna svoj narod u
svoj njegovoj mani, ali i veli-
čini i snazi, onaj koji zna svoj
narod u dušu, pa ga zato du-
šom njegovom kori, hvali, uz-
diže i čuva.
Mladost je ta koja traži
odgovore na bezbroj pitanja
o postanku života, o ravno-
Satane i Čovjeka. je da je ljubav suviše ozbiljna jedinstvenu sliku zadržim za
sebe, svjesna da je svaki do-
žvljaj Njegoša noviji, druga-
čiji, neponovljiv. Razumijem
sve one koji su ga svojata-
li i koji ga svojataju zato što
su dio sebe pronašli u nje-
mu i misle da su stekli pravo.
A Njegoš ostaje samo svoj −
uzvišeni duh Crnogorca koji
stoji na Lovćenu, u vremenu
i prostoru, koji je dio svakog
od nas, a opet dio samo svog
univerzuma koji traje.
I stvarno, hvala Gospo-
du jer je jedan takav besmrt-
ni božanski zrak iznio na bri-
jeg svog svijeta i našeg. Hva-
la Gospodu što je takvu lu-
ču podario baš nama da nam
vječito svijetli, da nas vječito
uči, i nas i druge! Hvala Gos-
podu što nas kroz Njegoša
prosvijetli da je smrt sasvim,
sasvim laka a da je život mno-
go, mnogo teži.
Ali koju sliku ja da slikam?
Sliku prelijepog gorštaka, vla-
dara, vladike, filozofa, poete,
čovjeka? Koju sliku ja da sli-

ja je iz mnogo razloga osta-
la nedostupna, ali Rade To-
mov je urođenim instinktom
učio i upijao ono što je bitno
i važno.
Sutoni, miris i nemir
morskih talasa
Nezaboravni sutoni, mi-
ris i nemir morskih talasa i
šum palmi dali su onu čude-
snu inicijaciju za buđenje da-
rovitog pjesnika. Možda je u
blizini plavih, za gorštake ne-
Crnogorca, mladog Njego-
ša, koji u genu svom, u svo-
joj potki nosi iskon snage,
junaštva, slobodarstva jed-
nog viševjekovno napaće-
nog naroda oblikovati skoro
preko noći u pravog vladi-
ku, u pravog vladara. Slobo-
darski duh svoj, rijetku uro-
đenu zrelost i dalekoumno
razmišljanje svoje, Njegoš će
pretočiti u borbu za slobo-
du svog naroda, za nalaže-
nje pravog mjesta te države,
male samo po svojoj teritori-
teži, o snagama dobra i zla, o
čovjeku… I samo apstraktna
misao može utoliti žeđ i žar
mladalačke radoznalosti.
Kojom slikarskom tehni-
kom najvjerodostojnije da
naslikam taj pogled ispreple-
tan mislima? Da li su se misli
kao kockice najljepšeg moza-
ika slagale lako u čitavoj lje-
poti raznolikosti ili ih je spret-
na ruka umjetnika miješala,
udaljavala, spajala i oblikova-
la u misaonu cjelinu? Kojom
ću dubinom bore da nasli-
■■
Kojom slikarskom tehnikom najvjerodostojnije da naslikam taj
pogled isprepletan mislima?
Boga i Satane, kao vje-
čitih i neuništivih rivala, čija
je neprekidna borba pokre-
tač, stvaralac, rušitelj, gradi-
telj svega što je u svijetu, sve-
ga što je u kosmosu. Čovje-
ka kroz čiju „smrtno tužnu
harmoniju” koja do sudnjeg
časa opstaje kroz snagu lju-
bavi, ljepote, dobrote, a ko-
ja se uvijek završava čovje-
stvar koju njegov način živo-
ta ne dozvoljava. Zato je po-
ezija bila ta koja magičnom
snagom sve što je nemogu-
će pretvara u moguće, svaki
različit doživljaj žene bilo kao
majke, sestre, nevjeste, gos-
pođe, ostaviće jedini mogu-
ći trag, trag prefinjenog sti-
ha. Možda je sasvim dovolj-
no rekao stihom „žubor listića
kam kada je Njegoš, taj čudo-
tvorac, naslikao sebe samo u
jednom potezu, jednom stihu:
„Blago onom ko dovijek
živi, imao se rašta i roditi.”
(Ovim je radom Anđela Jo-
kić, sada student Pravnog fa-
kulteta u Podgorici Univerzite-
ta Crne Gore, učestvovala kao
učenica Srednje mješovite ško-
le „Vuksan Đukić” u Mojkov-
cu na literarnom konkursu, u
okviru manifestacije „Njegoše-
vi dani”)

Antologija „Prosvjetnog rada”
POL VERLEN
OSEĆAJNI
R AZGOVOR
Starim vrtom gde je sve pusto i ledno,
maločas dve seni prođoše zajedno.
Mrtve su im oči, usne su im meke,
I jedva se čuju reči im poneke.
Starim vrtom gde je sve pusto i ledno,
oživeše prošlost dve senke zajedno.
– Sećaš li se starog zanosa našega?
– A zašto bi hteo da se sećam njega?
Kuca li ti srce jošte za me ko pre,
vidiš li mi uvek dušu u snu? – Ne.
– Da lepih li dana kada smo ja i ti
Pripajali usne strasno! – Može biti.
– Kako nebo beše plavo, nada slavna!
– Svladana se nada skri put nema tavna.
Tako senke idu kroz vrt pun divljine
i noć tu jedino sluša reči njine.
Preveo:
Vladeta R. Košutić
Spisaovoje prve pjesme Pol
Verlen (1844–1896) na-
je pod snažnim uti-
cajem Bodlera i „parnaso-
vaca”, naročito Lekonta de
Lila.
U kasnijim pjesničkim
zbirkama „Dobra pjesma”,
„Romanse bez riječi”, Ver-
len je raskinuo s „aristokratizmom” parnasovaca i ostva-
rio osebujan pjesnički izraz kojim se vinuo u sami vrh
francuske i svjetske lirike…
Priredio: Nebojša Knežević
Književno veče Luke Paljetka u Narodnoj
biblioteci u Podgorici
PJESNIK
LJUBAVI I NADE
P ovodom svjetskog dana
poezije, u Narodnoj bi-
blioteci u Podgorici održa-
no je književno veče pozna-
tog hrvatskog pjesnika Luke
Paljetka.
Bard hrvatske poezije pri-
sutne je podśetio da su sve
do njegove generacije, u hr-
vatskoj poeziji vladali „krugo-
vaši”. „To su bili pjesnici socre-
alističkog pogleda na umjet-
nost koji su, bježeći od emo-
cija, osušili poeziju težeći da
Luko Paljetak (Du-
brovnik 1943) je do sa-
da objavio 40 zbirki po-
ezije, više knjiga studija,
eseja, članaka. Vrstan je
prevodilac sa engle-
skog, francuskog i slo-
venačkog jezika. Redov-
ni je član Hrvatske aka-
demije znanosti i umjet-
nosti i dopisni član Slo-
venačke akademije na-
uka i umjetnosti. Do-
bitnik je i više značaj-
nih književnih priznanja
– pored ostalog „Go-
ranovog vijenca”, „Žu-
pančičeve listine”, „Go-
dišnje nagrade Vladimir
Nazor”…
racionalnim pristupom opišu
ljepotu svijeta… Naš cilj je bio
vraćanje rime, ritma i ośećaja
u poeziji”, kazao je Paljetak i
dodao da je većina pjesni-
ka iz njegove generacije, bez
obzira na osporavanja tadaš-
nje kritike, uspjela „preživjeti”.
Brojnu publiku posebno
je zaintrigiralo njegovo ka-
zivanje kako je uspio i jedan
broj književnih kritičara „na-
vući na tanak led”, objavlji-
vanjem stranica iz navodno
autentičnog dnevnika ču-
vene dubrovačke plemkinje
Cvijete Zuzorić, što je razot-
krio kasnije, poslije trećeg
nastavka i sam autor, Luko
Paljetak.
Najmlađu publiku, uče-
nike iz osnovnih škola u Tiv-
tu i Kotoru, Paljetak je obra-
dovao, recitujući svoju đeči-
ju poeziju.
Medijator večeri bio je bi-
bliotekar Nebojša Knežević.
Paljetkove stihove nadah-
nuto je govorio glumac Cr-
nogorskog narodnog pozo-
rišta Danilo Čelebić, a u mu-
zičkom dijelu programa na-
stupile su Teodora Kaličanin
i Vukica Rašović, učenice ško-
le za muzičke talente „Andre
Navara „iz Podgorice.
N. Knežević
U Priboju održane „36. Limske večeri dečje poezije”
VELIKI USPJEH
CRNOGORSKIH OSNOVACA
− Hana Rastoder, IX razred OŠ „Vuk Karadžić” iz Podgorice, u veoma jakoj konkurenciji, osvojila je
drugu nagradu, dok je Maša Radovanović, VIII razred, OŠ „Narodni heroj Savo Ilić” iz Dobrote, dobitnica
nagrade za najmaštovitiju pjesmu
− Od deset pohvaljenih učenika njih četiri je iz Crne Gore − Željko Simović iz Bijelog Polja, Marko Perunović
iz Podgorice, Desimir Medojević iz Žabljaka i Nikola Peruničić iz Bijele, kao i mentorka Nataša Brnović
■■
Pobjednici Limskih večeri sa svojim mentorima, članovima žirija i organizatorima
N a konkurs „Limskih ve-
čeri dečije poezije”, ko-
je se po 36. put održavaju u
Priboju, ove godine pristi-
glo je 598 radova učenika
od V do IX razreda iz 34 gra-
da Crne Gore i Srbije. Među
šest finalista koji su nastupi-
li na završnoj večeri manife-
stacije 21. marta u velikoj sa-
li Doma kulture „Pivo Kara-
matijević” u Priboju bile su
i Hana Rastoder, učenica IX
razreda OŠ „Vuk Karadžić”
iz Podgorice, koja je osvo-
jila drugu nagradu, i Ma-
ša Radovanović, 8. razred,
Jelena Ćorović Međedović, književnica,
slikarka i aktivistkinja
PRIČA ZA TRI ŽIVOTA
Voljela sam da čitam, da maštam i, dugo potom,
o svemu razmišljam. Tako sam u mislima pisala
knjigu koja bi nastala znatno kasnije. Kao da me
neka više sila obavezala da promišljam o ljudskim
sudbinama, a sve to postalo je moja opsesija i
potreba da pišem, kaže Međedovićka
Jelena Ćorović Međedović
svestrano je angažovana.
Bavi se novinarstvom, slikar-
stvom… Objavila je više rado-
va u časopisima, dnevnim no-
vinama, biltenima…
Dugi niz godina aktivno se
zalaže za prava žene, pa je ta-
ko nastala knjiga „Glas žene”,
prva u Nikšiću pisana na tu te-
mu, a Jelena je jedan od nje-
nih autora. Prva njena knjiga
je roman dijaloga „Eto šta ti je
život”, a potom i druga „Život
pored nas prođe”, a nedavno
objavljena knjiga „Itana” obra-
đuje životne teme i neobične
ljudske sudbine.
Netipičnu knjigu „Studen
duše” posvetila je svom tra-
gično poginulom sinu Vesku,
novinaru RTV Elmag. Vojislav
Mijušković, kao recezent nje-
ne knjige „Studen duše”, izme-
đu ostalog, je rekao: „Takva se
knjiga ne čita – ona se živi.”
Oduševljavala me narodna
mudrost
O zbirci pripovjedaka „Ita-
na”, akademik Žarko Đurović
je rekao da je to novo djelo
naše književnosti koje je pri-
bližno Andrićevom pripovije-
danju. U njegovoj, nedavno
objavljenoj knjizi „Ženski vi-
dokruzi”, zastupljena je jedna
od Jeleninih pripovijedaka, uz
iz OŠ „Narodni heroj Savo
Ilić”, Dobrota, Kotor, dobit-
nica nagrade za najmašto-
vitiju pjesmu.
Prvu nagradu osvoji-
la je učenica iz Priboja, An-
đela Leković, 8. razred, tre-
ću su podijelile Teodora Ku-
tlešić, 7. razred iz Čajetine, i
Ema Fejzović, 7. razred, Novi
Pazar. Nagrada za najvedriju
pjesmu pripala je Petri Ignja-
tović, učenici 6. razreda OŠ
„Dragomir Marković” iz Kru-
ševca.
Nagrade za najmaštovi-
tiju, odnosno najvedriju pje-
Đurovićev kritički osvrt, pod
naslovom „Tragika kao oblik
životnih spoznaja”.
„Još od ranog đetinjstva
slušala sam neobične priče o
ljudima i ljudskim sudbina-
ma. Oduševljavala me narod-
na mudrost. Voljela sam da či-
tam, da maštam i, dugo po-
tom, o svemu razmišljam. Ta-
ko sam u mislima pisala knjigu
koja bi nastala znatno kasnije.
Kao da me neka više sila oba-
vezala da promišljam o ljud-
skim sudbinama, a sve to po-
stalo je moja opsesija i potreba
da pišem”, kaže Međedovićka.
Slikarstvom se bavi već
duže vremena. Imala je šest
samostalnih i više kolektivnih
izložbi u Nikšiću, Trebinju i Vr-
basu. Prof. dr Đoko Marković je
na jednoj od njenih promoci-
ja rekao: „Riječi i slike su čude-
sna polja duha, to su dva toma
jednog djela – kao Stari i No-
vi zavjet Biblije. Nesumnjivo
je da je Jelena, ośećajući, ra-
zumijevajući i prevodeći život
na ovim poljima, tragajući za
sopstvenim izrazom, pronašla
one moćne akcente pred koji-
ma trepere naše duše”.
Slikarstvo je
moja velika ljubav
„Nije mi se ostvarila želja
da završim slikarsku školu, jer
KULTURA
smu obezbijedili su naš list
„Posvjetni rad” i „Prosvjetni
pregled” iz Beograda.
Među deset pohvaljenih
učenika, četvoro ih je iz Crne
Gore: Željko Simović iz Bije-
log Polja, Marko Perunović iz
Podgorice, Desimir Medoje-
vić iz Žabljaka i Nikola Peru-
ničić iz Bijele. Pohvale su do-
bili i tri mentorke: Nataša Br-
nović iz Podgorice, Enisa Ka-
jević iz Novog Pazara i Sara
Gazdić iz Priboja.
Prema ocjeni žirija (ko-
ji sačinjavaju Tode Nikole-
tić, đečji pjesnik, Nataša Iva-
sam bila u dilemi da li da upi-
šem likovnu akademiju ili knji-
ževnost. Odlučila sam se za
ovo drugo. Slikarstvom sam
se bavila iz hobija. Pa, ipak,
postoje dva čovjeka kojima
dugujem zahvalnost što je sli-
karstvo moja velika ljubav. Po-
znati slikar i moj profesor Mi-
lenko Sindik koji, na žalost nije
među živima, stalno me ohra-
brivao i podsticao da slikam.
Ljubo Stanišić, poznati slikar
iz Nikšića, koji mi je bio podrš-
ka, od koga sam takođe nauči-
la neke bitne stvari vezane za
slikarstvo. Tako su se izdvojile,
između ostalih, ove moje dvi-
je velike ljubav i ne mogu reći
koja mi je draža”, ističe Jelena
Ćorović Međedović.
Za dugogodišnji uspje-
šan rad dobila je više prizna-
nja i diploma. Bila je i dopisnik
iz Australije za „Nikšićke novi-
ne” jer je osamdesetih godi-
na boravila u tom zemlji. Tom
prilikom, u Crnogorskom druš-
tvu „Njegoš”, u Melburnu, pro-
nović, novinar „Prosvjetnog
pregleda” i Jovanka Vuka-
nović, urednica u „Prosvjet-
nom radu”), ovogodišnje
„Limske večeri dečije poezi-
je”, po maštovitosti, zrelosti i
tematskom bogatstvu pristi-
glih pjesama mogu se ubro-
jati među do sada najuspješ-
nije.
Na pitanje otkuda toli-
ko ozbiljnosti u poeziji ko-
ju stvaraju osnovci iz Crne
Gore i Srbije, čini se, najbolji
odgovor dao je Tode Nikole-
tić, predśednik žirija, u svom
obrazloženju da, kako on ka-
že, „razlog vjerovatno leži u
mraku u kojem se nalazimo
svi zbog društvenih tokova i
bezdušnosti u koju smo za-
pali”. Ali, isto tako, naglasio
je on, „ovo pjesničko sjeme
donosi neko novo vrijeme u
kojem će đeca brže odrasta-
ti od đetinjstva kojim se mje-
ri njihov nestašluk i lijepa na-
ivnost”.
Značaj i ljepota „Limskih
večeri dečije poezije” nije sa-
mo u njihovom, uprkos du-
gogodišnjoj sveukupnoj kri-
zi na ovim prostorima, pr-
kosnom istrajavanju u nje-
govanju duha, stvaralaštva
i ljepote, već i u činjenici da
31
su uvijek imale sluha za pra-
ve književne vrijednosti. A
to najbolje potvrđuju danas
mnoga poznata književna
imena u Crnoj Gori i u regi-
onu koja su startovala upra-
vo na Limskim poetskim su-
sretima. J. Vk.
APR.
2014
BROJ
24
glašena je za njegovog poča-
snog člana. Dosta je putovala,
pa su tako nastali brojni zapisi
– nažalost još uvijek u rukopi-
su, neobjavljeni. U pripremi su
još tri knjige, ali i izložba slika.
Veoma je društveno anga-
žovana. Obavljala je više funk-
cija – od predśednice Organi-
zacije žena Nikšića, predśed-
nice Sindikata poslovnih jedi-
nica sa śedištem van Nikšića,
partijskog sekretra, delagata i
predśednice više raznih sekci-
ja. Sada je članica Skupštine i
Upravnog odbora Saveza pen-
zionera Crne Gore i Nikšića,
članica Skupštine i Upravnog
odbora Republičke organiza-
cije žena Crne Gore, predśed-
nica komisije za očuvanje tra-
dicije NOR-a itd… Bila je i sudi-
ja porotnik Višeg suda u Pod-
gorici. Zastupljena je u knji-
zi Triva Zolaka „Čudesna moć
žene”. Drugi za nju, a i ona sa-
ma, kažu da je njen život – pri-
ča za tri života.
B. Koprivica
 KULTURA
Esejistika Miloša Vulevića, profesora, književnika, kritičara
TAJANSTVENOST
LALIĆ I KOSTIĆ – NAJVEĆE INSPIR ACIJE STVAR ALAČKOG ČINA
– I sa jednim i sa drugim bio je blizak prijatelj, što je, svakako, uticalo da još dublje uđe u slojeve poetskih
i proznih ostvarenja ovih pisaca. U eseju o Lalićevoj „Ratnoj sreći” Vulević ističe po-
sebnu vrijednost Grujovićevih razmišljanja o umjetno-
– Književno djelo nije objekat koji postoji sam za sebe i koji svim posmatračima u svim epohama nudi isto sti, njenoj funkciji, značenju i značaju, uticaju na druš-
lice. Njegovo čitanje, kao i ovo Vulevićevo tumačenje, teži da izazove novu rezonancu tvo, progres. U ovim zapažanjima i osvrtima na neki na-
čin iskazana je Lalićeva eksplicitna i implicitna poetika,
Piše: Prof. dr Draško Došljak U ovom radu biće poseb- će on i zapisati: „Putovao je i vo čuje ariju, melodiju, pa njegov pogled na umjetnost uopšte, njenu prirodu, ve-
no riječi o naučnim i knji- pisao Kostić svoje stihove sa onda sadržaj. ličinu i ljepotu. Prava estetska poslastica, zaključuje Vu-

