Слободан Јовановић.

Породица, порекло, образовање

Графички прикази родослова Јовановића

и њихових рођака

Има више начина за графичко приказивање родослова.

Определили смо се за уобичајени силазни (десцендентни) ро-
дослов, где се преци налазе горе, а потомци доле. После садржаја
приказаних родослова даје се графички преглед родослова са
бројевима којима су означени (1. 1. Основни родослов). На почетку
је приказан и патрилинеарни родослов Слободана Јовановића (1.
2), где су приказани само мушки преци и чланови. Иако покрива
период од скоро два века, патрилинеарни родослов је недовољан
за сагледавање родбинских веза и значаја које су имале у друштву
његовог времена. Дали смо само један узлазни (асцендентни) ро-
дослов Слободана Јовановића (1. 3). Узлазни (асцендентни) родос-
лов је занимљив јер показује одакле су ближим и даљим пореклом
били Јовановићеви преци (1. 3). Сачувани су примери асцендент-
них родослова у заоставштини његовог сестрића Андре Ристића.

1. Јовановићи (преглед родослова)

1. 1. Јовановићи (основни родослов)
1. 2. Јовановићи (патрилинеарни родослов)
1. 3. Узлазни (асценденти) родослов Слободана Јовановића
2. Јовановићи и Матићи (породица Јелисавете Јовановић,
рођ. Матић, Матије Матића и др Димитрија Матића).
Основни родослов
2. 1. Јовановићи, Матићи, Милојевићи (др Милоје Д.
Милојевић)
2. 2. 1. Јовановићи, Матићи, Чолак-Антићи (арт. пуковник Илија
К. Чолак-Антић, др Бошко И. Чолак-Антић, див. генерал
Војин И. Чолак-Антић, пореклом од војводе Чолак Анте)
2. 2. 2. Јовановићи, Матићи, Чолак-Антићи (арт. пуковник Илија
К. Чолак-Антић, арт. потпуковник Лазар К. Чолак-Антић,
Милица В. Рибникар, рођ. Л. Чолак-Антић)
2. 3. Јовановићи, Матићи, Ђурићи (генерал Димитрије Р.
Ђурић, министар војни)
2. 4. Јовановићи, Матићи, Ђурићи, Наумовићи
(генералштабни потпуковник Михаило Ј. Наумовић, унук
Наума Крнара)
2. 5. Јовановићи, Матићи, Ђурићи, Сондермајери (вазд-
технички потпуковник инг. Тадија Р. Сондермајер, вазд.
пуковник Владислав Р. Сондермајер)

1
 Борис Милосављевић

2. 6. Јовановићи, Матићи, Ђурићи, Ристићи, Ненадовићи (др

Момчило М. Ненадовић, праунук проте Матеје, Спасенија
Пата Ристић Марковић)
2. 7. Јовановићи, Матићи, Гершићи (др Димитрије Матић,
Глигорије Гершић)
3. Јовановићи и Спужићи (Остојићи). Основни родослов
(потомци Остоје Спужа, кнеза)
3. 1. Јовановићи и Спужићи (Остојићи) (пеш. мајор Марко В.
Спужић, вазд. пуковник Војислав М. Спужић, академик
Владимир М. Спужић и академик Иван В. Спужић)
3. 2. 1. Јовановићи, Спужићи (Остојићи), Аћимовићи,
Павловићи (пуковник М. Г. Аћимовић, Стеван К.
Павловић, Коста Ст. Павловић)
3. 2. 2. Јовановићи, Спужићи (Остојићи), Аћимовићи,
Павловићи (Стеван и Коста Ст. Павловић, потпуковник
Димитрије Павловић, академик Миливој Павловић)
3. 3. Јовановићи, Спужићи (Остојићи), Радовановићи (браћа
Радовановић)
3. 4. Јовановићи, Спужићи (Остојићи), Радовановићи,
Топузовићи, Лукићи (пеш. пуковник Никола М. Лукић)
3. 5. Јовановићи, Спужићи (Остојићи), Радовановићи,
Срећковићи, Протићи (Панта С. Срећковић, члан СКА)
3. 6. Јовановићи, Спужићи (Остојићи), Атићи
4. Јовановићи и Маринковићи из Новог Сада и Београда
(породица Јелене, мајке Слободана Јовановића). Основни
родослов
4. 1. Јовановићи, Маринковићи и Хаџи-Томини (Хаџи-
Томићи). Христина и Никола Хаџи-Тома
4. 2. Јовановићи, Маринковићи, Хаџи-Томини, Ристићи (Јован
Ристић)
4. 3. Јовановићи, Маринковићи, Хаџи-Томини, Христићи
(Филип Христић)
4. 4. Јовановићи, Маринковићи, Хаџи-Томини, Милојковићи
(Радивоје Милојковић)
4. 5. Јовановићи, Маринковићи, Хаџи-Томини, Богићевићи
(генерал Антоније Богићевић)
4. 6. Јовановићи, Маринковићи, Павловићи, Јовшићи, Шевићи,
Натошевићи (новосадске породице), Паштрмци (Вуле
Паштрмац, син Симе М. Паштрмца)
5. Јовановићи и Ристићи (Михаило Г. Ристић и Правда
Ристић рођ. Јовановић)

2
 1. ЈОВАНОВИЋИ
(преглед родослова)

Матићи
Рашка
Мачва
Рума

4.
Матић Остоја Спуж Јелисавета Петар О. Константин
Чингелера (о. 1770–1808) рођ. Матић Јовановић Маринковић
Рума старешина Рума (1784–1844)
Шабачког града Нови Сад
кнез Шабачког
магистрата
родом из Ст.
Херцеговине

Илија ЈованОстојић Анђелија Илија Максим др Вук

Матић Спужић (1807–1892) Јовановић Маринковић Маринковић
Рума азнадар (1801–1879) (1812–1849) (1807/8–1859)
(мин.
финансија)
кнеза
Милоша

Матија др Димитрије Владимир Јелена

Матић Матић 3. 1. Јовановић Јовановић 4. 1.
рођ. 1816. (1821–1884) Спужићи (1833–1922) рођ. Хаџи-Томини
чл. министар министар Маринковић
Кас. суда председник 3. 2. професор (1849–1927) 4. 2.
ДСС, проф. Аћимовићи пред. СУД из Н. Сада Ристићи
Павловићи
4. 3.
3. 3. Христићи
Слободан 5.
2. 1. 2. 2 Радовановићи
Јовановић Правда
Милојевићи Чолак-Антићи (1869–1958) уд. за 4. 4.
Трајковићи 3. 4. Милојковићи
Михаила
Топузовићи
2. 3. Ристића
Лукићи 4. 5.
Ђурићи кр. посланика
Богићевићи
3. 5.
2. 4.
Срећковићи 4. 6.
Наумовићи
Протићи др Андрија Јовшићи
2. 5. Ристић Шевићи
Сондермајери (1899–1968) Паштрмци
секретар Апел.
2. 6. суда
Ристићи
Ненадовићи

3
 РОДОСЛОВ 1. 1.
ЈОВАНОВИЋИ (основни родослов)

Јелисавета Петар
рођ. Матић Јовановић
Привилеговано трговиште Рума
Анђелија Илија
(1807–1892) Јовановић
кћерка Остоје Спужа (1801–1879). Из Руме прешао у
(1770–1808) Шабац 1818. Преузео концесију за
шабачког старешине и фабрикацију поташе на Церу 1840.
кнеза Шаб. магистрата

(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) (8)

Данојла Катарина Божица Милош Владимир Јелена Константин Драгиња
умрла умрла у удата за Јовановић Јовановић удата за Јовановић удата за
као дете 16. год. Јована умро у 26. (1833–1922) Влајка (1838–1923) пеш. кап.
Марковића год. министар, Глигоријевића (Београд) Стевана
пред. СУД-a, ожењен Митровића
проф. ВШ Драгом (рањен у
ожењен Павловић ратовима
Јеленом 1876/8).
Маринковић
(1849–1927)
из Н. Сада

к. кап. 1. кл.
Владимир Правда Слободан Душан Лепосава Марија Босиљка Богољуб Милорад
М.[арковић] удата за Јовановић Глигоријевић удата за прва ЈовановићЈовановић
Јовановић Михаила (1869–1958) (20. кл. ВА), Јеврема потпред. инспект.
(1859–1899) Ристића пред. СКА ађутант 1. Протића Друштва за МУП-а,
песник краљев. пред. Мин. коњичке чиновника зашт. животиња велики
професор посл. савета бригаде, МУП-а, сина и растиња, жупан
Шабачке пред. ожењен ваљевског удата за Нишке
гимназије СКК-a Славком Ј. протојереја Милана и Бачке
професор Вилотијевић Живојина Гмизовића, Беч области
Правног из Ваљева Мирковића ожењен
факултета Наталијом
Станојевић
Милован Момчило Владислав Владимир Ружа Мара
ожењен †1901.
Вером пеш. пор.
Јелисијевић Живојин
др Андрија Владимир Андрија Стеван Владислав Бранислав
Ристић Протић Протић Протић Протић Протић Гмизовић
(1899–1968) учесник богослов ст. мед. инжењер-
секретар ратова.
поручник у
Апел. суда †1918.
морнарици
(1912)
4
 РОДОСЛОВ 1. 2.
ЈОВАНОВИЋИ
(патрилинеарни родослов)

Петар
Јовановић
Привилег. трговиште Рума

Ђорђе Илија Кирило

Јовановић Јовановић Јовановић
(1801–1879)
Из Руме прешао у Шабац
1818.

