Nilo I. Sfepaoltucrn Wh aot ju ; Jupp loys fred yaae it PREDGOVOR | Yoko (Dhar farinven) | A940.Kade su Stojadinovigevi memoari prvi put posthunno icasti iz Stampe u dalekoj Argentini, pisac ovog predgovora jugoslover skom izdanju mogao je da ih potajmi samo posredstvom pri telja novinara. Tek kasnije ove se knjiga nasla u bibliotect nje ove nauine ustanove te je poput Mesirovigevih i Magekovih ‘memoara i drugit publikacija poiticke emigracije davana na ko- rilgenje samo najudem krugu specijalista, struénjaka. Danas se Stojadinoviéevi memoari slobodno pojavtjuju na jugostovenskom knjiénom triistu, dostupni najsiroj citalatkoj pu- blici. Pornato je da je Komunistigka partija Jugoslavije progla- ‘Stojadinovicevu vladu odmah posie njenog formiranja 1935. ‘godine faSistickom izdajnitkom vladom, vladom Koja vodi zlosi- nnacku poitiku. Ta vlada tigosana je kao Hitlerova i Mussolnijeva ‘agentura. Stojadinovié je optutivan da je doveo Hitlera na Ka- ravanke, da je kao Hilleroy agent racbio Malu antantu, da je kriv ‘2a sudbinu Cehoslovacke, da je minirao balkanski sporazum, da je sklapanjem pakta sa Bugarskom i Italijom 1937. godine spremio Dut 2a prelazak Jugoslavije w fasistihi tabor, da je éitavu Jugo- Slaviju prodao Nemcima t tome sliéne. Stoga ne bi bilo Eudno ako se nade poneki Kritiar, koji de 1 publikovanju Stojadinovicevik memoara u naSoj zzmiji vidett maltene pokuSaj rehabilitaciie Stojadinoviéa i njegove politike, Hlurado nagadati, zaSto i kako je moguce da se x socijalistickoj Tugostaviji objavijuju memoari takve linosti. Neki ée motda ob- jauljivonje ove lnjige omentirati kao jo8 jedan primer prevla- davanja tréine privrede, principa dohotka koji, eto, ne vodi ra Guna 0 osnovnim ideotoskim postulatima, Drugi ée mokda u tome videti nista manje nego koncesiju poitigkoj emigracji. Treti ce 10 povecivati sa problemima nasin sadasnjih medunacionalnih i ‘medurepublitkih odnosa, Nedavno je dnemna Stampa donela vest 0 hapSenju i podi- zanju optutnice protiv nekog profesora u Mostaru. On je optu Zen, prema navodima Tanjuge, iomedu ostalog i zato da se zlona- ‘memno izratavao 0 zvanitnoj oceni MeStroviéevih memoara. OEit0 je dakle da je kod nas joS uvek 1 odredenim sredinama dosta vinvreteno shvatanje da postoji samo szvaniéna istorijas, da. su pritvailfiva { docvoljend samo >zvaniénas twnacenja savremene Evorije, pogotovo onth istoriiskin dogadaja, w Kojima su ucimale tuéeica' one generacije odnasno pojedinci, Koji su jo8 i danas ‘kim nade polititkom 1 javnom Zivotu Da ne bi bilo nesporazioma, moram odmah da kafem da ovaj predgovor nije nikakva szveniéna ocenax Stojadinovicevik. memo. fra, mitt ocena u onom smislu, kako to rade istoriari kadau hausénim publikactjama tcvestaveju 0 pojavt nekog novos. nautnog ada, neke kolekeije tzvora ili tome sliéno, Uostalom ko bi danas 4 Jugostaviji wopste bio nadletan da pise szvaninue istoriju, da daje sevanicnee istoriske acene zavrseni istorijskih procesa? Oni oft motda jos uvek tako misle, obito su pod utishom ievesne prakse u nekim zemljama socijlistickog lagera. Pri tome se zabo- ravlja da je w 1948. godini w sukobu KPI i Staljina jedna od optt- 2bi na nas racun bila i stay KPJ i njecinih rukovodioca prema ieudavanju siverno svaniéne Tstorije SKP (8). Namera ovog predgovora nije dati sadetu istoriju onog dra matignog vremenskog perioda u kome je bio na vlasti dr Milan Stojadinovid. Jos manje je cilj ih redaka da se sistematshi, na uuéno, kritiéno proveravaju pojedini navodi i ivrdnje Stojadino- Viéa w Kontekstu sa ostalim izvorima iz tog vremena i uporeduju 5a dosadainjim rewultatima istorijske nauke. To je zadavak isto ritarana drugom mestu, pritikom pisanja nauénih rasprava o ‘pojedinim problemima ilf periodima. Ovaj predgovor eli da citaocu olakéa shvatanje, razumeva nie istorijskih.cbivanja, problematike onog perioda 0 kome je rei u Stojadinovigevion memoarima, da pobudi kriticnost 4 samo- Stalan odnos éitaoca prema tretiranoj gradi, da po moguénosti prudi Siri obvir, da ukate samo na neke, dosia kontroverzne i nnedovolino razjaSnjene Sire probleme medunarodnih odnosa Wop Ste i jugoslovenske cvanine spoljne politike posebno, pa i na nneke probleme povezane sa pitanjem pada Stojadinoviceve vlade. “Treba odmah u pocerku biti natisto s time da Stojadinovi evi memoari nisu nikakva istorija u pravom smislu te reti. Neki drlaynici, na primer Winston Churchil, prilikom pisanja svoj ‘memoara raspotagali su sa vrlo opseiiom zvaniénom, svojom i iudom dokwmentacijom, pa ipak njihovt radovi nisi istorijske rasprave, istorija w pravom nauénom smislu ree. Stojadinovié je raspolagco sa srazmerno vrlo malim brojem dokumenata i f2vor (od haji je neke { opSirnije citirao, Gotovo u pravitu pisci memoara nastoje dau retrospektivi objasne, opravdaju svoju polity, svoju driavmitku delainost i pri tom esto icnose one Ginjenice koje su u svoje vreme morali ta zadrée za sebe. Cesto se deSava da pri tome precutkuju sve ‘ono $0 njima ne ide u prlog. Druga, velo Eesta opasnost koja pretiistinoljubivosti autora jest nekritiénost, pa ont w retrospektivi unose w prostost 4 w mi ‘moare saznanja do kojth su dodtt kasnije w tivo i time stvaraju itisak, da su i w svoje vreme veé imali takva saznanja i shvata ja. Nije nl Gudo, kad se zna da to} opasnosti podletu i ozbilini vir nauéni radnici,istorigari koji se bave savremenom istorijom. Ako se dogadaji rekonsiruisu prema seéanju, onda se cesto dogada, da se pri tome brka hronoloshi redosled i izvlaée pogresni za Kijucci Sa druge strane memoari éesto sadrée vrlo dragocene podat: ke, odratavaju atmosferu, pozadinu polititkih zbivanja i doga- Aaja, sto se cesto ne mote naci u saéuvanim politickim i diplo ‘matskim dokumentima. U tom pogledu jos su dragoceniji dnev- hei i intimne beleske politiéara. Za istoriéara memoari predsiav- liaju iskijuéivo izvor, koji kao i svaki drugi ievor treba da bude podvrgnut nautnoj Kritict, analisi i interpretaciji u sklopu sa asta: lim izvorima iz tog vremena ili izvorima koji su nastali kasnije ali sadrée podatke o tim dogadajima ili problemima. Dokumenti i drugi autentiéni izvori, koje citira ili se na njih potiva Milan Stojadinovic, srazmerno su malobrojni. To nije ne: obigéno kad se zna da je njegov ligni arhiv jugoslovenska policija zaplenila ves 1940. godine, Ostaci tog jo} uvek ogromnog fonda danas se éuvaju u Arkivu Jugoslavije u Beogradu. Ne bi se mo- slo reéi da je u Kraljevini Jugoslaviji, pogotovo u Beogradu, bio razvijen neki naroéiti smisao za britljivo vodenje i taenost raz- ni zapisnika, diplomatskih dokumenata i drugih hartija. O vrio snaéajnim sastancima, razgovorima, zakljuccima na najvisem ni vou, tamo gde se stvarno odluéivalo, nema skoro nikakvih tra gova, nikakvih originalnih izvora iz onog doba. U tom pogled ‘ovu prazninu delimiéno mogu da popune memoari. Pojedini mi- nistri i politifari, odlazeéi sa driavne funkelje, cesto su odnosili kkudi ne kopije veé jednostano originale dokumenata, koji su svojevremeno nastali uz njihovo barem delimiéno uéesée. Stoza se i danas uw privatnoj ostavitini éesto nadu dokumenti koji bi po svojoj prirodi morali biti u sklopu registrature drtavnog nad- leStva ili ministarsiva u kome je vlasnik ostavstine mekada radio ili barem imao neku vezu sa njom. Svakako, treba biti kritiéan prema citatima pojedinih doku- ‘menata koje navodi Stojadinovié. Oni su sami za sebe vrlo dra: goceni mozaicki priloci za istrativaéaistoriéara, ali ne treba sve zimati zdravo za gotovo. Oni dobivaju puni smisao i obraclotenje tek uklapanjem w Siri okvir. Stojadinovidevi memoari natiroko se bave pokuiajem rekon: strukcije uzroka, motiva i posledica njegovog pada. Pri tome nije ‘aobidena ni intimna sfera, 0 kojoj Stojadinovié pige vrlo otvo- reno, na primer o glasinama o njegovim navodnim intimnim od- nosima sa kneginjom Olgom. Tome se ne treba euditi kada se zna za tadainji mentalitet politifara nacije, 0 kojoj je poznati humorista 2ika Zivulovié Serafio jednom u »Politicie zapisao da ima »kompleks seksualne viSevrednostic. U svoje vreme u Beogradu jugostovenska politika prema Ne- ‘mackoj tumagita se karakteristiénom dosetkom: »Jugoslavija od straha da je Nematka ne siluje sama s njom legne u krevete, Me- utim, Eak iu ieveStaju nemackog ambasadora iz Pariza nepo- sredno pred marsejski atentat 1934. godine moglo se provitati da Francuska, prema misljenju ministra Louisa Barthoua, nema nista 1xna ee ae | a sai tb opie ire sk ge pr Krag wa ie Boss Se rare hm * ie Stojadinovigevit ae ze wr sei en ae etna nm pi eal we Fe ce a ee nt oe go, ee eb ‘ae fe sporacin io bl i nepotreban, Jugosla te ese res a al, 08 dro srr ary mae Tels re Fa ved Si eae se ed eet aa otis vapor eta Pee ere wet feet i a ci, i, i Fan nc sec a es Ajive_s wera ile ee na sen ram Saal a ‘diplomati cise ee ah tcc naativest, pol iano. Fu se OB je w stvari dao iée velo korisni ¢ x8 “sumnje, Stojadinovicert rmemoar ei minarima ne dente u nasi tetmeractia Kole St Same fe ovat eet dogadaje uw predveeie 1 dogada cl satin Memod- He de ge amo preko Pe 7 take stamp, stim i, eljtonima nase venga raz f ae coe eno si Et oy yjadinol ie U paméenju savrement® Fr proosoviniske orijentacti. neni con ic eee = ‘ct je Govan svetskom ratu, onda mijé ™ Salve. erive bie potrebre t Gruso OY opienom Goveku Kolt Ie ie a ie es Sen ce Ste cite itio, ostalo dosta ‘mrinje i ofpore prema ty Hitler Heinle le ante oe iain eel oy a to aot ont Kol au Kase eg oli. ea engrliaju i wiedinicr vom Hitlera koje je USPe> eae rare eon nen So oe je feleo ne da Hitlera spreti, veé da njegovn ekspanciju kanali tira w suprotnom praveu i da postigne svoje vlastite racune Smatra se da je Stojadinovié bio taj koji je napustio stari dobri sistem saveza sa Francuskom i Cehoslovackom, da je poveo nova politiku, da je on autor te politike preorijentacije. Nemacka i Nalija, obe fasisticke dréave, nisu bile ba’ popularne medu na- rodima Jugoslavije. Sa svim tim je posredno bio povezan i mit © kralju Aleksandra. On je, e10, doduse, bio diktator, ali ipak ve ran starim saveznicima i prvog svetskog rata. Medutim, 1 tof politici ipak je postojao ievestan kontinuatet sa politikom kralja Aleksandra, a osnovni wticaj na usmeravanje spoljne politike Kra- Hevine Jugosteije w ono doba nie doaca Ova spoljna politika koja se danas vodis, govorio je u spolj- nopolitickoj debati u Narodnoj skupstini 9.’ marta 1938. godine u predvecerje anslusa narodni poslanik Milan Banié, »direktan je nastavak spoline politike pokojnog kralja Ujedinitelia. On je prvi poéeo da radi ma naSem pribligavanju sa Nemackor.». Statujem takoder da je poravnanje naieg spora sa Italijom inict rao veé pokojni Ujedinitelj.« Istoga danas izjavio je i narodni po slanik Mita_Dimigrijevié: sFakat je da se blazenopoéivsi kralj Aleksandar Zeleo zalotiti i za mir na Rajni kao i ma Jadranue A nekadainji nemacki poslanik w Beogradu Ulrich von Hassell, ka- snije obeSen zbog uceica u zaveri protiv Hitlera, 1939. godine ja ‘yno je zapisao 0 Aleksandrovoj politici: Jos nije vreme da se blige ulazi u njegov tok misli. At ved se danas moze reci da je nie gova Ziva Zelia za stvarnim mirom iemedu Pariza i Berlina bila isto tako éasna kao i njegovo wveravanje da prirodna veza Jugo- slavije sa Francuskom ni w kom slugajn ne treba da tnadi supar nistvo Nemackoj.