U gledni profesor beran-

ske gimnazije Miloš Vu-
lević (1929–2013), pored oba-
veznog rada u obrazovno-
vaspitnom procesu sa đaci-
ma beranske gimnazije, ba-
vio se i književnom kriti-
kom, esejistikom, pisao pro-
zu, objavljivao, učestvovao
na naučnim skupovima, re-
cenzirao…
Stavljao je profesor Vule-
vić poseban akcenat na stva-
ralačku ulogu čitanja. Za pro-
fesora Miloša je čitanje pro-
ces neprekidnog otkriva-
nja prilikom kojeg se čitalac
nalazi pred nepredvidivim
kvalitetima koji ga provoci-
raju da razmišlja o sopstve-
nim pretpostavkama. Proces
čitanja, po profesoru Vule-
viću, polazi od toga da mo-
žemo stvoriti formulu sa-
mih sebe i na taj način otkri-
ti ono što je prethodno pro-
maklo našoj svijesti. Upravo
nam na taj način čitanje knji-
ževnosti pruža šansu da for-
mulišemo ono što se ne da
formulisati.
PROKLETIJSKI PEJZAŽ ZAČAR AO MU OČI
Kritički je propratio profesor Vulević pojavu svake Kostićeve knjige: „Postojbina ma-
sline”, „Zrelo more”, „Čarnojevići”, „Poziv na razgovor”, „Braća moja kamena”, „Crna Go-
ževno-esejističkim radovi-
ma profesora Vulevića koji
se odnose na književna dje-
la dva velikana crnogorske
književnosti: Dušana Kosti-
ća i Mihaila Lalića. I sa jed-
nim i sa drugim bio je blizak
prijatelj, što je, svakako, uti-
calo da još dublje uđe u slo-
jeve njihovih poetskih i pro-
znih ostvarenja.
Neuhvatljive tajne
Svoje radove o Dušanu
Kostiću, inače đaku beran-
ske gimnazije, profesor Vu-
lević je sakupio i objavio u
knjizi „Daljinama u poho-
de – o stvaralaštvu Dušana
Kostića” (Komovi, Andrijevi-
ca, 2000). Kroz 12 radova u
ovoj knjizi Vulević je „pro-
jektovao duh univerzalnog
značenja Kostićeve poezije”,
što čini novinu u dotadaš-
njem tumačenju Kostićevih
stihova. Skoro da niko nije
dublje otkrio tišinu i samo-
ću u poeziji Dušana Kostića
kao profesor Vulević. Zato
stalnom mišlju na Komove,
Lim, jezero i Visitor, u čijem
je prostorima naslutio bez-
granične visine i svjetlost
nebesku. Komovi su uprti u
oblačja, a ono usamljeno dr-
vo nekako iz śećanja, iz po-
ezije „odskoči u oblak”, ko-
smos koji je pjesnik doživ-
ljavao kao noćnu svjetlost,
sjaj „nad planinom, plani-
nom djetinjstva.”
Zato književno djelo ni-
je objekat koji postoji sam
za sebe i koji svim posmatra-
čima u svoim epohama nu-
di isto lice. Jer, ono nije spo-
menik što monološki otkriva
svoje bezvremeno biće. Jer,
njegovo čitanje, kao i ovo
Vulevićevo tumačenje, teži
da izazove novu rezonancu.
Muzikalnost
i melodičnost
Ponavljao je Miloš Vule-
vić da je jedna od osnovnih
karakteristika strukture Ko-
stićeve pjesme muzikalnost i
melodičnost. On, kao da pr-
„Kad se javi crven mjesec
na čempresima, kad laste za-
cvrkuću kroz snove, nije Ko-
stić mogao da ostane sam na
Komovima, već bi na nemir-
nim krilima vjetra krenuo na
put: za oblacima, kroz dalji-
ne…” A na tim putovanjima
su nastali neponovljivi puto-
pisi od Đevđelije do Triglava.
I o tim putopisima Dušana
Kostića donosio je svoj knji-
ževno-kritički sud pro-
fesor Vulević, jer su
oni vrlo karakteristični
za njegovu poetiku, za
skrivene i nedokučive
tajne njegovog stva-
ralačkog čina, za nje-
gov cjelokupni odnos
prema čovjeku, istorji,
kulturi i stvaralaštvu.
Opšte je poznata
činjenica da Miloš Vu-
lević spada u najbo-
lje poznavaoce cjelo-
kupnog djela Mihai-
la Lalića. Bio je svje-
dok nastajanja mno-
gih, njihovog rađanja i
njihov tumač. Prijatelj-
stvo, druženje i razgovori sa
Lalićem omogućavali su mu
da do detalja sagleda djelo
ovog velikana evropske knji-
ževnosti. Zato je danas svaki
Vulevićev ogled o Laliću više
nego dragocjen i nezaobila-
lević, je Grujovićevo mišljenje o samoj suštini stvaralač-
kog čina, njegovoj tajanstvenosti, varljivosti i nemoguć-
nosti objektivnog sagledavanja stvarnosti.
nost… A put…, on se gubi u
magli i opet se na kraju nazi-
re kroz maglu… Tama i svje-
tlost u ovom romanu bo-
re se za prevlast nad planin-
skim visovima… Zato su, ka-
ko navodi Vulević, raskošne i
izuzetno lijepe poetske vizije
i refleksije o smrkavanju i svi-
tanju u lelejskom pejzažu”.
Široko interesovanje
Ogled „Poetske i reflek-
I roman „Hajka” je bila
predmet posebnog iščitava-
nja profesora Vulevića – Psi-
hološke i folozofske naznake
prostora. Jer, „prostor roma-
na, čija efektivna radnja tra-
je samo jedan dan, ispunjen
je hajkama, nemani-
ma, puščanim paljba-
ma, bježanjem od i
pred smrću – put visi-
na, sunca, put slobod-
nog nebeskog prosto-
ra… U tom romanes-
knom prostoru, u ko-
jem se čuje samo vi-
ka, pucnjava, zlogla-
sno graktanje vrana, i
sunce je posrnulo na
stranputuci, uzgubilo
je svoj nekadasnji sjaj
i ljepotu”.
Široko je bilo knji-
ževno interesovanje
i sagledavanje profe-
sora Miloša Vulevića.
Otuda, među koricama knji-
ga, časopisa i njegovo knji-
ževno-teorijsko viđenje pri-
povijedne proze Bogdana
Šeklera, lirskih zapisa Rado-
vana Zogovića, romana Če-
da Vukovića, dokumentarne

32
ra”, „Putopisi”, ali i Zbornik sa naučnog skupa u CANU o Kostićevom stvaralaštvu. Poseb- zan. On će o romanu „Lelej- sivne slike vode” prepoznat proze Radonje Vešovića, ali i
no je znalački tumačio zavičajnost u poeziji Dušana Kostića. Evo jednog pasaža o tome: ska gora” reći da su u njemu: je po utemeljenoj književnoj „Gorskog vijenca”, povodom
„Zavičajni predjeli, tišine Visitora, plavski i prokletijski pejzaž začarali su mu oči i dušu za „dva simbola usko povezana, analizi. „Monolog rijeke je či- 150 godina od njegovog na-
čitav život; njima je ostao vjeran kroz čitavo svoje poetsko ostvarenje, oni su izvor i isho- magla i put… U prvom dije- sta naricaljka, čija intonaci- stanka.
dište njegovih inspirativnih i lirski obojenih stihova… Šumovi rijeka, rodnih gora i jeze- lu, magla je prekrila pred- ja je bliska kletvi, kletvi koja Ostali su ukoričeni Vule-
ra, proplamsaji sunca i treptaji zvijezda kao da dolaze sa one druge, nedokučive strane, metni svijet i na njegovim opominje, ukazuje na čovje- vićevi divni eseji o velikani-
iz dalekih sjećanja, neuhvatljivih tajni, osvijetljeni unutrašnjim sjajem pjesnikove intime”. ruševinama nazire se, sluti kovu psihologiju, nemoć, za- ma crnogorske književno-
jedna druga, fiktivna stvar- vađenost…” sti.

Skica za portret: Danilo Mijatović, pisac i antologičar U čitaonici cetinjske Narodne biblioteke „Njegoš” obilježen
Međunarodni dan knjige za đecu
PJESNIČKI MU R AJ – ZAVIČAJ ZA BOGATIJU MAŠTU I KREATIVNOST
Nakon radnog putešestvija po Bosni vraća se u rodnu Crnu Goru. Autor više hre-
stomatija, antologija i zbornika. „Prosvjetni rad”, kako kaže, doslovce pročita Bibliotekarke Vanja Lopičić, Ksenija Janković i Ana Pavlićević održale
APR.
2014 sa velikim uživanjem učenicima drugog razreda osnovnih škola „Njegoš” i „Lovćenski partizanski
odred” kratko predavanje o djelu i životu pisca H. K. Andersena. Prikazano i
BROJ

24 U  Šipačnom, nadomak
Nikšića, tako enigmatič-
nom kraju, oazi u kršu, koja vi-
nekoliko ekranizovanih bajki

še liči na zemlju Haonasku, ne-

go na malo dalju okolinu mi-
rotočne Zete, živi i radi Dani-
lo Mijatović, pisac i antologi-
čar. Ima nečeg proročnog u
njegovom imenu, jer omen et
nomen Danilo znači Božiji su-
dija, pa mu po imenjaku pro-
roku Danilu bi predodređeno
da proriče vrijednosti književ-
nih djela i da ih slaže i nasta-
njuje u prostor nekoliko vrijed-
nih antologija različitih žanro-
va. Sakupio je on u svojim hre-
stomatijama sve literarno naj-
isticajnije, antologijski pisano
za daleka neka pokoljenja. On i haiku poezije – antologijsko Danilo Mijatović, tragalač-
je sličan jevanđelistima savre- izdanje: „Hodočasnom Ostro- ki nemiran duh, željan zna-
mene literature-poezije koja gu”. To je poetska kruna veli- nja i nauke, na sarajevskom
nadrasta pjesnike – njene au- kih pjesnika našeg govornog univerzitetu završio je studi-
tore. Treba stati pa se zamisli- područja od Njegoša, Šanti- je književnosti i bibliotekar-
ti nad prkosnom upornosti i ća, Dučića do najmlađih ko- stvo, radio kod Busovače u
prerovanoj gradskoj bibliote- ji su pisali o Ostrogu i Svetom jednoj osnovnoj školi, a zatim
ci i brdima knjiga privatnih bi- Vasiliju. se pečalbarski uputio u Zeni-
blioteka u potrazi za pjesnič- Danila kao i njegove ze- cu, grad čelika, smoga i praši-
kim draguljima poput ispira- mljake, braću Đokoviće, čud- ne. Vratio se u Crnu Goru i za-

ča zlata iz taloga zlatonosnih
rijeka. On je svoje pjesmozlat-
no zrnevlje ukoričio u više an-
tologijskih zbornika: „Nezabo-
rav” – hrestomatija brojnih pi-
saca koji su pisali o Nikšiću, za-
tim „Trag u vremenu”, „Izbor iz
nikšićkog pjesništva”, „Zvijez-
de traže put”, a u štampi mu
je knjiga šire antologijske za-
vičajne poezije, „Pjesmovod”,
kao i još nekoliko, po obimu
manje značajnijih hrestomati-
ja, a remek djelo mu je od pet-
naestak knjiga lirike, sonetne
ni putevi gospodnji odvedo-
še u rasijanje. Diplomac pe-
torazredne Učiteljske škole u
Nikšiću, bosanski stipendista,
radio je u BiH. On je dao prva
znanja mještanima prkosnog
Bosanskog Grahova, potomci-
ma rođaka Gavrila Principa či-
ji daleki preci sežu iz crnogor-
skog Grahova i Obljaja. Inspi-
risan njegovim životom, napi-
sao je zbirku „Olovno vrijeme”,
remek djelo autobiografskih
segmenata mladobosanaca
pretočeno u sonetne katrene.
poslio kao pomoćnik direk-
tora JU za predškolsko obra-
zovanje „Dragan Kovačević”
u Nikšiću, odakle je otišao u
penziju. Uredio je i za štampu
pripremio više knjiga nikšićkih
pjesnika, i iz šire okoline, a pi-
sao je i brojne prikaze knjiga
u časopisima i listovima, me-
đu kojim je i njegov omiljeni
„Prosvjetni rad” koji, kako ka-
že, doslovce pročita sa velikim
uživanjem i uvijek nešto novo
sazna i nauči.
Blagota Koprivica
■■
UŽIVALI U BAJKAMA: Učenici drugog razreda osnovnih škola „Njegoš” i „Lovćenski partizanski odred”
U  znak śećanja na dan-
skog pisca H. K. Ander-
sona u čitaonici cetinjske
Narodne biblioteke „Njegoš”
organizovan je program ko-
jim je obilježen Međunarod-
ni dan knjige za đecu. U krat-
kom predavanju, bibliotekar-
ke Vanja Lopičić, Ksenija Jan-
ković i Ana Pavlićević govo-
rile su učenicima drugog ra-
zreda osnovnih škola „Nje-
goš” i „Lovćenski partizanski
odred” o radu i djelima ovog
pisca i obezbijedile đeci da
uživaju u filmskim projekcija-
ma bajki: „Ružno pače”, „Ca-
revo novo odijelo”, „Uspava-
na ljepotica”, „Mala sirena” i
„Djevočica sa šibicama”. Di-
rektorica biblioteke Saša Lo-
vre Božović naglasila je da i
ubuduće planiraju programe
kojima će motivisati najmla-
đe da putem čitanja oboga-
ćuju maštu i kreativnost.
„Planiramo kreativne ra-
dionice i sadržaje, koji će đe-
ci pomagati prilikom uče-
nja i omogućiti istraživanja
iz oblasti koje ih zanimaju.
U čitaonici je instaliran kom-
pjuter, uz beslatno korišćenje
interneta”, istakla je direkto-
rica Lovre-Božović.
Š. B