(1) (2) (3)

Милош Владимир Константин Ђорђе
Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић
умро у 26. год. (1833–1922) (1838–1923) био у
министар рату 1876.
пред. СУД-а до 1878.
проф. Велике
школе

Слободан Милорад Владимир Богољуб

Јовановић Јовановић Јовановић Јовановић
(1869–1958) велики студирао
пред. СКА, Мин. жупан Трговачку
савета, СКК-а Нишке академију
професор и Бачке у Грацу,
Правног области умро млад
факултета
Универзитета у
Београду

5
 РОДОСЛОВ БР. 1. 3.
УЗЛАЗНИ (АСЦЕНДЕНТНИ) РОДОСЛОВ
СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА

Рашка Херцеговина

Матија Мата
(средина
XVIII века)

Матић
Чингелера
Мачва Херцеговина Рума Нови Сад Нови Сад Нови Сад

Василија Остоја Спуж Јелисавета Петар О. Константин Н. Теодор Анчи

Урошевић (о. 1770–1808) рођ. Јовановић Коста Петровић
рођ. око старешина Матић Рума Маринковић члан
1786. у Шабачког града (1784–1844) новосадске
Грушићу (утврђења), парох Православне
седишту кнез Шабачког Саборне купечке
Поцерске магистрата, цркве у компаније
кнежине дошао у Шабац Новом Саду
Шабачке око 1800. године председник
нахије Конзисторије
Бачке
епархије,
писац и
преводилац

Анђелија Анђа Илија П. Максим К. Александра

Јовановић рођ. Јовановић Маринковић Маринковић
Остојић Спужић (1801–1879) од (1812–1849) рођ. Петровић
(1807–1892) 1818. у Шапцу (1820–1894)

Владимир Влада Јелена Лела

Јовановић Јовановић
(1833–1922) рођ.
министар, пред. Маринковић
СУД-а, проф. (1849–1927)
из Новог Сада

Слободан
Јовановић
(1869–1958)
проф. пред.
СКА, СКК-а,
Мин. сав
6
 РОДОСЛОВ БР. 2
ЈОВАНОВИЋИ И МАТИЋИ
(основни преглед)

Матија Мата (средина XVIII века) Рашка

Матићи су у време аустријско-турског рата, око 1790. прешли из Мачве (Црне

Баре) у Османском царству у трговиште Руму у Хабзбуршком царству.
Прозвани су Црнобарићи и Чингелере

Кумрија Матић Параскева 3 Јелисавета Петар

рођ. у Ваљеву, Рума рођ. Матић сестре рођ. Матић Јовановић
умрла у Руми Рума
1849.
Спасенија Илија Ђорђе Анђелија Илија Кирило
(†1830), кћерка Матић Јовановић (1807–1892) Јовановић Јовановић
Стевана Сенића Рума кћерка Остоје Спужа (1801–1879)
(Fähnrich, први шабачког старешине и од 1818. у
официрски чин) кнеза Шаб. магистрата Шапцу

Лепосава
капетан
Матија Стеван др Димитрије Ђорђе Евица Владимир Јелена
Матић Матић Матић Матић Матић Јовановић Јовановић
рођ. 1816 рањен у борби (1821–1884) (1833–1922) рођ.
члан Кас. код Карловаца министар, министар, Маринковић
суда умро у Београду пред. ДСС-а пред. СУД-а (1849–1927)
1850. из Н. Сада
Савка Гаврило Матић
сан. пуковник
Ангелина др Стеван Персида Јелена Спасенија Слободан Правда
уд. за Матић уд. за уд. за уд. за Јовановић уд. за
Димитрија (1855–1913) генерала пуковника Димитрија (1869–1958) Михаила
Милојевића Димитрија Илију Ђорђевића пред. СКА Ристића
Ђурића Чолак-Антића пред. владе краљ.
(1838–1893) (1836–1894) проф. посланика
Станислава Мија
С.
Милојевићи Матић Ђурићи Чолак-Антићи Милица др Андрија
(Трајковићи) Наумовићи Вукићевићи Ристић
(Цонићи) Поповићи (1899–1968)
Стеван Сондермајери Љубојевићи секретар
Матић (Гавриловићи) Апел. суда
гимн. Ристићи
погинуо (Ненадовићи) Спасенија Иванка Љубица Васа
на Марковићи
Сремском Шајновићи
фронту Тошковићи

7
 РОДОСЛОВ БР. 2. 1.
ЈОВАНОВИЋИ, МАТИЋИ И МИЛОЈЕВИЋИ

Матија Мата (средина XVIII века) Рашка

Матићи су у време аустријско-турског рата, око 1790. прешли из Мачве

(Црне Баре) у Османском царству у привилеговано трговиште Руму у
Хабзбуршком царству. Прозвани су Црнобарићи и Чингелере

Кумрија Матић Јелисавета Петар

рођ. у Ваљеву, Рума рођ. Матић Јовановић
умрла у Руми Рума
1849.
Спасенија Илија Анђелија Илија
(†1830), кћерка Матић (1807–1892) Јовановић
Стевана Сенића Рума кћерка Остоје Спужа (1801–1879)
(Fähnrich, први шабачког старешине и од 1818. у
официрски чин) кнеза Шаб. магистрата Шапцу

капетан
Матија Стеван др Димитрије Ђорђе Евица Владимир Јелена
Матић Матић Матић Матић Матић Јовановић Јовановић
рођ. 1816 рањен у борби (1821–1884), (1833–1922) рођ.
члан Кас. код Карловаца, министар, министар, Маринковић
суда умро у Београду пред. ДСС-а пред. СУД-а (1849–1927)
1850. из Н. Сада
Савка Гаврило Матић сан. пук.
Ангелина Димитрије Стеван Персида Јелена Слободан Правда
Милојевић Милојевић Матић Ђурић Чолак-Антић Јовановић уд. за
рођ. Матић Београд Спасенија (1869– Михаила
1958) проф. Ристића кр.
пред. СКА, посланика
др Боривоје Владислава Иванка др Милоје Д. СКК-а, др Андрија
Д. Милојевић Милојевић рођ. Милојевић Мин. сав Ристић
(1890–1968) Милутиновић (1884–1946) (1899–1968)
зоолог (1881–1975) композитор секретар
соло певачица рез. мајор Апел. суда

Ђорђе Б. Милоје Б. Радиша Владета ГорданаТрајковић Д. Трајковић

Милојевић Милојевић (1911–2003)
(1921–1986) (1927) пијанисткиња
композитор и
виолончелиста Властимир Трајковић
(1947–2017)
ред. чл. САНУ
композитор
8
 РОДОСЛОВ БР. 2. 2. 1.
ЈОВАНОВИЋИ, МАТИЋИ, ЧОЛАК-АНТИЋИ

Матија Мата (средина XVIII века) Рашка

Матићи су у време аустријско-турског рата, око 1790. прешли из Мачве

(Црне Баре) у Османском царству у привилеговано трговиште Руму у
Хабзбуршком царству. Прозвани су Црнобарићи и Чингелире

Кумрија Матић Јелисавета Петар

рођ. у Ваљеву, Рума рођ. Матић Јовановић
умрла у Руми Рума
1849.
Спасенија Илија Анђелија Илија
(†1830), кћерка Матић (1807–1892) Јовановић
Стевана Сенића Рума кћерка Остоје Спужа (1801–1879)
(Fähnrich, први шабачког старешине и
официрски чин) кнеза Шаб. магистрата
капетан
Матија Стеван др Димитрије Коста Владимир Јелена
Матић Матић Матић Чолак-Антић Јовановић Јовановић
рођ. 1816 рањен, (1821–1884) (1809–1848) (1833–1922) рођ.
умро у син војводе
чл. Кас. суда министар Чолак Анте министар Маринковић
Београду пред. ДСС-а чл. нахијског пред. СУД-а (1849–1927)
Милојевићи (†1850) суда у Чачку из Н. Сада

сан. пук. генерал арт. пук.

Стеван Димитријe Персида Јелена Илија Слободан Правда
Матић Ђурић Ђурић Чолак-Антић Јовановић уд. за
(1838–1893) (1836–1894) (1869–1958) Михаила
Мија Станислава 2. кл. АШ пред. СКА Ристића
СКК-а, владе кр. посланика
Стеван Матић див. генерал
Илија Јованка др Бошко Војин Марија др Андрија
Вукићевић Чолак-Антић Чолак-Антић кћерка ген. Ристић
(1866–1899) (1871–1949) (1877–1945) Саве Грујића (1899–1968)
књижевник, маршал двора 28. кл. ВА праунука секретар
уредник Дела (до 1941) I ађутант војводе В. И. Апел. суда
кр. посланик краља 1936. Коларца

коњички мајор коњички мајор коњички потпуковник

Илија Чолак-Антић Грујица Чолак-Антић Симонида Петар Чолак-Антић
(1905–1974) (1906–1967) (1907–1964)

Војин Чолак-Антић Марија Славко Чолак-Антић Бошко Чолак-Антић

(1930–2008) Љубојевић (1934–2011) рођ. 1931.