« Dakle, nije bio Stojadinovié onaj politiéar i driavnik kome pripada primat i duhovno o¢instvo zblitavanja nacistizke Nema ke i Kraljevine Jugoslavije, veé kralj Aleksandar. Bez obsira na to Sto se u sovjetskoj istoriografiji danas smatra da su nacisti organizovali atentat « Marseju i da je Aleksandar zapravo iva nutcista-Kada' je Pasiceva i Ninéiéeva politika zbligenja i prijatelj- siva igmedu Jugoslavije i tada vee fasistitke Italije 1924. godine pretrpela poraz, kralj Aleksandar 1927. godine sklopio je pakt 0 prijateljstou i caveeu sa Prancuskor. U meduvremen, tami kontaktima, Aleksandar je pregovarao sa Mussolinijem za modus vivendi imedu oba suseda. Ali kako se posle uvodenja Sestoja. nuarske diktature hrvatsko pitanje sve vige zaostravalo, Musso lini je, uveren da Jugoslavija ide svojoj propasti, 1931. godine prekinuo pregovore. Cilj Italije je od tada bio rasparéati Jugo- ‘Slaviju, prigrabiti Dalmaciju, stvoriti samostalnu dréavu Hrvatsku # dovesti je pod svoj odlucujuéi uticaj. Talija je pokutavala da svojim vezama sa drlavama takozvanih Rimskih protokola, Austr jom i Madarskom, uticajem u Grékoj i Bugarskoj, opkoli Jugo- Slaviju, natera je na popustanje, odstupanje Dalmacije i drugih delova jugostovenske teritorije, koji su 1915. godine tajnim lon: donskim paktom obecani Italii kao nagrada za njeno udesce u Prvom svetskom ratu na strani sila Antante. Berlina ved iz Lon: x‘Stoga je 1932. godine kralj Aleksandar za pet godina produ tio pakt 0 prijateljsivu sa Francuskom. Ali, tajné dodatak tome paktu, za slucaj rata, predvidao je jedino medusobno konsultova- nnje generalstabova obe vojske a nikako ne i automatsku i sve ‘stranu yojnu pomoe! Nacisti¢ka diplomatija i obavestajna slutba nnisu uspele da dodu do autentiénog teksta tog tajnog protokola 4 fivelo se u uverenju da je vojna saradnja i savez Jugoslavije Francuske u jednom buducem ratu sigurna stvar. U takvo} situ ‘aciji, u strahu pred Talijom i njezinim uticajem w Austriji, kral Aleksandru je dobro dosta podrska Nematke. To se jasno poka- alo prilikom nacistickog puca u Austriji i ubistva kavcelara Doll Tussa u Becu 1934, godine, Mussolini je tada mobilisao i poslao svoje éete na Brenner da po potrebi upadne u Austriju Jugo slavija, odnosno kralj Aleksandar, bili su vise spremni da pozdra ve nemacke nego italijanske trupe u Austriji. Stoga je, cak u javnim komentarima, anslus bio radije viden nego. restauracija Habsburgovaca ili preterant italijanski uticaj u Austriji Sa druge strane, Francuska je tada nastojata izmiriti Beograd i Rim. Cilj francuske politike bio je spreéiti povezivanje Italije sa Nemackom, ali se nije bez razloga strahovalo u Beogradu da ech tog izmirenja treba da plati Jugoslavija. »Francuzima smo mnogo dugni — zapisao je Aleksandrove regi pred put u Marsej 1934. godine vajar Ivan MeStrovié — ali nismo, niti Zelimo biti njihov Maroko, a niti sredsivo 2a njihove kom nacije. To sam ja rekao jasno Barthouu prilikom njegovog odla- ska. Rekao sam mu, neka se oni me zanose, da ée u eventualnom novom konfliktu celt svet biti sa njima — rekao je Kralj. Nagla- sio je, kako znade, da je Francusima cilj da ga izmire sa Mussolt- nnijem, 10 po moguénosti na na ragune Ne smemo izqubiti iz vida da su velike sile, kada su bili u itanju jugoslovensko-talijanski odnosi, uvek imale svoju po- Sebnu raéunicu. Uostalom, od 1931. godine Sovjetski Savez imao je pakt o prijateljstvu éak i sa Italijom koja je svakako i u to doba bila fasisticka. A iz Cianovog dnevnika saznajemo da je fasi- stitka Talija i poste izbijanja drugog svetskog rata pokusavala nna razne natine da dobije prvo saglasnost zapadnih dréava, a ka- snife éak i Sovjetskog Saveza za svoje ekspanzionisticke ciljeve i teritorijaine apetite u odnosu na Jugoslaviju. Kada se veliki po- gadaju, nemaju ba obzira prema manjim drfavama. Tudim nov- com najlakSe je plaéati svoje racune, ato je udestala praksa u medunarodnom divoru. Mustracije radi citiramo deo izvestaja 0 razgovoru sa fran. ‘cuskim ambasadorom koji je 25. novembra 1939. godine uputio jugostovenski postanik u Svajcarskoj iz Berna u Beograd. »Iz razgovorae, pisao je on, simam jasan utisak da su se zaista vodili razgovori i vrSile sondate izmedu Iialije sa jedne i Francuske sa Aruge strane u pogledu kompenzacija, koje bi se dale Ialiji za Promenu njenog spoljnopolititkog stava. U razgovoru je napravio ‘aluziju na to da takva tendencija u svakom sludaju postoji kod francuske i engleske vlade. Pri kraju svog dugog i okolifnog izla ‘anja francuski ambasador mi je ovim povodom rekao i stedece: xm sVidite na primer Jugostavija je iclotena dvema opasnostima, ne- makoj, koja je mistim veéa, narocito ako bi se greskom neutral tik dréava desilo da Nemacka dobro prode u ratu, i italijanskoj ‘Meni se éini da bi bilo oportunije za Jugoslaviju kada bi izabrala jedno 2lo od dva i sporazumela se na vreme sa Italijom putent neki manjih teritorijalnih Koncesija. Zadovolina Italijas, rekao imi je, ouz Erancusku ¢ Englesku znatila bi znaino skracivanje rata ¢ zasnivanje novog, trajnog poretka u Evropi« Ovakvi razgovori éesto su sedréajniji i indikativniji od svi mogucih javnih istupanja i teoretskih rasprava, razglasivanja le pik principa. »U daljem toku raxgovorac, reéeno je na Kraju tog veoma karakieristicnog izvestaja, nije se ustrucavao da iznese i svoje misljenje da su Engleska i Francuska pogresile S10 su ita brale kao ostonac na Istoku Poljsku, wnesto da je to bila Rusija »Balticke dréave i Poljskue, rekao je, »trebalo bi Erivovati i imati 24 sobom moénu Sovjetsku Rusijue ‘Ako su, dakle, kasnije, 1937. godine grof Ciano i Stojadinovie sklopili poznati beogradski ugovor 0 prijateljstvu izmedu Italije 4 Jugostavije, tu nije w pitanju sam pakt, vee medunarodna kon. stelacija, dugoroéni ciljevi obe dréave, a Stojadinovié opet nije kkod toga duhovni otac ideje. Stojadinoviceva viada obrazovana je 24. juna 1935. godine Motda nije slucajno da do obrazovanja te viade délazi nekoliko dana posle potpisivanja britansko-nemackog pomorskog. sporazi: ‘ma 0 tonati nemackog rainog brodovija. Taj sporazum, sklopljen ita leda Francuske i uz njezino ostro negodovanje, bio je nov dvo Stran prekrSaj versajskog mirovnog ugovora sa Nemackom. Nije bila nikakva tajna da je tim sporacumom Nemacka dobila pre svega jadi polotaj na Baltiku i to protiv Sovjetskog Saveza a ne protiv Velike Bruanije, Prilikom ibora Milana Stojadinoviéa za hhovu politicku Kombinacijuimao je velikog ulicaja wpravo Neville Henderson, od 1929. do 1938. godine britanski postanik u Beo- gradu, kashije poslednji britanski ambasador u Berlin, kojt se zalagao za sporazum izmedu Londona i Berlina. On je bio bliski prijatelj kralja Aleksandra i kneza Pavia, Henderson jeu kru govima u Berlinu akreditovanih stranih diplomata vatio kao pro nnacisticki usmereni politifar koji nije krio svoje ubedenje da ce do anslusa automarski doci i da nema smisla suprotstavljari se Nemackoj na tom putu. On je bio prvi britanski ambasador koji Je iwanlcno prisustwovao nacistiekom kongresu a Nulrnbergu, a ‘svom ameri¢kom kolegi, ambasadoru Doddu, 1937. godine prepo rugio da SAD zajedno sa Velikom Britanijom daju veéi zajam Nemadko}. Cehostovacki postanik u Berlinu Mastny éesto je mogao da fuje Hendersona kako hvali realizam Stojadinovita, Henderson je na vlastitw inicijativu, bez direktive Foreign Officea, avgusta 1938. godine zatratio od Aleksandra CincarMarkoviéa, jugosloven- skog poslanika u Berlinu, da i jugaslovenska viada sa svoje str ne igvrit pritisak na Prag u cilju popustanja zahtevima Treceg Reicha. Sioga je sasvim pogresno smatrati da je inspiracija za spoljnopoliticku orijentaciju Stojadinovieve viade dolazila iz Ber- lina iti Rima, Naprotiv, to su bili oni Konzervativni ali vrio uti XUcajni britanski politiéki krugovi, koji su verovali da je sa nacie mont mogué i potreban modus vivendi i politiéki sporazum. Dok Se kralj Aleksandar zalagao 2a mir na Rajni, za sporazuum icmedu Pariza ¢ Berlina, glavni cilj politike kneza Pavia bio je sporazum jzmedu Londona i Berlina, Rat u Evropi, smatrao je Pavle, kort ‘tio bi samo boljfevizmu i Sovjetskoj Rusiji. U Beogradu su u javnost povremeno pustane sdiskretnes glasine da je spolina po litika Juigoslavije dogovorena sa Londonom. Ali stoga, kako pise Hugh Seaton-Watson, ta politika nije postala nista poputarnija i privtaénija, ved je naprotiv prestit Velike Britanije sve vise pa- dao w otima jugoslovenske javnosti. Glavna briga i preokupacija svilt jugostovenskih vlada izme- du dva svetska rata bio je strah od radnickog pokreta, od komu hnigma kao i od unutrainjih i spolimopolitickin mogucih implika Glia zbog neresenog macionalnog pitanja, « prvom redu hirvatskog pitanja, Politika, inspirisana strakom, naravno nije ni mogla da bude narocito inicijativma, niti je mogla da utiva veliki ugled. Oni kaiu da smo mi bili ‘osloboden’’, sada kada smo deo Jugoslavijer, zabeletio je svoj razgovor sa’ hirvatskim seljakom Louis Adamié, pocnati amerigki pisac stovenackog porekla 1 élan Ku u ameriskoj reviji Current History maja 1934. godine, sali retim u Beogradu, kako se pokazalo, w stvari nije nista boljt od Gustrougarske viadavine Budimpeste ili Beéas. Adamié je detaljno opisivao levicarska strujanja na koja je naisao éak izmedu rela tivno dobro situiranih lica. 2U Jugoslaviji, pitao sam seljake i gradane: Sta mislite 0 buducem ratu? Sta dete uéiniti, ako iti bolje reveno kada dode do rata? Nije bilo malo onih koji su mi odgovorili, da ele da dode do rata. Bilo bi svrseno sa svim tim. Revolucija, kaos i onda novi redx Jedan drugi hrvatski seljak izjavio je Adamicu: »Ponekad sanjam i zamisljam kako Crvena ermija Starta od Moskve milionima vojnika. Mi joj se pridruése jemo i onda adio sa svim tim, Mi postajemo deo SSSR, nezavi- na republika unutar velike socijalno-ekonomske unije, Svi Stor veni zajedno, nas trista miliona i svi drugi koji bi hteli da nam se pridrutece Nije moguce shvatiti ¢ objasniti politiku jugostovenskih vlada pa ni Stojadinovigeve vlade izmedu dva svetska rata, ako memamo u vidu Siru medunarodnu situaciju. Jednom je neki pisac prime- tio da rat traje sve dotle dok nije umro poslednji njegov uéesnik. Prvi svetski rat ostavio je duboke tragove u mentalitetu svih ge neracija koje su kroz rat protle. Cesto su i najodgovorniji driav- huici mislli { osedali w onim kategorijama, na ona} nadin na koji jim je bilo ofermijeno misljenje u blatnjavim rovovima fronta. Viadajucim garniturama u Jugoslaviji bila je utasna pomisao na neki novi rat, moguénost da se vojska nanovo povlaci preko bespuéa albanskih planina. U svakom novom ratu trebalo je imati zagarantovanu odstupnicu preko Soluna i moguénost za slavo- dobitni povratak istim putem. Vike se mislilo u kategorijama stare srpske negoli jugoslovenske vojske. Sirah od restauracije Habs burgovaca, od revizionizma suseda, od nacionalnih manjina i et- nigkih grupa, verovanje 1 mit nepobedivosti srpske vojske! xv Avet porara italijanske vojske kod Kobarida nije iSéecao iz srrategijskih planova italijanskog generalstaba. Strah pred rovo dima na frontu Julijskih Alpi terao je italijanske stratege da pla hiraju napad preko Austrije, preko doline Drave u Sloveniju t dalje duboko u Jugoslaviju osvajajuci one teritorije koje uprkos obecanjima londonskog patka iz 1915. godine nisu uspeli dobiti Francuski generali, uzasnuti trtvama pozicijskog rovovskog rata, ‘milionom mrtvik Kod Verduna, mogli su kao vrhunac svoje stra tegijske misti da stvore na granici navodno nepobedivu Magino: tovu liniju, utvrdenja koja kasnije u nemackoj ofanzivi 1940. go- dine nisu igrala baS nikakvu ulogu! A za eventualn intervencija protiv Nemagke, umesto preko svoje hteli su da upadnu preko bel: fijske teritorije, ade nije bilo graniénih utvrdenja, Sovjetski driavniei i revolucionari raéunali su da ée se novi imperijalistigki rat, koji ée svakako buknuti, moci uspesnije nego (prvi, po starom receptu, pretvoriti u gradanski rat, koji 6e da dovede do pobede proleterske revolucije. Cak se iu proglasima KP1 1939. godine mogu citati misli o tome kako nemacki. prole tarijat vee vodi borbu za pretvaranje imperijalistitkog rata u gradanski rat, a da Cvetkoviceva vlada sprema trupe za interven: Giju u Nemackoj u sluéaju pobede prolererske revolucije. Glavna briga sovjetskih dréavnika bila je da otklone opasnost zajednié og kapitalistitkog okrutivanja i intervencije u SSSR, da garan. tuju mladoj sovjetskoj dréavi tako potreban mir i socijalistigke isgradnju. Veliki sovjetsko-cehoslovackofrancuski sistem paktova 0 wea jammoj pomoci iz maja 1935. godine koji je sklopljen upravo pre formiranja Stojadinoviéeve vlade, mogao je da bude vrlo privia ean 2a mentaliter { oseéanja sviju koji su uzeli ucesa u prvom svetskom ratu na strani sila Antante. Velika kampanja koju st tu Jugostaviji pune etiri godine vodili ne samo radnicki pokret i Komunistitka partija Jugoslavije, vee i gradanska opozicija, i8la je u tom praveu: Jugoslavija mora da saraduje sa velikion zapad- nim demokratijama, Cehoslovatkom i Sovjetskim Savezom w od- brani protiv fasistighih agresora, samo jew fom savezu njezin spas. Na Zalost, éitav taj sistem paktova bio je samo manevar di plomatije u ielji da se Sto dulje odr3i status quo. Francusko- “sovjetski pakt, potpisan 2. maja 1935. godine, Pierre Laval, fran- ‘cuski ministar spoljnih poslova, kasnije streljan kao kolabora ‘cionist Petainovog retima, sklopio je jedino u nameri da spreét ‘obnavljanje politike Rapaila, to jest saradnje izmedu Nemacke i Rusije w duhu ideja