O Njegoševom stihu „Ište svijet neko djeistvije” kao najuopštenijem
prikazu etičke dimenzije svijeta
SRŽ NJEGOŠEVE MOR ALNE
KONCEPCIJE DUŽNOSTI
Pravo, kako ljudske vrste uopšte tako i svake manje etničke zajednice da
neuslovljeno i autonomno razvija svoj duh, svoj etnos, Njegoš deduktivno
izvodi iz generalne vizije opštih zakona prirode
Slobodan Tomović
Šga tamupojma?
je zapravo dužnost i u če-
je reljefno određenje to-
Pjesnik u tom smi-
slu daje približno jasan filozof-
ski putokaz idejom da sve u
prirodi, počevši od jednostav-
ne monoćelične građe neko-
ga bića pa do najsavremenijeg
sisara, čovjeka, podliježe, ne-
koj utvrđenoj obavezi i univer-
zalnoj pokretljivosti: „Ište svi-
jet neko djeistvije”. Mi imamo
puno razloga da tvrdimo kako
ovaj stih čini srž Njegoševe mo-
ralne koncepcije dužnosti, jer
je on najuopšteniji prikaz etič-
ke dimenzije svijeta u njegovoj
cjelini, totalitetu. Okolnost da i
živa i neživa priroda sljeđuju i
upravljaju se po nekom „djei-
stviju” ukazuje da je ovo „dje-
istvije” postupanje po nekom
utvrđenom redu ili unaprijed
ozakonjenom programu stvar-
nosti. Ta usaglašenost prirode
sa potrebom da se drži kakvog
režima, ustaljenosti, mogla bi
se shvatiti kao dužnost priro-
de, odnosno njena potreba za
dosljednim djelovanjem ka-
ko u cjelini tako u pojedinosti-
ma. Međutim, pjesnik podrob-
nije objašnjava u čemu je smi-
sao „djeistvija”, ne samo u sklo-
pu prirode, već i u njenim po-
sebnim, pojedinačnim situaci-
jama, naročito kad se tiče po-
java koje nose obilježje organ-
ske i životne stvarnosti. Ovđe
je „djeistvije” identifikovano sa
pojmom nužne samoodbra-
ne svega što postoji i traje. Do-
sljedan razvoj pjesnikove misli
upravo nas vodi tamo:
Odbrana je s životom skopčana!
Ostro osje odbranjuje klasje,
Trnje ružu brani očupati, -
Zubovah je tušte izoštrila;
A rogovah tušte zašiljila
Kore, krila i brzine nogah…
Odbrana najbolji oblik
ispoljene dužnosti
Odbrana je najbolji oblik is-
poljene dužnosti, odnosno tzv.
„djeistvije” svijeta usmjereno
je na potrebu očuvanja posto-
jećih tipova života. Na taj način
odbrana organizma i vrsta po-
istovjećuje se sa nužnošću da
se oni održe, sačuvaju svoj eg-
zistencijalni kontinuitet. Pravo
na odbranu potpuno se ukla-
pa u pojam prava na slobodan
i samostalan razvoj. Razumlji-
vo je da ljudska vrsta ne smi-
je biti oseka te velike plime ži-
vota ili težnje za samostalnim,
neuslovljenim tipom postoja-
nja. Ovo pravo, kako ljudske
vrste uopšte tako i svake ma-
nje etničke zajednice da neu-
slovljeno i autonomno razvi-
ja svoj duh, svoj etnos, pjesnik
deduktivno izvodi iz general-
ne vizije opštih zakona prirode.
Jer ako je mudra majka priroda
obdarila plemenite biljke bod-
ljama i žaokama radi njihovog
opstanka, ako je to isto učinila
sa višim i nižim životinjama na
različitim stupnjevima njihove
evolucije ne štedeći oklope, ro-
žastva i otporna tkiva, izdržlji-
vost, lukavstvo i veliku tjele-
snu hitrinu time je više posve-
tila pažnje svome „odabranom
sinu”, čovjeku. Njega je umje-
sto rožastih izraštaja, koščatih
oklopa ili muskulaturne hitrine,
naoružala hitrinom i snagom
uma, što je nesumnjivo prei-
mućstvo nad onim rekvizitima
koje opšta tvoriteljka darežlji-
vo poklanja pojedinim forma-
ma života. To izvrsno svojstvo
odbrane bazirano na intelektu
i rasuđivanju omogućava efi-
kasniji sistem dužnosti od svih
drugih sistema koji su sponta-
no, po prorodi stvari nastali.
Zbog toga je čovjek jedino bi-
će koje je u stanju da aktivno i
svjesno izgradi svoj stav prema
svakoj posebnoj društvenoj in-
stituciji, postavi se u odnos po-
žrtvovane službe životu:
Muž je branič žene i đeteta,
Narod branič crkve i plemena;
Čest je slava, svetinja narodnja!
Nijedno živo biće osim čo-
vjeka ne može se sa toliko ža-
ra i oduševljenja predati ośe-
ćanju neposredne obaveze, ne
samo da očuva svoj lični opsta-
nak nego i opstanak šire soci-
jalne ili nacionalne zajednice.
Zbog toga je čovjek ovaplotio u
sebi najviši oblik dužnosti koju
može uvijek po potrebi da ne-
sebično stavi u službu kakvog
značajnog socijalnog zadatka.
Dužnost nije samo ośećanje
moralnog djelanja, to je istovre-
meno onaj vid objektivne soci-
jalne prakse koju čovjek bezu-
slovno upražnjava braneći in-
terese slabih, žrtvujući se za
ciljeve koje mu logika njego-
vog društvenog poziva stavlja.
U tom pogledu, ideja dužnosti
ima subjektivnu i objektivnu di-
menziju. U subjektivnom smislu
dužnost je misao ili htjenje kojoj
je podloga blagorodni ośećaj
čovječnosti, to je naša sposob-
nost da od svih motiva koji uz-
buđuju dušu odaberemo onaj
najplemenitiji. U objektivnom
smislu dužnost se javlja u vidu
nesebičnog požrtvovanja ili do-
brovoljne podređenosti opštim
socijalnim obavezama. Dužnost
je isto što i akcija, djelanje, ili pa-
sionirano angažovanje u odbra-
ni prava na opstanak grupe, ko-
lektiva, sa kojima se podudara-
ju naši vitalni interesi. Na taj na-
čin, dužnost se može razumjeti
kao eklatantan vid povezanosti
između slobodne odluke duha i
objektivne, djelatne i praktične
manifestacije naše ličnosti. Kroz
dužnost, subjektivna duhovna
sloboda prelazi u akciju orga-
nizma u cilju da ovome osigura
objektivno slobodan i nesme-
tan razvitak. Subjektivna slo-
boda duha i društvena sloboda
naše ličnosti niču na istom ze-
mljištu moralnog pregalaštva,
jasnog saznanja čovjeka o nje-
govim pravima i obavezama.
Sloboda savjesti
i sloboda ličnosti
Pjesnik povezuje energiju
dužnosti sa socijalnim obave-
zama, sa unutrašnjim zovom
savjesti ili našim subjektivnim
htjenjem, raspoloženjem da
obligatno poistovjetimo svoje
subjektivne akcije sa društve-
no dopuštenim normama. Ide-
ja odbrane počiva na slobod-
nom izboru ljudskog duha, pa
prema tome između subjektiv-
ne i objektivne slobode ne po-
stoji suštinska već samo mo-
dalna razlika. Sloboda savje-
sti i sloboda ličnosti naslanja-
ju se jedna na drugu, nikada ih
ne bismo mogli pravilno obja-
sniti uzimajući izolovano i ne-
zavisno bilo koju od ovih. Pje-
snik je u tom pogledu katego-
ričan, te ne odvaja stvarnu ili
društvenu slobodu od naše in-
telektualne mogućnosti da se
za nju nepristrasno opredje-
limo; jer objektivno može biti
slobodan samo onaj ko je naj-
prije na temelju svjesnog uvje-
renja postao slobodan u svo-
me duhu i svojim mislima, ko
je raščistio sa znacima moralne
kolebljivosti i drugim oblicima
rasipanja naše lične energije i
hrabrosti… str. 118
„Sasvim je normalno zapi-
tati se: da li bi vitez bez mane,
kakav je bio Vuk Mićunović,
mogao do pijanstva biti obu-
zet idejom borbe za nacional-
ni opstanak da prethodno nije
u duhu i srcu svome odabrao
slobodan život gorštaka kao
svoj najviši etički kredo? Sa-
mostalnost u odluci, autono-
mija misli i neuslovljen izbor
dostojanstvenog života čine
ovoga junaka sposobnim da
se bori sa zanosom mitskoga
heroja, bez trunke sebičnosti i
slavoljublja, za ideale rase i na-
cije kojoj pripada. Iz ovog ne-
posrednog ośećanja subjektiv-
ne slobode u mislima i odluka-
ma, Mićunović je kadar da iz-
govori one čuvene riječi od ko-
jih se neprijatelju nacije sleđu-
je srž u kostima shvatajući nji-
hovu oporost i težinu:
‘Što uzmognem, čućete
hoću li. ’
A on je zaista u stanju ‘uz-
moći’, možda zbog toga što je
njegov unutrašnji heroizam uni-
štio svaki trag strahu i mentalnoj
nesigurnosti. On je taj vitez ko-
ji je izlažući život neprekidnim
opasnostima stekao neobičnu
naviku umiranja iako nijednom
stvarno nije bio mrtav. Misao
koja ga goni da prezire smrt ako
je u pitanju kakav viši društveni
ideal čini njegovu volju apsolut-
no nezavisnom od spoljašnjih
faktora, tako se njegova kon-
cepcija života i njegovo praktič-
no djelo slivaju u jedan udruže-
ni potez duha i mača:
‘Mićunović i zbori i tvori. ’
Taj vjerni sin ponosnih br-
da, koji najviše liči na kakvu
antičku legendu, ne poznaje
hipokriziju modernih vreme-
na. Kod njega nema raskoraka
između riječi i djela, kod njega
misao i praksa izbijaju jedna
iz druge. Riječ je opredmeće-
na adekvatnim djelom, a djelo
i akcija postaju stvarni sinoni-
mi njegovog stava i ubjeđenja.
Jedinstvo misli i akcije
Jedinstvo misli i akcije Nje-
goš ne pripisuje isključivo ‘sa-
movoljnom’ gorštaku Vuku Mi-
ćunoviću nego i svakom vete-
ranu nacionalne slobode ko-
ji je na ideju nesebičnog izga-
ranja na žrtvenik pravde do-
šao ne kakvim spoljašnjim pri-
tiskom ili uticajem, već je u
svom duhu pronašao žarište
ekvivalentnog ośećanja. Da
bi život ostvario svoje najve-
će vrijednosti nužno je da su
te vrijednosti jasno determi-
nirane u našoj savjesti. Neop-
hodno je da u grudima bije ve-
liko srce smjelosti a u nervima
ključa snaga akcije koja nago-
ni, uobličava i pretvara moć-
nu ideju u djelo, a instruktiv-
ni ośećaj slobode u njegovu
praktičnu personifikaciju. Ta-
mo đe nema potrebe, želje
za slobodom, nema ni njene
stvarne objektivizacije, jer to
su ona stanja i vremena za ko-
ja pjesnik slikovito kaže:
Bjehu muška prsa ohladnjela,
A u njima umrla svoboda,
Ka kad zrake umru na planinu,
Kad utone sunce u pučinu.
Umiranje duhovne slobo-
de pretpostavlja umiranje sva-
ke slobode. Nemati u sebi slo-
bodnog uvjerenja i impulsa, ne
rađati u mozgu misli koje stre-
me ispunjenju opštih prirod-
nih zakona, ravno je dezerter-
stvu od naših načelnih ljudskih
obaveza.
No, istovremeno i sloboda
volje ili savjesti u velikoj je zavi-
snosti od realne društvene slo-
bode. U ropstvu se ne mogu
formirati smjele i odlučne mi-
sli u istoj mjeri kao što se oko-
vi ropstva ne mogu uspješno
razbiti nezavisno od ovih mi-
sli. Subjektivna sloboda volje,
koliko god je nama svojstvena
kao najljepši ornament čovječi-
jeg razbora, može biti potisnu-
ta ili prigušena objektivnom si-
tuacijom. Stanje totalnog rop-
stva izgrađuje totalnu ropsku
psihologiju pojedinaca i samo
onda đe se ropstvo nikada ni-
je ušančilo kao definitivna kate-
gorija života moguće su eksklu-
zivne slobodarske ideje, mogu-
ći su besmrtni likovi Mandušića
i Mićunovića.
Sloboda volje
i društvena sloboda
Iz svega ovoga nameće se
razgovjetan zaključak da su slo-
boda volje i društvena sloboda
naše ličnosti čvrsto utkane jed-
na u drugu, svaka od njih nalazi
objašnjenje u drugoj i afirmaci-
ja bilo koje od njih nije samoni-
kla pojava, već uvijek determi-
nisana obostranim razlozima.
U tom pogledu dužnost, ili na-
ša neposredna obaveza prema
sebi i drugima, podudara se ka-
ko sa subjektivnom slobodom
volje tako i sa objektivnim sta-
njem društvene slobode. Jer,
ako smo dužni da istrajemo u
naporu za svoje pravo na slo-
bodan lični i društveni interes,
mi smo istovremeno dužni da
se u svojoj svijesti i u svojim in-
telektualnim preokupacijama
odlučimo za takav čin.
Sloboda individualna i druš-
tvena, sloboda u mislima i slo-
boda na djelu izražavaju suk-
cesivitet jedne iste stvarno-
sti, manifestujući kako postoja-
nost tako i dinamiku te stvarno-
sti na način dostojan najslavni-
jih obaveza prema životu. U či-
tavoj pjesnikovoj koncepciji slo-
bodne volje, moralne odgovor-
nosti čovjeka pred društvom i
životom, značajno je to što on
ovaj problem nikada nije shva-
tio onako kako su to činili prota-
gonisti apsolutne slobode. I po-
red toga što je Njegoš ubijeđeni
pristalica slobodne volje, on nije
previdio okolnost da je ta neu-
slovljenost volje ipak uslovljena
nečim što je jače postojanije od
prinudnih veza i okvira, a naime,
našom obavezom da proživimo
svoj vijek prema kriterijumima
jedne standardne čovječnosti.
Ovu vrstu determisanosti naše
volje i naše slobode Njegoš nije
shvatio u smislu stvarnog ogra-
ničavanja subjektivnih odluka i
akcija, već naprotiv, determina-
cija slobode dužnošću i čovječ-
nim obavezama daje potencijal,
pobuđuje usnuli instinkt slobo-
de na smione i pregalačke po-
duhvate. To realno znači: što je
naš nagonski ośećaj slobodne
volje privrženiji obavezama da
se moralno angažujemo u druš-
tvu i životu, to je puniji, bogati-
ji svojim suštinskim odredbama,
a time je i afirmacija slobodne
volje vjernija svojoj glavnoj na-
mjeni da bude odgovorna i ne-
pristrasna u akciji. Sloboda ko-
ja robuje cjelishodnijoj dužnosti
tek postaje prava sloboda pre-
ARHIV
tvarajući se u cilj, rezultat i dje-
lo kakvog uzvišenog socijalnog
vilja. Zbog toga je ropstvo u ko-
me se nalazi naša slobodna vo-
lja u stvari jedino ropstvo čiji je
cilj stvarno uzvišen; što su nje-
gova pravila surovija, ono je plo-
dotvornije sa aspekta lične i ko-
lektivne vrijednosti svakog po-
jedinca.
Zanemarivši pjesnikovu
namjeru da mistifikuje pro-
blem subjektivne slobode on-
tološkim razlozima, mi ne mo-
„Sjenkom pjesme – pa u zavičaj“: Povodom
posthumno objavljenih izabranih pjesama
Milenka Pejovića
PJESNIKOM OSTAO
DO POSLJEDNJEG DAHA
„Senkom reke” Milenka Pejovića, ostaje kao
svjedočanstvo postojanja jedne osobene poetske
ličnosti. Njena umjetnička snaga će kao dragulj
sijati među draguljima koje ova sredina mora
čuvati u dobro osmišljenim utvrdama, kako bi i
sama imala dušu, osnovnu supstancu koja drži
grad kao civilizacijsko uzvišenje
M ilenko Pejović je Pljevljak
rođenjem i dijelom živo-
ta. Bio je profesor Gimnazije, uz
ostalo. I poslije odlaska u Beo-
grad (i bez obzira na sva mje-
sta u kojima je živio), Milenko
je ostao vezan za Pljevlja, za
Pljevljake. Njegovo prisustvo u
Pljevljima i u Glisnici, bilo je više
od onog što zavičajnost traži.
On je dovodio umjetnike, novi-
nare, intelektualce „svih boja”,
da vide Pljevlja i Glisnicu, da ih
tu ugosti i „naćera” da se i sami
dive onome što je izvor njego-
ve duhovnosti i što mu je dava-
lo maha u poeziji i u životu.
Milenko Pejović je jedan od
rijetkih, koji je, i kad se domo-
gao „velikog svijeta” s pono-
som isticao, i to dokazivao ime-
nom i djelom, kako je čovjekom
ove male sredine negđe u za-
pećku puteva i glavnih tokova
vremena mira i spokoja. Obav-
ljao je značajne poslove u ta-
dašnjoj saveznoj administraci-
ji, pa je i poslovno bio u stalnoj
vezi sa zavičajcima, pomagao
Pljevljacima koji su radom i po-
ložajem bili vezani za te institu-
cije, ali i drugđe. On je bio veza
i onima koji su u Beograd dola-
zili u potrazi za obrazovanjem,
poslom, pa i zdravljem. Uvijek i
svuda je s ponosom isticao pri-
padnost ovoj sredini, njenoj
kulturi i jeziku. Posebno mu je
to bilo važno u krugovima lju-
di od kulture, poezije. Prve dvi-
je knjige objavio je u Pljevlji-
ma, ali i onu posljednju za živo-
ta. Ophrvan bolešću donio je te
„Medaljone Šeherezadinog po-
tomka”, kao kakav dar zavičaju,
ali i kao zavještanje koje obave-
zuje na śećanje i trajanje.
Sada, kad je Milenko Pejo-
vić otišao iz zavičaja, iz Beogra-
da, sa planete Zemlje, zavičaj se
jednako interesuje za njega, tra-
ga za njim, odnosno za njego-
vom poezijom. Poezijom pje-
snika čija stvaralačka ličnost ima
mnogo širi značaj od onog što
se obično pod pojmom zavičaj-
nosti podrazumijeva, ili pak po-
grešno razumije. Srećna je okol-
nost da su se oko ovog projek-
ta okupili dobronamjerni ljudi i
poznavaoci autora i njegovog
djela, ali i posla, pa je naprav-
ljen vjerovatno najbolji mogu-
ći izbor iz brojnih Pejovićevih
poetskih zbirki, ali i onog iz za-
ostavštine, što ovakvom podu-
hvatu svakako pripada. Kao što
su biobibliografija i autobiogra-
fija ispisana u dva navrata, kao
kakav umjetnikov testament, ali
i kao siže za jednu veliku priču.
A ta priča je ispisana u mnoštvu
epizoda, u lepezi koja se otvara
da raskrili svu ljepotu i svu veli-
činu jedne duše, jednog nemir-
nog duha, nesmirenika u poeziji
i u životu. To je ono između če-
ga on nikada nije pravio razliku,
između te dvije riječi, život i po-
ezija, uvijek bi stavio znak jed-
žemo izgubiti iz vida snažnu
nit moralnog cilja koja prožima
tkivo pjesnikovih refleksija po
ovom pitanju. Nemamo pravo
da zaboravimo na snažnu po-
ruku koja u vidu najviše prak-
tične mudrosti izbija na povr-
šinu naših svakidašnjih obave-
za, a koju nam je Njegoš zavje-
štao u nasljeđe u formi moćne
pjesničke magije.
(„Njegoševa luča”,
„Grafički Zavod”,
Titograd, 1971.)
33
nakosti. Milenko je pjesnikom
ostao do poslednjeg daha. Pa i
poslije toga, to vidimo sad, sad
kad nam i vremenska distan-
ca omogućuje da stvar vidimo
objektivnije. Ova knjiga kao da
nam kaže da je sve bilo poezi-
ja i da je samo poezija ono što
ostaje i kao zemno, ako nijesmo
samo prolaznici kroz život. Sada
se uvjeravamo, iznova, kako je
upravo poezija moć, kao kakva
vjera nad vjerama, ona istinska
ničim obuzdana veza Zemlje i APR.
2014
Neba. Čovjeka i onog što dođe
poslije svega. BROJ
„Senkom reke” Milenka Pe-
jovića, ostaje kao svjedočan- 24
stvo postojanja jedne osobe-
ne poetske ličnosti, jednog
značajnog stvaralačkog opusa,
ali i jedan značajan dar kulturi
jednoga staroga grada sa, ne
malom, kulturnom baštinom
i tradicijom. Njena umjetnička
snaga će kao dragulj sijati me-
đu draguljima koje ova sredina
mora čuvati u dobro osmišlje-
nim utvrdama, kako bi i sama
imala dušu, osnovnu supstan-
cu koja drži grad kao civiliza-
cijsko uzvišenje. Ova knjiga će
svakako biti sastavni dio anto-
logijskog izbora kulturnih uzle-
ta ove sredine. Ova generacija
Pljevljaka je to znala i ispošto-
vala, a sljedećima ostaje samo
da knjigu uzmu u ruke.
Obično zavičaj značajne lju-
de priziva tek poslije njihovog
zemnog života, iz njihovog ko-
načnog odsustva, što ovaj put
nije bio slučaj, i ovo bi mogao
biti primjer u odnosima stvara-
lac – zavičaj. Milenko Pejović se
mnogo puta odužio zavičaju,
ali i zavičaj njemu, istina je to za
poštovanje. Ovaj posthumni iz-
bor i priziv je samo jedan u nizu
dokaza pozitivne energije koja
može da prostruji na relacijama
Čovjek i Gruda koja ga je dala,
bez obzira đe se oni u kom tre-
nutku, pa i u ovom, nalazili, i bez
obzira što zemaljska i kosmička
prostranstva teže ka beskonač-
nosti, beskraju. „Senkom reke”
eto Milenka Pejovića u zavičaj,
iz koga nije ni odlazio.
Zoran Raonić
 IN MEMORIAM
LAZAR R ADUNOVIĆ
Nedavno je preminuo kolega Lazar Radunović. Rođen
je 1937. godine u Podgorici. U Herceg Novom je završio Vi-
šu umjetničku školu, i čitav radni vijek posvetio je đeci, pre-
dajući likovnu umjetnost.
Počeo je u OŠ „Zarija Vujošević”, da bi 1972. godine pre-
šao u OŠ „Milorad Musa Burzan”, đe je radio sve do penzi-
onisanja 2002. godine.
Kako se neko bavi vaspitanjem i obrazovanjem mla-
dih i voli ono što radi, on je srećan čovjek. I kolega La-
zar je bio srećan učeći đecu ljepoti od malih nogu. Pre-
davati likovnu kulturu u školi, govorio je Lazar, ne zna-
či po svaku cijenu tražiti talente, niti učenicima name-
tati doktrinu slikarske perfekcije, već učiti ih osnovnim
zakonima estetike i njene primjene u svakodnevnom školskom i životnom okruže-
nju. Kao likovni pedagog, učio je đecu da razlikuju kič od pravih likovnih vrijed-
nosti. Radovi njegovih učenika su osvajali nagrade na mnogim domaćim i svjet-
skim izložbama. Učio ih je da imaju mjeru u svemu. Davao im je slobodu koju ni-
kada nijesu zloupotrebljavali. A život? Njega je posmatrao sa humorne, a ne umor-
ne strane. Zato je uvijek bilo zanimljivo i prijatno u Lazovom društvu. Kolega La-
zar Radunović ostaće vječno u trajnom śećanju učenika, nastavnika i svih onih ko-
ji su ga poznavali.
Ilija Pavićević
R ADE K ANK AR AŠ
U Nikšiću je nedavno preminuo Rade Grelov Kankaraš,
uzorni prosvjetni radnik nikšićke opštine. Kankaraš je ro-
đen u Gosliću – Golija, 1924. godine. Kao mladić, učestvo-
vao je u NOR-u.
Kao učitelj, službovao je na Štukeljinoj glavici, u Go-
sliću, Vilusima, Moštanici i Nikšiću. U Vilusima je obav-
ljao i dužnost direktora Osnovne škole „Braća Bulajić”, a
jedno vrijeme bio je službenik Povjereništva za prosvje-
tu Skupštine opštine Nikšić i referent za kadrovska pita-
nja u Vaspitno-obrazovnom centru osnovnih škola nik-
šićke opštine.
Rade Kankaraš je bio istaknuti društveno-politički rad-
nik. U dva mandata bio je odbornik Skupštine opštine Nik-
šić, član Savjeta za prosvjetu Skupštine Opštine itd.
Za samoprijegoran rad odlikovan je Medaljom za vojne zasluge, Ordenom rada trećeg
reda, Ordenom zasluga za narod sa srebrnim vijencem i drugim priznanjima.
Branko A. Koprivica
34 ŽIVKO DR AGANIĆ
Nedavno je umro omiljeni član kolektiva OŠ „Jovan
Draganić” u Petrovićima Živko Draganić. Rođen je 1957.
godine u Petrovićima, opština Nikšić. Osnovnu školu zavr-
šio je u rodnom mjestu, a srednju i Pedagošku akademiju
(razredna nastava) u Nikšiću.
Radio je kao učitelj u Timaru, opština Šavnik, zatim u OŠ
„Janko Bjelica” u Donjim Crkvicama i njenom isturenom
odjeljenju Gornje Crkvice.
Školske 1982/83. i 1983/84. godine radi u Gornjoj Somi-
ni, zatim u Pragi (Vidrovan).
Na Malinsku, područnom odjeljenju OŠ „Bogdan Kotli-
ca” – Boan, opština Šavnik, radio je 14 godina.
U Klenku je radio od 1999. godine, pa sve do svoje pri-
APR. jevremene smrti.
2014
Sa suprugom i đecom živio je u Petrovićima, odakle je putovao u Područno odjelje-
BROJ nje Klenak.
Živkovom smrću, kolektiv škole u Petrovićima ostao je bez dobrog kolege i uzornog
24 radnika.
Blagota Koprivica
STEVAN ĐUK ANOVIĆ
Krajem februara ove godine na Cetinju je u 84. godini
preminuo profesor Stevan Đukanović.
Rođen je 1930. godine u selu Gađi, Opština Cetinje.
Nakon maturiranja u Cetinjskoj gimnaziji, završio je Vi-
soku pedagošku školu na Cetinju, Visoku školu Ministar-
stva unutrašnjih poslova (inostrani smjer) a zatim diplo-
morao na Filološkom fakultetu u Beogradu (grupa za
srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost). Bio je
i na specijalizaciji ruskog jezika na Lenjinskom institu-
tu u Moskvi.
Čitav radni vijek Stevan Đukanović proveo je u pro-
svjeti. U početku je radio kao profesor u nastavi, a zatim je dugo bio direktor Osnovne
škole „Lovćenski partizanski odred” na Cetinju. Karijeru je nastavio u Regionalnom za-
vodu za prosvjetno-pedagošku službu za primorske opštine i Cetinje, kao savjetnik za
maternji jezik i književnost, savjetnik za opšta i vaspitna pitanja i na kraju kao direktor
ovog zavoda.
Kao veoma aktivan društveno-politički i naučni radnik bio je: član Komisije za izradu na-
stavnih planova za osnovne i srednje škole i recezent udžbenika, član Savjeta za prosvje-
tu Crne Gore, član Matice crnogorske, učesnik brojnih naučnih skupova, član Konsultativ-
nog tima za izradu monografije (leksikona) „Ko je ko u prosvjeti Crne Gore”, član Central-
nog komiteta omladine Crne Gore, član Opštinskog komiteta SKJ, dugogodišnji odbornik
u Skupštini Prijestonice Cetinje.
Objavio je 80-tak stručnih i naučnih radova. Bavio se publicistikom. Objavljivao je u
mnogim časopisima i listovima: „Nastava i vaspitanje”, „Stvaranje”, „Književne novine”,
„Nin”, „Pobjeda”, „Prosvjetni rad”, „Cetinjski list”, „Zagrebački vjesnik”…
Poseban značaj imaju njegovi stručni i naučni radovi: „Govor Ljubotinja i Građana”,
objavljen u Južnoslovenskom filologu; „Pripovjedački rad Sima Matavulja u Crnoj Gori”
(„Cetinjski list” u nastavcima); „Pripovjedački rad Andrije P. Jovićevića” (Zbornik radova sa
naučnog skupa 1988). Zapažen je njegov nedavni rad objavljen u „Pobjedi” − Perfidna i bru-
talna borba protiv crnogorskog jezika.
Za svoj rad dobio je više nagrada i odlikovanja, među kojima su najznačajnije Nagrada
grada Cetinja „13. novembar” i „Orden rada sa srebrnim vijencem”.
Zdravko Pejović
LISTOVI
MEDIJSKI
(Br. 17, 2013)
DIJALOZI
Časopis za istraživanje medija i društva „Medijski dijalozi” do-
nosi interesantne članke iz ove oblasti. Tako dr Neda Todorović pi-
še o teoriji žanrova u postnovinarstvu, a dr Jelena Žugić i dr Rad-
mila Janičić o medijskoj globalizaciji i marketingu komunikacije.
Dr Zvezdan Vukanović bliže je objasnio ekonomsku perspektivu i
strategiju priliva stranih investicija na medijsko tržište Jugoistoč-
ne Evrope, a dr Zlatko Miliša i mr Gabrijela Nikolić subliminalne
poruke i tehniku u medijima. Miloš Lalević pisao je o problemima
finansijske održivosti javnih radio-difuznih servisa, mr Lidija Mir-
kov o medijskoj samoprezentaciji političkih stranaka bez tradicio-
nalnih medija, dok mr Andrijana Rabrenović i mr Dragić Rabrenović podśećaju na krizu štam-
pe na temelju primjera bjelopoljskih novina i web portala Radija Bijelo Polje. Tijana Madžgalj
ističe uticaj medija na predizbornu kampanju na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori 2012.
godine, dr Radenko Šćekić osvrnuo se u svom radu na 10 strategija manipulacije ljudima Na-
oma Čomskog, mr Marija Janković i dr Radmila Janičić o društvenim mrežama kao kulturološ-
kom i komunikacijskom fenomenu. Mirko Jakovljević ukazao je na televizijsku kulturu u djelu
Boža Bulatovića, Dražen Cerović na javnu administraciju i informativne tehnologije, a mr Vo-
jislav Marković pisao je o pravima đeteta u međunarodnom pravu i praksi. Dr Srđan Vukadi-
nović objašnjava (ne) dijaloške relacije između konfliktnog i liberalnog modela organizacije
vlasti, mr Zoran Jovović o periodu sloma socijalizma i višestranačkoj demokratiji u svareme-
nom crnogorskom društvu, dok dr Čedomir Bogićević podśeća na Petra II Petrovića Njegoša,
kao državnika i državnog reformatora. Mr Obrad Nenezić analizira aktivnu adaptaciju roma-
na „Lelejska gora” Mihaila Lalića, dok mr Veselin Pavlićević pruža retrospektivu o „Slučaju Đi-
las” u Yu-medijima 1954. godine i društvenim posljedicama danas. Dr Nada Tomović objavila
je tekst o crnogorskom konzulatu u Skadru 1863–1915. godine, a dr Marjan Premović putopi-
se iz XVI vijeka, kao izvoru za izučavanje srednjovjekovne istorije Srednjeg i Donjeg Polimlja
i Gornjeg Podrinja, mr Anastazija Miranović o revitalizaciji Starog Bara putem atraktivne kul-
turno-turističke ponude: „Etno bazari- promoteri tradicije”, dr Maja Đurić podśetila je na ra-
zglednice kao moćan izvor novih identiteta, mr Milana Bojović i dr Majda Tafra-Vlahović izni-
jele su stavove studenata Crne Gore prema LGBT populaciji, dok je Aet Salh postavila i odgo-
vorila na pitanje „Zašto je rod pitanje?”
Mr Slavko Milić piše o medijskom izvještavanju o upotrebi fizičke snage i sredstava za ve-
zivanje od strane policije, Miomir Perović o ekološkim deliktima, ekološkoj svijesti, medijima
i njihovoj ulozi, mr Biljana Kovačević o pomorskoj kompaniji i medijima na primjeru kompa-
nije CMA CGM.
U ovom broju časopisa „Medijski dijalozi” prikaze su objavili sljedeći autori: dr Vukajlo
Gluščević (knjige dr Milice Kostić „Nauka i razvoj nauke u Crnoj Gori kroz vrijeme”), mr Zoran
Jovanović (knjige mr Željka Rutovića „Vjerodostojni tumač političke i medijske kulture”), Vuk
Vuković (knjige mr Janka Ljumovića „Primijenjene studije kulture ili produkcija značenja”), Va-
nja Kovačević (knjige dr Slavice Perović „Pripovijest o unutrašnjim granicama”), dr Čedomir Bo-
gićević („Tako je govorio Rotković”), Dragoljub Bulatović (autora dr Stevana Lilića i dr Dražena
Cerovića „Vrijedna naučna literatura u modernom ruhu”) Bogdana Koljević (knjige dr Željka Si-
mića „Matija-rovačka ontologija i post-postmodernizam”), Radenko Šćekić (knjige „Drobnjak
od 1850-do 1918.” autora dr Žarka Lekovića), Slavenko Jovanović (knjige „Ispovijest dr Damjana
Čavke”, autora Vuka Draškovića) i dr Mimo Drašković (Naučno-stručni časopis iz oblasti medija
„Medijska kultura” br. 4). Takođe, predstavljene su i nove knjige Šemsudina Radončića „Anato-
mija jedne hajke” i Čedomira Bogićevića „Petar II Petrović Njegoš kao državnik i državni refor-
mator/Njegoševa filozofija pravde”. Glavni i odgovorni urednik časopisa je dr Mimo Drašković.
INFORMATIVNI BILTEN
CENTR A ZA STRUČNO
OBR AZOVANJE
(Br. 11, jul-novembar, 2013)
I u ovom broju Informativnog biltena Centra za stručno obra-
zovanje objavljeni su informativni članci o održanim sajmovima,
takmičenjima, festivalima, seminarima, radionicama, kao i konfe-
rencijama na kojima su učestvovali i predstavnici CSO. Posebna
pažnja posvećena je povezivanju poljoprivrednih škola i privred-
nika u Crnoj Gori, kako bi se učenicima omogućilo da kroz praktič-
nu nastavu i profesionalnu praksu kod poslodavca stiču praktična
znanja i vještine iz ove oblasti. Bilten obavještava čitaoce da je od ove školske godine počela
primjena prvih modularizovanih programa u stručniom obrazovanju iz sektora poljoprivrede
i turizma, koji će kao pilot projekti biti realizovani u 12 srednjih stručnih i mješovitih škola. U
saradnji sa Ministarstvom prosvjete CSO pokrenuo je novi projekat osnivanja Preduzetničkih
centara u tri srednje stručne škole na sjeveroistoku Crne Gore. U realizaciji ovog projekta bi-
će uključene nacionalne i lokalne institucije. Osim toga, u 14 srednjih stručnih mješovitih ško-
la, osnovano je 60 virtuelnih preduzeća za vježbu koji su registrovani u Servisu Centra PZV, a
uz otvoreni virtuelni žiro račun omogućeno im je poslovanje sa drugim preduzećima širom
Evrope. Zabilježena je i manifestacija „XII Dani obrazovanja i učenja odraslih”, s ciljem promo-
cije obrazovanja odraslih u Crnoj Gori. Na inicijativu CSO predstavnici Svjetske vještine Evro-
pe (World Skills Europe) pośetili su Crnu Goru. U ovom broju uvedena je nova rubrika „Tema
broja”, u okviru koje će biti obrađivane aktuelne teme u stručnom obrazovanju i obrazovanju
odraslih. Tako je tema ovog broja bila „Inkluzivno obrazovanje – pravo svakog đeteta”. Glavni
i odgovorni urednik biltena je Duško Rajković.
Glasilo Udruženja književnih prevodilaca Crne Gore
NOVI
(Br. 20, 2013)
SUSRETI
U izdanju Udruženja književnih prevodilaca Crne Gore štam-
pan je novi broj časopisa „Novi susreti”. U uvodnoj riječi, Dragan
J. Ristić podśeća na Geteovu misao da je prevođenje jedno od
sredstava masovne komunikacije. Ovo skriveno sredstvo masov-
ne komunikacije između autora i čitalaca, dodaje Ristić, pomoglo
je i pomaže da se ne samo stilovi, nego čak i književni žanrovi,
kao što je slučaj sa haiku poezijom, šire sa Istoka na Zapad i sa Za-
pada na Istok i da, sa stanovišta svjetske književnosti, djeluje kao
objedinjujući i inficirajući faktor. Rukovodeći se ovim stavom, časopis objavljuje poeziju stra-
nih autora prevedenu na crnogrski jezik, kao i crnogorskih autora na druge jezike. Na primjer,
Agageldi Alanzarov i A. Atabajev preveli su zbirku priča na turkmenski jezik i pjesama za đecu
Dušana Đurišića, dok je priče sa ruskog na turkmenski jezik preveo Kerim Kulijev. S ruskog je-
zika na mongolski Priče za đecu Dušana Đurišiča preveo je Žambin Dašdondog. Takođe, po-
ezija ovog crnogorskog pjesnika prevedena je još i na makedonski, ruski i albanski jezik. U di-
jelu časopisa, označenom kao „Gost Novih susreta” predstavljena je poezija Haibun Mećave
i Đurđe Vukelić Rožić. Tu su i prevodi i prepjevi na crnogorski jezik. Pjesme Vladimira Visoc-
kog preveli su: Dušan Đurišić, Marina Todić, Veselin Kovačević, Valentina Šćekić i Mlan Ž. Vu-
ković. Na albanski jezik Dimitrov Popović preveo je pjesme Pavla Goranovića. Glavni i odgo-
vorni urednik časopisa je Dušan Đurišić.
Priredila: Š. B.