Илија Предраг Александар Војин Тијана

9
 РОДОСЛОВ БР. 2. 2. 2.
ЈОВАНОВИЋИ, МАТИЋИ, ЧОЛАК-АНТИЋИ

Матија Мата (средина XVIII века) Рашка

Матићи су у време аустријско-турског рата, око 1790. прешли из Мачве

(Црне Баре) у Османском царству у привилеговано трговиште Руму у
Хабзбуршком царству. Прозвани су Црнобарићи и Чингелере

Кумрија Матић Јелисавета Петар

рођ. у Ваљеву, Рума рођ. Матић Јовановић
умрла у Руми Рума
1849.
Спасенија Илија Анђелија Илија
(†1830), кћерка Матић (1807–1892) Јовановић
Стевана Сенића Рума кћерка Остоје Спужа (1801–1879)
(Fähnrich, први шабачког старешине и
официрски чин) кнеза Шаб. магистрата
капетан
Матија Стеван др Димитрије Коста Владимир Јелена
Матић Матић Матић Чолак-Антић Јовановић (1849–1927)
рођ. 1816 рањен, (1821–1884) (1809–1848) (1833–1922)
чл. Кас. суда умро у министар син војводе министар
Београду пред. ДСС-а Чолак Анте пред. СУД-а
(†1850) чл. нахијског
Милојевићи суда у Чачку

сан. пук. генерал арт. пуковник арт. потпук.

Стеван Димитријe Персида Јелена Илија К. Лазар К. Слободан
Матић Ђурић Ђурић Чолак-Антић Чолак-Антић Јовановић
(1838–1893), мин. војни (1836–1894) (1839–1877) (1869–1958)
Мија Станислава 2. кл АШ 3. кл. АШ, пред. СКА,
чл. СУД-а владе
Стеван Матић див. генерал рез. капетан
Илија Јованка др Бошко Војин Марија Милица Владислав
Вукићевић Чолак-Антић Чолак-Антић кћерка ген. Рибникар
(1866–1899) (1871–1949) (1877–1945) С. Грујића (1871–1914)
осн.
књижевник, маршал двора 28. кл. ВА праунука Политике
уредник Дела кр. посланик I ађутант војводе
краља 1936. В. Коларца Даница Јованка Коста
Цукић
коњички мајор коњички мајор коњички потпук. дипл, унук
Илија Чолак-Антић Грујица Чолак-Антић Симонида Петар К. Цукића
(1905–1974) (1906–1967) Чолак-Антић (унук
(1907–1964) вој. П. Н.
Молера)
Војин Чолак-Антић Марија Славко Чолак-Антић Бошко Чолак-Антић
(1930–2008) Љубојевић (1934–2011) рођ. 1931.

Илија Предраг Александар Војин Тијана

10
 РОДОСЛОВ БР. 2. 3.
ЈОВАНОВИЋИ, МАТИЋИ, ЂУРИЋИ

Матија Мата (средина XVIII века) Рашка

Матићи су у време аустријско-турског рата, око 1790. прешли из Мачве

(Црне Баре) у Османском царству у привилеговано трговиште Руму у
Хабзбуршком царству. Прозвани су Црнобарићи и Чингелере

Кумрија Матић Јелисавета Петар

рођ. у Ваљеву, Рума рођ. Матић Јовановић
умрла у Руми Рума
1849.
Спасенија Илија Анђелија Илија
(†1830), кћерка Матић (1807–1892) Јовановић
Стевана Сенића Рума кћерка Остоје Спужа (1801–1879)
(Fähnrich, први шабачког старешине и
официрски чин) кнеза Шаб. магистрата

капетан
Матија Стеван др Димитрије Ђорђе Евица Владимир Јелена
Матић Матић Матић Матић Матић Јовановић Јовановић
рођ. 1816 рањен код (1821–1884) (1833–1922) рођ.
чл. Кас. суда Карловаца, министар министар Маринковић
умро у
Београду пред. ДСС-а пред. СУД-а (1849–1927)
Милојевићи (†1850) из Н. Сада

сан. пук. генерал

Стеван Димитријe Персида Јелена Спасенија СлободанЈовановић Правда
Матић Ђурић Ђурић уд. за Ђорђевић (1869–1958) уд. за
(1838–1893) пук. Илију проф, пред. СКА, Михаила
министар. вој. Чолак-Антића СКК-а, Мин. сав. Ристића
Мија кр. посланика
Матић арт. кап. поруч.
Љубица Станислава Милан Велизар Спасенија Драгица др Андрија
уд. за уд. за пук. Ђурић Ђурић уд. за уд. за Ристић
ппук. др Романа (†1911) (†1924) (1) мајора (1) Шајновић (1899–1968)
Михаила Сондермајера ож. Савком пук. Ђорђа (2) Тошковић секретар
Наумовића (1861–1923) К. Митрићевића Ристића Апел. суда
Мери (2)
Стеван Марковића
Милан Константин Димитрије
Матић В. В. Ђурић В. Ђурић
† Ср. Ђурић
фронт коњич. мајор
Љубица уд. за Душан Стевка Милица Димитрије
Наумовићи Сондермајери др Момчила Ристић Тошковић
Ненадовића (1904–1943) кр. конзул
Цонићи Гавриловићи ЈВуО, стрељан ЈВуО, стрељан

11
 РОДОСЛОВ БР. 2. 4.
ЈОВАНОВИЋИ, МАТИЋИ, ЂУРИЋИ, НАУМОВИЋИ

Матија Мата (средина XVIII века) Рашка

Матићи су у време аустријско-турског рата, око 1790. прешли из Мачве

(Црне Баре) у Османском царству у привилеговано трговиште Руму у
Хабзбуршком царству. Прозвани су Црнобарићи и Чингелере

Кумрија Матић Остоја Спуж Јелисавета Петар

рођ. у Ваљеву, Рума (о. 1770–1808) рођ. Матић Јовановић
умрла у Руми шаб. стареш, кнез Рума
1849.
Спасенија Илија Наум Крнар Анђелија Илија
(†1830), кћерка Матић (о. 1780–1817) (1807–1892) Јовановић
Стевана Сенића Рума Карађорђев (1801–1879)
(Fähnrich, први секретар,
официрски чин) убијен у Рад. лугу
13. јула 1817.

капетан коњич. пуковник

Матија Стеван др Димитрије Јован Владимир Јелена
Матић Матић Матић Наумовић Јовановић Јовановић
рођ. 1816 рањен у борби (1821–1884) (1813–1878) (1833–1922) рођ.
чл. Кас. код Карловаца, министар I ађутант кнеза министар Маринковић
суда умро у Београду пред. ДСС-а Александра, пред. СУД-а (1849–1927)
1850. окружни начел. из Н. Сада
сан. пук. генерал
Стеван Димитријe Персида Јелена Спасенија СлободанЈовановић Правда
Матић Ђурић Ђурић уд. за Ђорђевић (1869–1958) уд. за
(1838–1893) пук. Илију проф. пред. СКА, Михаила
Чолак-Антића СКК-а, Мин. савета Ристића
кр. посланика
генералштабни потпук. пеш. потпук.
Мија Станислава Љубица Михаило J. Наумовић Мирослав др Андрија
Матић 13. кл. ВА, ађутант J. Наумовић Ристић
краља, грешком убијен у 17. кл. ВА, кд. 11.
Стеван Мајском преврату 1903. пеш. пука, †1909. (1899–1968)
Матић сек. Ап. суда
† Ср. фронт
рез. поручник коњич. капетан 2. кл. пеш. потпоручник
Милена Миливоје М. Наумовић Александар Наумовић Боривоје Наумовић
унука (1894–1982), дипл. права (1889–1915) (1895–1916)
Јеврема у Паризу, четник војв. 40. кл. ВА, погинуо 46. кл. ВА, погинуо
Грујића Вука, имао 17 рана 12. 10. 1915. на 6. 9. 1916. код
Дреновој глави Зборског на
Солунском фронту
БоранНаумовић Миљана др Владимир Цонић
Михаило Б. Наумовић Милена Александар

12
 РОДОСЛОВ БР. 2. 5.
ЈОВАНОВИЋИ, МАТИЋИ, ЂУРИЋИ, СОНДЕРМАЈЕРИ

Матија Мата (средина XVIII века) Рашка

Матићи су у време аустријско-турског рата, око 1790. прешли из Мачве

(Црне Баре) у Османском царству у привилеговано трговиште Руму у
Хабзбуршком царству. Прозвани су Црнобарићи и Чингелире