nematkog Zeleznog kancelara Bismarcka koji je uvek upozoravao na opasnost od rata na dva fronta. »Ja wop- Ste nisam tako protivnemacki kako se t0 obiéno mislie, govorio je Laval Szembecku prilikom svoje posete VarSavi. U italijanskom gradu Rapallu 1922. godine posie znamenite duge noéne sednice u piddamama, nematka delegacija privatila je predlog sovjetskog komesara spolinih poslova Cigerina o dip- lomatskom priznanju i saradnji izmedu mlade sovjetske drtave iu ratu pobedene Nematke. To je bio prvi veliki diplomatski uspeh Sovjetskog Saveza, njegov prodor na evropsku polititku xvscenu. Revolucija u Nematkoj je doduse biia pobedena, ali za Yladajuce socijaldemokrate je taj ugovor bio dobar adut pre govorlma sa pobediocima, Na liniji suprotstavtianja versajskom Ststemu naiao se zajedno sa Nemackom i Sovjetski Saves. Malo Je pomnato da su sve do 1933. godine na tlu Sovjetskog Savere Fostojale brojne tajne vojne baze nemackog Reichswehra, gde su pose ivalt nemacki tenkisti, piloti i drugi vojni struénjaci, Kojé Sue Rasnije krenuli u rat prvo na zapad, a onda i na istok. ‘Kadt su nacisti 30. januara 1933. godine preuceli viast u Ne maéko}, sitwacija se pocela menjati, Hitler je u svojoj_ kniici rMein_Kamipfe otvoreno formulirao ciljeve svoje zavojevacke po Tike: osvajanje tivoinog prostora na isioku, unistenje Franc: Ske, po mogucnosti sporazim sa Engleskom, ali svakako sa Itai jom."Sovjetski Savez, oBtri kritiCar i rusilac razbojnickog versa} Thog sistema, postepeno se od kritiéara pretvara u branioca tox Sistema, dopustajuct w prineipu samo mirnu i sporazumnu revi fiju, anajuct vrlo dobro da revizija inadi jaganje Hitlera. Mala Gntanta, nekada napadana kao icrazito protivsovjetska tvorevina, Sada podinje da utiva sovjetsku podriku. Komunisti¢ka partija Jugostavije, koja se neko vreme zdlagala za razbijanje Jugostavije hao versajske tvorevine i tamnice naroda, sada zauzima drukcijt Stay Sto se tide nacionalnog pitanja i konstatuje da bi svako raz dijanje Jugoslavije ilo samo u korist faSistitkim agresorima. Versajskim mirom postavijene su protiv Sovjetskog Saveca tampon driave, sanitarni Kordon, koji bi, kako se to tada govo- ilo! trebao da Stiti Zapad od »boljSevitke kuges. Prema Poljskoj Imele su teritorijalne zahteve Nematka i Sovjetska Rusija, prema Rumuniji Sovjetska Rusija i Madarska. Te driave trebale bi vec Zhog takve svoje neizvesne situacije da, strahujuéi od suseda, trate pomoé i zastit Zapada, Poljska i Rumunija zaziru od ever tualnog prolaza jedinica Crvene armije, strahujuéi da ce ta voj- Ske, ako'i kad vee jednom dode, tu i ostati. | tako sanitarni kor- don postaje prepreka za bilo Kakvu realizaciju cajednickog voj- nog nastupanja Francuske i Sovjetskog Saveza protiv Nemacke. Tea tog kordona nije bilo swvike opasno zauzimati vrlo obtre sta yove protiv Hitlera, pogotovo ako je Hitler pozivao na krstask odbranu od boljsevizma. Medutim, pakt protiv Kominterne, sklop- jen lamedu Nemacke, Italije i Japana, bio je u stvari pakt protiv cupadnih demokratija. Kada je von Ribbentrop priltkom potpi- Sininfa sovjetske-nematkog pakta 1930. godine boravio w Moskvi, prigao je domacinima wu Kremlju najnoviji Derlinski vie: Sada ée paki protiv Kominterne pristupiti i Staljin. Ko je znao da éita razne diplomatske tekstove i dréavnitke ‘govore, poverujuéi njihov smisao sa tadainjom situacijom, mogao jet sam da vidi u emu je stvar. Maksim Litvinov, sovjetski ko- Inesar spoljnit poslova, 29. decembra 1933. godine, na IV sednici CIK SSSR rekao je i sledeée: »Mi svakako imamo svoje mistienje (© nemaékom reiimu, mi svakako saosecamo sa patnjama nasth nemackih drugova, ali nama marksistima najmanje je moguce predbacivati da dozvoljavamo éuvstvu gospodstvo nad maSom po- litikom. Ceo svet zna da mi mofemo odrtavati i da odrtavamo dobre odnose sa kapitalistigkim zemljama bilo kakvog refima XVE ukljudujuéi i fasisticki... mi hoéemo da imamo sa Nemackom, lkao fsa drugim dréavama, najbolje odnose. Godinu dana kasrije, ada su vee bili w toku pregovori 2a sklapanje pakta izmedu Fran Cuske i Sovjetskog Saveza, Litvinov je u izjavi za agenciju TASS Fekao: »Sovjetski Savez posebno nije nikada prestao da éeli naj- Dolje svestrane odnose sa Nemackom.e Ali je i mudro dodao: sTakvo je, ubeden sam, i stremijenje Francuske u odnosu prema Nemaékoj.« Dakle, u to doba nema jos nikakvih odluénih t prin. Cipljetnih nastupanja protiv nacistigke Nemacke. To postaje tinija VEE Kongresa Kominterne u 1935. godini poste paktova Francuska- SSSRESR. "Kada je 1935. Anthony Eden pucovao u Moskvu, pre toga sreo se sa predsednikom republike CSR Eduardom Benesom. Prema Gnome kako je o tome tada bio obavesten Bogoljub Jevtié, mini Star spoljnih poslova Kraljevske jugoslovenske vlade, Benes je lubedivao Edena da je preko potrebro saradivati sa Sovjetskom Rusijom, jer ce u protivnom ona biti primorana da se sporazume sa Nemackom, A Milan Stojadinovié w pismu Ivana Subotica od 13. septembra 1935, godine ovako je bio obavesten o razgovoru dr Sy. Petrovia sa Benesom: »Niko vise nista ne ogekuje od dik tatura. Stvar demokratija — Velike Britanije, Francuske i Male fantante je da spasu situaciju, Ali ja nikada neéu vrSiti pritisak fa unistenje faiizma bez abzira S10 sam njegov protimnik. Jer me mote se znati Sta ce dodi posle pada faSizma. Moglo bi doci do Socijaine kataklizme i mi bismo se w tom trenutku morali bra niti od komunizma...« Gitay taj sistem paktova o saveru i saradnji bio je u stvari samo deklarativan, bez pravog sadriaja, ni najmanje operativan, Sracunat da sto duge zadrii status quo. Za sluéaj izbijanja rata bilo je predvideno samo medusobno konsultovanje generalftabova Francuske i SSSR. Francuski politiéari plaSiti su se i, kako su to ada govorili »zbog brutalnog automatizmnac odbijali sklapanje od: igovarajuce voine Konvencije. Poslednji sovjetski prediog u tom Smislu uw prolece 1939. godine u Moskvi prilikom pregovora nije prihvagen. General Schweisguth predstavljao je francusku vojsku ha manevrima Crvene armije 1936, godine. Poste povratka w Pa. iz podneo je ieveltaj u kome je naveo da je cilj sovjetske poli ike usmeriti na zapad vihor koji se spremao da krene na istok: [Prema Schweisguthovoj proceni Sovjetski Savez nameravao je i ‘leo ostati van bududeg evropskog Konflikta, a posle rata, stiéno ao Sjedinjene Driave Amerike 1918. godine, igrati ulogu arbitra. Posle izbijanja drugog svetskog rita, caskajuéi u wéem krugu sa syojim generalima, kada je Poljska ve¢ bila pogaiena, a na 22 padnont frontu nastalo zatisje, Hitler je rekao da Wehrmacht hnije stvarao zato da ga drii u kasarnama, Naprotiv, da ga upo- Trebi. Al, ni sam, sve do poslednjeg momenta nije znao kuda najprije da krene: na istok ili na zapad. Svakako, ni on sam tada jo nije ragunao na to da ée se une tako dalekoj buduénosti ipak adi w ratu na dva fronta Veé 1933. godine u revifi *Komunistitka internacionalas, mo- ale su se procitati vrlo simptomatitne misli: »Ne sme se zabora iti da je SSSR aktivan faktor u medunarodnoj politici i u medu- xvinarodnim odnosima. Njegova politika mira u znatnoj meri utige ha medunarodne odnose i znatno olezava sivaranje zajednickog fronta kapitalistickin zemalja protiy zemlje socijalizma, Fasistie kka diktatura u Nemackoj potencirala je obe grupe protivureéno sti u pripremama za dva rata — rat protiv SSSR i rat izmedu ka pitalistigkin zemalja. Niko ne mote danas da predskaie koji ce rat prvi poteri, gde ce izbiti antagonizmi koji Ce prouzrokovati rate ‘Konzervativni politiéari na Zapadu ipak su mislili da bi naj: bolje bilo usmeriti Hitlera prema istoku. Ako se dva diktatora, Hitler i Staljin, medusobno uniste, utolike bolje. Pitanje je bilo ‘samo, kako kanalizirati tw agresiju a da se pri tome po mogué rnosti poltede tampon-drtave, Poljska, Rumunija i druge, buduei da Rusija i Nematka, 2a raliku od situacije u vreme igbijanja prvog svetskog rata, nisu imale tajednicke granice. Revija »Great Britain and the Easte 3. septembra 1936, otv0- reno je zapisala i sledeée: »Ako treba da dode do rata u Evropi, Englez bi vide voleo da to bude rat izmedu jedne i druge forme diktature, Demokratije Zapada — Velika Britanija, Francuska, Belgija, Holandija — mogu ostati izvan rata. Uzreéica g. Litvinova, da je mir jedan i nedeljiv, nije potpuno istinitae Kao da je uza ud govorio Litvinov prilikom posete Edena Moskvi 28. marta 1935, godine: »Nije jo$ izumljeno orutje koje bi moglo da puca samo u jednom smeru »Bolje Hitler nego Staljine, govorila je tada desnica u Francuskoj. Konzervativel, i to vrlo uticajni politigari w Velikoj Britanijt, fivelt su w iluziji da je nacizam ipak moguée smiriti, da 6e s vremenom fatizam menjati svoju prirodu i odba citi svoje najbrutalnije metode, da je opasnost od nacizma samo privremena, dok je opasnost od komunizma stalna i mnogo veca Konatno, drusiveno uredenje i privatno viasni8tvo faSizam nije dirao! Svi istoritari ¢ poliitari, bez obzira na svoje politicko opre delenje ili ideolotku orijentaciju, citajudi danas zapisnike istue anja sovjetskog komesara spoljnih poslova Maksima Litvinova nna tribini Drugtva naroda u Zenevi, njegove izjave Stampi i druga javna istupanja, moraju priznati, da je to bio briljantan govor- nik, oStrouman i dalekovidan politiéar, koji je bez ikakvog uvija- nnja, kristatno jasno i iskreno, nedvoumno i proroéanski taéno predvidao dalji razvitak medunaradnih odnosa. Na Zalost, on je bez uspeha zvonio na uzbunu. Nepoverenje je bilo suvise’ veliko, bilo je previse zakulisnih raéuna i zadnjih namera na svim stra. nama. Cinilo se da je opasno unistiti Hitlera, Onda bi moglo da dode do socijalne revolueije. Uputiti Hitlera na istok Sinilo se naj- mudrije, Zasto bi Staljin i trebao da rezonuje drukeije? Ostaje {08 otvoreno i u istorijskoj nauci nedovolino istrateno pitanje, koliko su vojni struénjaci na Zapadu uopite orbilino ragunali sa ofanzivnom moéi Crvene armije u slucaju zajedni¢hog vojnog ist anja protiv Treceg Reicha. Da ostavimo po strani idejne momen. te, skepsu i strah od revolucionarnog uticaja te armije. Nisu ‘Staljinove istke i monstr-procesi, koji su poteli veé avgusta 1936. godine, onemoguéili one politiéare na Zapadu koji su se zalagali ‘a efikasnu i stvarnu vojnu saradnju Zapada i SSSR i obratno. xvn Iti je 10 bio dobar izgovor za one koji su uw stvari bilé protiv tak oe tajednickog istupanja? Pitanje se moze postavljati + drukcije: nije li motda neiskrena politika Francuske ; Velike Britanije bila povod i isprika Staljinu za njegovo rasciséavanje racuna sa sv0- jim oponentiona Kod kuce? Do sada 0 tom pitanju nisu objavljeni nikakvi originalni do kumenti francuskog i engleskog generalstaba niti drugih general Stabova. Iz nemackih diplomatskih dokumenata saznajemo da je Bene zabranio da se sovjetskoj vojnoj misijé daju poblize infor- ‘macije o granignim utvrdenjima, jer se plasio da bi preko sovjet ‘kik kanaia te informacije mogle doci u ruke nacistima, Nije li, konaéno, NKVD u svoju igru oko fabriciranja dokaza o »veleiz dajie marsala Tuhaéevskog uplea i samog Benesa, Koji je tiveo luverenju da je stvarno posredi iedaja i povezivanje Tuhadevskog sa Nemcima. Danas siz Tuhaéevski, Bliher i drugi sovjetski vojnt rukovodioci, érive Staljinovih cistki, veé davno rehabilitovani, ali ‘samo lakonskom sudskom odlukom, bez blifeg obrazlotenja, »Sa pravom ili pogresno, nova buduéa hekatomba neprijate- ja Staljinas, pisao je u l'Europe Nouvelles 1938. godine André Pierre, sudvrScuje u Londonu ona strujanja koja guraju g. Nev ea Chamberlaina da nanovo pokuiava zbligenje izmedu éetiri za padne velike sile i da Sovjetski Saves iskljudi i evropskih po slova. Kakvo poverenje mote da pobuduje u inostranstvu, pre ‘svega medu onima koji su sa Sovjetskim Savezom povezani pak fovima 0 uzajamnoj pomoci, kada se izjavliuje da su bill prinw deni streljati sve vojne i civilne Sefove pogranitnih regiona, koji ‘su, ako je verovati optuinici, samo Eekali da izbije rat ili su éak nastojali da izazovu Konflikt da bi neprijateliu siroko otvoril vrata otadtbine?