ANALITIČK A
I KOMPAR ATIVNA STUDIJA
(Dr. sc. Mile Bakić: „Valorizacija arhivske građe”, Državni arhiv Crne Gore,
Cetinje, Službeni list Crne Gore, Podgorica, 2014)
O vih dana izašla je iz
štampe knjiga „Valoriza-
cija arhivske građe”, autora dr.
sc. Mila Bakića, čije izdavač je
Državni arhiv Crne Gore, a su-
izdavač Službeni list Crne Go-
re. Prema mišljenju autora, a
to je opšte prihvaćeno stano-
vište u arhivskoj nauci u svije-
tu, valorizacija arhivske građe
je najznačajnija, najsloženija, i
najodgovornija oblast u arhi-
vistici, odnosno arhivskoj dje-
latnosti. Pogreške u njoj ne
smiju da se učine, posljedi-
ce su velike i nenadoknadive,
manjkaće vrijedna dokumen-
ta, što će se odraziti na arhiv-
sku, kulturnu baštinu i pisanje
nacionalne istorije.
Savremeno društvo od-
likuje hiperprodukcija infor-
macija, tj. dokumenata na-
stalih usljed uvođenja savre-
menih informacionih tehno-
logija, širenja administracije,
porasta broja stvaralaca i ko-
ličine registraturske i arhivske
građe. To je nametnulo valo-
rizaciju arhivske građe, pri-
je svega, kao praktično pita-
nje i problem, koji su prvi po-
krenuli arhivisti, zatim znan-
stvenci i društvo u cjelini.
Društvo, institucije, stva-
raoci arhivske građe i arhi-
vi su zatrpani informacija-
ma, odnosno dokumentima,
tako da u uslovima kada se
ona beskonačno umnožava-
ju i stvaraju u enormnim ko-
ličinama (ima mišljenja da se
dupliciraju svake četiri godi-
ne), sve je teže njima uprav-
ljati, na temelju njih donosi-
ti relevantne odluke, kontro-
lisati priliv i obezbijediti nji-
hov adekvatan smještaj i po-
hranjivanje.
Tu upravo nastaje, i tre-
ba da riješi ove probleme va-
lorizacija arhivske građe, či-
ji osnovni i glavni zadatak je
da na osnovu svojih naučnih
principa, kriterijuma, postu-
paka, odnosno svoje nauke
odabere na osnovu svoje vri-
jednosti i značaja dokumenta
ZA DOBROBIT NAUČNE
SISTEMATIZACIJE
NACIONALNOG BLAGA
(Milorad T. Milović: „Bio-bibliografija Marije Make Adžić”, Nacionalna
biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević”, Cetinje, 2013)
Sdinceređena bibliografska građa,
bilo da se odnosi na poje-
ili institucije, veoma je
dragocjena za dodatna, sve-
obuhvatnija naučna istraživa-
nja. Međutim, sami bibliograf-
ski stručnjaci, po prirodi svog
posla, ostajali su, manje-više,
u sjenci onoga što su uradili,
sistematizujući građu o drugi-
ma. Otuda, objavljivanje nji-
hove bibliografije, kao što je
to ovoga puta bibliografija
Marije Make Adžić, predstav-
lja pravi potez u promovisa-
nju njihovog rada.
Kao profesor francuskog
jezika, nakon specijalizacije
u oblasti naučnih informaci-
ja i dokumentacije u Parizu i
Kraljevskoj akademiji u Brise-
lu, Marija Adžić se posveću-
je bibliotečkom radu, najprije
u nacionalnoj biblioteci „Đur-
đe Crnojević”, potom u Druš-
tvu za nauku i umjetnost Crne
Gore, koje je kasnije preraslo u
CANU, značajno doprinoseći
unapređenju bibliotekarstva u
Crnoj Gori. Bila je upravnik Bi-
blioteke CANU, pored ostalog,
i član Redakcije Naučnog bil-
potrebna nauci, kulturi, druš-
tvu, pojedincima, koja će se
trajno smjestiti i čuvati u ar-
hivaima, ističe autor.
Autor se, poput niza
znanstvenika u svijetu, pi-
ta da li je valorizacija arhiv-
ske građe uopšte moguća i
da li je moguće iznaći nauč-
no precizne i objektivne kri-
terijume i principe na osnovu
kojih se mogu valjano i kva-
litetno sprovesti postupak
valorizacije i odabrati za ču-
vanje najvrednija dokumen-
ta. Naime, prvi koncepti koji
su se javili nametali su odre-
đeni pesimizam u smislu da
je ovo pitanje nerešivo i da
se njime ne treba baviti. Na-
vodno, ono prevazilazi ljud-
ske stručne, odnosno inte-
lektualne mogućnosti, jer se
na građi mogu proizvesti ne-
sagledive posljedice. Potom
slijede, ističe dalje autor, kon-
cepti koji ne govore o suviš-
nosti bavljenja arhivske na-
uke valorizacijom arhivske
građe, ali međusobno se ra-
zlikuju ko i na koji način pro-
vodi valorizaciju. Prevagu,
odnosno pravo građansta-
va dobila je koncepcija o ne-
ophodnosti, odnosno nemi-
novnosti valorizacije arhivske
građe kao, „nužnom zlu”, ko-
je se ne može izbjeći. Autor
dalje ističe da su se u okviru
nje javili različiti pristupi: po
jednima valorizacija je „unu-
trašnji intuitivni čin” i stvar
prakse arhivista (Lipert), dok
drugi smatraju da se struč-
nom analizom i procjenom
na osnovu odgovarajućih kri-
terijuma mogu, odnosno tre-
baju valorizovati dokumenta
(Hans Booms). Što se tiče su-
bjekta koji treba da obavlja
valorizaciju, ranije se smatra-
lo da se ovim pitanjem arhi-
visti ne trebaju uopšte bavi-
ti (Hilary Jankinson), dok ka-
snije preovladava stanovište
da su subjekti ovih poslova
stvaraoci, odnosno registra-
ture, a uloga arhiva se svodi
tena Savjeta akademija nau-
ka i umjetnosti u nekadašnjoj
Jugoslaviji i član Savjeta, kao i
drugih tijela u ovoj oblasti (se-
kretar Društva bibliotekara Cr-
ne Gore, član IO Saveza bibli-
otekara Jugoslavije i drugih).
Bibliografija Marije Adžić,
koju je sačinio Milorad T. Mi-
lović, sadrži preko 300 biblio-
grafskih jedinica, od kojih se
dobar dio odnosi na posebna
izdanja – monografske knji-
ge, prevedena djela, periodi-
čne publikacije… Najobimni-
je poglavlje u knjizi odnosi se
na literaturu o Mariji Adžić, a
čine ga prilozi mnogobrojnih
autora o njenom sveukupnom
stvaralačkom radu. Ovu, uo-
stalom kao i svaku profesio-
nalno sistematizovanu bibli-
ografiju, prate i registri, ne-
ophodni za lakše korišćenje
građe. Bibliografiju Marije Ad-
žić upotpunjuju tri registra –
imenski, registar periodike,
zbornika i posebnih izdanja,
kao i hronološki registar. Šta
je predmet interesovanja Ma-
rije Adžić, kao bibilografa? To
su, prije svega, kulturne i nauč-
na pružanje – stručne pomo-
ći i kontrolnu funkciju, mišlje-
nja je autor.
Knjiga „Valorizacija arhiv-
ske građe” je po svom sadr-
žaju, karakteru i značaju: Pr-
vo, analitička, kompleksna i
komparativna studija u ko-
joj su o naučnoistraživačkoj
temi obuhvaćena inostrana
arhivska teorijska i praktična
iskustva, koja bi se mogla ko-
ristiti u našoj arhivskoj teori-
ji i praksi.
Drugo, arhivistički udžbe-
nik namijenjen za istoimeni
predmet za fakultetske, ma-
gistarke i doktorske arhivi-
stičke studije. Autor je nasto-
jao da u ovu publikaciju pre-
nese i spoznaje i saznanja ar-
hivske nauke u svijetu: SAD,
Kanade, SSSR, zemalja Za-
padne Evrope i druga, koja
bi mogla poslužiti za preda-
vanja i izučavanja nastavnom
osoblju, studenitma i istraži-
vačima.
Treće, arhivistički priruč-
nik snažno utemeljen na do-
maćim i stranim teorijskim i
praktičnim arhivističkim isku-
stvima i biće od velike pomo-
ći arhivskim djelatnicima u ar-
hivima i stvaraocima registra-
turske i arhivske građe, kao i
svima onima koji se bave va-
lorizacijom kulturnih dobara
u raznim područjima i obla-
stima kulture.
Vasilije Milić
ne institucije, kao i stručnjaci i
stvaraoci iz tih oblasti. Uradila
je bibliografiju mnogih akade-
mika – Aleksandra Prijića, Nika
S. Martinovića, Dimitrija D. Vu-
jovića, Vuka Radovića, Božine
Ivanovića, Jevta M. Milovića i
mnogih drugih.
Kako je bila član redakcija
ili recenzent mnogih poseb-
nih izdanja, Marija Adžić je i na
taj način doprinosila biblioteč-
kom sređivanju građe, bilo da
se odnosila na poznate lično-
sti, književne časopise („Stva-
SVOJEVRSNA ISTORIJA
CRMNICE I CRNE GORE
„Crmnica – ličnosti” (četvrta knjiga Monografije o Crmnici), grupa autora –
članova Redakcije projekta, Virpazar, 2014.
N aša četvrta, završna
knjiga Crmnica – ličnosti
nastala je kao dio ukupnoga
kompleksnog projekta mo-
nografije o Crmnici i kao po-
treba da se predstave njeni
ljudi koji su u raznim perio-
dima njene istorije u užem
smislu i u širem crnogor-
skom, jugoslovenskom pa i
evropskom prostoru svojim
djelom, ukupnim stvaralaš-
tvom ostavili neizbrisive tra-
gove u svim oblastima ljud-
skoga djelovanja. Ti su trago-
vi vidljivi i utkani u brojne i
razne oblike ljudskoga živo-
ta: državne, društvene, poli-
tičke, ekonomske, prosvjet-
no-kulturne, duhovne, nauč-
ne, zdravstvene, graditeljske,
zabavljake i sportske. Ti su
ljudi bili do toga života naro-
da i predvodnici njegova na-
pretka. Neko je to radio svo-
jom hrabrom desnicom, ne-
ko tom istom desnicom stav-
ljajući svoje misli i ideje na
papir ili na platno svoje viđe-
nje svijeta, a neko mišićima
svoga tijela postizao vrijed-
ne sportske rezultate. Dakle,
u velikom vremenskom pro-
storu od gotovo šest vjekova
koje obuhvata, ličnosti pred-
stavljene u njoj, bez obzira
na to na kojim su se meridi-
janima nalazile, obilježile su
svoje vrijeme. To vrijeme ni-
je uvijek bilo isto i naklonje-
no mirnome životu, već je bi-
lo i to ponajviše, veoma uz-
brukano s prijetnjom dalje-
ga opstanka. Svaka od pred-
stavljenih ličnosti u ovoj knji-
zi jeste priča za sebe, ali i pri-
ča o brojnim generacijama
Crmničanki i Crmničana koja
je svaka na svoj način ostav-
ljala pečat u svom vremenu.
Knjiga Crmnica – ličnosti
predviđena je da bude, a ta-
kva je i (p)ostala, enciklope-
dijski zbornik, priređen po si-
stemu biografskoga leksiko-
na. Po kriterijumima koje je
Redakcija Monografije usvo-
jila birane su ličnosti i obra-
đeno ih je 1.336. Vrijedno-
sni sud dat je na osnovu ar-
gumenata i saznanja o do-
prinosu svake ličnosti pona-
osob, korišćenjem raznih pa-
rametara uobičajenih u pri-
premi enciklopedijske litera-
ture. Kod biografija nekih lič-
nosti nema komentara i ocje-
ne autora. Ostavljeno je čita-
ocu da uz konsultaciju šire li-
terautre sam procijeni nji-
hov značaj. Odluka o unoše-
nju određene ličnosti u ovu
knjigu donijeta je na osnovu
usvojenih kriterijuma, sazna-
nja i stručnoga uvjerenja čla-
nova prvo radne grupe, a za-
tim Redakcije i Savjeta Mo-
nografije.
Knjiga je pripremana če-
tiri godine uz učešće oko 50
saradnika. Pored kraće lične i
radne biografije, šire je, uko-
liko je to bilo moguće i po-
trebno, predstavljeno djelo
kojim je ta ličnost obilježila
svoje vrijeme. Iako su stan-
dardizovani, tekstovi nije-
su jednolični i ośeća se je-
zik i stil, pa i lični stav auto-
ra i specifičnost njegova go-
vora, kao i stepen istraženo-
ranje”), legate, izdavaštvo, bi-
blioteke, ili izdavačke kuće
(CID). Njen rad ne prepozna-
jemo samo po mnogim bibli-
ografijama, za Crnu Goru, veo-
ma značajnih institucija i poje-
dinaca, već i po prevodima čla-
naka ili zasebnih djela sa fran-
cuskog jezika. Tako su njeni
prevodi putopisa o Crnoj Go-
ri Viale d Somijera, francuskog
NOVE KNJIGE
sti životopisa ličnosti. U pri-
remi ovih tekstova podaci su
provjeravani, a neki i isprav-
ljeni, posebno neke pogreš-
ne ocjene i stavovi koji se
nalaze u istoriografskoj lite-
raturi. Među 1.336 obrađe-
nih ličnosti ima 125 žena. Od
ukupnog broja ličnosti njih
949 nije više među živima.
Od ukupnoga broja obrađe-
nih ličnosti Crmnica je dala
101 doktora nauka u raznim
oblastima, što je od poseb-
noga značaja za razvoj jed-
noga društva u širem druš-
tveno-političkom okviru ka-
kav je država.
Preko biografija ličnosti
od unazad šest vjekova ova
knjiga je svojevrsna istorija
Crmnice i Crne Gore. Ova će
knjiga sadašnjim i budućim
pokoljenjima dati dragocje-
ni uvid u živote i stvaralaštvo
Crmničanki i Crmničana koji
su svojim radom, znanjem,
talentom, hrabrošću i mo-
ralnim vrijednostima ostavili
duboki trag u povijesti crno-
gorskoga naroda. Ova knji-
ga, uz već objavljene tri, čini
cjelinu Monografije o Crmni-
ci, projekat od nacionalnoga
značaja koji upotpunjuje pra-
zninu enciklopedijskoga sa-
držaja Crne Gore. Ovo je je-
dinstven poduhvat, prvi ova-
kve vrste u Crnoj Gori.
S ovom knjigom posli-
je gotovo dvanaestogodiš-
njega rada naš naučni proje-
kat o prošlosti našega zaviča-
ja uspješno završavamo. Put
kojim smo krenuli u ostvari-
vanju ovog poduhvata bio
je pionirski, bez uzora u na-
šoj državi. Ovakvom struk-
turom i sadržajem naše re-
gionalne, zavičajne povijesti
izbjegli smo ustaljene, nein-
teresantne i na nesigurnim
naučnim osnovama zasno-
vane klišee, koji dominiraju
u ovoj oblasti. Mi, dakle, da-
jemo nov pristup proučava-
nju lokalne, zavičajne sredi-
ne, za koju evropska istorio-
grafija poodavno zna i cijeni
njenu ulogu za istoriografiju
širih područja, naroda, drža-
va. Prikazivanje svih istorij-
skih procesa ne može se izve-
sti u krupnim planovima. Za-
to se stvaranjem adekvatnih
sinteza, ono što Francuzi zo-
vu „velikom istorijom” dobija
samo iz brojnih mikroistorija.
Podśetimo se da je bila
u sastavu Dukljanskoga car-
stva; zetske države Vojisav-
ljevića, Balšića; crnogorske
države Crnojevića i Petrovi-
ća; Kraljevine Jugoslavije, da
bi u toku Narodnooslobodi-
lačkog arata 1841–1945. go-
dine ponovo postala drža-
va; Federalna Crna Gore, Na-
rodna Republika Crna Gora,
Socijalistička Republika Crna
Gora i najzad 2006. godine
nezavisna, samostalna, me-
đunarodno priznata država
Crna Gora.
Imajući povoljne geo-
grafske i druge uslove ljud-
ski život na prostoru današ-
nje Crmnice započeo je prije
više hiljada godina.
Crmnica je kroz istori-
ju predstavljala područje na
diplomate i vojnog zvaničnika
u vrijeme Napoleona, a nešto
kasnije i putopisa Anri Avloa
„Crna Gora i Hercegovina”, bi-
li od neprocjenjivog značaja
za našu kulturnu istoriju. Veo-
ma važni su i njeni prevedeni
članci sa francuskog, a uglav-
nom se odnose na uvijek ak-
tuelna pitanja iz oblasti arhivi-
stike, obrazovanja, bibliotekar-
kojem su rano započeli život
njeni stanovnici. Bili su to pr-
vo u „praskozorju civilizacija”
Iliri, da bi početkom VII vijeka
njen prostor naselili Sloveni.
Tu, na tome prostoru od oko
189 kvadratnih kilometara,
koliko danas zahvata atar Cr-
mnice, između dvije velike
vode Skadarskoga jezera i Ja-
dranskoga mora, s povoljnim
geografskim uslovima, sa vi-
še plodne zemlje od bilo ko-
jega regiona Stare Crne Go-
re, sa vrijednim i obrazova-
nim ljudima izrastala je i ra-
sla pitoma Crmnica.
Prošlost Crmnice po
mnogo je čemu posebna.
Jedna od tih posebnosti je-
ste istorijska uloga i značaj
Crmnice u životu Crne Gore
i Crnogoraca, njen položaj u
35
trouglu vlasti i moći – crno-
gorske sa śedištem na Ceti-
nju, turske sa śedištem u Ska-
dru i mletačke sa śedištem u
Kotoru. Svoj centar vlasti na
Cetinju Crmnica je kroz isto-
riju poštovala i bila mu vjer-
na. Branila je svoju državu
stalno i hrabro i mukotrpno
gradila njenu državnost svje-
sna njezina značaja i u peri-
odu vladavine dinastije Pe-
trović Njegoš uvela je u elit-
no društvo malobrojnih me-
đunarodnopriznatih neza-
visnih država svijeta. Zaslu-
ge za taj najveći stepen dr-
žavnosti jedne zemlje imala APR.
2014
su i poznata crmnička brat-
stva Plamenac, Gojnić, Đu-
BROJ
rović i drugi. U daljem toku
svoje istorije ličnosti Crmni- 24
ce ugrađivale su sebe u no-
ve šire državne tvorevine –
jugoslovensku državu, da bi
se poslije njene propasti po-
novo vratili svojoj državi. Na
tu novu političku pozorni-
cu stupila su nova crmnička
bratstva koja su preko svojih
najboljih predstavnika dava-
la značajan doprinos razvoju
društva i države.
Sadržaji objavljeni u četiri
toma Monografije o Crmnici
svaki na svoj način, ali i na iz-
vjestan nov produbljen i za-
sovan na naučnim osnovama
saopštavaju nove, nepozna-
te podatke o prošlosti Crmni-
ce i njenim ljudima.
Ovaj obiman, jedinstven
i kompleksan rad potvrđu-
je pravilo da osvjetljavanje
prošlosti pomaže rješavanju
mnogih problema, ali često
baca svijetlost i na put koji je
pred nama.
Branislav Marović
stva, prava čovjeka, sistem na-
učne informacije itd.
Treba istaći da Biobibli-
ografija Marije Make Adžić
obiluje i osvježavajućim gra-
fičko-likovnim rješenjima ko-
ja publikaciju ove vrste čine,
u svakom slučaju, primamlji-
vijom za čitanje.
J. Vukanović
U Crnogorskom kulturnom centru u Lovćencu završena treća škola Uručeni sertifikati studentima koji su završili praksu u članicama
„Crna Gora moja postojbina” Američke privredne komore