Кумрија Матић Јелисавета Петар

рођ. у Ваљеву, Рума рођ. Матић Јовановић
умрла у Руми Рума
1849.
Спасенија Илија Анђелија Илија
(†1830), кћерка Матић (1807–1892) Јовановић
Стевана Сенића Рума кћерка Остоје Спужа (1801–1879)
(Fähnrich, први шабачког старешине и од 1818. у
официрски чин) кнеза Шаб. магистрата Шапцу

капетан
Матија Стеван др Димитрије Ђорђе Евица Владимир Јелена
Матић Матић Матић Матић Матић Јовановић Јовановић
рођ. 1816 рањен, (1821–1884) (Сремска) (1833–1922) рођ.
умро у
чл. Кас. суда министар Каменица министар Маринковић
Београду пред. ДСС-а пред. СУД-а (1849–1927)
Милојевићи (†1850) из Н. Сада

сан. пук. генерал

Стеван Димитријe Персида Јелена Спасенија Слободан Правда
Д. Ђурић Ђурић уд. за уд за Миту Јовановић уд. за
Матић (1838–1893) пук. Илију Ђорђевића (1869–1958) Михаила
(1855–1913) 3. кл АШ Чолак-Антића проф. пред. Ристића
мин. вој. СКА, владе кр. посланика
Мија Станислава Станислава сан. пук. др Роман Ф. Сондермајер др Андрија
Матић добров. болн. (1861–1923), родом из Черновица Ристић
у ратовима пољско-немачког порекла (1899–1968)
сек. Ап. суда
Стеван вазд. тех. ппук. вазд. пук. Станислав Јадвига инж. Александар
Матић инж. Тадија Владислав Сондермајер Гавриловић, син
† Ср. Сондермајер Сондермајер (1898–1914) Богдана Гавриловића
фронт (1892–1967) (1894–1956) погинуо у Цер.бици председника СКА
46. кл. ВА
Михаило Станислав Роман Богдан Тадија проф. др Зоран
Сондермајер Сондермајер Сондермајер Гавриловић Гавриловић Гавриловић
(1928–2013) (1924–1972) (1926–1990)

Владислав Мила

13
 РОДОСЛОВ БР. 2. 6.
ЈОВАНОВИЋИ, МАТИЋИ, ЂУРИЋИ, РИСТИЋИ, НЕНАДОВИЋИ

Матија Мата (средина XVIII века) Рашка

Матићи су у време аустријско-турског рата, око 1790. прешли из Мачве

(Црне Баре) у Османском царству у привилеговано трговиште Руму у
Хабзбуршком царству. Прозвани су Црнобарићи и Чингелире

Кумрија Матић Јелисавета Петар

рођ. у Ваљеву, Рума рођ. Матић Јовановић
умрла у Руми 1849. Рума

Спасенија Илија Анђелија Илија

(†1830), кћерка Матић (1807–1892) Јовановић
Стевана Сенића Рума кћерка Остоје Спужа (1801–1879)
(Fähnrich, први шабачког старешине и
официрски чин) кнеза Шаб. магистрата

капетан
Матија Стеван др Димитрије Ђорђе Евица Владимир Јелена
Матић Матић Матић Матић Матић Јовановић Јовановић
рођ. 1816 рањен код (1821–1884) (1833–1922) рођ.
чл. Кас. суда Карловаца, министар министар Маринковић
умро у пред. ДСС-a пред. СУД-a (1849–1927)
Милојевићи Београду из Н. Сада
(†1850)
сан. пук. генерал
Стеван Димитријe Персида Јелена Слободан Правда
Матић Ђурић Ђурић уд. за Јовановић уд. за
(1838–1893) пук. Илију (1869–1958) Михаила
3. кл АШ, Чолак-Антића проф. пред. Ристића
мин. вој. СКА, владе кр. посланика
арт. кап. I кл.
Ђорђе Спасенија Пата Ристић Матеја С. Ненадовић др Андрија
Ристић (Марковић) (1881–1974) индустријалац, пред. Ристић
26. кл ВА школовала се у Бечу, Ваљевске општине, (1899–1968)
аутор „Патиног кувара“ унук проте Матеје, сек. Ап. суда
праунук кнеза Алексе
коњички мајор
Душан Ђ. Ристић Љубица др Момчило М. Ненадовић
(1904–1943), убијен (1902–1986) (1899–1943), лекар,
на Бањици 1943, ЈВуО завршила стрељан 1943, ЈВуО
књижевност

ЂорђеМ.Ненадовић Ружица Соколић Вера Стефанини

(1935) (1933–2014) (1925–1990)

14
 РОДОСЛОВ БР. 2. 7.
ЈОВАНОВИЋИ, МАТИЋИ, ГЕРШИЋИ
Матићи
Прив. трг. Рума Гершић Глигорије
Гершић
Јелисавета Матић 1. Стефан (Стеван) Гершић (1777–1835)
Јовановић Рума брак Сенић 2. брак окружни надзорник
рођ. аустр. граничарски братаница школа у Славонији и
Матић Fähn(d)rich, фендрик, Глигорија Срему, укључујући и
уд. за заставник (тада први Гершића Војну границу, родом
Петра официрски чин) родом из места Грабовци
Јовановића из места Платичево у Војној граници
Рума у Војној граници (Сремска милиција).
(Сремска милиција), Био је ослобођен
после рањавања у рату војне службе због
против Наполеона школовања, преводио
пензионисан. Живео са латинског и немачког
у месту Грабовци у
Војној граници

архимандрит
Илија Илија Спасенија Михаило Софија др Стеван Лаврентије
Јовановић Матић (†1830) Христифор С. Г. Гершић (Лазар)
ож. Рума Ристић Гершић (1809–1842) Гершић
Анђелијом (1829–1897) рођ. лекар, (1806–1877)
кћерком филозоф Ристић градски
Остоје (кантовац) физик,
Спужа правник, докторирао
аутор Система медицину у
целокупнефилософије Пешти
(у десет томова), директор српских
адвокат и посланик, народних школа,
Бела Црква Бела Црква

капетан
Владимир Матија Стеван др Димитрије Глигорије Гига
Јовановић Матић Матић Матић С. Гершић
(1833–1922) рођ. рањен у (1821–1884) (1842–1918)
министар 1816 чл. борби код проф. Лицеја проф. Правног
пред. СУД-а Кас. суда Карловаца филозоф факултета, члан
ож. Јеленом умро у (хегеловац) СУД-а и СКА
Маринковић Београду министар државни саветник
из Н. Сада Милојевићи (†1850) пред. ДСС-а министар правде

пукoвник сан. пуковник генерал

Слободан Илија Јелена Стеван Димитријe Персида Спасенија
Јовановић Чолак-Антић Матић Ђурић Ђурић Ђорђевић
(1869–1958) (1836–1894) (1838–1893)
Мија
проф. пред. СКА, мин. војни
СКК-а, Мин. савета Чолак-Антићи Стеван Матић Ђурићи
15
 РОДОСЛОВ БР. 3.
ЈОВАНОВИЋИ И СПУЖИЋИ (ОСТОЈИЋИ)
(основни родослов)

Василија Остоја Спуж

Урошевић (о. 1770–1808)
рођ. о. 1786. старешина Шабачког
у Грушићу, града (утврђења), кнез
седишту Поцерске Шабачког магистрата,
кнежине Шабачке родом из Старе
нахије Херцеговине, дошао у
Шабац око 1800. године

Ђорђе Јован Остојић Марија Милица Анђелија

Остојић Спужић из (1807–1892)
Спужић азнадар (Сремске) уд. за
(министар Митровице Илију
финансија) Јовановића
Ана Јела Петар
кнеза Милоша (1801–1879)
уд. у пор. вој.
управ. Шабачке
Јанка Катића
царинарнице
Петар Драга

Јока Јелена Катарина Александра Константин Владимир Драга Никола Владимир

(1821–1911) удата за (1842–1922) Спужић Остојић уд за. Јовановић
удата за пуковника удата за посланик Спужић (1) Нестора (1833–1922)
Маринка Мићу Г. Тодора ожењ. (1833–1868) Петровића министар
Радовановића Аћимовића Атића Анком ср. начел. (2) Панту финансија
(1813–1881) (1817–1870) (1836–1899) Лекић ожењен Јовановића пред. СУД-а
министра шабачког чиновника из Милком ожењен
просвете и окружног (Сремске) Илић Јеленом
правде (ЛС), начелника Митровице Маринковић
председника Радован Јоца (1849–1927)
ДСС-а (ex проф. гимн. из Н. Сада
officio) ожењен Драгом
Лаолац из
Ћуприје

Дара Анђа Слободан Правда

уд. уд. Јовановић уд. за
за Панту за Илију (1869–1958) Михаила
Јанковића Судића проф. пред. Ристића
Бранко СКА, СКК-а (1864–1925)
Бранка Мин. сав. кр. посланика
Судић
Радовановићи Аћимовићи Томићи Спужићи Спужићи др Андрија
Срећковићи Павловићи Стојковићи Ристић
Протићи Хаџи-Богдановићи Лазаревићи (1899–1968)

16
 РОДОСЛОВ БР. 3. 1.
ЈОВАНОВИЋИ И СПУЖИЋИ (ОСТОЈИЋИ)