« Jo¥ u proleée 1939. godine britanski ministar predsednik Ne ville Chamberlain, duhovni otac minkenskog sporazuma kojim je Cehostovatka rasparéana, tiveo je u uverenju da Sovjetski Saver ima nameru da zapadne sile gurne w rat protiv Nematke, a sam da ostane po strani, »Naia obavestajna sluiba nije gubila vreme gledajuci kroz prozors, pisao je tada on svojoj sestri. Na Zalost istoriéari jo8 ne raspoiatu s dokumentima te vrste, @ jos manje sa izvornim dokwnentima o tome sta i kako se rasudivalo u Po Utbirow u Kremlin. U pismnu Ivana Subuticu i Zeneve 2. juna 1937. godine Stoja dinovié je mogao da proéita i sledeée misti iz razgovora Bogdana Radice sa novinarom Apratom, koji je pre toga imao dui razgo vor sa Litvinovom i Titulescwom: »Prema misljenju Aprata, Litvi- nov je poslednji od Rusa koji smatra da Rusija ima da saraduje Sa velikim demokratijama i da se zalaie za politiku Drustva na roda. Aprato misli da bi se Staljin vrlo lako mogao da sporazume ‘sa Hitlerom i Mussolinijem da napusti Pariz i London usted nji- hovog zatezanja u rastiiéavanju medunarodne situacije, Staljin likvidira poslednje tragove revolucionarnog komunizma u Rusiji« Istoga dana izvestio je Subotié Stojadinoviéa 0 svom razgo- voru sa Litvinovom i na kraju rekao: »Litvinov mora da vodi 74 Guna 0 faktorima u Moskvi, jer nije on potpun gospodar spoline XIXpolitike svoje zemlje (a ko zna kaka mu je polotaj u tamosnjem relimu). No, na svaki nagin on je kanal preko koga saopstenja dopiru direkino na nadleino mesto.x Iz memoara sovjetskog am- basadora u Londonu Majskog sada saznajemo da je u ono doba Litvinov uvek spavao sa pistoljem ispod jastuka, jer nije hteo dda padne Ziv u ruke Staljinovom NKVD. Danas je’sve to poznato ic tajnog referata Hrustova na XX kongresu KP Sovjetskog Sa vveza. All je u ono doba i delomigno iznosenje toga na javnt bilo dovoljno za kritifare sa levice da éoveku nepovraino prilepe et- ketu trockiste, agenta burioazije. ‘Sve u svemu, na obe strane je u ono doba viadalo veliko ne- poverenje. Uvelike se taktiziralo. Nije, dakle, bilo nikakvih zajed- nigkih armija, zojednigkih Stabova, nikakvog stvarnog, organiza. ciono évrsio oformljenog bloka, nikakve stvarne protivhitlerovske koalicije. Hitleru je trebalo Sest i po godina da spremi svoju rat- nu masinu i da krene na svoj osvajacki pohod. On je Eak nudio Sovjetskom Savecu pristupanje trojnom paktu i pretvaranje tog akta u Eetvorni pakt. Skoro Sest godina bilo je potrebno cove: Eanstvue da slomi fasistickog agresora. Velika amtihitlerovska koa licija postala je stvarnost tek dve godine poste izbijanja rata. Co- vecanstvo je moralo da plati visoku cenu zbog politickih nadm drivanja i kratkovidnost! politi€ara. U takvoj medunarodnoj situaciji, naravno, dobiva sasvim dru sei anaéaj i druge realne dimenzije Malg_antanta. Nastala je kao savez_Jugoslavije, Cehostovacke i Rumunije ca odbranu od revi- sionisma Madarske i kao brana eventualnoj restauraciji Habsbur- govaed. Taj savez nije Sitio Tugoslaviju od aspiracija Ttalije, Ce- hoslovaéku od pritiska Nematke, a Rumuniju od sovietskih cal teva 2a vraéanje Besarabije i Bukovine. Poste Hitlerovog stupa. ‘ja na viast 1933. godine Mala antanta se reorganizuje. Stvara se ‘Staini savet, organizacionim paktom se sve driave élanice obave- ‘uju na zajednitko istupanje i prethodno konsultovanje. Ali, nije ome, kako se pogreino smatra, kumovao strah od ekspancije na- cistitke Nemaéke veé opasnost od dogovaranja éetiri velike site, Francuske, Velike Britanije, Nemacke i Italije, koje bi trebalo ‘kao éetvorni direktorij da kroje sudbine manjih dréava i politick artu Evrope. Titutescu, rumunski ministar spoljnih poslova i veliki pobor- nik sistema kolektiome bezbednosti u Drustvu naroda, bio je prvi oft je jos avgusta 1933. godine u Zenevi prediotio sklapanje op- Steg odbrambenog pakta izmedu dréava Male antante i Male antan- te kao celine sa Francuskom. Na taj naégin, prema njegovo mis. Venju, Jugostavija bi se obezbedila od Italije, a Cehoslovacka od Nematke. Uzalud je on poturivao da se za mesec dana postigne Sporazum u tom smislu, jer su u Rumuniji bile na delu jake sna- 4 orijentisane prema Nematkoj. Titulescu je zbaten. Njegovu ink cijativu preuzeo je kasnije Benes. Francuska u ono doba nije se odusevtjavaia tim prediogom Titulescua, Laval je hteo sam da se sporazume sa Mussolinijem. Kasnije, Francuska menja svoj stav, wrSi pritisak da se sklopi takav pakt, ali u meduvremenu Ciano # Stojadinovié su se ved sami nagodili. Xx Danas istori¢ari zemalja socijalistickog lagera smatraju da je takay predlog imao izrazitu protivsovjetsku tendenciju, pogo {ovo jer bi takvim paktom: bila obuhvacena i Rumunija, Pri tome oni ne ulaze w istrakivanje da li je i ukoliko je do takvog predloga dosio zbog skepse, zbog neverice u ofanzivnu sposobnast Crvene larmije poste procesa u Moskvi. U svakom siucaju, knez Pavle i Stojadinovié su smatrali, a to nije krila ni zvaniéna jugoslovenska diplomatija, da bi stupa nnjem u takav pakt Jugoslavija navukla na sebe mirinju Nemacke i Iealije. U razgovoru sa nemackim poslanikom von Heerenom Stojadinovié je zasedanje Stainog savea Male antante i posetu predsednika BeneSa Jugoslaviji aprila 1937. godine oznadio kao »sahranu prve Klases, Ali, u svojim poverijivim kontaktima sa Litvinovom preko stalnog delegata Kraljevine Jugoslavije kod Dru- Stva naroda u Zenevi, Subotica, Stojadinovié je pokusavao da do- bije sovjetsku protivuslugu za neutestvovanje x planiranom pak: tu, koji bi mogao da bude okrenut i protiv SSSR. On je tratio sovjetsko obecanje da ce obuzdati komunisticku propagandu i aktivnost Komunistiéke partije Jugoslavije. Takvi zahtevi nisu bili Malo je poznato da je Stojadinovié bio jedan od vrlo retkih gradanskih politicara u Jugoslaviji koji je u svoje vreme javno ratio da Jugosiavija uspostavi diplomatske odnose i da priena Sovjetski Savez. Narayno, pre svog dolaska na vlast. U bodiénom brojit »Politikes, januara 1934, on je povodom diplomatskog pri- znanja SSSR od strane SAD pisao i sledece: »Sve se vise uvida, da boljgevizam nije roba za izvoz. Za 16 godina bolisevici nisu uspeli da izazovu sversku revolucijt, o Kojo) su toliko sanjali. Ni- kakvog izgleda nema da ce w tome uspeti u buduénosti. Stavise, ‘mesto proklamovanog internacionatizma, vidimo kako sve vile izbija jedan ruski nacionalizam, Koji pod svemocnim boljSevickim diktatorom Staljinori"ne izgleda mnogo drukciji — bar u ino- stranim odnosima — od onoga, iz doba samodrica, imperatora sverosijskog, Nikole II.« Stofadinovié se u tom clanku talotio da Jugostaviju u Moskvi predstavlja njen poslanik i mastavio: »NaS narod duguje jednu veliku zahvalnost ruskome narodu i ako da- nainji upravljazi Rusije budu dali dovolino garancije, da se nece mesati u nase unutrainje stvari ni praviti boljevitku propagandu, nikakvog razloga danas vise nema protiv uspostavliania normal in diplomatskih odnosae. Kada je stm postao predsednik vlade, Stojadinovie vise nije istupao sa takvim idefama. Protivbolisevieki stav kneza Pavia Bio je dovoljno poznat, a nacisti su ga uspeino eksploatisali. Go- voredi u senatu 22. marta 1937. godine Stojadinovie je izmeds ostalog rekao: »Postoje, gospodo senatori, dva mira: jedan spo- Hasnji na granict i jedan unutranji, socijalni mir svake zemlje, Ja necu da odriéem da Sovjeti vode jednu miroliubivu politiku, Koja izbegava da ih uvuce w jedan otvoreni rat na njihovim gra: nnicama, ja neéu da odriéem ni to, da se Sovjeti jai kako intere- suju da odrée mir u umutrasnjosti svoje zemlje, i to na jedan vrlo drastitan natin i sa velo drasticnim sredstvima, ali, gospodo, na- XxI‘ma ovde u Jugostaviji treba jos jena garantija da se Sovjeti nece ‘mesati u nage unutrasnje stvari... Dokle god Sovjeti ne prestanu Sa Komunistickom agitacijom Kod nas, dotle ne moze biti revi 0 riznanju Sovjerske vlade!« Stojadinovié u svojim memoarima iznosi istinu kada pise o garantijama Sovjetskom Savezu, da Jugoslavija neée ucestvovati te ratu protiv prve zemlje socijalizma, O svonie razgovoru sa Lit: vinovorn Ivan Subotié je 2. juna 1937. godine izmedu ostalog pi- sao: »Kazao sam da sam u moguénosti da Litvinov sa vase strane ‘trogo poverljive ponovim ono, sto ste pre nekoliko meseci Vi kazali gencralu Hajdemanu u Ankari, a to je da mi nismo i da necomo ni 1 buduce wei niu kakve kombinacije it veze koje bi Jugoslaviju davele u polotaj da ima obavezu naci se 5a arusjem u rici protiv Rusije w slucaju kakvog orufanog medunarodnog Konpttktax"Sivbotié je, naravno, opet zatratio da se Sovjeti vodu. dee za takav stav, da obucdaju komunisticku aktivnost w Jugo- slaviji. Svakako, takvi zahtevi nisu mogli naidi na razwnevanje 1 Kremtju, Jugostavifa ipak nije bila toliko znacajna zemlja i polo aj Stojadinovica toliko jak, da bi Staljin mogao i Zeleo vratitt 1 Jugoslaviju komuniste koji su bili protivni njegovoj Staljinovoj olitici, kao Sto je to uéinio predajuci Hitleru nemacke komuni- ste, koje je wnesto NKVDa likvidirao Gestapo. Au ono doba se iniéno tvrdilo da Kominterna nema nikakvikt veza sa zvanit. nim organima sovjetske dreave. U tom smisiu je tada pisao t »Proleters. Danas se i u zemljama socijalisti¢kog lagera konsta- tuje da je Staljin Kominternu pretvorio u izvrini organ svoje po- litike, Stojadinovié je éesto naglasavao da Jugoslavija kao batkanska zemija treba da bude barem medu prvima na Balkan i da ne treba da se mesa u politicke probleme Srednje Evrope. Za kraj- nji strateski cilj njegove politike vro itustrativan je pasus iz nje govog izlaganja na sednici finansijskog odbora Narodne skupstine 4, februara 1937, koje je sagwvano u njegovom arhivu i tada nije smelo da bude objavljeno. *Gospodos, govorio je Stojadinovié, »jedan i po milion voj- nnika u Buduéem evropskom ratu reside svaki rat. Gde se nasih jedan i po milion vojrika budu stavili, na toj strani bice sigurna pobeda. Pa Sak i ako ne bi uSli u rat, jedan i po milion vojnika, to je tako vaian jedan faktor, da i poste svr’enog rata mi éemo trebati i pobedenim i pobediocima, jer ée oni biti toliko iscrp joni, da bi takav jedan faktor ostao vatan pri odludivanju u ev: ropskoj politici. Mi éemo se dobro éuvati da budemo masice ma 1 Gijim rukama ili, kako t0 narod kate, dobro éemo se éuvati da vadimo kestenje iz vatre za druge.e Iz ovih reéi jasno iebija priliéno jednostavna kalkulacija: pri- Eekati, pretivert i uéi w rat na strani onog koji pobedi, ma tko to bio i naplatiti svoje uéeSée w ratu. Ima u tom rezonovanju i gran domanije, uporedivanja sa velikim silama, manipulisanja autori- tetom Koji je srpska vojska stekla prvom svetskom ratu. Medu- tim, takav reénik mogli smo kasnije da Eujemo iu Staljinovom XxX govoru na partijskom Kongrest « prolece 1939. godine. 1 on je rekao da Sovjerski Savez nije spreman da vadi kestenje iz vatre 2a druge. To je bio jasan znak i Zapadu i Hitleru, ali je Hitler tek nekoliko meseci Kasnije bio upocnat sa tim stavom. Sliene je stavove posle izbijanja drugog sverskog rata, koji je u skladu sa Tinijom Kominterne odinalt u pocerku proglasen za imperijali sticki rat, cauzimala i Komunistigka partija Jngoslavije. Drugovi 1 Hrvaisko} koji se sa tom ocenom nist slagalt bili su partijski Kagnjeni. KP] je zaktevata stvaranje meutraliog bloka balkanskih zemalja ali i ono na Sto Stojadinovié nije nikada pomisljao — savez sa Sovjetskine Savecom, pakt 0 prijateljstvu i medusobno} pomodi. Ipak, kada je prvi pakt izmedu SSSR i Kraljevine Jugo Slavije poipisan 6. aprila 1941. godine bio je to samo pakt o pr: jateljstvu, a ne 0 medusobnoj pomoci. Staljin nije bio toliko ma isan da zbog Jugoslavije zarati sa Hitlerom! aUmetnost politike u sferi spoljnit odnosa nije u povecave nju broja neprifatelja jedne zemlje. Naprotiv, wnetnost politike 1 toj sferi je smanjivati broj takvil: neprijatelja i dojucerasnje neprijatelje pretvarati u dobre susede, odrdavajuci yniroljubive ‘medusobne odnose.