JAČANJE VEZA PR AKSA JE VAŽAN

SA MATIČNOM ZEMLJOM PREDUSLOV ZA ULAZAK
U POSLOVNI SVIJET
Sertifikate uručila ambasadorka SAD Sju K. Braun. U programu učestvovalo 14
studenata sa Univerziteta Crne Gore, Donja Gorica i Mediteran

■■ IZUZETAN ZNAČAJ ZA NACIONALNU EMANCIPACIJU: Polaznici škole

Sgorskom
večanim programom i do-
djelom diploma, u Crno-
kulturnom centru
sa matičnom zemljom, kao i
njen izuzetan značaj za naci-
onalnu emancipaciju crno-
Diplome trećoj genera-
ciji polaznika škole uručili
su predavači − profesor knji-

u Lovćencu završena je tre-
ća škola „Crna Gora moja po-
stojbina”.
U ime organizatora, đa-
cima i njihovim roditeljima
obratio se istraživač crno-
gorske dijaspore Nenad Ste-
vović. On je istakao značaj
škole u cilju što boljeg upo-
znavanja i jačanja veza poto-
maka crnogorskih iseljenika
Uspjeh Petra Kasoma, učenika II razreda OŠ „Luka Simonović” iz
Nikšića
gorske dijaspore.
Nastavni program obu-
hvatio je predmete: Crno-
gorska književnost, Crno-
gorski jezik, Istorija, Geogra-
fija, Muzička kultura i Kultur-
na baština Crne Gore. Škola
je trajala pet mjeseci, a đa-
ci su koristili udžbenike na-
mijenjene za crnogorsku di-
jasporu.
ževnosti Aleksandra Vučinić,
i profesor razredne nastave
Gordana Krivokapić.
Školu „Crna Gora moja
postojbina” organizovalo je
Udruženje Crnogoraca Srbi-
je „Krstaš”, uz podršku Mini-
starstva prosvjete Crne Go-
re i Uprave za dijasporu Cr-
ne Gore.
Lj. V.
■■
Lično usavršavanje neophodno
A mbasadorka SAD u Crnoj
Gori Sju K. Braun uručila
je sertifikate studentima koji
su uspješno završili program
stažiranja u trajanju od 12
neđelja, u nekoj od članica
Američke privredne komore
(AmCham).
Ona je čestitala studen-
tima na uspješno obavljenoj
praksi i ohrabrila ih da nasta-
ve da stiču neophodne vje-
štine i kvalifikacije, jer je u
tenzivne konkurencije, lično
usavršavanje neophodno.
„Teorijsko znanje je sjajno,
ali nažalost više nije dovolj-
no za ulazak u poslovni svijet.
Ukoliko neko želi da se istakne
i razlikuje od svojih kolega,
praksa postaje važan predu-
slov”, istakla je ambasadorka.
Izvršni direktor Američ-
ke privredne komore u Crnoj
Gori Edin Seferović je poseb-
no zahvalio kompanijama ko-
Na usavršavanju je bilo
14 studenata sa Univerzite-
ta Crne Gore, Donja Gorica i
Mediteran.
U programu su učestvova-
le kompanije Societe Genera-
le Montenegro, Milšped Mon-
tenegro, Crnogorski Telekom,
Gintasmont-Ramada, Telenor
Montenegro, McCANN Pod-
gorica, Colliers International i
Čikom.

OSVOJIO svijetu stalnih promjena i in- je su učestvovale u programu. Lj. V.

ZLATNU MEDALJU
Polumaturanti OŠ „Risto Manojlović” posadili „generacijske sadnice”

NAJBOLJI SVJEDOK VREMENA,

U SLALOMU ČUVAR GENER ACIJE
Petar se takmiči sa dječacima starijim od sebe i po nekoliko godina jer njegovi
vršnjaci (2006. godište) još nemaju pravo na takmičenje

N a skijalištu Ski
centra Bjelasi-
ca održana su takmi-
čenja u skijanju, ka-
tegorija cicibani i pi-
oniri, disciplina sla-
lom. Prvi dan je vo-
žen kup „Smiljevica”,
na kojem je nastupi-
lo ukupno 40-ak ta-
kmičara iz Crne Go-
re. Petar Kasom, uče-
nik II razreda OŠ „Luka
Simonović” iz Nikšića,
inače član PSK „Javo-
rak” iz Nikšića, osvo-
jio je četvrto mjesto
u kategoriji cicibani.
Drugog dana je odr-
žan Kup Vučja. Pe-

■■
tar je nakon prve vo-
žnje bio najbolji, ali u DOBAR RAZLOG DA SE ŚEĆAJU BEZBRIŽNOG ĐAČKOG DOBA: Učenici IX-tih razreda
drugoj vožnji proma-
šio je posljednju kapi-
ju, čime je bio disfali- U čenici IX razreda OŠ „Ri-
sto Manojlović” u Kolaši-
ve za šume, koja je i obezbi-
jedila sadnice. Govoreći o ak-
„Posađeno stablo je naj-
bolji svjedok jednog vre-

■■
fikovan iz takmičenja. nu posadili su „generacijske ciji kojom se, između ostalog, mena, čuvar generacije i do-
Trećeg dana na padi- Petar sa peharom sadnice” u školskom dvori- promoviše zdrav život, Zoran bar razlog da se učenici śe-
nama Bjelasice vožen štu. Svako odjeljenje IX-tih ra- Rakočević, direktor ove vas- ćaju bezbrižnog đačkog do-
je kup „Trojeručice”, i svoje vrijeme i osvojio zlat- na jer njegovi vršnjaci (2006. zreda odredilo je svoj prostor pitnoobrazovne ustanove, ba”, poručio je direktor Ra-
nakon prve vožnje slaloma, nu medalju. Inače, Petar se godište) još nemaju pravo na na kom su posadili određen najavio je da će i buduće ge- kočević.
Petar je bio drugi. U drugoj takmiči sa dječacima starijim takmičenje. broj sadnica. Akciji se pridru- neracije nastaviti ovu praksu
vožnji tog dana popravio je od sebe i po nekoliko godi- Bl. K. žila i područna jedinica Upra- koja će postati tradicija. Š. B.

LIST CRNOGORSKIH PROSVJETNIH, KULTURNIH I NAUČNIH RADNIKA

IZDAVAČ: ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA PODGORICA
ODGOVORNI UREDNIK: dr Goran Sekulović
List izlazi mjesečno. Godišnja pretplata 4,40 eura, polugodišnja 2,20 eura
Broj žiro računa: 510 - 267 - 15
VEB-SAJT: www.zuns.me/prosvjetnirad
List crnogorskih prosvjetnih, kulturnih i naučnih radnika
UREDNIŠTVO I ADMINISTRACIJA: Ulica Balšića br. 4
tel/fax: 020/ 231-254 i 020/ 231-255; mob: 067/ 222-982; e-mail: prosvjetnirad@t-com.me
Rukopisi se ne vraćaju

ПРОЉЕЋЕ
Сунце трчи
по јутарњој роси.
Мирише цвијеће
у ђечијој коси.
Ђецу грли сунце сјајно.
Ово прољеће
стварно је бајно.
Као чоколада
топи се снијег.
Златним прахом
посут је бријег.
Како је лијепо прољеће
када ласта
испод прозора долијеће.
Цвркут њихов
пољем се шири.
Њихова пјесма
душу ми смири.
Анастасија ЖИВКОВИЋ,
VI-c, ОШ „Милорад Муса
Бурзан”, Подгорица
МОСТОВИ
Мостови су руке које
чврсто држе једна другу
и по­везују људе и обале.
Мали, челични, дрве­ни,
ка­ме­ни – сви су значајни.
Они су симбол пријатељ-
ства, љубави. Колико пу-
та смо застали пред не­
ким мостом желећи да
нам исприча своју исто­
рију. Они спајају брдо са
брдом, обалу са обалом,
човјека са човјеком. Ис­
под њихо­вих лукова те­
ку ријеке и чи­ни се да се
диве рукама које стварају
и изграђују оно што ни
природа није могла.
Драган ГЛУШЧЕВИЋ,
VIII–4, ОШ „Вук Ка-
раџић”, Беране
МОЈ ТАТА
РИБОЛОВАЦ
Тек што зора
полако заруди
мој се тата
из кревета буди,
и пробуди цијелу породицу.
Тражи мамце и удицу.
Кад то нађе
у риболов креће.
Ниједна му риба, каже,
побјећи неће.
Ја тачно знам:
кад се кући враћа,
празне торбе,
а мокрих гаћа.
Игор МИЈУШКОВИЋ,VII,
ОШ „Ратко Жарић”,
Никшић
ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ
ШЕСТИ РАЗРЕД СУНЦЕ
Окрени се сунцу
Распуст је прошао да ти се насмије,
у један мах. окрени се да те огрије.
Сад је пуно наставника, Онда се сунцу
али ме није страх. насмиј и ти.
Створих се у школи, Зар није лијепо
као кад лупнеш на сунцу бити?
дланом о длан. Послушај пјесму,
Лијепо ми је прошао пјевају славуји,
први школски дан. послушај како
Наставнице нове поточиће весело бруји.
и разредна Весна А пјесма тече
брину се о нама. од потока даље
Свака од њих нам је
као друга мама.
■■
Катарина ШИШЕВИЋ, V–4, ОШ „Октоих”, Подгорица док нам сунце
поздраве шаље.
За Миленка кажу Лена КОРАЋ, IV,
да је наставник строг, ОШ „Махмут Адровић”,
али ја баш волим Петњица
наставника тог.
Тамара је сјајна
дама – наставница. ПРОЉЕЋЕ
Кад уђе у учионицу,
озари сва ђечија лица.
У МЕНИ
Звездана ГОЈКОВИЋ, Већ у мени почиње да
VII–1, ОШ „Октоих”,
Подгорица
се буди прољеће. Гледам
птица лет, како се све од­
1
једном буди, оживљава.
ЗАЛАЗАК СУНЦА ■■
Александра АНДРИЋ, VI–2, ОШ „Ратко Жарић”, Никшић
Излазим у град и срије­
ћем прелијепе смеђе очи
ИЗНАД ГАРЧА и црну косу. Гледам га и за­
мишљам један диван топ­
ли дан са њим. Маштам да
Живописни предјели шетамо обалом, гледа­мо у
који нас окружују дио су бистро море док се сунце
нас самих, нашег свијета пресијава на његовим на­
и снова. Као да постајемо очарима, а ја срећ­ни­ја не­
нераскидиви ланац који го икад прије корачам по APRIL
2014
тра­ је и одолијева зубу камењу. Мало сам уморна,
BROJ
времена. Та повезаност али због ње­говог осмије­
24
нас чини срећним и по­ ха све из­државам.
себним. Сунце почиње лагано
Мјесец смјењује сун­це,
а ноћ је свијетла и пла­ ■■
Ивана ШПАЊЕВИЋ, V–1, ОШ “Марко Миљанов”, Бијело Поље
да залази, све се стишава.
Ближи се и крај шетњи са
ва. На врху Гарча чем- прелијепим смеђим очима.
пресова шума болује, а Ивона ИВАНОВИЋ,
посљедњи сунчеви зраци IX–4,
си­­пају на њу своје злат­ ОШ „Југославија”, Бар
не нити. Између дрвећа
једва се назиру кривуда­
ви путе­љци. Мирно је, ни У ШКОЛИ
шума, ни гласа. Под сјен­ У школи су другови,
ком др­већа потоци ти­хо и стари и нови,
жубо­ре.
Све је кренуло на по­
сваке наше жеље,
надања и снови.
чинак да са заласком су­ Анђела ВУЈОВИЋ, VIII,
нца утоне у бе­збрижни ОШ „Владо Милић”,
сан. Гледам пос­ љедње ■■
Јована КРИВОКАПИЋ, IX–2, ОШ „Браћа Рибар”, Никшић Доња Горица
трзаје сунца у бор­
би из­међу дана и но­ћи,
свјетло­сти и таме. Бакар­ ПЕТО ЧЕТИРИ
но небо сија, на њему је За пето четири не постоје
црвена лопта. ријечи не може и неће.
У мени се јавља нека У њему има
милина и полетна лакоћа. пуно љубави и среће.
Оćећам се као птица у ле­ Ђаци у њему су
ту. Безбрижна и лака. као лептири.
И зато:
Валентина ЂУРОВИЋ, Живјело пето четири!
VII–4, Драгана ЂУРЂЕВАЦ, V–4,
ОШ „Вуко Јововић”, ОШ „Милија Никчевић”,
Даниловград ■■
Андријана ПАВИЋЕВИЋ, VI–2, ОШ “Вуко Јововић”, Даниловград Никшић
 ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ

Бранислав М. ЛУТКА И ЛУТАК КАД ПРОЦВЈЕТА САЊИН ПАЛАЦ

Вуковић је рођен
15. септембра 1944. Једна лутка и један лутак
ЈЕРЕМИЧАК Луда пчела
године у Горњем имају свој малени кутак. долетјела
Заостру код Бера­ – Аха! Кад процвјета јеремичак, из деветог неког села,
на. рано, с прољећа, давно, давно.
Основну шко­ Ах, какав кутак! сва шумица замирише,
лу је по­ хађао у Прави, без премца, па нас подćећа И забола оштри жалац
родном селу и Бе­ тамо иза старог креденца. да је хладна зима прошла, у малени Сањин палац,
ранама, а гимна­ – Аха! снијег прошао, давно, давно.
зију у Беранама, Бијелом По­љу и Пришти­ све топлије сунце грије,
ни. У При­зрену је завршио Вишу педгош­ Ту се, далеко од очију, бумбар устао, Зато Сања
ку школу, одсјек за српскохрватски језик лутка и лутак отворио на свом дому сад пред свима
и југословенску књи­жевност. Студирао поваздан крију. врата, прозоре, држи палац у устима,
је на Филолошком факултету у Бео­граду – Аха! и узео старе зурле, и то јавно.
и Приштини. До пензионисања се бавио свира до зоре.
наставно-образовним радом. С њима се,
Пише поезију за ђецу и одрасле. док је била мања,
За ђецу је објавио збирке пјесама Оба-
ле ведрине (1973), Моја мала пјесмари-
данима играла
једна Сања.
ДОК
ца (1993), Бисерна шкољка (2010), Има – Аха! ЂЕТИЊСТВО ШТО САЊА
нешто усред мрака (2012) и Сунчев дво­
рац (2013), а за одрасле збирку пјесама Ти- Сад се лутка и лутак воле. ТРАЈЕ СТАРИ
франска врата (1980). док се не врати Док ђетињств
о
КИШОБРАН
Заступљен је у неколико антологија и Сања из школе. свако у себи тр траје,
е
зборника и добитник више књижевних – Аха! да нађе сопст ба Један стари кишобран
награда. вени свијет стајао је читав дан
и своје парче
Живи и ради у Беранама. неба. у корпи за кишобране.
И не питајте: за
ш
јер вам то нећ то? – Савио се као сужањ,
ЗАПЈЕВАО МАСЛАЧАК Све ћете сазн
у рећи.
ат
сав покуњен и сав тужан,
СЛАВУЈ ПТИЦА сами када буд и у корпи за кишобране.
2 Жути шеширић на глави има
тај кицош међу цвјетовима
ете већи.
Сунце мину, неста дана,
Запјевао славуј птица, он чека и будан сања
славуј гиздави;
игра златна плетеница
А кад се уозбиљи и одрасте
носи шубаре паперјасте. ПРИМОРСКИ у корпи за кишобране.