Василија Остоја Спуж

Урошевић (о. 1770–1808)
рођ. 1786. у старешина Шабачког града
Грушићу, седишту (утврђења), кнез Шабачког
Поцерске магистрата, родом из Старе
кнежине Шабачке Херцеговине, дошао у Шабац око
нахије 1800. године

Ђорђе Милица Јован Остојић Марија Анђелија Илија

Остојић (Спужић) из (1807–892) Јовановић
Спужић азнадар (Сремске) (1801–1879)
(министар Митровице
финансија) кнеза
Милоша, упр.
Шаб. царинарнице

арт. пук.
Константин Љубомир Марија Владимир Аћимовићи Владимир Јелена
Спужић Јовановић Христеску Остојић Павловићи Јовановић Јовановић
посланик кдт. Букурешт (1833–1868) Радовановићи (1833–1922) (1849–1927)
ож. Анком Смедерев. ср. начелник Срећковићи министар из Н. Сада
Лекић из С. тврђаве ож. Милком Протићи финансија
Митровице Илић (1843) пред. СУД-а
пеш. мајор арт. пор.
Душан Живка МаријаЈелена Марко Јован Косара Драгутин Слободан
Спужић рођ. удата за пеш. Спужић Спужић уд. за Спужић Јовановић
1875. пук. Алексу Ј. (1862–1907) ож. Зорком пуковника чиновник (1869–1958)
удата заРадовановића 14. кл. ВА Анђелковић Алексу ожењен
сан. пуковника †1920. Стојковића (1) Маром (2) Анком
3. кл. ВШ
др Јована Тошковић Димитријевић
Хаџи-Богдановића
(1868–1939) пеш. поручник
Славка Бранислав Стојковић Радојка
Душан Милица уд. за (1896) (45. кл. ВА), КЗМ, уд. за
Хаџи-Богдановић ВладуСамуровића ож. Секом Викторовић Михаила
Јовановића
(1) (3) (5)
пеш. пор. (2) проф. др (4) ваз. пук. (6)
Љубомир Милица Владимир М. Даринка Војислав Милош в-с. мајор Андра
Спужић (1891) Спужић (†1894) Спужић Спужић Александар (†1941)
(1889–1914) уд. за (1893–1982) (1896) (1898–1917) Јовановић
умро од Светислава ред. чл. САНУ 46. кл.
тифуса Лазаревића проф. Мед. ВА,
у Чачку конз, праунука факултета, кдт. 6. Милан Нада
1914. војводе Луке ож. Љубицом в. пука Стојковић
Лазаревића Самуровић

проф. др
Милош Иван Спужић Милица Спужић Олга
Лазаревић (1928–2003) пијаниста, дир. Муз. уд. за
(1929–1943) ред. чл. САНУ школе „Мокрањац“ Станислава Тешића
ст. медицине проф. Мед. фак.
17
 РОДОСЛОВ БР. 3. 1.
ЈОВАНОВИЋИ И СПУЖИЋИ (ОСТОЈИЋИ)

Василија Остоја Спуж

Урошевић (о. 1770–1808)
рођ. 1786. у старешина Шабачког града
Грушићу, седишту (утврђења), кнез Шабачког
Поцерске магистрата, родом из Старе
кнежине Шабачке Херцеговине, дошао у Шабац око
нахије 1800. године

Ђорђе Милица Јован Остојић Марија Анђелија Илија

Остојић (Спужић) из (1807–892) Јовановић
Спужић азнадар (Сремске) (1801–1879)
(министар Митровице
финансија) кнеза
Милоша, упр.
Шаб. царинарнице

арт. пук.
Константин Љубомир Марија Владимир Аћимовићи Владимир Јелена
Спужић Јовановић Христеску Остојић Павловићи Јовановић Јовановић
посланик кдт. Букурешт (1833–1868) Радовановићи (1833–1922) (1849–1927)
ож. Анком Смедерев. ср. начелник Срећковићи министар из Н. Сада
Лекић из С. тврђаве ож. Милком Протићи финансија
Митровице Илић (1843) пред. СУД-а
пеш. мајор арт. пор.
Душан Живка МаријаЈелена Марко Јован Косара Драгутин Слободан
Спужић рођ. удата за пеш. Спужић Спужић уд. за Спужић Јовановић
1875. пук. Алексу Ј. (1862–1907) ож. Зорком пуковника чиновник (1869–1958)
удата заРадовановића 14. кл. ВА Анђелковић Алексу ожењен
сан. пуковника †1920. Стојковића (1) Маром (2) Анком
3. кл. ВШ
др Јована Тошковић Димитријевић
Хаџи-Богдановића
(1868–1939) пеш. поручник
Славка Бранислав Стојковић Радојка
Душан Милица уд. за (1896) (45. кл. ВА), КЗМ, уд. за
Хаџи-Богдановић ВладуСамуровића ож. Секом Викторовић Михаила
Јовановића
(1) (3) (5)
пеш. пор. (2) проф. др (4) ваз. пук. (6)
Љубомир Милица Владимир М. Даринка Војислав Милош в-с. мајор Андра
Спужић (1891) Спужић (†1894) Спужић Спужић Александар (†1941)
(1889–1914) уд. за (1893–1982) (1896) (1898–1917) Јовановић
умро од Светислава ред. чл. САНУ 46. кл.
тифуса Лазаревића проф. Мед. ВА,
у Чачку конз, праунука факултета, кдт. 6. Милан Нада
1914. војводе Луке ож. Љубицом в. пука Стојковић
Лазаревића Самуровић

проф. др
Милош Иван Спужић Милица Спужић Олга
Лазаревић (1928–2003) пијаниста, дир. Муз. уд. за
(1929–1943) ред. чл. САНУ школе „Мокрањац“ Станислава Тешића
ст. медицине проф. Мед. фак.
18
 РОДОСЛОВ БР. 3. 2. 2.
ЈОВАНОВИЋИ, СПУЖИЋИ (ОСТОЈИЋИ),
АЋИМОВИЋИ, ПАВЛОВИЋИ
Ћиро Остоја Спуж Василија
пореклом из Старе Херцеговине, (о. 1770–1808) Урошевић
дошао на Стари Влах у Штитково старешина Шабачког града, рођ. 1786.
(слава Св. Никола) кнез Шаб. магистрата, родом у Грушићу
из Старе Херцеговине, седишту Поцер.
дошао у Шабац око 1800. кнеж. Шаб. нах.

О. Василије Павле Никола Вишња Јован Остојић Спужић Анђелија

Ћировић Ћировић Ћировић Ћировић азнадар (1807–1892)
свештеник Крагујевац (министар финансија) уд. за Илију
(престоница кнеза Милоша, Јовановића
Круна 1818–1841) ож. Маријом из С. (1801–1879)
Ђорђевић Митровице
пуковник
Савка Стеван Мића Катарина Јелена Владимир
Ђорђевић Павловић Г. Аћимовић Јовановић Јовановић
†1866. Крагујевац (1817–1870) рођ. (1833–1922)
†1845. шабачки окружни Маринковић министар
начелник (1860/8) (1849–1927) финансија
из Н. Сада пред. СУД-а

Сима Аврам Ленка Константин Коста Ана Анка Правда Слободан

Павловић Милошевић Ст. Павловић (1847–1939) уд. за Јовановић
ож. Драгом (1842–1904) Михаила (1869–1958)
Томић нишки окружни Ристића кр. проф. пред.
начелник посланика СКА, владе
потпуковник пуковник потпуковник
Димитрије Милан Стеван Љубица др Андрија Људевит
А. Павловић А. Павловић К. Павловић рођ. Тешић Ристић Ј. Каменар
(1861–1910) (1877/8–1970) (1885–1979) (1899–1968) син Ј. Каменара
ож. Јелисаветом рођ. Филиповић дипломата и Георгине пл.
пом. мин. Орешковић
проф. др (1) проф. др (2)
Миливој Милан Милутин Душан Коста ЛепосаваБела Вукосава Доброслав Милица
Павловић Павловић Ст. Павловић Ст. Павловић рођ. Ст. Павловић
(1891–1974) (1895–1972) (1904–1988) (1906–2004) Антић (1916–2009)
ред. чл. САНУ ож. дипломата, сликар проф. ПМФ
ож. Десанком Загорком књижевник, ож. лектор
Васиљевић Поповић Маријом Ђукић

Душан Слободан Савка Мирјана Стеван Димитрије Константин Јован Ђорђе Д.

Павловић Павловић К. Павловић К. Д. Д. Павловић
(1917–2003) (1923–1998) (1933), проф. Павловић Павловић Павловић архитекта
ож. Љубицом (1936) (1946–2001)(1948–2010) (1956)
Јоцић

Зоран Д. Звездана Константин ДимитријеМилица Душан Наталија Иван Александар

Павловић Стаменковић Ст. Павловић Павловић Павловић Павловић Павловић
19
 РОДОСЛОВ БР. 3. 3.
ЈОВАНОВИЋИ, СПУЖИЋИ (ОСТОЈИЋИ),
РАДОВАНОВИЋИ

Василија Остоја Спуж Јелисавета Петар

Урошевић (о. 1770–1808) рођ. Матић Јовановић
рођ. 1786. старешина Шабачког града, Рума
у Грушићу кнез Шаб. магистрата, родом
седишту Поцер. из Старе Херцеговине, дошао у
кнеж. Шаб. нах. Шабац око 1800.