« Ovin: retima je novi sovjetski komesar spol} nih posiova Vjacestav Mihajlovie Molotov, naslednik Litvinov, 31 ‘avgusta 1939. godine u Vrhovnom sovjetu pledirao za ratifikacij sovjetskonemackog pakta, potpisanog pre nekoliko dana, Drugi svetski rat, napadom nacista na Polisku, poteo je samo nekoliko éasova kasnije. Sovjetski Savez i Treci Reich postali su susedi tek poste sloma poljske driave, onom podelom ugovorenom taj- nim protokolom Koja se ni danas 1 sovjetskoj istoriografiji ne ominje ni jednom jedinom reéju. »Samo neprijatelji Nemacke SSSR mosu stvarati i podsticati neprijatelistvo izmedu naroda tit zemalja, rekao je Molotov, tada proi éovek do Staljina. Sledeci iskljutivo formainu logiku, mogao bi se naci Saljiva koji bi Milana Stojadinoviéa proglasio’ za dobrog marksisiu. Ni li on isto tako nastojao da smanji broj neprijatelja na granicana Jugostavife, nije lt njegova stalna parole bila »Mir na granicamtas! Videet da zapadne sile nemaju nameru, a pogotovo ne Italija, da se suprostave anslusu, on je unapred izjavio Hitlers da se Jugo- Slavija tome nece odupirati. Medutim, kada je novi veliki sused dosao na granice Jugoslavije Stojadinovié ipak nije bio toliko jak da izdejstvuje vraéanje stovenackog dela Koruske, »Mislim 44a su mi Jugostoveni neSto govorili u tom smisl, ali sam im re- kao da. je to besmisticas, icjavio je kasnije na sudenju 1 Niirn bergu feldmarfal Hermarin Goring. Dok je jos bio ministar u penziji, Stojadinovié je u »Politict« 1518, aprila 1933. godine analizirao’privredni i politiski polosa) Jugostavije u élanku pod naslovom >Ekonomija i diplomatijas. Spoljnotrgovinski bilans zemlje nije bio bas zavidan u odnosu na tradicionaine saveznike, »Jugoslavija ima savezes, pisao je Stoja dinovié, vali ti saveci za sada poéivaju na cisto politicko) osnovi. Ono 510 im nedostaje, 10 je ekonomska baza... politigki ugovori tesno veruju Jugostaviju 2a Francusku, Cehosiovacku i Rumuniju, nas ekonomski momenti vike upucuju na suprotn strani: ka Nemackoj, Italiji # Austrijie xxtITTreovinskim ugovorom od 1. maja 1934. godine, jos 2a tivota kralja Aleksandra, stvoreni su temelji 2a dalje prodiranje Treceg Reicha prema Jugoistoku, Tajnim protokolom su Jugoslavijé tim ugovorom obecbedene vrio povoljne cene, vise od cena na svet skom triiStu. Jugoslavija je mogla tako da plasira visak svojih oljoprivrednih proizvoda, koje od nje nije hteo da kupuje nije- dan od njenih saveznika. Nematka racunica bila je jasna: stva- ranjem privrednih veca stvoriti i podlogu za buduct politicki tig. Treba priznati da se knez Pavle vee 1936. godine u Londonu a i kasnije zauzimao za to da Velika Britanija postepeno prew: ‘me ono znadenje u spoljnoj trgovini # privredi Jugoslavije koje jeu medusremens dobila Nematka, Ministar Anthony Eden u principu nije imao nista protiv, ali, kako je rekao, zbog Jugosta vije mije mogao da menja sistem imperijainih preferencijainih ta rifa, Sa druge strane nemaéki generalstab nije imao niSta protiv britanskih ili drugih stranih ulaganja « Jugostaviji. Smatralo se dda ée u jednom buducem ratu nematke trupe ionako kontrolisati taj prostor, pa ako druge zemlje investiraju, utoliko bolje é takse za Nemacku, ‘Medutim, trgovina je obavijana preko Kliringa i zhog vrlo ve- ikog izvoza, kojt je jo8 porastao kad je Jugoslavifa postala utes- nik u ekonomskim sankcijama protiy Ttalije zbog njenog napada na Etiopiju, sve je brie rastao pozitivan saldo na klirinSkom kon tu, Tada se turdilo i danas se u nauénoj literaturi smatra tatnim da je time u stvari ekonomsko slabiji partner beskamatno kre- itirao jateg parinera. Kliring je napadan kao vesto sredstvo na- istitkog finansijskog eksperta Schachta. A i unutar dréavnih or- gana Treéeg Reicha bile su uticajne lignosti, koje su smatrale da Treéi Reich bez razloga na vlastitu Stetu daje suvike velike povla- tice Jugoslaviji. Citav kompleks do sada u nauci jo§ nije dovolj no istraten. Paradoks je, medutim, da je Kliring i danas opste- ‘vatedi sistem spoljnotrgovinske razmene unutar zemalja socijali stitkog lagera. Kako znamo, Jugoslavija do sada nije uspela sma: njiti svoj pozitioni saldo w liringu sa Sovjetskim Savezom i do- biti pristanak da prede na plaéanje konvertibilnom valutom. Stojadinovié je svoju spolinu politiku prikazivao kao polit neutralnosti, neulatenja u blokove, ideoloske frontove. Par Hlegaina Htampa postavljala je pitanje, kako je uopite moguée biti nneutralan kada je u pitanju borba ta mir, najveée dobro éovedan- ‘stva. Vodeéi politifari HSS, kao na primer dr August KoSuti ‘govorill su 1937, godine Eehoslovackim diplomatima da Stojadi- novié u stvari ni ne mote voditi drugu sem neutratisticke poli tke, jer on vrlo dobro tna da_se Hrvati u jednom novorn ratu neée horiti. Stvarno, nematki Konzul je poste uvodenja ekonom- skih sankcija protiv Italije javio u Berlin da je dr Maéek porutio madarskom konzulu da se u sludaju rata protiv Italije ili Nematke Hrvati neée boriti. Dr Josef Korbel, atate za Stampu Eehoslovatkog poslansiva u Beogradu, krajem 1937. godine vodio je u Zagrebu duge razgo- vore sa vodama Hrvatske seljaéke stranke. Dr Viatko Maéek otvo- ku xxv reno je rekao da je po njegovom misljenju mobilizacija uw Hrvat ‘skoj nemoguéa. Ako bi Hrvati veé morali uzeti puSku u ruke, onda bi-prebegli na drugu stranu, svejedno kome, éak i Nemcima, iako in ne vole. No, ako bi uspeo da dode na vlast, Macek je nagovestio vracanje saradnji sa zapadnim demokratijama, Engleskom, Fran- ‘cuskom i SAD. Jugoslavija se tada stvarno nalazila na vetrometini, Tu su se ukrétavali brojni protivreéni interesi velikih sila. Konaéno, u slid- nom polotaju je nekada bila i mala Srbija, a hici u Sarajeva na Vidovdan 1914. godine bili su, naravno, povod a ne uzrok prvog svetskog rata. Postalo je uobicajeno da su i politigari i fire mase naroda poteli verovati da Kraljevina Jugoslavija stvarno ima sve vveci i maltene presudan znacaj u evropskoj politici. Labavijenjem svojih veza sa Francuskom, neutestvovanjem « deklarativmom francusko-sovjetsko-éehoslovaékom sistemu paktova, Kraljevina Jugoslavija je w stvari olakSavata polozaj sila Osovine, »Sa_svim susednim drfavama hocemo da tivimo u miru é prijateljstvus, govorio je 10. jula 1938, dakle u vreme sudetske ‘krize, ministar unutrasnjih poslova Stojadinoviceve vlade dr An ton Koroiec. »Spoljna politika sadainje Jugoslavije jasna je 2a svakoga. Mi hosemo da ostanemo verni svojim starim i novim rijateljima iu tom smistu glasi naa deviza: 'Vernost za vernost. Glavni i jedini cilj je nase spoline politike: 'Oéuvati svoj drtavni red i mir’. Blokove 4 frontove prepustamo drugima i Zelimo samo 10, da pri tome ne opeku prstes, Kada je, kako se éinilo, u postednjem trenutku evropski mir spasen, time Sto je minhenskim sporazumom Cehoslovatka repw blika prepustena na milost i nemilost nacistitkoj Nematkoj, Sto. jadinovié smatra da je razvitak medunarodne situacije opravdao Injegov politicki realizam, potvrdio ispravnost mjegove orijenta- cije. »Septembra meseca Jugosiavija je dobila jednu veliku dip- Tomatsku bitku, po posledicama i znazaju ravnu najvecim bitkama nae slavom ovensane vojskes, govorio je Stojadinovié beograd- skim privrednicima na poéetku svoje izborne kampanje, U svom govoru u Ljubljani, neposredno pred same izbore, om je izjavio: »Da nismo ni8ta drugo uradili, nego 3t0 smo u poslednjoj evrop- ‘skoj krizi jednom smiSljenom spoljnom politikom spasti i Slove. niju i Hrvatska i éitavu Jugostaviju, mi zasludujemo da na pret stojecim izborima dobijemo ne obiénu pobedu, jer ona je danas vee sigurna, nego jednu veliku, ogrommu pobedis. Uostalom, nije li tako, neposredno posle sporazuma u Miin- ‘chenu 5. oktobra 1938, pisao i londonski »i »Dogadafi pro. Sle dve sedmice su taka trijumfalno potvrdili potitiku dr Stojadi- noviéa, politik prijateljstva sa svim drfavama i odbijanja da- Ijin spolinopolitiékih obaveza, da je opozicija prakti¢ki preko noéi dotivela slom. Datwm izbora je bio nesiguran, ali sada ce se vero- vatno izbori brzo odriati i mogu rezultirati samo ogromnom po- bedom vlade dr Stojadinovicax Stvarno, u ime udruiene opoci- ‘ije biv8i ministar Albert Kramer posetio je nematkog. poslanika Viktora von Heerena i sve€ano izjavio da ée opoticija u sluéaju pobede na izborima nastaviti Stojadinovicevs spolinu politike pri jateljstva sa Treéim Reichom. »U izbornoj borbi odigraée ubuduce xxvjugoslovenska spoljna politika ulogu pozitivnu za Nemacku, jer dogadaji postednjih meseci ovu politiku sjajno opravdavaja i ont su opoziciji istrgli iz ruku svaku moguénost 2a dosad wobiajene napades, predvidao je nemacki poslanik. Ipak, to je bio promasaj. U Heerenovom izvestaju poste iz bora nasle su se i sledece reét: +Ovaj ragun izgledao je tako jasar, ali se ipak pokazao kao pogresan. Rezultati izbora, naime, poke auju da se raspolotenje prema Stojadinovicu s obsirom md uti ske 0 novom politickom uredenju Evrope, koji su zasenili sve ostala, u celini nije poboljsale, veé pogorSalo, Istina, svako uvida da je spoljna politika ministra predsednika bila pravilna, ali sna- Inija od novog racionalnog saznanja bila je emocionaina reakeija nna isto tako jasno sagiedanu éinjenicu da je Jugoslavija danas postala vazal Osovine Berlin-Rime, konstatovao je Viktor von Hee ren dodajuci da javno mmenje upravo Stojadinovieu pripisuje od govornost za takav razvitak medunarodne situacife. Ne mote se danas osporiti éinjenica da je Stojadinovie sva kako vrlo.realistitki predvidao razvitak situacije, ali nije bio do- volino realistiéan u procenjivanju popularnosti takve svoje poli- ike. Narodnim masama, svakom Koji je normatno i ljudski ose a0, takva se politika cinila neprineipijelnom, prijavom. Naravno, drugo je pitanje, da ti bi i ukoliko bi medunarodni razvitak stvar- no tao drugim putem, da se za vreme Siojadinoviceve vlade Ju goslavija pridrugila, dosta fiktivnom, kako smo videli, neiskrenom francusko-tehoslovacko-sovjetskom bloki. »Sta bismo mi branili. Moida boljSevike?« govorio je u pover \jivom tonu dopisniku sVétkischer Beobachterae 1936. godine Sto jadinovié. Ati, u stvari, Stojadinoviéu je i tada bilo jasno da jeu itanju pre svega uklapanje u francuski sistem bezbednosti, Kada se analo da i Velika Britanija i Francuska (bolje reteno — desni Carske, konzervativne sile w tim zemijama) trate i vise nego li je samo modus vivendi sa nacistickom Nemackom, a pogotovo $a faSistickom Italijom, Stojadinovicu i knezu Pavln éinilo se mu rije dréati se po strani. Medutim, kada je po nalogu nemackog ‘ministra spoljnih poslova von Ribbentropa rtemacki posianik von Heeren intervenisao u Beogradu 1940. godine kod kneca Pavla po- vodom glasina da se priprema ubisivo Stojadinoviéa, knez Pavle je indigniran izjavio da je, uostalom, upravo on sam poveo poli tiku prijateljstva i zbligenja Jugoslavije sa Nematkom, i da je pri tome morao da lomi mnoge otpore sa strane Stojadinoviea. Uostalom, iste tako tivek je bila prisutna opasnost da velike sile uw nekim medusobnim arantmanima, jednostaynom podelom interesnih sfera, ostave Treéem Reichu odresene ruke na primer u jugoistoénoj Evropi. Nije sluéajno za vreme posete Stojadino- viéa Londonu w svom pismu »Timesu« sredinom oktobra Winston Churchilt upocorio: »Bila bi to nesreéa s dalekoseinim posledi- cama, ako se Jugoslaviju sasvim bez potrebe gurne na stranu dik: tatorskih i totalitarnih driava... Od momenta kada bi naorulane zapadne demokratije, Velika Britanija i Francuska, izgubile svoje interesovanje za sudbinu jugoistoéne Evrope, Jugoslavija bi bila ostavtjena da pregovara 2a svoj opstanak sa dvojicam dikta- tora... XVI Gtedano unatrag, posmatrano kroz prizmu Sire medunarodne konstelacije, éini se da je Stojadinoviceva spoljna politika imala svoj raison: éuvanje Kraljevine Jugoslavije, nijenog kapitalistic kog drustvenog poretka, supremacije velikosrpske hegemonije, unitarizma. Ali, narodi Jugoslavije, nezadovoljnt socijatnimt ¢ dite Stvenim poretkom, meresenim: nacionalnim pitanjem, nist imali ni najmanje razioga é volje da brane upravo takay poredak sivari, da se odusevtjavaju upravo takvin razvitkom medunarodne situ acije, Realisticko uklapanje ondasnje tokove medunarodne poli litke situacije izazvalo je isto tako protivijenje, emocionaino od dacivanje kao i sama ta medunarodna situacija. Naravno, nikakvog smisia nema nagadati, kakav bi bio spolj nopolitiski polotaj Kraljevine Jugoslavije da je Stojadinoviceva vlada posta drugim putem. Vrlo je verovatno da bi se u tom sl Caju ona masta veé septembra 1939, godine u ratu na strarti Engle. ske i Francuske, moida bi rat izbio éak i 1938. godine prilikom sudetske krize. Hitler se, naime, kasnije desto Zalio da mu je »svi njax Chamberlain spretio veé tada planirant rat. Medutim, takvo nagadanje u sustini nema nikakvog sista Kada su Hitler i Staljin, na ogromno zaprepastenje svetske jasmosti, sklopili pakt 0 nenapadanja, jugosiovenski posianik t Berlin dr_Iya Andrié, prilikom svojih razgovora 1 nacistickom ministarstvie spolinih posiova w Berlinu w Wilhelmstrasse, nagla. sio je da se u svetlu novog razvoja medunarodne situacije jugoslo. venska politika neulatenja u blokove i odréavanja dobrih odnost sa Nemackom jo8 jednom potvrdila kao ispravna i jedino moguca Stampi u Jugoslaviji Presbiro je dao direktiva da povolino pise © tom paktu i da se ravna