сунцу на глави.
Некад лептири,
МОТИВ Сања кишу како пада,
радује се ко никада
И шума се умирила, а некад пчеле Малено село. У њему у корпи за кишобране.
срећна још више примакну своје камене куће… Испред
у уво се претворила, уснице вреле. смокве, винове лозе, Али, авај, нигдје кише;
слуша, не дише. квргавих маслина ред. свуда мрак и ништа више
Учини му се у корпи за кишобране.
APRIL
2014
А он пјесмом везе штедро, од тог пољупца И шума дивљег шипка,
права дивота… да види на небу под њом обронак сам.
BROJ
Дан је ведар, срце ведро, четири сунца Сунце, ко зрела наранџа,
24
пуно живота. љуби прегријан кам.

КЛАЦКАЛИЦА вој­чицама. Прозваће ме

Женски Петко.
Лица: Јелица, Небој­ша, Јелица (Радисаву): Он­да
Радисав, Милисав. ми уступи ти!
(Небојша и Радисав се Радисав: Али, онда ће ме­
кла­цкају на клацкалици. не прозвати Женски Пе­
Јелица стоји поред њих)
Јелица: И кад ћу ја доћи
ко! Схваташ? Проб­лем ти
је, Јелице, што си ђевојчи­
на ред? ца, знаш!
Небојша: Никад, а можда (Јелица ћути покуњана.
и прије! Долази Милисав)
Радисав: Никад, а мож­да Милисав (Небојши и Ра­
ни тада! дисаву): Хеј, вас два Жен­
Јелица: Али, зашто? Теби ска Петка! Видим, видим
сам, Небојша, дала жва­ку. само са дјевојчи­­цама ра-
А теби, Радисаве, гумицу. зговарате! Да знате да ћу
Зар нијесам, ре­ците? свима да испричам!
Небојша и Радисав (уг­ (Небојша и Радисав по­ку­
лас): Јеси, па што? њено одлазе)
Јелица: Па да се клацкам Милисав (Јелици): Ето,
мало и ја! сад је клацкалица сло­ ­ је иза њих, скоро непри­
Небојша: Како не разу­ бодна. Хоћеш ли да се
мијеш, Јелице? Не може­ клацкамо? Ја баш волим
мо да одлучимо ко ће да да ме зову Женски Пе­тко!
ти уступи мјесто! (Јелица отрчи на кла­
Јелица: Па уступи ми ти! цкалицу и они се клац­кају
Небојша: Али ја не сми­ и смију се)
јем да се клацкам са дје­ Јово КНЕЖЕВИЋ
СУНЦОКРЕТ,
ДУЊА И СУНЦЕ
У врту пуном боја, ми-
риса и звукова расло је
разно цвијеће и биље.
Једно поред другог ра-
сла су дуња и сунцокрет.
Једног дана сунцокрет
рече дуњи:
– Хајде, признај да
имам више жуте боје од
тебе. Видиш и са­ма да се
сви диве мојој љепоти.
– Не бих баш рекла –
одговори дуња. – И ја сам
сва од злата, па ме ђеца и
људи радо гле­дају.
У том тренутку неко
мијетно и тихо, прогово­рио:
– Нема потребе да се
сва­ђате. Зна се ко има нај­
више жуте боје на сви­­јету.
Сунцокрет и дуња ос-
тадоше без ријечи, гледа-
јући ко им се то обраћа.
Било је то Сунце, које
је нештедимице расипа­
УРАНАК
ло своје зраке по земљи. НА МОРУ
Милутин ЂУРИЧКОВИЋ Плава се свјетлост шири
с истока, изнад гора,
АНДРИЈИН САН са планине се спушта
до Бара и до мора.
Сањао сам –
могу вам рећи –
маленог слона Очи купине црне
од кога и ја сам већи. горе по плотовима,
нарови бакар лију
Мајмун вози по барским вртовима.
тротинет мој,
док кока-колу Кроз плаво галеб шири
пије ној. бијела своја крила,
под њим трепери море
Лав ми из руке као на вјетру свила.
слаткише једе,
тигар ми уз ноге
Ваздушни веслач зори
умиљато преде.
радостан весла,
Једва чекам кличе.
поново лећи. Румији на тјемену
Уживам у сновима, ћубица златна ниче.
могу вам рећи.
Славица РАЈКОВИЋ Милорад РАДУНОВИЋ
 ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ

30 година од смрти Бранка Ћопића

БАЈКОВИТЕ ПРИЧЕ О ЂЕТИЊСТВУ И РАТУ

Бранко Ћопић је рођен у Хашани­
ма (Босанска крајина) 1. јануара 1915.
а умро је 26. марта 1984. у Београду.
Основну школу завршио је у родном
мјесту, нижу гимназију у Бихаћу, а учи­
тељску школу похађао је у Бањој Луци,
Делницама и Сарајеву, те је завршио
у Карловцу. На Филозофском факулте­
ту у Београду дипломирао је 1940. го­
дине. Прву причу објавио је 1928. го­
дине, а прву приповијетку 1936. Њего­
ва дјела су, између осталих, превође­
на на енглески, њемачки, француски
и руски језик. Био је члан Српске ака­
демије наука и уметности и Академије
наука и умјетности Социјалистичке Ре­
публике Босне и Херцеговине.
У Ћопићевим дјелима доминирају
теме из живота људи из Босанске краји­
не и Народноослободилачког рата.
Прво штампано дјело објавио је са
четрнаест година у омладинском ча­
сопису „Венац” 1928. године. Ћопић је
похађао учитељску школу у Бањалу­
ци и Сарајеву, а завршио у Карловцу, а
Филозофски факултет у Београду. Већ
као студент афирмисао се као даровит
писац и скренуо на себе пажњу књи­
жевне критике; 1939. године је добио
награду „Милан Ракић”. Уочи Другог
свјетског рата налазио се у ђачком ба­
таљону у Марибору. У данима Април­
ског рата он је, са групом својих друго­
ва, покушао да пружи отпор неприја­
тељу код Мркоњић Града.
После рата неко вријеме је био
уредник ђечјих листова у Београду, а
потом почео професионално да се ба­
ви књижевношћу. Сматра се једним од
највећих ђечјих писаца рођених на ју­
гословенским просторима.
За књижевни рад добио је, међу
осталим, Награду АВНОЈ-а и Његоше­
ву награду (обе 1972). Носилац је Пар­
тизанске споменице 1941. и других ви­
соких одликовања.
Његова прозна дјела прожета су
лириком и живописним реалистич­
ким сликањем сеоског живота, позна­
вањем живота и менталитета људи са
села, ведрином и живошћу духа. Кре­
ирао је мноштво упечатљивих и живо­
писних ликова и догађаја надахнутом
приповједачком техником користећи
свеж, сочан и сликовит језик при чему
је инспирацију налазио у свом подгр­
мечком завичају. Ћопића су у дорат­
ним приповијеткама највише зани­
мали сиромашни сељаци, сањари и
просјаци, ђеца, скитнице и надничари,
и он је о свима њима причао са бриж­
ним, заштитничким разумијевањем. У
лирски интонираним ратним припо­
МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ
Било ми је дванаест година,
Први пут сам сишао до града
Из мог села, тихог и далеког,
Кад сусретох тебе изненада.
Ех, дјечачке успомене глупе!
Мала моја из Босанске Крупе.
Јеси ли ме спазила ил ниси,
Збуњеног сеоскога ђака,
Свјетлокосог и очију плавих,
У склопу нових опанака,
Како зија у излоге скупе?
Мала моја из Босанске Крупе!
Наишла си као лак облачак,
Твој ме поглед за трен обезнани,
Заборавих име и очинство,
Како ми се зову укућани,
Изневјерих, попут сабље тупе,
Мала моја из Босанске Крупе!
ПИСАЊЕ ЗА ЂЕЦУ
НАЈЉЕПШИ ПОСАО
Писање за ђецу за мене је
најљепши посао, најпријатнија за­
бава и најбољи одмор.
Кад завршим једну књигу за
ђецу, ја се осјећам тако весео и
расположен као да се враћам с
неке велике мајске свечаности.
вијеткама, Ћопић је надахнуто описи­
вао херојске подвиге, мучеништво и
самопрегор својих јунака.
Са успјехом се огледао и у писању
романа иако су природи његовог књи­
жевног талента више одговарале краће
форме – приповјетке и новеле. Рома­
Текли, тако, гимназијски дани,
Успомена на те не оцвала,
Модра Уна у прољетне ноћи
Твоје ми је име шапутала
Лебдјела си испред ђачке клупе,
Мала моја из Босанске Крупе!
Брзо мину наше ђаковање,
Лаган лептир са крилима златним,
Ипак, тебе у срцу сачувах
Кроз све буре у данима ратним.
Та сјећања могу л' да се купе,
Мала моја из Босанске Крупе?
Сад је касно, већ ми коса сиједи,
Гледам Уну, ћути као нијема,
Залуд лутам улицама знаним,
Све је пусто, тебе више нема.
Еј, године, немјeрљиве скупе!
Збогом, мала, из Босанске Крупе!
ни „Пролом” и „Глуви барут” сликају
учешће сељака Босанске Крајине у ус­
танку, а „Не тугуј бронзана стражо” при­
лагођавање тих истих сељака, сада ко­
лониста, новим условима живота у
Војводини.
Главнина Ћопићевог прозног опуса
хумористички је интонирана, а хумор
налази у природи и менталитету њего­
вих јунака који и у најтежим животним
тренуцима знају да сачувају ведрину и
да се насмију чак и властитој невољи.
Сем тога, Ћопић је од оних писаца који
су свој посматрачки таленат нарочи­
то исказивали кроз откривање ситних
људских мана и недостатака.
Бранко Ћопић је цијењен и као ђе­
чији писац, првенствено захваљујући
живој машти и дару за спретно уобли­
чавање својих посматрања али и не­
сумњивом хумористичком таленту.
Написао је преко тридесет књига за
ђецу, најпознатија су:
„Приче испод змајевих крила”,
3
„Огњено рађање домовине”, „Ратни­
ково прољеће” (поезија), „Сунчана ре­
публика”, „Доживљаји мачка Тоше“, „У
царству лептирова и медвједа”, „До­
живљаји Николетине Бурсаћа”, „Ор­
лови рано лете”, „Јежева кућа”, „Мага­
реће године”, и задња књига „Башта
сљезове боје”, 1970. године.

Активности у ОШ „Ловћенски партизански одред”, Цетиње активисти организова­ саде Републике Пољске у минар на исту тему за на­ APRIL

ВРИЈЕДНИ И КРЕАТИВНИ
2014
ли радионице са циљем Црној Гори, организова­ ставнике у просторијама
да упуте младе у могућ­ но је књижевно вече по­ школе организовао је За­ BROJ