Ђорђе Јован Остојић Марија Милица Анђелија Илија

Остојић Спужић из (1807–1892) Јовановић
Спужић азнадар (Сремске) (1801–1879)
(министар Митровице
финансија) кнеза
Милоша, упр.
Шаб. царинарнице

ЈеленаЈелка Маринкo Радовановић Остојићи Владимир Јелена рођ.

(1821–1911) (1813–1881) Спужићи Јовановић Маринковић
министaр просвете и Аћимовићи (1833–1922) (1849–1927)
правде (ЛС), председник Павловићи министар
ДСС-а (ex officio) пред. СУД-а

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Михаило Ана Анка Цана Милан Алекса Катарина
Радовановић Срећковић Топузовић РадовановићРадовановић (1858–1878)
(1840–1863) (1844–1916) (1848–1937) (1849–1878) (1852–1875)
завршио удата за удата за завршио завршио Слободан
је права у Панту С. Милана М. права права, Јовановић
Београду и СрећковићаТопузовића студирао студирао (1869–1958)
Паризу, члан (1834–1903) медицину у медицину проф, пред.
ДСС историчара, Берлину и у Берлину, СКА, СКК-а,
пиротског Хајделбергу, преводилац Министарског
окружног санитетски Хекелове савета
начелника, поручник Природне
ректора, (1876/8), историје
академика преводилац постања
СКА Дарвиновог
Порекла
врста

Срећковићи Топузовићи
(Протићи) (Лукићи)

20
 РОДОСЛОВ БР. 3. 4.
ЈОВАНОВИЋИ, СПУЖИЋИ (ОСТОЈИЋИ),
РАДОВАНОВИЋИ, ТОПУЗОВИЋИ, ЛУКИЋИ

Василија Остоја Спуж Јелисавета Петар

Урошевић (о. 1770–1808) рођ. Матић Јовановић
рођ. 1786. старешина Шабачког града, Рума
у Грушићу кнез Шаб. магистрата, родом
седишту Поцер. из Старе Херцеговине, дошао у
кнеж. Шаб. нах. Шабац око 1800.

Ђорђе Јован Остојић Марија Милица Анђелија Илија

Остојић Спужић из (1807–1892) Јовановић
Спужић азнадар (Сремске) (1801–1879)
(министар Митровице
финансија) кнеза
Милоша, упр.
Шаб. царинарнице

ЈеленаЈелка Маринкo Радовановић Остојићи Владимир Јелена рођ.

(1821–1911) (1813–1881) Спужићи Јовановић Маринковић
министaр просвете и Аћимовићи (1833–1922) (1849–1927)
правде (ЛС), председник Павловићи министар
ДСС-а (ex officio) Атићи пред. СУД-а

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

Михаило Ана Анка Цана Милан Алекса Катарина
Радовановић Срећковић Топузовић РадовановићРадовановић (1858–1878)
(1840–1863) (1844–1916) (1848–1937) (1849–1878) (1852–1875)
завршио удата за удата за завршио завршио Слободан
је права у Панту С. Милана М. права права, Јовановић
Београду и СрећковићаТопузовића студирао студирао (1869–1958)
Паризу, члан (1834–1903) медицину у медицину у проф, пред.
ДСС историчара, Берлину и Берлину СКА, СКК-а,
ок. нач, Хајделбергу, Министарског
ректора, сан.пор. савета
академика (1876/8)
СКА

пешадијски пуковник
Вукосава Никола М. Лукић, 13. кл. Димитрије М. Топузовић (1882–1937)
ВА, ађутант краља Милана, права завршио у Паризу и Женеви,
рањен у Ивањдан. атентату дипломата, делегат у Дунав. комисији
1899.
Милош Н. Лукић Марија Милан Александар
правник Штајдохар Н. Лукић Н. Лукић

Никола М. Лукић Вукосава

21
 РОДОСЛОВ БР. 3. 5.
ЈОВАНОВИЋИ, СПУЖИЋИ (ОСТОЈИЋИ),
РАДОВАНОВИЋИ, СРЕЋКОВИЋИ, ПРОТИЋИ

Василија Остоја Спуж Јелисавета Петар

Урошевић (о. 1770–1808) рођ. Матић Јовановић
рођ. 1786. старешина Шабачког града, Рума
у Грушићу кнез Шаб. магистрата, родом
седишту Поцер. из Старе Херцеговине, дошао у
кнеж. Шаб. нах. Шабац око 1800.

Ђорђе Јован Остојић Марија Милица Анђелија Илија

Остојић Спужић из (1807–1892) Јовановић
Спужић азнадар (Сремске) (1801–1879)
(министар Митровице
финансија) кнеза
Милоша, упр.
Шаб. царинарнице

ЈеленаЈелка Маринкo Радовановић Остојићи Владимир Јелена рођ.

(1821–1911) (1813–1881) Спужићи Јовановић Маринковић
министaр просвете и Аћимовићи (1833–1922) (1849–1927)
правде (ЛС), председник Павловићи министар
ДСС-а (ex officio) пред. СУД-а

Ана Анка Пантeлејмон (Пантелија)

Срећковић Панта С. Срећковић
(1844–1916) (1834–1903)
историчар, пиротски
окружни начелник, ректор
Михаило, Велике школе, ред. чл. СКА
Милан, Алекса
Катарина
Даница Петар СлободанЈовановић Правда
Радовановић,
(1871–1956) Протић (1869–1958) проф. (1864–1925) уд. за
Цана
(1864–1915) пред. СКА, СКК-а, Михаила Ристића
Топузовић
(Лукићи) Министарског (1864–1925)
савета кр. посланика

Драган Наталија (1) Љубисав Зора 3. (1930) Владимир

Бергман (1903–1968) Јовановић,официр (1897–1973) АлександровичЗајцев
2. Стеван чин. Хипотек. банке,
Бајалица руског порекла
инж.
Ханс Душанка Кулман Алфред Радмила Светлана Даница
Кулман рођ. Јовановић Конрад Јовановић Ортаковски Ћирковић
(1921) рођ. Зајцев рођ. Зајцев
22
 РОДОСЛОВ БР. 3. 6.
ЈОВАНОВИЋИ, СПУЖИЋИ (ОСТОЈИЋИ), АТИЋИ

Василија Остоја Спуж Јелисавета Петар

Урошевић (о. 1770–1808) рођ. Матић Јовановић
рођ. 1786. старешина Шабачког града, Рума
у Грушићу кнез Шаб. магистрата, родом
седишту Поцер. из Старе Херцеговине, дошао у
кнеж. Шаб. нах. Шабац око 1800.

Ђорђе Јован Остојић Марија Милица Анђелија Илија

Остојић Спужић из (1807–1892) Јовановић
Спужић азнадар (Сремске) (1801–1879)
(министар Митровице
финансија) кнеза
Милоша, упр.
Шаб. царинарнице

Александра Теодор Остојићи Владимир Јелена рођ.

(1842–1922) Атић Спужићи Јовановић Маринковић
(1836–1899) Аћимовићи (1833–1922) (1849–1927)
чиновник Павловићи министар
Радовановићи пред. СУД-а
Срећковићи
Протићи

Марија Катарина Александар

Томић

Зора Јулијана Милица Милан Слободан Правда

Витомировић Јовановић (1864–1925)
чиновник (1869–1958) уд. за
проф. пред. Михаила
СКА, СКК-а, Ристића
Министарског (1864–1925)
савета кр. посланика

23
 РОДОСЛОВ БР. 4.
ЈОВАНОВИЋИ И МАРИНКОВИЋИ

јереј Константин Маринковић

(1784–1844)
парох Саборне цркве у Новом Саду
председник Конзисторије Бачке епархије
писац и преводилац

(1) (2) (3) (4)

Павле К. др Вук К. Христина Анастасија Максим К. Јулијана Димитрије
Маринковић Маринковић удата за удата за Маринковић удата за Н. Маринковић
(1805–1823) (1807/8–1859) Петра јереја (1812–1849) Петровића (1823–1860)
лекар, физичар Павловића Василија ожењен
докторирао (†1833) Ракића, Александром Марија уд.
Василија
медицину у Пешти пароха у (1820–1894) за Зорана
ректор београдског Бачком кћерком Иванића
Лицеја, чл. ДСС-а. Петровом Теодора
Ожењен Софијом селу Петровића чл. др
(кћерком Јована новосадске Момчило Стеван Боса
Павловића) чија сестра Марија Ђорђе Ракић Православне Иванић Иванић Клајн
Христина је била удата Дабижић ож. купечке биолог, лекар
за Григорија Јовшића Еуфемијом компаније посланик
градоначелника Н. Сада Загорица (РС)

(1) (2) (3) (4) (5)