prema tonu komentara 1 nemackoj Bampil Sta bi wradio Stojadinovié da je ostao i dalje na vlasti? I to, isto tako mote da bude samo predmet nagadanja. Da li bi njegove spremana diktatura, njegov autoritarni retim bio samo po spo. Yainim nakovima itt sustinski fasistigki. Ko mote da tatno ode gov0ri na ovakva pitanja? Posie okonéanog drugog svetskog rata Stojadinovié ubeduje da nikad ne bi prisao Trojnom paktu, de takvo nesto Hitler od Jugoslavife ne bi ni tratio, 1 tome sliéno Medutim, vee u vreme njegovog pada videlo se da se Osovina nije vike zadovotjavala dotadasnjom politikom scuvania starih 1 sti canja movin prijateljstavas, da je tradila jox vidnije jamme mani. festacije prilatenja IJugoslavije Osovini. Veé je postojao zahtev da se Jugostavija pridruti paktu protiv Kominterne koji je, kako ‘namo, bio uperen vise protiv zapadnih demokratija, nego moda protiv Sovietskog Saveza. Trateno je da Jugoslavija istupt iz Dre ftva naroda jer se u Rimu i Berlin smatralo da je, poste iclaska Nematke i italije, ta organizacija ionako jo$ samo organ zapad. nih sila. Ali i Stojadinovié i njegov naslednik na polotajue mini stra spoljnikt postova Aleksandar CincarMarkovie davali su samo obecanja u tom smistu, dok su praktiéne mere izostale. U ono vreme Malija je éelela éak sklapanje vojnog saveza sa Jugoslavijom. To je trebalo da bude u neku ruku horizonialno ‘obeabedenje od preteranih ambicija Nemacke, koénica nemacke xxv‘ekspanzije prema Jadranu, Podunavlju i jugoistotnoj Evropi. Kad bi Stojadinovie kasnije pristupio podeli Albanije izmedu Itai i Jugostavije, time bi stvarno éak | bez pakta preveo Jugoslaviju u tabor Osovine. To samo po sebi svakako jo ne bi bila garan ‘ija ta bezbednost Jugostavije u iakvoj Konstelaciji. Nije Wii Be ‘ckova Poljska saradivala sa Trecim Reichom w raspartavanju Ce- hostovatke, a nepunu godinu dana kasnije nasla se i ona pod ne ‘mackom nacistickom: éizmom? Taéno je da je Stojadinovié za svoje partnere u Berlinu i Ri mu bio kudikamo jaca liénost od svojih naslednika, pa i prethod- nika, Odlaskom Stojadinovica jugoslovenska karta je 22 Ciana izgudila 904s od svoje vrednosti. Géring je aprila 1939. w Rimu ‘tvoreno govorio da je Stojadinovie bio svakako bolji parter 2a Osovinu od sasvim bernagajnog Cvetkovica. A kada je Sef kvisli ke uprave u Srbiji, general Milan Nedié, za vreme rata posetio Hitlera, ovaj je sa nostalgijom izjavio svojim saradnicima da je Stojadinovie bio éovek sasvime drugog kalibra u poredenju sa uti ‘skom mlitavosti Kojt je na njega ostavio Nedié. Stoga nije ni éudo da je Ciana dugo zanosila moguénost da jednoga dana Stojadinovié opet dode na viast. On je maStao 0 dotasku itaijanskih trupa u Beograd, koje bi Stojadinovita vra- tile na vlast. Cvetkovié, novi predsednik vlade, ulotio je mnogo napora da italijanskog i nematkog poslanika ubedi, kako Se on, eto, zalate 2a ivmirenje izmedu Stojadinoviéa i kneza Pavia. 1 po- Sle svoga pada Stojadinovié je odriavao tesne veze sa diplomat ‘skim predstavniStvima Italije i Nematke, ak i za vreme svoje in- ternacije. Verovatno st nacisti imali svoje Kovibinacije i w toku rata. Preko Spanjotskog poslanstva u Ankari zamoljena je britan- ‘ska vlada da Stojadinovica premesti sa dalekog Mauritiusa bike Evropi, na primer u Egipat, kako bi ga njegova rodbina mogla posetiti. Valjda se tu, u stvari, raéunalo sa posetom Rommelovih tenkova Kairu, éija se ofanziva u Ajrici tada pripremala. Ako je knec Pavte stvarno imao nameru da menja spoljno- polititks orijentaciju viade, Stojadinovié bi morao da padne ba- rem odmah poste anslusa. Odlaskom Stojadinovi¢a, spolina poli tika se u sustini nije menjala, icostali su samo spotjainji akcenti snakovi ideoloskog pribligavanja Osovini. I to joS samo na odredeno vreme. Bududi da Stojadinovié tottko prostora w svojim meoarima posvecuje upravo razglabanju o svim moguéim razlocima t uzro- ‘cima svog pada, potrebno je ukratko ukazati na ono sto je u tom pogledu do sada ustanovite istorijska nawka, Je li Stojadinovié stvarno telio faticaciji svoje stranke ¢ zem- lie wopite? Je ti on morao da side sa vlasti, kako su to u svoje vreme smatrali Hermann Goring, Galeazzo Ciano, bugarski car Bo- ris i drugi, posto je knez Pavle Yeleo da preduhitri uévrSéenje far Sisticke diktature Stojadinovié nas u svojim memoarima uverava.da su pozdrav »voda« izmislili neki Cvetkovidevi prijatelji, da je on to zabranio, da je fatisticka inscenacija doéeka Ciana sprovedena po direk- ivi Cvetkovica, da su uniformisane formacije tmali i Maéek i Ko- 2XXxVI rolec i da u jednoj mmogonacionalno} dréavi fasizam wopite nije ilo moguce uvesti. Svaki narod, prema Stojadinoviéu, mogao bi da ima svog narodnog vodu, ali se niko ne bi mogao nametnuti drugima. ‘Ovakvo razmisljanje na prvi pogled je dosta logiéno. Poznato je da je faSizam u pravom smislu reti dosao na vlast u viSemanje omogenim nacionalnim drfavama, izrazavajuci interese pre sve- {ga sitne burtoazije tih nacija. U istoriji nije pornat slucaj, da bi se neka vladajuca stranka uspeino preworila u faSisticku tek posle duteg upravijanja zemljom. Hitler, Mussolini, Franco, svi Oni st se morali izborisi za dolazak na vlast. Taéno je i to da su uniformisane formacije, koje su napravile takay utisak na Ciana januara 1939. godine u stvari brojale samo 300 mladiéa, koji su tréali od Zeletnitke stanice do sedista glav- nog odbora RZ, pa opet na Belje itd. Sve je t0 bilo opereiski amesteno, kao trijumfalni mars u Verdijevoj operi »Aidae w ma- Tom pozoristu gde se statisti po nekoliko puta u krugu pojavliuju: nna pozornici, jer nema ni dovolino para, mi dosta mesia. Ili, ako elite, moglo bi se to nazvati Potemkinovim selima. Medutim, takve spoljne manifestacije mogle su se primetiti i na onom velikom predicbornom zboru IRZ u Novor Sadu u nedelju 13. novembra 1938. godine, na zboru koji se, prikazan na filmskom turnalu, kako nas sada obavestava Stojadinovis, nimalo nije dopao knewu Paviu. »Knetu je smetala moja populamost 1 narodus, uverava nas sada Stojadinovié. Ali, nemaéki poslanik u Beogradu Viktor von Heeren, izvestavajuci o tom zbors, zapisuje dda se tada prvi put ispoljio autoritarni karakter, koji je prema von Heerenu Stojadinovié nastojao dati svojoj stranci. »Tenden- ja da se sve do najmanjth pojedinosti kopiraju nacionalsocijali ke i fatisticke metode pri tome se uvek i potpuno neprikri veno manifestuje-« Karakteristiéno 2a Stojadinovica, a i za druge jugostovenske politiéare u periodu izmedu dva svetska rata, bilo je da uvek daje takve igjave 2a koje pretpostavija da ée naiéi na blagonakloni prijem i da ée ostaviti Zeljeni utisak wu nekoj politickoj kombina ‘iji. Danas w njegovim memoarima Eitamo da je njegova ideja bila da u Jugostaviji izgradi dvostranaéki sistem po ugledu na cengleski ili ameri&ki uzor. U slobodnoj utakmici unitarista i fede. ralista reSilo bi se i hrvatsky pitunje. Tatno je da fe Stojadinovie istupao sa takvim idejama, ali samo na poéetku svoje vladavine »dko se bude sve normalno razvijalo, mote se u Jugoslavijt predvidati evoluctja prema demokratskom retimu na engleski na- din prema modelu koji je drag Knezu kao i samom g. Stojadino- vviéu: Konstitucionalna monarhija, samouprava i borba sa jedna- kim orudjem izmedu dva velika politiéka bloka sa osioncem na Gitay jugoslovenski narode, pisao je na primer Louis Comte vee 1935. godine u sL'Europe Nouvelles pod ne bai adekvatnim na slovom »Mima revolucija u Beogradux Narodni poslanik Mita Dimitrijevié je po nalogu Stojadinoviéa podetkom 1936. godine usmeno preneo takva uveravanja ministru Anthonyju Edenu i dru. sim britanskim politiéarima. xxxAli, dok je Stojadinovié nastupao prema Englecima s devizom dvopartijskog sistema, Nemcima je govorio da se on ugleda na nacisticku stranku, a [ralijanima da mu je wzor faststicka stranka "Svi Konstruktivmi elementi okupili su se oko mene. Jeste li pri: metili Kako ja imitiram Hitlera?s, pitao je Stojadinovié w pover. Ijivom razgovoru vee 3. oktobra’ 1936. godine dopisnika organa nacisti¢ke stranke *Vdikischer Beobachterae, Ministar spoljnih posiova Treceg Reicha von Neurath prilikom posete Beogradu 8. Jjuna 1957. zapisao je Stojadinoviéeve reei >da je njegov polotaj Jak i da on sprovodi izgradnju svoje stranke prema nemackom Grof Galeazzo Ciano stekao je u Stojadinovicu prijatelia i vise se zainteresovao 2a njega nego za druge politiéare u Evropi. U svom dnevniku on je esto zapisivao kako je Stojadinovié po svo jim koncepeijama 0 autoriceru driave i stranke svakako fasist, kako nastoji po ucoru na italijansku jasisticku stranku model ati JRZ. Dakle, nije nikakvo éudo da je sve to naislo na veliki odjek u Stampi zapadnih zemalja, Poste Stojadinoviéevog pada, narav. ho, smela je o tome da pise ak i jugoslovenska Staripa. U skup- ini govorilo se da je Stojadinovié preterao, da je izgubio svaku mer, da je narodu krojio diktatorsku kapu, zaveo fasisticki po- drav, mistigni firer-princip, da je IRZ hteo pretvoriti u fasistiéku strani, koja jo§ nije imala svoje novo ime, ali narod ih je vee vao »Milanova gardas. KoniiifBticka partija Jugostavije oznacila je Stojadinovica kao fasistu odmah posle njegovog stupanja na viast 1935. godine. Doduse, u ilegatnim uslovima svoga rada ona nije $kriarila sa ‘akvime nazivima kad su bili 1 pitanju politicki protivnct ili or- gani vlasti. I obratno, wladajuce garniture velikeduino su progla Eavate komunistom svakog koji je imao samostalnije misljenje zalageo se za socijatne reforme. Takvo etiketiranje, svakako, odraz je nivoa i Kulture politickog tivota jedne zemlje pa i zaostrenosti ‘rustvenih sukoba, a éesto % nepoznavanja sustine th termina. Stojadinovié je na izbore 1938. godine iSao pod parolom »Le. dan kralj, jedna driava, jedan narod, blagostanje unutra, mir na sranicamae. A iste godine, i-vreme anslusa, postala je opstepo Gnata nacistitka parota »Ein Volk, ein Reich, ein Fidhrere, Koin Cidencija i sliénost svakako nije stuéajna, samo Sto se mesto »fi- rerax pojavljuje kralj. Ali, veé od Sestojanuarske diktature kralja Alcksarrdra, kada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca menja svoj vaniéni naciv i postaje Kraljevina Jugoslavija, narodi Jugoslavije vaniéno su proglaient za plemena jednog te istog naroda. Ako posle rata tagno uvida da se niko ne bi mogao da namet ne drugom marodu kao narodni voda u fasistickom smistu, Sto- jadinovie, po svemu sudeéi, namerno precutkuje da je upravo poste izhora hteo da uévrsti unitaristicki karakter svoje stranke, tunitaristicki sistem w celini. Ali, time je dosao w sukob ¢ sa vo- dom slovenaékoz dela JRZ dr Antonomt Koroscem i sa vodom mu. slimanske organizacije dr Mehmedom Spahom. Postojala je opas- host da Divsa Slovenska Ijudska stranka prede u opociciju, da Xxx ucvricivanjem unitaristickog sistema porastu centrifugalne site ¢ separatisticke tendencije, da politicari, nosioci tih tendencija, sami ‘2a svoj ratun potrage puta i nadina za dogovor sa susednim fax stickim silama na liniji razbijanja drtame zajednice. Pred izhore, knez Pavle poverio je upravniku grada Beograda Milany AGimovicn zadarak da sprovede poverijiou istragu o fasi aciji JRZ. Acimovié je podneo ievestaj knezu avis, ali se pre toga savetovao sa Stojadinovicem, Moida je zauzvrat upravo on, inaée nemacki agent, imenovan za novog ministra unutrainjih ppostova. Uloga Acimovica 2a vreme rata kao kvislinskog. povere hiika 2a unutrasnje poslove dovoljno je poznata Buduéi da nisu pronadeni icvori w tom smislu, ne moze se rect da je.veé bila oformljena fasisticka ideotogija viadajuce stranke, dda ‘su bili pripremljeni nacrti novog statuta sa sankcionisanjem firerskog principa, becuslovne discipline stranaékim vodama, nov program stranke itd. Medutim, imma znakova da je Stojadinovie ‘sa novi finansijskim zakonom 0 budietu predvidao dalekoseina rakonska oviascenja 2a svoju vladu, To je bio proveren i ved dosta uhodan obiéaj i naéin kojin je vlada »prosvercovalas razne nepo pularne mere, sakrivene u na prvi pogled becaclenom élanu obi nog predloga zakona 0 budzetu. Ko je od narodwih poslanika, ako nije unapred upozoren, stigao da procita u celini tako obiman predlog zakona i da pronade sve sakrivene zamke? Ali niko nije ‘smeo da osporava zakonitost procedure i upravo to se smatralo veitinom zakonodaystval »Y éescim vidanjima sa knezom Pavlom u Miinchenu a i pri: likom mojik referisanja u Beograduc, izjavio je na saslusanju posle drugog svetskog