ности очувања здравља. знатом пољском пјесни­ вод за школство. 24

И ове школске године ученици нижу бројне активности не само у школи
већ и на општинском и државном нивоу Школа активно сарађује ку и аутору прве Aнтоло­ На Данима камелије у
са локалном заједницом гије савремене црногорс­ Столиву, ученици ове шко­
У OШ „Ловћенски пар­ у сарадњи са Oрганиза­ тивности старијих разре­ Цетиње, државним ин­ ке поезије на пољском је­ ле су се достојно предста­
тизански одред” на Це­ цијом за младе „Magic да који су дан палачинки ституцијама, Mинистар­ зику, Гжегожу Латушин­ вили, како литерарним, та­
тињу не зна се за пре­ школа за таленте” и Пор­ прославили тако што су ством науке и др. Учени­ ском, на којој су осим ау­ ко и ликовним радовима.
дах када су у питању ре­ талом за младе „Дјеца за своје вршњаке припре­ ци ове школе су и на кро­ тора, његовог издавача На државном такми­
довне обавезе и ванна­ пријестонице” организо­ мили палачинке. Активни су поводом Дана Пријес­ говорили Слободан Вука­ чењу „First Lego Legue
ставне активности. Oва вала је мултимедијалну су били ученици 4. и 5. тонице, као и на редов­ новић и Сретен Вујовић. Montenegro” ученици
школска година, као и презентацију под нази­ разреда који су у оквиру ном Jесењем кросу, пока­ Школа има добру са­ ове школе су освојили
раније, почела је све­ вом „Упознај свој град да пројекта „Mлади послас­ зали да нијесу без разлога радњу и са локалним ин­ прво мјесто за пројекат и
чаним пријемом прва­ би га више волио”. Oвим тичари” у сарадњи са про­ шампиони Црне Горе у ат­ ституцијама па је пово­ друго мјесто у категорији
ка које су поздравили и пројектом, који је код уче­ фесионалним посласти­ летици за прошлу школ­ дом Mеђународног да­ „Robot Gаme”. У школи је
представници локалне ника и њихових наставни­ чарима за своје другаре ску годину. И ове године на ђечје књиге, 3. апри­ уприличена презентација
управе, уручењем при­ ка изазвао велико интере­ у два дана припремили атлетичари и шахисти су ла, у Aмеричкој читаони­ награђених рјешења која
годних поклона. совање, пажњу и одобра­ веома укусне колаче. Oве постигли ванредно добре ци на Цетињу (Americаn су урађена од лего ко­
Представници МУП-а вање, обухваћени су сви активности су пропра­ резултате. Подćећања ра­ Reаding Room), приређен цкица уз коришћење ро­
OБ Цетиње на самом по­ разреди школе. Упоредо тили како писани тако и ди ову ласкаву титулу за пригодан програм у бота. Oвдје је ријеч о ко­
четку су се најмлађи­ са овим мултимедијалним електронски медији, чији прошлу годину су освоји­ којем су учествовали чла­ цкама за узраст од девет
ма представили акцијом пројектом Oрганизација су ђаци били гости у ви­ ли и рукометаши ове шко­ нови литерарно-рецита­ до 16 година, које је уче­
„Превенција и рад по­ за младе је покренула ше наврата. Tу су и број­ ле, премда је ово једна од торских секција млађих ницима поклонила град­
лиције у заједници” док Mалу школу плеса, којом не тематске изложбе, ка­ ријетких школа која још и старијих разреда, као и ска управа.
су уз редовне активнос­ су обухваћени сви учени­ ко ликовних радова, тако нема гимнастичке сале. музички таленти школе. Oва школа својим пре­
ти за ђаке приредили ци четвртих и петих раз­ и фотографија активнос­ Припремају се за пла­ У све су били укључени даним радом и резулта­
и предавање о пироте­ реда и из чијих ће редова ти, које привлаче пажњу нирану сарадњу са НВО и млади новинари, који тима већ дуже скреће
хничким средствима. У бити формирана група од и ученика, и посјетилаца „Jеж” из Подгорице у ве­ иначе прате значајнија пажњу шире друштвене
едукативном смислу ус­ најмање шест парова, које школе. зи са едукацијом учени­ дешавања у граду, док су заједнице, од које се оче­
постављена је сарадња би инструктор Саша Вуко­ Иначе, од почетка ка о проблемима нар­ програм водили чланови кује „повратни сигнал” у
и са локалном ватро­ вић почео припремати за ове школске године ус­ команије, узроцима, драмске секције школе. У смислу побољшања ус­
гасном јединицом. озбиљније јавне наступе. постављена је сарадња посљедицама. америчкој читаоници је лова боравка и рада.
OШ „Ловћенски пар­ Почела је да ради и мала са Друштвом физиотера­ У склопу активности покренут и пројекат ђач­
тизански одред” Цетиње, школа гимнастике, а уз ак­ пеута Црне Горе, чији су из области културе Aмба­ ког предузетништва, а се­ Новинарска секција
 ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ
Обиљежен Међународни дан аутизма – 2. април
ДИЈАГНОЗА НИЈЕ
ЕТИКЕТА ВЕЋ ПУТОКАЗ
Поводом обиљежавња међународног дана аутизма у
Подгорици организован тродневни програм: предавање
о овој теми у Народној библиотеци „Радосав Љумовић”,
округли сто у Ресурсном центру „1. јун”, као и дружење на
Тргу републике под мотом „Можемо бити пријатељи”
■■МОЖЕМО БИТИ ПРИЈАТЕЉИ: Манифестација на Тргу републике
у Подгорици
Поводом обиљежавања
Међународног дана особа
са аутизмом – 2. априла, Ре­
сурсни центар „1. јун” органи­
зовао је у подгоричкој Народ­
ној библиотеци „Радосав Љу­
мовић” предавање с циљем
да широј јавности, посебно
васпитно-образовним устано­
вама, приближи природу овог
проблема.
Обраћајући се присутнима,
Драгана Дмитровић, директо­
4 рица Библиотеке, подśетила
је да је подгоричка ОШ „Штам­
пар Макарије” прва васпитно-
образовна установа која је по­
чела примјену концепта ин­
клузивног образовања у об­
лику пилот пројекта.
„Успјешна реализација овог
концета захтијева средства и
уско стручан кадар. Такође, не­
опходно је формирати мобил­
не тимове стручних сарадника,
али и стварати климу у којој ће
APRIL
ђеца бити поучена да поштују
2014 различитости. Уколико у то­
BROJ
ме успијемо, околина и свијет
24
биће бољи и богатији. Добиће­
мо сви, и ми који поштујемо
различитости и они који су на­
изглед другачији. Оно што си­
гурно даје резултате јесу јасно
дефинисани циљеви, као и ин­
дивидаулни планови, осмишљ­
ни у складу са ђететовим пот­
ребама. Дакле, веома је важно
да задаци буду кратки, једнос­
тавни и прецизни, али и начин
информисања вербалним или
визуелним путем. Не смије се
занемарити оćећај повјерења
и сигурности у учитеља”, каза­
ла је између осталог, директо­
рица Дмитровић.
И родитељи
недовољно едуковани
Говорећи о овој теми из
личног искуства, др Светлана
Бојичић, мајка ђетета са аути­
змом, указала је на пропуст у
раду васпитно-образовних ус­
танова, тачније ђечјих вртића.
„Сматрам да одабир асисте­
ната представља веома важну
ставку, односно њихова не­
довољна стручна оспособље­
ност. То би морала бити ауто­
ритативна особа, а не само те­
хничка помоћ ђетету прили­
ком храњења или облачења.
Такође, и сами родитељи су
недовољно едуковани, те је
стога неопходно оформити
адекватан центар за ову врсту
патологије ђе би ђеца бора­
вила, а родитељи добили не­
опходна упутства“, истакла је
Бојичић.
Директор Ресурсног цен­
тра „1. јун” Жељко Дармано­
вић објаснио је да је аутизам
општи израз који се користи
за описивање групе сложених
развојних поремећаја који се
обично јавља током прве три
године живота. Према њего­
вим ријечима, испољава се
кроз проблеме у чулном опа­
жању, говору, мишљењу и раз­
умијевању социјалних ситу­
ација.
„Дијагноза аутизма се по­
ставља примјеном дијаг­
ностичких инструмената и
протокола, као и на осно­
ву инерпретације опсерви­
раног понашања. Уколико
постоје проблеми у комуни­
кацији, социјалним односи­
ма, понављање истих покре­
та и радњи, ријечи и интере­
совања, као и отпор према
промјенама, онда се са сигур­
ношћу може рећи да се ради
о аутизму. Ипак, дијагноза није
етикета, већ путоказ”, упозо­
рава директор Дармановић.
Он је навео да манифеста­
цијама којима се обиљежава
Дан аутизма, Ресурсни центар
жели да подстакне јавност да
ђеца и одрасли са аутизмом
имају иста људска права и сло­
боде као и сви други грађани.
„Обезбјеђивање пуног по­
штовања њихових права на
једнакој основи, као и за дру­
ге грађане одговорност је, не
само Владе, већ и сваког члана
друштва”, појаснио је он.
Адекватно одговорити
на потребе ђеце
На округлом столу у Ре­
сурсном центру „1. јун”, Бе­
нџамин Перкс, шеф представ­
ништва УНИЦЕФ-а за Црну Го­
ру, оцијенио је да није питање
да ли особе са аутизмом могу
да се уклопе у друштво, већ да
ли друштво може да адекват­
но одговори на њихове пот­
ребе.
„Сваки ниво друштва, не са­
мо образовање и здравство,
већ сваки аспект друштва
треба да постану инклузив­
ИСТОРИЈСКИ
КАЛЕНДАР ЦРНЕ ГОРЕ
2. април 1974.
ОСНОВАН УНИВЕРЗИТЕТ ЦРНЕ ГОРЕ
Представници три факултета (Економског, Техничког и Правног из Титограда, двије ви­
ше школе (Педагошке академије из Никшића и Више поморске школе из Котора) и три са­
мостална научна института (Историјског Пољопривредног и Института за биолошка и ме­
дицинска истраживања из Титограда) усвојили су самоуправни споразум о удруживању у
Универзитет „Вељко Влаховић”. Од 1992. године та установа дјелује под називом Универ­
зитет Црне Горе. Своје организационе јединице има у Подгорици” Никшићу, на Цетињу,
Котору, Херцег Новом, Будви, Беранама, Бијелом Пољу и Бару, и у свом саставу има 16 фа­
култета са великим бројем одсјека и смјерова, четири научна института и једну високу
школу. Први ректор црногорског универзитета био је професор др Мирчета Ђуровић.
9. април 1403.
УМРО ЂУРАЂ II БАЛШИЋ
Господар Зете, син Страцимира Балшића и унук Балше I, родоначелника друге црно­
горске династије Балшића, који је 1360. године сасвим осамосталила Зету од немањић­
ке превласти. Владао је Зетом од 1385, након погибије свог стрица Балше II. Био је за­
робљен од Турака (1392) и ослобођен када им је предао Скадар, Дриваст и Св. Срђ на
Бојани, али их је убрзо и уступио Венецији. Оженио се Јеленом, ћерком српског кнеза
Лазара која се 1411. године преудала за великог војводу Сандаља Хранића. Током ње­
гове владавине у Зети се јављај први Црнојевићи (Радич) који се сукобљавају са акту­
елном династијом око поćеда. Ђурађа II (умро је и сахрањен у Улцињу) наслиједио је
његов седамнаестогодишњи син Балша III, који се под јаким утицајем мајке сасвим ок­
ренуо свом ујаку, српском деспоту.
21. април 1873.
„ГЛАС ЦРНОГОРЦА”
Лист „Црногорац”, првијенац црногорског новинарства који је изашао 1871, појавио
се под измијењеним називом „Глас Црногорца”. Због антитурског и антиаустријског пи­
сања „Црногорац” је био забрањен на окупираној територији изгубивши могућност ле­
галне пропаганде ослободилачких идеја у тим крајевима. „Глас Црногорца” је излазио
до 1. oктобра 1877, када је због ратне ситуације прекинуто његово штампање, да би се
поново појавио 6. јануара 1879. и излазио до 20. децембра 1915, тј. мјесец дана пред
капитулацију Црне Горе у I свјетском рату. Обновила га је црногорска влада у егзилу,
у Неју код Париза, 22. јануара 1917. Био је њен званични орган до 1922, када је угашен.
Премда су такву улогу имали од настанка, листови су били отворени за све новинарс­
ке жанрове из домена културе, економије, просвјете, књижевности, науке… како за до­
маће тако и за многе стране ауторе. Током педесет година излажења, само су три њихо­
ва уредника била из уже Црне Горе, а остали из разних српских и хрватских подручја.
23. април 1855.
ЗАКОНИК КЊАЗА ДАНИЛА
Познат и под именом Општи земаљски законик, потврђен је на црногорској скупштини
на Цетињу 6. маја. Био је нека врста првог устава Црне Горе, изграђујући је и учвршћујући
као правну државу реда и сигурности, која се као таква признаје и поштује у међународ­
ној заједници. Имао је 95 чланова у које је, са изузетком шест чланова, укључен и Законик
Петра I. Њиме су проглашене за светиње: „Част, имање, живот и слобода свијех грађана
и једнакост пред судом“; њиме је захтијеван „мир и тишина спрем сусједа” и прописано
укидање застарјелих обичаја. Приликом усвајања Законика, одредба о обавезном порезу
наишла је на негодовање, али је књаз ставио до знања да „Црна Гора као и друге сувере­
не државе мора имати новца да издржава своју власт без које нема живота и напретка”.
28. априла 1971.
ФОРМИРАЊЕ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА
Законом о оснивању Правног факултета у Титограду, који је усвојила Скупштина Цр­
не Горе, означен је почетак консититуисања наставно-научне и образовне установе у
којој се организује и развија образовни и научни истраживачки рад у области прав­
них и са њима повезаних друштвених наука. Послије Економског и Техничког, најста­
рији је црногорски факултет.
Настава је почела крајем октобра 1972, када је извршено и конституисање Факулте­
та. Његови представници учествовали су са представницима других факултета, виших
школа и института у стварању Универзитета Црне Горе.
ни како би омогућили пуно змом може да учи и треба да Помоћница министра
поштовање људских права и добије шансу да кроз систем просвјете Весна Вучуровић
достојанствен живот особама инклузивног образовања раз­ казала је да свака образовна
са аутизмом и њиховим поро­ вије свој пуни потенцијал”, ис­ установа у Црној Гори развија
дицама. Свако дијете са аути­ такао је Перкс. инклузивно образовање по
мјери сваког ђетета.
ЋУТАЊЕМ СЕ НЕ ШАЉЕ ПОРУКА „То радимо уз помоћ УНИ­
ЦЕФ-а и других партнера који
Дан особа са аутизмом обиљежен је такође дружењем нам свесрдно помажу да Црна
под слоганом „Можемо бити пријатељи” на главном град­ Гора изгради систем који ће
свако дијете уважити у скла­
ском тргу у Подгорици. Родитељи који су присуствовали тој
ду са својим очуваним способ­
манифестацији сагласни су да немају на кога да се ослоне,
ностима, развити код њега све
те да проблем представља недостатак кадра. Мајка ђетета
његове креативне способно­
са аутизмом Милица Миличић замјерила је што су само че­ сти и оспособити га за норма­
тири мајке дошле на Трг поводом Дана аутизма. Она сматра
лан живот”, додала је Вучуро­
да не могу послати никакву поруку уколико родитељи ћуте. вићева.  О. Ђ. – Ш. Б.
 ZA NASTAVU
Godina XXI /////////////////////////////////// APRIL 2014 \\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\\  Broj 154
IZBOR ZADATAKA S EKSTERNE PROVJERE ZNANJA
NA KRAJU TREĆEG CIKLUSA OSNOVNE ŠKOLE (2013)
NJEMAČKI JEZIK
1. LESEVERSTEHEN
1.1. Lies den Text und wähle die richtige Antwort aus. Es gibt nur eine
richtige Lösung.
Nur noch ein bisschen, dann ist das Schuljahr vorbei. Endlich nichts
tun! Oder doch? Leonardo aus Brasilien ist in den Sommerferien
nach Deutschland gereist, um in einem Sprachcamp sein Deutsch zu
verbessern.
Leonardo:
Ich lerne gerne Sprachen, und Deutsch ist eine besonders schöne.
In Brasilien ist es nicht so einfach, mit Leuten zu sprechen. Deshalb
habe ich letztes Jahr im Juli den Ferienkurs gemacht. Ich war drei
Wochen in Gebesee. Das ist ein kleiner Ort in der Nähe von Erfurt.
Morgens hatten wir von neun bis mittags Unterricht. Wir waren eine
kleine Klasse mit Jugendlichen aus der ganzen Welt. Im Unterricht
haben wir natürlich Deutsch gesprochen. Am Anfang war die Sprache
schwer. Mit der Zeit hatte ich aber keine Angst mehr, zu sprechen. Es
hat keine Probleme gegeben.
Nachmittags haben wir oft Ausflüge gemacht: nach Weimar,
Buchenwald, Leipzig und Erfurt. Auf der berühmten Wartburg waren
wir auch. Wenn wir nicht weggefahren sind, haben wir Projekte
gemacht, zum Beispiel Fotografie. In der Freizeit haben wir Englisch
gesprochen, weil noch nicht alle so viel Deutsch konnten.
Wir haben nicht in Gastfamilien, sondern in einem Schloss gewohnt.
Das war sehr schön. In meinem Zimmer war noch ein Junge aus
Estland. In Brasilien habe ich keine Freunde aus anderen Ländern.
Diese Erfahrung habe ich erst in Gebesee gemacht: Alle waren sehr
nett und die Partys waren gut.
Manchen aus dem Kurs schreibe ich heute noch auf Facebook.
Anderen schicke ich Briefe – auch auf Deutsch. Das gute daran ist:
Man kann sehen, was man geschrieben hat. Weit weg von seinen
Eltern zu sein, ist eine interessante Erfahrung. Das war super. Wirklich!
1. Ist das Schuljahr schon fertig?
A. Ja
B. Nein
C. Das steht nicht im Text
2. Woher waren die anderen in Leonardos Klasse?
A. Nur aus Brasilien
B. Nur aus Deutschland
C. Aus vielen Ländern
3. Was haben sie im Camp nachmittags gemacht?
A. Ausflüge
B. Projekte
C. Beides
Ergänze die Lücken im folgenden Satz:
In der Freizeit haben sie 4. __________ gesprochen und im Unterricht
haben sie 5. __________ gesprochen.
6. Hat Leonardo Freunde aus anderen Ländern in Brasilien?
A. Ja
B. Nein
7. Ist Leonardo noch in Kontakt mit seinen Freunden aus dem
Camp?
A. Ja
B. Nein
8. „Leonardo schreibt seinen Freunden aus dem Camp nur Briefe.”
Dieser Satz ist
A. falsch
B. richtig
1.2. Lies den Text und entscheide, ob die folgenden Sätze richtig
oder falsch sind. Singen im Jugendchor
Es gibt sie überall in Deutschland, Österreich und in der Schweiz. Bei
vielen Jugendchören muss man vorher eine Prüfung machen und
zeigen, dass man singen kann. Manche Chöre sind nähmlich ziemlich
professionell und geben oft Konzerte, auch im Ausland. So wie der
Landesjugendchor Sachsen.
Paul Kmetsch (18) aus Räckelwitz (Sachsen)
Ich singe, seit ich 14 Jahre alt bin. Aber Musik mache ich schon länger:
Seit rund elf Jahren spiele ich Klavier. Singen im Landesjugendchor
Sachsen, das bedeutet für mich: Ich kann Musik ganz intensiv erleben
– viel intensiver, als wenn ich nur zuhöre. Ich finde auch, man kann
Emotionen beim Singen viel besser zeigen.
Die Leute im Chor mag ich sehr. Wir machen nicht nur zusammen
Musik, wir sind auch Freunde und besuchen uns in der Freizeit.
Achtmal im Jahr proben wir ein ganzes Wochenende. Einmal haben
wir bis nachts gesungen. Das kostet viel Energie, aber es macht
extrem großen Spaß. Manchmal gehen wir mit dem Chor auch auf
Konzertreisen.
Um im Landesjugendchor singen zu dürfen, muss man eine
Prüfung machen. Die war für mich aber nicht schwer. Außerdem
singe ich Tenor. Davon gibt es nicht so viele. Unser Repertoire im
Landesjugendchor ist ziemlich groß: Wir singen die alten Klassiker,
aber auch modernes. Singen bedeutet für mich Tradition, weil mein
Vater Tuba studiert hat und auch heute viel Musik macht. Außerdem
bin ich weniger schüchtern geworden, seit ich im Chor singe.
RICHTIG FALSCH
1. Der Chor aus Sachsen gibt sehr selten
Konzerte im Ausland.  
2. Paul macht Musik, seit er 14 Jahre alt ist.  
3. Paul trifft seine Freunde aus dem Chor
nicht nur bei der Probe.  
4. Für Paul ist es sehr langweilig, wenn er nachts
singen muss.  
5. Die Prüfung war für Paul nicht so kompliziert.  
6. Im Chor singen sie nur klassische Lieder.  
7. Pauls Vater ist Musiker von Beruf.  
2. WORTSCHATZ UND GRAMMATIK
2.1. Lies den folgenden Text und setze in jede Lücke (1–5) das richtige
Wort (A, B oder C) ein. Siehe Beispiel 0.
Die internationalen Fans mussten lange warten: Mehr als zehn Jahre
war die Metal-Band Rammstein nicht mehr in 0. den USA und in
vielen anderen Ländern. Aber 1. _________ Dezember konnte das
Publikum im Madison Square Garden in New York wieder jubeln.
20000 Fans 2. _________ in der Arena bei der gigantischen Show
dabei. Alle Tickets für das Livekonzert waren nach circa 30 Minuten
verkauft. Rammstein arbeitet für die Show mit einem Lichtarchitekten
zusammen. Die Fans finden es toll, dass die Band deutsche 3.
_________ spielt. Die meisten Menschen im Publikum singen jeden
Song mit. Zum ersten Mal war die Band jetzt auch in Südafrika. Auch
wenn die meisten Fans jetzt wieder lange 4. _________ das nächste
1
 Rammstein-Konzert warten müssen, hoffen viele auf ein neues 2.3. Der folgende Text hat fünf Lücken. Finde für jede Lücke das
Album. Denn das 5. _________ Studioalbum Liebe ist für alle da ist passende Wort und schreib es hinein. Es gibt ein paar Wörter zu
vom Oktober 2009. viel.

0. A dir B der C den
1. A em B im C in
2. A waren B werden C haben
3. A Texte  B Songs C Konzert
4. A an  B bei C auf
5. A letztes  B letzten C letzte
2.2. Ergänze den Text.
Buch Welt Roman Schwestern Jahren Namen Jungen
Die Magie von Harry Potter
Den siebten und letzten 1. _________ mit dem populären Zau-
berschüler Harry Potter gibt es schon seit 2007. Den ersten Teil von
Harry Potter und die Heiligtümer des Todes gibt es auch schon als
Kinofilm. Das ist für die drei 2. _________ Sarah, Saskia und Sally
aus Berlin aber kein Grund, Harry Potter zu vergessen. Sie sind die
Gründerinnen des inoffiziellen Harry-Potter-Fanclubs. Seit zehn 3.
_________ gibt es diesen Klub im Internet. Der Klub ist auch eine
mehrsprachige virtuelle Zauberschule mit circa 100 000 Mitglie-
dern auf der ganzen 4. _________ Zurzeit arbeiten die Schwes-
tern an einem ganz speziellen Projekt: Im Sommer wollen sie ei-
nen inoffiziellen achten Roman mit dem 5. _________ Albus pu-
blizieren. Wahrscheinlich können aber nur Klubmitglieder dieses
Buch lesen, und das nur im Internet. Denn auch ein Zauberklub
muss respektieren, dass nicht jeder ein Harry-Potter-Buch publi-
zieren darf.

3. SCHRIFTLICHER AUSDRUCK

Schreib eine E-Mail an Stefan.

Lade ihn zu einem Konzert ein.
Sag ihm
• wer in diesem Konzert singt,
• wann und wo ihr euch trefft,
• wer noch mitkommt und wie viel die Eintrittskarte kostet.

Schreibe 40–60 Wörter und vergiss dabei die Grüßformen nicht.

Ich 1._________ jeden Tag sehr früh auf. Ich frühstücke normalerwe-
ise 2. _________ acht Uhr. Dann gehe ich in die Schule. In der Schule
bleibe ich 3._________ 16 Uhr. Am Nachmittag mache ich meine Ha-
usaufgaben und 4._________ ein bisschen fern. Dann 5._________
ich mit meinen Freunden Fußball. Am Abend lese ich ein Buch und
dann gehe ich schlafen.
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
PROSTOR ZA RAD
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________
_____________________________________________________