Јован (Иван) Христина Константин Јован Георгије Александар Јелена Лела
Маринковић Н. Хаџи-Тома Коста Маринковић Ђура „Шандор“ Јовановић
(1849–1873) (1846–1927) Маринковић (1842–1905) Маринковић Маринковић (1849–1927)
студирао удата за (1839–1910) званичник рођ. 1844. рођ. 1846. рођ.
медицину у Николу представник „Монопола Маринковић
Бечу Хаџи-Тому више дувана“ удата за
сина страних Владимира
Хаџи Томе трговачких Јовановића
Опулоса кућа у (1833–1922)
(1798–1885) Београду, министра
и Јелене, путовао у Енглеску, пред. СУД-а
кћерке Француску, Русију, свирао
Хаџи Брзака виолину, компоновао и
учествовао у раду Музич.
друштва Београда

Михаилo Г. Правда Слободан

Ристић (1871–1964) Јовановић
(1864–1925) (1869–1958)
кр. посланик проф, пред.
СКА, СКК-а,
др Андрија Министарског
Андра Ристић савета
(1899–1968)
сек. Апел. суда
24
 РОДОСЛОВ БР. 4. 1.
ЈОВАНОВИЋИ, МАРИНКОВИЋИ,
ХАЏИ-ТОМИНИ

Теодор Петровић јереј Константин Маринковић Хаџи Брзак

члан новосадске (1784–1844) родоначелник
Православне парох Саборне цркве у Новом Саду, Хаџи-Брзаковића
купечке компаније председник Конзисторије Бачке
епархије
Хаџи-Томини

Александра Максим К. Софија др Вук К. Хаџи Томa Јеленa

рођ. Маринковић рођ. Ј. Маринковић Опулос
Т. Петровић (1812–1849) Павловић (1807/8–1859) (1798–1885)
(1820–1894) новосадски лекар, физичар београдски
трговац докторирао велетрговац,
медицину у грчког порекла
Пешти ректор (родом из
београдског Мелника)
Лицеја, члан родоначелник
ДСС-а Хаџи-Томиних

Јелена Лела Владимир Христина Николa Ристићи

(1849–1927) Јовановић Н. Хаџи-Тома Хаџи-Томa Христићи
рођ. (1833–1922) рођ. рођ. 1844. Милојковићи
Маринковић министaр Маринковић школски друг Богићевићи
финансија (1846–1927) краља Петра,
(ЛС) учесник у завери
пред. СУД 1903.
Гаврило Ристић
Београд,
није у сродству са
Ристићима
(Хаџи-Томинима)

Михаилo Г. Правда Слободан

Ристић (1871–1964) Јовановић
(1864–1925) (1869–1958)
кр. посланик проф, пред.
СКА, СКК-а,
Министарског
савета
др Андрија
Андра Ристић
(1899–1968)
сек. Апел. суда

25
 РОДОСЛОВ БР. 4. 2.
ЈОВАНОВИЋИ, МАРИНКОВИЋИ, ХАЏИ-ТОМИНИ, РИСТИЋИ

Теодор Петровић јереј Константин Маринковић Хаџи Брзак

члан новосадске (1784–1844) родоначелник
Православне парох Саборне цркве у Новом Саду, Хаџи-Брзаковића
купечке компаније пред. Конзисторије Бачке епархије

Александра Максим Софија др Вук Јеленa Хаџи Томa

(1820–1894) Маринковић рођ. Ј. Маринковић Опулос
(1812–1849) Павловић (1807/8–1859) (1798–1885)
новосадски лекар, физичар београдски
трговац докторирао велетрговац,
медицину у грчког порекла
Пешти ректор (родом из
београдског Мелника)
Лицеја, члан родоначелник
ДСС-а Хаџи-Томиних

Гаврило Јелена Владимир Христина Николa Софија Јован Ристић

М. Ристић (1849–1927) Јовановић Хаџи-Тома Хаџи-Томa Ристић (1831–1899)
(1825–1872) (1833–1922) рођ. рођ. намесник кнежевског
није у сродству министaр Маринковић Хаџи-Тома и краљевског
са Ристићима финансија (1846–1927) достојанства
(Хаџи-Томинима), (ЛС) министар, вођа ЛС,
ожењен Катарином пред. СУД-а историчар, доктор
(1841–1938), филозофије, члан
кћерком Ђорђа В. ДСС-а и СУД-а пред.
Ћипре (1790–1867) СКА (1899)
и Јелисавете Ст.
Џампић в-суд. гард. коњич.
пуковник потпоручник
Михаилo Правда Слободан Милан Никола Михаило Александар
Г. Ристић (1871–1964) Јовановић Ј. Ристић Ј. Ристић Ј. Ристић Ј. Ристић
(1864–1925) завршила (1869–1958) ожењен Олгом председник
дипломата Филозоф. проф, пред. кћерком пуковника Апелационог
конзул, факултет СКА, СКК-а Александра П. суда, ожењен
кр. посланик у Женеви Мин. савета Симоновића, кћерком
коморника Марка
краљице Наталије Стојановића

др Андрија Јован Јованка Марко Олга

Андра М. Ристић М. Ристић Цаја М. Ристић М. Ристић
(1899–1968) (1898–1979) Ристић (1902–1984)
сек. Апел. суда дипломата (†1991) амбасадор ФНРЈ у Паризу, чл.
Краљевине Југославије, Сав. Федерације, дописни чл.
умро у Јоханезбургу, ЈАЗУ, надреалиста, ожењен
рехабилитован 2008. Јелицом, кћерком
др Драгутина Живадиновића
вл. Санаторијума Живадиновић
Милан Александар Мара
Ј. Ристић Ј. Ристић (1928–1996)
Јоханезбург (†2006)
26
 РОДОСЛОВ БР. 4. 3.
ЈОВАНОВИЋИ, МАРИНКОВИЋИ,
ХАЏИ-ТОМИНИ, ХРИСТИЋИ

бимбаша бимбаша
Остоја јереј Константин Величко Христа
Спуж Маринковић Ђорђевић Ђорђевић
(о. 1770–1808) (1784–1844) родоначелник из Самокова
старешина парох Саборне цркве у београдских родоначелник
Шабачког града Новом Саду, председник Величковића Христића.
кнез Шабачког Конзисторије Бачке епархије После његове
магистрата, смрти син
родом из Старе Филип
Херцеговине живео код
митрополита
Анђелија Илија Максим К. др Вук К. Хаџи Томa Мелентија
Јовановић Маринковић Маринковић Опулос Павловића,
(1801–1879) (1812–1849) (1807/8–1859) (1798–1885) (брата од
ож. лекар, физичар београдски стрица
Александром докторирао велетрговац, господара
(1820–1894) медицину у грчког порекла Вучића)
кћерком Пешти, ректор (родом из
Теодора Лицеја, члан Мелника), ож.
Петровића ДСС-а, ож. Јеленом, кћерком
Софијом Ј. Хаџи-Брзака
Павловић

Владимир Јелена Лела Христина Николa Даница Филип

Јовановић Јовановић Н. Хаџи-Тома Хаџи-Томa Христић
(1833–1922) (1849–1927) (1846–1927) (1819–1905)
проф, докторирао права
министaр у Паризу, кнеж.
финансија (ЛС) Павле-паша представник (пред.
сенатор, Фернели владе 1860/1),
пред. СУД-а лекар, члан капућехаја,
султанског министар ин. дела и
медицинског просвете, посланик,
савета гувернер Н. банке,
Цариград члан ДСС-а и СУД-а

краљ
Правда Слободан Марија Јован Ангелина Милан Артемиза Милан
(1871–1964) Јовановић (1874–1950) Христић уд. за Христић Јоанидес
уд. за (1869–1958) (1859–1918) Манојла дипл. Цариград
Михаила Г. проф, ген. конзул Марића (†1910)
Ристића пред. СКА, (1841–1882)
(1864–1925) СКК-а, мин. грађ.
кр. посланика Мин. сав.
др Андрија инг. Павле Јелена кћерка кћерка Филип Ђорђе
Андра Ристић Ј. Христић (1901–1918) (Пипа) Христића
(1899–1968) (1899–1950) Христић Обреновић
сек. Апел. суда Јован Енглеска (1889–1925)
П. Христић усвојеник
(1933–2002) грофа
проф. ФДУ, књиж. Зичија
27
 РОДОСЛОВ БР. 4. 4.
ЈОВАНОВИЋИ, МАРИНКОВИЋИ,
ХАЏИ-ТОМИНИ, МИЛОЈКОВИЋИ

Теодор Петровић јереј Константин Маринковић Хаџи Брзак

члан новосадске (1784–1844) родоначелник
Православне парох Саборне цркве у Новом Саду, Хаџи-Брзаковићи
купечке компаније председник Конзисторије Бачке
епархије

Хаџи-Томини
Александра Максим К. Софија др Вук К. Хаџи Томa Јеленa
рођ. Маринковић рођ. Ј. Маринковић Опулос
Т. Петровић (1812–1849) Павловић (1807/8–1859) (1798–1885)
(1820–1894) новосадски лекар, физичар београдски
трговац докторирао велетрговац,
медицину у грчког порекла
Пешти ректор (родом из
београдског Мелника)
Лицеја, члан родоначелник
ДСС-а Хаџи-Томиних

Јелена Лела Владимир Христина Николa Радивоје Милева

(1849–1927) Јовановић Н. Хаџи-Тома Хаџи-Томa Милојковић рођ.
рођ. (1833–1922) рођ. (1832–1888) Хаџи-Тома
Маринковић министaр Маринковић министар
финансија (1846–1927) унутрашњих дела
(ЛС) (ЛС), председник
пред. СУД-а Апелационог суда,
потпредседник
Државног савета

арт. тех. пук. в-суд. потпук.