rata Aleksandar CincarMarkovié, »on mi se esto puta Salio na Stojadinoviéa i njegov potajni rad, da stvori sebi sitwaciju, sliénu Mussoliniju u Taiji: da krunu donekle sve de na onu istu ulogu, Koju je ona imala u Itaiji. Ovo je nezado- volisivo narotito izbilo poste posere Ciana Stojadinovicw na Belju i njihovih politickih razgovorae Koliko god polemise danas Stojadinovié sa sustinski sliénim mistjenjima, po svemu sudeci razloge njegovog pada treba tra Ziti upravo w rivalsivu izmedu njega i kneva Pavla, Posle stupanja ‘mladog kralja Petra It na jugoslovenski presto, Stojadinovié bi, ‘ako bi jos vise ojacuy, sigurno tmao presuntfttticaj nego knez Pa Vle, Kofi ne bi vise dréao polosaj regenta. U samo prividnom parla. mentarnom sistemu Kraljevine Jugoslavije uoti drugog svetskog rata, stvarna viast svakako je bila u rukama krune, odnosno re genta kneza Pavia, Prema Stojadinovicu, knez Pavle je Zeleo prigrabiti za sebe raljevski presto, a on sustavobraniteli« bio je prepreka za rea licaciju nepojmljive i bone knezeve ambicije, Samo time, prema navodima Stojadinoviéa, moge se obratloziti njegov kenenadni pad. Bige i ubuduée vrio teSko razmrsiti to pitanje. Da i je stvarno knez Pavle nanteravao da sam postane kralj. Nema sumnje da se 0 tome govorilo i pisato jamo u inostranstvu ved 1935. godine, kada se twrdilo da mladog kralja namerno drée u pozadini. Taéno je 10 da se, prema Cianovom dnevniku, Hitler za vreme rata bavio XXXIidejom da knezu Pavlu utind primamtjivijim pristupanje Jugosta vije Trojnom paktu obecanjem da ce mu omoguctt stupanje na presto. Prema nemackim dokumentima, direktor agencije Avala, Perie, sugerisao je iz Beograda da Hitler podrii Pavlova nastoja nja za produtenje regentsiva, Sto je svakako nesto drugo od stu anja na presto i sivaranja nove dinastije. U zvanignom obraslotenj 0 ostavei Stojadinoviceve vlade isticani su iskljutivo wnutrasnjepoliticki razlozi, potreba sporazie ‘ma sa Hirvatima. Naglasavan je potpun Kontinuitet spotjne pot Tike i u tom cilju dotadainjt postanik w Berlinu Aleksandar Cin car-Markovie intenovan je za novog ministra spolinih postova, a hha njegovo mesto posta’ je Berlin dr Ivo Andrié, sve dotad pomocnik Stojadinoviea u Ministarstvu spoljnih poslova. Ved se za vreme pada Stojadinoviéa u zapadnoj Stampi alue diralo iti éak izritito twrdilo da je u tome izvesnu wlogu igrala 1 spolina politika. Viadato je opite werenje da je Stojadinovie preteraa u naglasavanju prijateljske spoljne politike prema Tealljt ENematkoj, da je suviée rizikovao izigravajuci Englesku protiv Francuske. Hermann Goring je sumnjao da je pad arandirao Lon don, Clano nije nacisto s tim da nisu motda u to upleteni i Nemet. Prilitom nacistckog napada na Jugoslevija, & aprila 1941, w 2ve nignoj izjavi nemacke vlade bile su jasne aluzije u tom smislu, da je naime stvar dogovorena sa Englecima, Iz Mestrovicevih memo lara znamo da je Pavte u Zagrebu 1940. godine tvrdio da je smenio 1 proterao Stojadinoviea na saver Engleza Karakteristigno je da se jo¥ pre izbora, zakazanih za 11. de- cembra 1938. godine, u krugovima udrudene opocicije govorito da je Stojadinovie poste anilusa prekaratio program spoline poli like koji je s britanskoms viadow tadno utvrdio na pocerku svoje vtadavine, da je Jugostaviju suvife verao uz Nematku i da ce poste izbora, bez obsira na nijthov reuultat, morati da ade. Sam Stojadinovié koji je 0 tome i bio obavesten Zali se u svojim me moarima kako knez Pavle nije pokazivao nikakvo interesovanje 22 izbore, pa je jednostavno ofpurovao w London. Poste Stojadinovigevog pada 9. marta 1939. godine u skupStini je postanik dr Milos Tugenianin tordio da su pri tome bill ra Eajnt i spoljnopoliticki razlozi, ali je bez bliteg obrazlofenja samo dodao: »A koji su to raztoci, znaée najbolje sam Sef poslednje lade, i keda dode vreme ta to, videée se da je on presao i una pred odmereni put svoga kretanja i odredent okvir svoga dela Injac Odgovor na sva ta pitanja hice, naravno, potrebno potratiti tt sada ved nauino] javnout! otvorenim tritansicm arhivarna, kada i ako budu na raspolaganiu potrebna finansijska odnosno devicna sredstva. Nema sumnje da je London, kako je pisala i tadainja britan ska Stampa, bio i te kako sainteresovan da se pronade neki modus vivend? izmedu Beograda i Zagreba, da se resi hrvatsko pitanie U protionom, nije se mogto razunati na bilo kakvu aktivmu ulogu itt €ak samo uspeinu odbranu Jugoslavije u ratu koji je veé bio na pomolte XXXIL Ne bi se moglo reci da je metod prilikom obaranja Stojadi noviéa bio narotito originaian. Naprotiv, sve je bilo skoro na diaku isto sa metodom upotrebljenim za obaranje Jevticeve viade Finansijski ministar te viade, Milan Stojadinovié, uéestvovao je 4 obaranju Jevtiéa, Ovaj put je Stojadinovicesu ulogu prenzeo Dragita Cvetkovie, sler mi svi zramo, gospodo, da je g. dr. Stojadinovié veé januaru 1935. godine iza leda Viade, x kojoj je bio clan, spremao svoju buducu kombinactju. Mé znamo jo8 i to da je jedan visoki nematki gost, koji se tada desio u Jugoslaviji, davno pre izbora znao da je g. dr. Stojadinovié sder kommende’ Manne, govoria je u senatu jo§ 20, marta 1937. senator Jove Banjanin. 2G. dr. Stojadinovié pripremao je veSto i znalatki scenariju, Zinove, giavne uloge, Koniparse, u puinom poverenju da ce — kad se na politickoj pozornici pojavi kao glavni junak komada dobiti i potreban broj statista... Glamne uloge: gospodin. Amt ija, gospodin Apetit, gospodin Podvala, gospodin Bezobzirnos Tako je veé 20. jula 1935. govorio u ime skupstinske nanovo for ‘mirane manjine retkih preostalih poslanika vernih nekadasnjem nnosioeu liste Bogoljubu Jevticu, poslanik dr Janko. Barigevic. Za Prave, Stojadinovié koji kale: »Sve sam mogao te veseri obeki- vati samo ne ostavku ministara i to na jednom pitanju, koje « Viadi wopSte nije tretiranoe, smeo bi da bude izmenaden jedino pomanjkanjem smisla za originalnost. Uostaiom, nije ti general Petar Zivkovié, ministar predsed- nik za vreme omratene Sestojanuarske diktature bio nosilac liste nna igborima 1931. godine, a veé 1932. morao je da side sa vlasti, 1935, godine to je bio Bogoljub Jeviié i na kraju sam dr Milan Stojadinovié. I uvek se govorilo dobrom, vernom narodu: od sada sve ce biti bolje, sve ée biti drukéije! Skidanje formalnog pobed- rnika sa pijedestala izbornog sistema, koji je bio karikatura i i bora i parlamentarizma, postala je tako ucestala praksa, da se mogia ved smatrati pravilom u polititkom Hvotu zemlje bez do voljne demokratske tradicije. Uostalom, dosta duhovito je odnose u JRZ okarakterisao po: slanik Mita Dimitrijevie: »Tako u ovej dvojno} igri g. Stojadino- vid i g. Korosec slute jedan drugome za paravan. Ali, u toj igri dva paravana g. Korosec vise gubi... Ako je g. Korotec »jezuitae, gospodin Stojadinovie je nvisantinace, ¢ iu njocnitar gubin Na istoj skupitinskoj sednici 2. marta 1938, dakle wot anlusa, go- vorio je dr Janko Barigevié da Stojadinovié, kada veé nije uspeo da se sporasume sa dr Matekom, nastoji da postane voda jedin stvene unitaristibke fronte protiv Mageka, Korosec je tada, kako ie tvrdio dr Baritevic, poceo da tera Stojadinovica na izbore, zna- juéi vrlo dobro da ée viada pretrpeti poraz. Ali, to bi bio poraz Stojadinovica, poraz poslednje unttaristiéke formacije, bio bi po. raéen srpski deo IRZ, dok bi Koro8éeve pocicije ostale nedirnute 4 on bi ostao zanimljtv 2a sve buduée politicke kombinacije. Posle izhora nematki poslanik von Heeren, Koji se inaée esto {allo cbog represivnih mera Sto ih je Korosec kao ministar unu- traSnjih postova primenjivao protiv nacisticke delatnosti w redo XXXULvima nemaéke nacionaine manjine, u razgovoru sa Stojadinovi Gem nije krio svoje Zelje da se taj ministar ukloni. Von Heeren je svoj utisak 0 izborima rezimirao w tvrdnju da je Korosec kao ministar unutrainjih poslova vodio izbornu kampanju sa ciljem da sam iz nje icade ojaéan, a Stojadinovié oslabljen. Samo tako, prema von Heerenu, bilo je moguée objasniti upadljive pasivnost ‘ylasti_ prema. izbornom teroru opoticije u hrvaiskim delovima driave. A i Cianu se Stojadinovié kasnije potalio da je Korosec vodio icbore sna sistemu preterane, neshvatljive i neopravdane slobodes Jo3 istoga dana Stojadinovié je u pismu knezu Pavlu zatratio njegovu saglasnost za izbacivanje Korosea iz vlade, Kao predsed- nik senata na svom novom mestu Korokec svakako nije mirovao i dotiveo je zadovoljstvo da se osveti Stojadinovieu uéeséem u retiji ostavke ministara, neravno, prema instrukcijama kneca Pavia. Posle rata je dr Vlatko Maéek u svojim memoarima zapisao da je pogreino smairati"da je Stojadiovie”pao zbog neresenog hhrvatskog pitanja, Naprotiv, prema Maceku, je sjedino njegova vanjska politika prouzrokovala njegovu isnenadnu ostavku... po: Sto je, malo pomalo, od trivijaine politicke taktike presao jasno odredenu politiku zbliZenja sa Njemackom i Italijom, politiku koja je po njegovom (tj. Pavlovom) miiljenju vodila u jednosmijer- ni pute Nekadainji saradnik a kasnije nepomirljivi suparnik Dragisa Cyetkovié objavio je u Parizu dokumente u Kojima navodi Fazne isv0de iz sasiusanja Sto ih je poste aprilskog sloma po nalogu Ne- diéa i Nemaéke okupacione tuprave obavljala komisija pukovnika Diniéa 0 razlozima i pozadini vojnog puga od 27. marta 1941. go- dine. Prema izvodima iz sasluSanja Milana Acimovica: »Dr Stoja dinovié je smatrao da interesi Jugaslavije, @ narocito velikosrp. skog naroda, iziskuju politiku iskrenog prijateljstva sa Osovinom, jer samo tim putem Srbi mogu da obezbede svoj prominentii po. loaj na Balkan i da ovuvaju svoje ogromne tekovine zadobi jene u ratovima za oslobodenje. Dréeci se Nematke nije bilo po- trebno, prema Stojadinoviéu, éiniti nikakve Koncesije Hrvatima, 4@ jos manje Bugarima. Prijatelistvo sa Nemcima, prema Stojadi- novicu, bilo je dovolino nama, Srbima, da driimo u Sahu sve nase suparnike ma Balkanu, 1 granicama i van grantica dreavmih.e ‘Svakako, ovu izjavu treba uzeti na znanje s odredenom rezer- vom i kritiénoséu. Ona je data za vreme nematke okupacije. Tu se uopite ne spominje prijateljstvo sa Ttalijom. Taj izvod iz sa- sluSanja objavljuje Cvetkovié koji nastofi opravdati svoju politika itd. Medutim, nema sumnje da su upravo neregena unutrasnja pitanja u mnogocemu uticala na takvu spoljnopoliticku orijenta- Ciju Stojadinoviea, Nije uzalud Hitler uvek govorio beogradskim politigarima da on Jeli xjaku, évrstu Jugostavijus, naravno, kako ne bi trebao da deli svoje interese sa drugim partnerom Osovine, Mussolinijem, ‘Stojadinovié wverava svoje éitaoce da je i u pogledu Albanije izmedu njega i kneza Pavla postojala puna saglasnost, da se on 's njim prethodno konsultovao i da je bilo dogovoreno da se Cia: xxxIv nove inicijative ne odbiju, veé da se sve ostavi otvoreno 24 bu duce pregovore. U javnosti, pa iw ilegalnim tecima onog doba, smarralo se da je Stojadinovie pao upravo stoga sto je otisao daleko 1 svojimm dogovorima sa Cianom. Knez Pavle je kasnije prigao Ivanu Mestrovicu i dr Viarku Maéeku da je dobio u ruke projekt sporazuma izmedu Stojadinovica i Ciana 0 odstupanju apadnih krajeva Italiji. U Cianovom dnevniku i diplomatskim be leskama nije moguce nati potvrdu za ovu tvrdnju. Prema dosa dasnjim istrativanjima vrlo je verovatna preipostavka da je kre: Pavle, ukoliko je stvarno dobio takve obavestajne podatke, do- bio te podatke preko vojnoobavestajne slutbe i da je u pitanju bio falsifikat, verovatno inspirisan onim vojuim krugovima koji se nist Slagali sa Stojadinovicevim vrbovanjem generala i nekim Arugim politickim inicijativama, Nemacki vojni atase u Beograd, general Faber du Faur, smatrao je na primer da je upravo vojska ‘oborila Stojadinovica. Ipak po svemu sudeci, knez Pavle stvarno nije bio najbolje obavesten o Stojadinovicevim razgovorima sa Cianom. On je stm nnjao da je Stojadinovié otisao suvise daleko, Amerigki iStorigar Jakob Hoptner turdi da se Stojadinovicey izveitaj knecu Pavlu i Cianove hartije slaiu u svemu, sem o najbitnijem pitanju, Alba- niji, Na falost, nije objainjeno poblige u emu postoji to’ nesla ganje. Stojadinovie govori istinu kada turdi da se o albanskom pi anju konsultovao ali saéwvane hartije potvrduju da su pisment ‘odgovori dati tek poste a ne pre Cianove poset Potanje raspravljanje i razmislianje 0 politickoj istoriji te ‘medu dva svetska rata moglo bi nas odvesti u nedogled. Uastalom, sainteresovani éitalac lako ée se upoznati