ISTORIJA
U sljedećim zadacima zaokružite slovo ispred tačnog odgovora. 6. Zadužbine pobožnih muslimana nazivaju se:
A. spahiluci
1. Sofokle je bio grčki: B. timari
A. filozof C. vakufi
B. istoričar D. zijameti
C. pisac
D. vajar 7. Približavanje Srbije Rusiji u spoljnoj politici i potpisivanje trgo-
vinskog sporazuma iz 1905. godine imalo je za posljedicu:
2. Koji rimski car je umjesto principata u carstvu uveo dominat? A. aneksiju Bosne i Hercegovine
A. Dioklecijan B. Carinski rat
B. Konstantin C. Mladotursku revoluciju
C. Trajan
D. Vespazijan 8. Pronađi i zaokruži jedan događaj koji se nije dogodio u Prvom
svjetskom ratu:
3. Vizantija je bila na vrhuncu moći za vrijeme cara: A. Britanci konstruisali prvi tenk
A. Foke B. Bitka za Verden
B. Justinijana C. Iskrcavanje u Normandiji
C. Justina D. Oktobarska revolucija
D. Manojla
9. Perestrojku i Glasnost u SSSR-u uvodi:
4. Stefana Nemanjića su savremenici i potomci nazivali Prvovjenča- A. Gorbačov C. Jelcin
ni, zašto? B. Gromikov D. Putin
A. Zato što se prvi od Srba vjenčao vizantijskom princezom
B. Zato što se prvi od Srba vjenčao u crkvi 10. Prvi predsjednik vlade Crne Gore poslije Drugog svjetskog rata
C. Zato što se prvi od Srba krunisao kraljevskom krunom bio je:
D. Zato što se prvi od Srba krunisao carskom krunom A. Milovan Đilas B. Veselin Đuranović
C. Blažo Jovanović D. Petar Komnenić
5. Kakvo je udruženje esnaf?
A. stočara U sljedećim zadacima svakom pojmu u lijevoj koloni možete pridru-
B. trgovaca žiti samo jedan pojam iz desne kolone. Na linijama treba uz broj koji
C. zanatlija označava pojam u lijevoj koloni upisati slovo tačnog odgovora iz de-
D. zemljoradnika sne kolone. Pazite, jedan odgovor na desnoj strani je višak!
2
11. Stanovnici Starog istoka koristili su različita pisma. Poveži pisma im je poslao gospodin Bog. Sve je to opasano gradskim bedemima ko-
sa državama njihovog nastanka. ji su oštećeni samo malo s morske strane, a inače su se i oni, i bolja utvr-
1. fonetsko, 22 glasa A. Egipat đenja, održali i očuvali.
2. hijeroglifi B. Fenikija Dopuni rečenice:
3. klinasto C. Persija Grad o kome se govori u ovom izvoru je _______________.
D. Sumer u Mesopotamiji Izvor opisuje požar koji je nastao kao posljedica _______1667. godine.
1. _______
2. _______ 19. Dopuni rečenice:
3. _______ Prvu državnu ćiriličnu štampariju kod Južnih Slovena osnovao je
_______________________.
12. Poveži vladare Duklje sa pojmovima ili događajima: Prva knjiga štampana u ovoj štampariji je ____________________.
1. Petar A. Barska nadbiskupija
2. Vladimir B. Bitka kod Bara 20. Dopuni rečenicu:
3. Vojislav C. krunisan za kralja Najveća ratna operacija crnogorske vojske u I svjetskom ratu bila je
4. Mihailo D. olovni pečat ___________________ bitka koja se odigrala ________ godine.
5. Bodin E. oženio Kosaru
F. posljednji vladar 21. Dopuni rečenicu:
1. _______ Saveznici su u Drugom svjetskom ratu počeli da podržavaju parti-
2. _______ zanski pokret od __________________ konferencije, koja je održa-
3. _______ na _____ godine.
4. _______
5. _______ 22. Pored godina upiši vijek kojem pripadaju:
A. 473. godina ________________
13. Poveži ličnosti i događaje. B. 1450 godina p. n. e. ________________
1. Bartolomeo Dijaz A. doplovio do Rta dobre nade C. 1011. godina ________________
2. Fernando Magelan B. oplovio afrički kontinent
3. Kristifor Kolumbo C. otkrio Australiju 23. Praistorija je veoma dug period u razvoju ljudskog društva.
4. Vasko de Gama D. otkrio Ameriku Prema materijalu od kojeg su ljudi pravili oruđa dijeli se na:
E. prvi oplovio Zemlju A. _____________________ B. _____________________
1. _______
2. _______ 24. Navedi periode u razvoju rimske države:
3. _______ A. od 753. p. n. e. do 509. p. n. e. doba ______________________
4. _______ B. od 509. p. n. e. do 31. p. n. e. doba ______________________
C. od 31. p. n. e. do 476. n. e. doba ______________________
14. Poveži frontove sa bitkama u Drugom svjetskom ratu:
FRONTOVI BITKE 25. Koje dvije obaveze – rente je imao zavisni seljak (kmet) u ranom
1. Istočni A. Za Britaniju feudalizmu.
2. Pacifički B. Kod El Alamejna A. _____________________ B. _____________________
3. Sjevernoafrički C. Kod Kurska
4. Zapadni D. Kod Midveja 26. Navedi tri grupe Slovena:
E. Kod Verdena A. ____________________________
1. _______ B. ____________________________
2. _______ C. ____________________________
3. _______
4. _______ 27. Pored imena vladara napiši naziv države kojom je vladao.
A. Abraham Linkoln ____________________________
Pažljivo pročitajte navedene tvrdnje i odredite da li su tačne (T) ili ni- B. Napoleon III ____________________________
jesu (N). Zaokruži (T) ako misliš da je tvrdnja tačna, odnosno (N) ako C. Aleksandar I Romanov ____________________________
misliš da je tvrdnja netačna.
28. Navedi vladike iz dinastije Petrović koji su vladali Crnom Gorom
15. Navedene su tvrdnje iz stare Grčke. prije Šćepana Malog.
A. Gradovi države kod Starih Grka su polisi T N A. ____________________________
B. Stanovnici Krita izgradili su mikensku kulturu T N B. ____________________________
C. Ilijadu i Odiseju spjevao je slijepi pjesnik Ahil T N C. ____________________________
D. Stari Grci su naseljavali jug Pirinejskog poluostrva T N
29. Knjaz Nikola je 1879. ukinuo Senat i zaveo nove državne organe.
16. Odgovori sa T ili N. Navedite ih.
A. Prva industrijska revolucija je počela u Engleskoj T N A. ____________________________
B. Parnu mašinu pronašao je Stivenson T N B. ____________________________
C. Parnu lokomotivu je konstruisao Džems Vat T N C. ____________________________
D. Čartizam je pokret radnika za prava T N
30. Na karti Balkana nakon Berlinskog kongresa brojevima su
17. Zaokruži T ako je tvrdnja tačna ili N ako je tvrdnja netačna. ubelježene države i teritorije. Navedite nazive tih država i
A. Kralj Aleksandar zaveo je šestojanuarsku diktaturu teritorije po rednom broju.
1921. godine T N A. _____________
B. Puniša Račić ubio je u skupštini Stjepana Radića T N B. _____________
C. Banovina Hrvatska stvorena je 1929. godine T N C. _____________
D. Mehmed Spaho bio je vođa Jugoslovenske 4 D. _____________
muslimanske organizacije T N 2 1 E. _____________
3 5
Pitanja otvorenog tipa.

18. Pažljivo pročitaj izvor i odgovori na pitanja!

Veoma snažan požar, koji se poslije potresa svuda rasplamsao i, evo, da-
nas već trinaesti dan još traje, dao je gradu posljednji udarac i progu-
tao je na više mjesta ono što je preostalo. Osim državnog žita, carinar-
nice, nije ostala ni jedna zgrada, jer su sve kuće, i javne i privatne, zatim
dvor, crkve i samostani sasvim uništeni i razoreni od strašnog biča koji
3
31. Ko su bile sukobljene strane u građanskom ratu u Rusiji? 36. Poređaj po hronološkom redu događaje vezane za Napoleona
A. ____________________________ Bonapartu:
B. ____________________________ A. Bitka kod Austrelica
B. Bitka kod Vaterloa
32. Neposredni povod za izbijanje Prvog svjetskog rata bio je C. Krunisanje za cara
Sarajevski atentat. D. Pohod na Egipat
A. Ko je izvršio atentat? __________________________ E. Pohod na Rusiju
B. Na koga je izvršen atentat? __________________________ 1. ____________________________
2. ____________________________
33. Navedi gdje su održane tri savezničke konferencije na vrhu u 3. ____________________________
Drugom svjetskom ratu. 4. ____________________________
A. ____________________________ 5. ____________________________
B. ____________________________
C. ____________________________ 37. Poređaj hronološkim redom događaje:
A. Prvi samit nesvrstanih
34. Poređaj događaje iz istorije Rima po hronološkom redu. B. Kubanska kriza
A. početak carstva C. Nastanak Nato saveza
B. punski ratovi D. Osnivanje Ujedinjenih nacija
C. početak republike E. Korejski rat
D. osvajanje Galije 1. ____________________________
1. _________________ 2. ____________________________
2. _________________ 3. ____________________________
3. _________________ 4. ____________________________
4. _________________ 5. ____________________________

35. Poređaj po hronološkom redu. 38. Događaje iz Drugog Svjetskog rata poređajte po hronološkom
A. Duklja postaje kraljevina redu.
B. hidžra A. bitka kod El Alamejna
C. otkriće štamparije B. iskrcavanje na Normandiju
D. pad Zapadnog rimskog carstva C. potpisivanje Trojnog pakta
E. rad Ćirila i Metodija D. Staljingradska bitka
F. Srbija dobija autokefalnost crkve E. napad na Perl Harbur
1. ____________________________ 1. ____________________________
2. ____________________________ 2. ____________________________
3. ____________________________ 3. ____________________________
4. ____________________________ 4. ____________________________
5. ____________________________ 5. ____________________________
6. ____________________________

GEOGRAFIJA
U sljedećim zadacima zaokružite slovo ispred tačnog odgovora.
1. Koja planeta Sunčevog sistema ima prsten?
3. Prirodni priraštaj od 10‰ znači:
A. da se broj stanovnika povećao za 10 osoba
B. da se broj stanovnika povećao za 10 na 1000 stanovnika
C. da se rodilo 10 djece na 100 stanovnika
D. da se rodilo 10 djece na 1000 stanovnika

4. Indija je u prošlosti bila kolonija:

A. Belgije C. Francuske
B. Velike Britanije D. Holandije

5. To što se teritorija Japana nalazi u zoni „Vatreni prsten Pacifika”

znači da:
A. je izložena toplim klimatskim uticajima Pacifika
B. pripada određenoj ostrvskoj skupini u Pacifiku
C. je u zoni jake tektonske i seizmičko-vulkanske aktivnosti
D. u zoni izražene ciklonske aktivnosti, sa vjetrovima orkanske jačine

6. U državama koje su označene na karti Afrike crnom bojom, sta-

A. Venera novništvo čine pretežno:
B. Mars
C. Saturn A. Arapi
D. Jupiter B. Bantu crnci
C. Pigmeji
2. Zaokruži slovo ispod crteža koji tačno pokazuje rotaciju Zemlje. D. Sudanski crnci

A. B.
4
7. Crna Gora je postala članica Ujedinjenih nacija 29. juna: 170 160 150 140 130 120 110 100 90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 110 120 130 140 150 160 170 180 190

A. 2000. B. 2003.
C. 2006. D. 2009.
70

U sljedećim zadacima svakom pojmu u lijevoj koloni možete pri- 60

družiti samo jedan pojam iz desne kolone. Na linijama treba uz
broj koji označava pojam u lijevoj koloni upisati slovo tačnog od- 50

govora iz desne kolone. Pazite, jedan odgovor na desnoj strani je 40

višak! 30
20
10

8. Povežite pojmove. 0

1. tombolo A. uski duboki morski zaliv strmih strana

10
20
2. žalo B. koralno ostrvo 30

3. fjord C. šljunkovita, pjeskovita obala 40

4. atol D. oblik riječnoga ušća 50

E. ostrvo spojeno s kopnom 60

1. _______
2. _______ 15. Od navedenih geografskih pojmova objašnjenjima pridružiti
3. _______ odgovarajuća upisujući ih na linije:
4. _______ 1. Atlasi
2. Sahara
9. Povežite slivove sa rijekama: 3. Madagaskar
1. Sredozemni sliv A. Dunav 4. Ruvenzori
2. Crnomorski sliv B. Temza 5. Kalahari
3. Sliv sjevernog mora C. Pečora 6. Kilimandžaro
4. Sliv sjevernoledenog mora (okeana) D. Rona 7. Kongo
E. Ural 8. Zambezi
1. _______
2. _______ A. Najveće ostrvo Afrike je ______________
3. _______ B. Prostire se od Atlanskog okeana do Crvenog mora ______________
4. _______ C. Vjenačne planine Afrike su ______________
D. Viktorijin vodopad nalazi se na rijeci ______________
10. Povezati geografske pojmove sa regijama kojima pripadaju:
1. afrički tektonski rov A. zapadna Afrika 16. Granica između Evrope i Azije vezuje se za sljedeće geografske
2. basen Konga B. istočna Afrika pojmove kojima upisivanjem brojeva od 1 do 6 na linije pored,
3. Viktorijin vodopad C. južna Afrika treba dati pravilan redosljed idući od sjevera ka jugu:
4. rijeka Niger D. sjeverna Afrika
E. centralna Afrika ____ Bosfor, Dardanele
1. _______ ____ Crno more
2. _______ ____ Kaspijsko more
3. _______ ____ Kavkaz
4. _______ ____ Ural, planina
____ Ural, rijeka
11. Spojite gradove i manifestacije vezane za njih:
1. Zlatna pahulja A. Budva Pitanja otvorenog tipa.
2. Grad teatar B. Podgorica
3. Praznik mimoze C. Rožaje 17. Dopuni rečenicu:
D. Herceg Novi Mjesto u dubini gdje zemljotres nastaje je ______________________,
1. _______ dok je ___________________ mjesto na površini gdje se zemljotres
2. _______ najjače osjeti.
3. _______
18. Dopuni rečenicu:
Pažljivo pročitajte navedene tvrdnje i odredite da li su tačne (T) ili ni- Površina s koje sve rijeke teku prema jednome moru ili jezeru naziva
jesu (N). Zaokruži (T) ako misliš da je tvrdnja tačna, odnosno (N) ako se ______________________, a površina s kojega voda teče prema
misliš da je tvrdnja netačna. glavnoj rijeci s pritokama naziva se ______________________.

12. Odgovoriti sa T ili N u odnosu na sljedeće tvrdnje: 19. Dopuni rečenicu:

A. Slovenija je i primorska zemlja T N
B. Najmanje razvijeni dio privrede je turistička
privreda Slovenije T N
C. Slovenija je članica EU i NATO-a T N
D. U teritoriji Slovenije preovlađuje kamenita golet,
bez vegetacije T N
Monsunska klima odlikuje se smjenom izrazito ________________
i ________________ perioda tokom godine.
20. Dopuni rečenicu:
Debeli namet je jedini savremeni __________________ u Crnoj Gori
i nalazi se na planini ____________________.

13. Upisivanjem T ili N odrediti sta je tačno kod sljedećih tvrdnji za 21. Dopuni rečenicu:
stanovništvo Azije: Rijeka Zeta pravi široku aluvijalnu ravan, i to u gornjem toku kroz
A. Trećina stanovništva Azije je nepismena. T N _______________________________ i u donjem toku kroz
B. Najveći prirodni priraštaj je u Japanu i zemljama ______________________________.
bivšeg SSSR-a. T N
C. Stanovništvo Azije je najviše zaposleno u industriji. T N 22. Dopuni rečenicu:
D. Većina stanovnistva živi u istočnoj, južnoj U vegetacionoj zoni listopadnih šuma na našim planinama, u nižim
i jugoistočnoj Aziji. T N toplijim djelovima dominira __________________ šuma, a na višim
hladnijim __________________ šuma.
14. Na karti ispod ubilježi kružićem (meridijani i paralele na karti su
udaljeni jedni od drugih 10°): 23. Navedi tri površinska oblika krškog (kraškog) reljefa.
A. mjesto gdje se sjeku ekvator i grinički meridijan. A. ____________________________
B. mjesto na 30° JGŠ i 120° IGD. B. ____________________________
C. mjesto na 50° SGŠ i 60° ZGD. C. ____________________________
5
24. Na karti označi: 29. Navedi reljefne cjeline obilježene na karti Južne Amerike.
Brojem 1 politički neutralnu državu u kojoj su četiri jezika službena
Brojem 2 sredozemnu državu jednu od osnivača Evropske zajed-
nice 1957
Brojem 3 evropsku državu sa najvećim brojem jezera
Brojem 4 evropsku državu čiji je glavni grad Kijev

A. ____________________________
B. ____________________________
C. ____________________________
D. ____________________________

30. Sa porastom nadmorske visine mijenjaju se klimatski elementi

tako što se:
A. temperature vazduha ________________________
B. količina padavina ________________________
C. vazdušni pritisak ________________________
25. Koje su vrste kretanja morske vode?
A. ____________________________ 31. Navedi tri faktora koji određuju temperaturu vode Jadranskog
B. ____________________________ mora:
C. ____________________________ A. ____________________________
B. ____________________________
26. Navedi tri velike skupine naroda kojima pripadaju stanovnici C. ____________________________
Evrope.
A. ____________________________ 32. Na konturnoj karti Crne Gore ucrtani su meridijani i paralele na
B. ____________________________ svakih 20´. Orijentišući se prema tim linijama odredi:
C. ____________________________

27. Ostrvski dio Srednje Amerike čine tri ostrvske skupine:

A. ____________________________
B. ____________________________
C. ____________________________

28. Navedi tri od pet velikih jezera u Sjevernoj Americi na granici

SAD i Kanade.

A. ____________________________
B. ____________________________
C. ____________________________ Geografsku širinu i dužinu Kolašina ________________________.
6
33. Na slici je prikazano jedno naše ledničko jezero. 35. Pored rednih brojeva upiši nazive nacionalnih parkova sa karte:

A. Koje je ovo jezero? ______________________

B. Kakvo je ovo jezero po postanku? ______________________ 1. ____________________________
C. Na kojoj se planini nalazi? ______________________ 2. ____________________________
3. ____________________________
34. Na linijma upišite nazive brojevim označenih rijeka: 4. ____________________________
5. ____________________________

36. U Crnoj Gori postoje tri pruge, ukupne dužine 250 km. To su:
A. ____________________________
B. ____________________________
C. ____________________________

37. Kojoj opštini pripada obilježena teritorija na karti?

2
1

4
3

1. ____________________________
2. ____________________________
3. ____________________________
4. ____________________________

MATEMATIKA
a2 3 a 3
FORMULE =
· Površina i visina jednakostraničnog trougla: P = ,h
(a – dužina stranice) 4 2
Kvadrat zbira: (a + b) = a + 2ab + b
2 2 2
·
· Površina paralelograma: P = a ⋅ ha = b ⋅ hb
Kvadrat razlike: (a − b) = a − 2ab + b
2 2 2
· (a i b – dužine stranica, ha i hb – dužine visina)
d1 ⋅ d 2
Razlika kvadrata: a − b = (a + b)(a − b)
2 2
· · Površina romba: P =
2
· Množenje stepena jednakih osnova: a m ⋅ a n = a m + n (d1 i d2 – dužine dijagonala)
m n m−n a+b
· Dijeljenje stepena jednakih osnova: a :a = a · Površina trapeza: P = ⋅h
2
· Korijen proizvoda: ab = a ⋅ b (a i b – dužine osnovica, h – dužina visine)

· Korijen količnika: a :b = a : b · Obim kružnice: O = 2rπ , Površina kruga: P = r 2π

(r – dužina poluprečnika)
· Pitagorina teorema: c = a + b
2 2 2

(c – dužina hipotenuze, a i b – dužine kateta) · Površina kocke: P = 6a 2

(a – dužina ivice)
aha bhb chc
· Površina trougla:=
P = =
2 2 2 · Zapremina kocke: V = a 3
(a, b i c – dužine stranica, ha, hb i hc – dužine odgovarajućih visina) (a – dužina ivice)
7
 · Površina kvadra: P = 2(ab + ac + bc) 6. Koji četvorougao ima samo jedan par paralelnih stranica?
(a, b i c – dužine ivica) A. deltoid B. kvadrat
C. romb D. trapez
· Zapremina kvadra: V = abc
(a, b i c – dužine ivica) Zadatke koji slijede rješavajte postupno. Bodovi se dodjeljuju na
osnovu tačne postavke, postupka rješavanja i rezultata koji slijedi
Oznake: B – površina baze, M – površina omotača i H – dužina visine iz korektnog rada.

· Površina prizme: P = 2 B + M 7. Izračunati:

a) −15 + 20 − 6 = 2 4 b) 4480 :35 =
· Zapremina prizme: V = B ⋅ H c) + =
3 5
· Površina piramide: P = B + M 8. Izračunati:
1 a) (100 ⋅ 0, 4) :10 + 2 = b) (5 5 ) 2 =
· Zapremina piramide: V = B ⋅ H
3 9. Kutija je puna klikera. Ako se iz kutije uzima po 3 ili po 4 ili po 5
· Površina valjka: P = 2 B + M = 2rπ (r + H ) ili po 6 klikera, uvijek u kutiji ostane jedan kliker. Koliko klikera
(r – dužina poluprečnika osnove) je bilo u kutiji ako se zna da ih je bilo više od 100 a manje od 150?
Rješenje:
· Zapremina valjka: V = B ⋅ H = r 2π H
(r – dužina poluprečnika osnove) 10. Vlažnost vazduha je mjerena u dva grada u 14 h tokom četiri da-
na. Rezultati su prikazani dijagramom sa stupcima.
· Površina kupe: P = B + M = rπ (r + s )
(r – dužina poluprečnika osnove i s – dužina izvodnice)
1 1
· Zapremina kupe: V = B ⋅ H = r 2π H
3 3
(r – dužina poluprečnika osnove)

U sljedećim zadacima zaokružite slovo ispred tačnog odgovora.

1. Kojim uređenim parom su predstavljene koordinate tačke M?

a) Kolika je bila vlažnost vazduha u gradu 2 trećeg dana?

b) U kom gradu je izmjerena najmanja vlažnost i kog dana?
c) Kog dana je bila najmanja razlika u rezultatima mjerenja
vlažnosti vazduha u ovim gradovima?

11. Riješiti nejednačinu 12 − ( 3 + 2 x ) ≤ 7.

Rješenje: ____________________________________________

12. Riješiti sistem linearnih jednačina.

2 x − y + 2 = 1 5x − y − 2 = 0
Rješenje: ____________________________________________

A. (−3, 2) B. (−2, 3) C. (2, −3) D. (3, −2) 13. Dokazati da normala na simetralu ugla odsijeca jednake duži na
kracima tog ugla.
2. Koju od datih cifara treba upisati na prazno mjesto tako da se Napomena: Nacrtati skicu koja odgovara tekstu zadatka.
dobije broj djeljiv sa 3? Rješenje: ____________________________________________

784__6 14. Merdevine dužine 10 m prislonjene su uz kuću kao na slici. Na ko-

joj visini h vrh merdevina dodiruje kuću?
A. 0 B. 1
C. 2 D. 3

3. Koji je broj zapisan u obliku izraza 4 ⋅ 10 4 + 102 + 5 ⋅ 10 + 3 ⋅ 1

A. 4 053 C. 40153
B. 4153 D. 41053

4. Na košarkaškoj utakmici Petar je iskoristio 6 od 8 slobodnih

bacanja. Koliko je Petar bio uspješan izraženo u procentima?
A. 25% C. 60%
B. 40% D. 75%

5. U kom redu su brojevi poređani od najmanjeg do najvećeg?

3 1
A. − −0, 25 0, 625
8 2 Rješenje: ____________________________________________
3 1
B. −0, 25 − 0, 625 15. Površina osnove kupe je 81 π cm2. Izračunati površinu omotača
8 2
kupe, ako je njena izvodnica jednaka prečniku osnove.
3 1 Rješenje: ____________________________________________
C. −
−0, 25 0, 625
8 2
1 3 Sva rješenja i uputstva za ocjenjivanje nalaze se na sajtu
D. −0, 25
0, 625 − Ispitnog centra Crne Gore (www.iccg.co.me)
2 8
8