Правда Слободан Дамјан Зорка Милан Р. Даница Н. Ружа М.
(1871–1964) Јовановић С. Влајић Д. Влајић Милојковић Стаменковић Миловановић
уд. за (1869–1958) (1854–1944) (1869–1936)
Михаила Г. проф, пред. 10. кл АШ
Ристића СКА, СКК-а,
(1864–1925) Министарског
кр. посланика савета

др Андрија Божидар Д. Даница Зора

Андра Ристић Влајић (1898–1933)
(1899–1968) (1888–1974)
сек. Апел. суда умро у у
Лондону, ож.
Зором
(1893-1949),
кћерком Р.
Милошевића
28
 РОДОСЛОВ БР. 4. 5.
ЈОВАНОВИЋИ, МАРИНКОВИЋИ,
ХАЏИ-ТОМИНИ, БОГИЋЕВИЋИ
војвода
Остоја јереј Константин Антоније Анта
Спуж Маринковић Богићевић
(о. 1770–1808) (1784–1844) (о. 1758–1813)
старешина парох Саборне цркве у прадеда
Шабачког града Новом Саду, председник краља Милана
(утврђења), Конзисторије Бачке епархије по кћерки Томанији
кнез Шабачког Обреновић удатој за
магистрата, господара Јеврема
родом из Старе Обреновића
Херцеговине

Анђелија Илија Максим К. др Вук К. Хаџи Томa потпуковник

Јовановић Маринковић Маринковић Опулос Милош
(1801–1879) (1812–1849) (1807/8–1859) (1798–1885) А. Богићевић
ож. лекар, физичар београдски шабачки окружни
Александром докторирао велетрговац, начелник
(1820–1894) медицину у грчког порекла †1844, ож.
кћерком Пешти, ректор (родом из Анђелијом
Теодора Лицеја, члан Мелника), ож. В. Лукачевић
Петровића ДСС-а, ож. Јеленом, кћерком пореклом из
Софијом Ј. Хаџи-Брзака Подгорице
Павловић
генерал
Владимир Јелена Лела Христина Николa Марија Антоније
Јовановић Јовановић Н. Хаџи-Тома Хаџи-Томa рођ. М. Богићевић
(1833–1922) рођ. рођ. Хаџи-Тома (1838–1916),
министар Маринковић Маринковић министар војни,
финансија (1849–1927) (1846–1927) кнежев ађутант,
пред. СУД-а пред. Држ. савета,
мајор сенатор, ујак
Христина Миша краља Милана (у
Урошевић Анастасијевић другом колену),
(1803–1885) брат Михаила и
Милана Богићевића,
Персида Јован Петар министара, стриц
Мариновић Мариновић др Милоша М.
(1821– 1893) ср. начелник Богићевића
пред. Мин
сав, кр.
посланик у генерал коњич. капетан
Паризу Милутин Јеленa Божидар Стана Ђ.
Правда Слободан Мариновић А. Богићевић Недељковић
(1871–1964) Јовановић (1861-1941)
уд. за (1869–1958) 13. кл ВА,
Михаила проф, Велизар Н. министар
Г. Ристића пред. СКА, Мариновић Герман војни
(1864–1925) СКК-а, ож. Агрипином (1909/10)
кр. Мин. савета Бронков
посланика

др Андрија Петар (Pierre) Марија др Милован Цока Луј(за) Миша Ела

АндраРистић В. Мариновић Герман Ђ. Миловановић
(1899–1968) (1898–1919) (1863-1912)
фр. ваздухопловни ас пред. Мин. сав. (1911/2)
(21. победа) мин. ин. дела (1908/9)
29
 РОДОСЛОВ БР. 4. 6.
ЈОВАНОВИЋИ, ЈОВШИЋИ, ШЕВИЋИ,
НАТОШЕВИЋИ И ПАШТРМЦИ

јереј Константин Маринковић

(1784–1844),
парох Саборне цркве у
Новом Саду, председник
Конзисторије Бачке епархије Павловићи Јовшићи
Нови Сад Нови Сад

архимандрит
Максим К. др Вук Софија Христина Григорије Сава (Стеван)
Маринковић К. Маринковић рођ. Ј. Г. Јовшић, Ј. Јовшић Ј. Јовшић
(1812–1849) (1807/8–1859) Павловић рођ, Ј. (1806–1862) (1816–1875),
новосадски лекар, физичар Павловић судија, адвокат професор на
трговац докторирао градоначелник Лицеју
медицину у Пешти Новог Сада (ректор 1848/9)
ректор београдског (1850/53) професор
Лицеја, члан Богословије,
Друштва српске председник
словесности Митрополијске
конзисторије,
члан ДСС-а и
СУД-а

Јелена Лела Јован (Иван) Христина Дафина Јован Софија Марија Јелисавета
(1849–1927) Маринковић Н. Хаџи-Тома удата за Јовшић уд. за удата за удата за
рођ. (1849–1873) (1846–1927) др Ђорђа Јована Вука Вулета Павла
Маринковић студирао удата за Натошевића Шевића С. Паштрмца Симића
удата за медицину у Николу (1821–1887) бвш. гимн. сликара
Владимира Бечу Хаџи-Тому лекара поруч. проф. сина
Јовановића сина надзорника сержан. Симе М.
(1833–1922) Хаџи Томе српских батаљ. Паштрмца
министра Опулоса школа, пред. (син „Амиџе“
финансија (1798–1885) Матице Павла Ј. (1776–1836)
председника и Јелене, српске Шевића) надворног
Српског кћерке саветника
ученог Хаџи Брзака кнеза
друштва Милоша

Правда Михаилo Г. Слободан Софија Даница проф. др Милан Милева

(1871–1964) Ристић Јовановић Ј. (Максимовић) Симић,
(1864–1925) (1869–1958) Шевић, наставница
кр. посланик проф, пред. (1866–1934) Више
СКА, СКК-а, докторирао девојачке
др Андрија Министарског филозофију школе у
Андра Ристић савета у Лајпцигу, Новом Саду,
(1899–1968) хонорарни књижевница
сек. Апел. суда професор УБ

30
 РОДОСЛОВ БР. 5.
ЈОВАНОВИЋИ И РИСТИЋИ

Ристовићи Ћипре Џампићи

у Његушу
(Νάουσα)
звали
Славини
(у Његушу
устанак Риста Петар Марија Никола
1822) Џампић Џампић Џампић

игуман
Пајсије Ристовићи Теодора Владислав Стојанка Стојан н.
Ристовић Ристићи Ћипра Џампић Џампић
манастир звани
Трнава, Катарина, Солун
(облежавала славу) Славудија
Београд (1790–1867)
†1814. Антоније Зафир Његуш
Тумбак Тумбак
н. Матија Марко Марија Агнија Димитрије Теодор Ђорђе Јелисавета Јелица
Ристић Ристић пл. В. Ћипра Ћипра В. Ћипра Џампић удата за
Горња Спирта Земун (1790–1867) (1827–1879) Јоргаћа
Горевница Земун Београд Ђорђевића

Маринко Андријана Константин Д. Ћипра

Ристић Земун
Јелена Владимир Гаврило Катарина Влада Михаило Софија Милева
(1849–1927) Јовановић М. Ристић (1841–1938) Ћипра Ћипрић (1851–1900) удата за
рођ. (1833–1922) (1825–1872) (1846–1917) Михаила
Маринковић министaр трговац живео у кући Јовановића
финансија Београд Ћипрића у
(ЛС) Бранковој
пред. (Господској) 23
СУД-а ож. Јелком

арт. пук.
Слободан Правда Михаилo Андрија Радомир Г. Христина Јован М.
Јовановић (1871–1964) Г. Ристић Г. Ристић Ристић наст. Више Јовановић
(1869–1958) завршила (1864–1925) (1861–1888) 21. кл. ВА,жен. школе Пижон
проф, пред. Филозоф. дипломата ст. мед. у ожењен и гимназије (1869–1939)
СКА, СКК-а факултет ген. конзул, Паризу, Софијом пс. Јунија министар
Мин. савета у Женеви кр. посланик умро млад Палигорић наст. ЊКВ иностраних
Игуман од туберк. (цинцарског кнегиње дела, конзул
Пајсије, пс. порекла) Јелене кр. посланик
Балкански Храбренко председник
поз. крит. Земљорад.
странке
др Андрија Андра Катарина Нада
М. Ристић има потомства
(1899–1968)
сек. Апел. суда Напомена: Родослов Ристића и Ћипрића састављен је
на основу родослова и забелешки из заоставштине
Андре М. Ристића (АКЦДПП)
31