You might also like

• Slavenosrpski Za Cas

  

  Document17 pages

  Slavenosrpski Za Cas

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Уговор о пријатељству 1953.

  

  Document3 pages

  Уговор о пријатељству 1953.

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Ни рат ни пакт, приказ књиге

  

  Document7 pages

  Ни рат ни пакт, приказ књиге

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Милан Стојадиновић кроз аудио-визуелне изворе и штампу

  

  Document41 pages

  Милан Стојадиновић кроз аудио-визуелне изворе и штампу

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Sremski Brankovići

  

  Document15 pages

  Sremski Brankovići

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Лондонски тајни уговор 1915

  

  Document1 page

  Лондонски тајни уговор 1915

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Уједињење Црне Горе и Србије

  

  Document3 pages

  Уједињење Црне Горе и Србије

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Dimitrije Vujović: Ujedinjenje Crne Gore I Srbije

  

  Document7 pages

  Dimitrije Vujović: Ujedinjenje Crne Gore I Srbije

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Климент и Наум

  

  Document1 page

  Климент и Наум

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Slom Kraljevine Jugoslavije

  

  Document6 pages

  Slom Kraljevine Jugoslavije

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Milos Blagojevic Nemanjici I Lazarevici Srpska Srednjovekovna Drzavnost PDF

  

  Document468 pages

  Milos Blagojevic Nemanjici I Lazarevici Srpska Srednjovekovna Drzavnost PDF

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Ivaniš Berislavić

  

  Document2 pages

  Ivaniš Berislavić

  Димитрије Јокић

  No ratings yet
• Jelena Jakšić

  

  Document10 pages

  Jelena Jakšić

  Димитрије Јокић

  No ratings yet