„Плава гробница“

Милутин Бојић
 Милутин Бојић (1892-1917)
• Српски је песник и драмски писац.
• Дела: „Песме“, „Краљева јесен“,
„Каин“, „Песме бола и поноса“ …
• Доживео је страдања српске
војске током повлачења преко
Албаније.
• Преминуо је у војној болници у Слика:
Солуну. https://www.poezijanoci.com/domaca
/milutin-bojic-pesme.html
• Род: лирика;
• Врста: родољубива песма;
• Место радње: острво Видо, Јонско море (у близини Крфа);
• Тема: одавање почасти страдалим српским војницима
• Апострофирање галија – тражење загробног мира за
војнике;
• Стилске фигуре: епитети, метафоре, поређења;
• Стих: дванаестерац и смена четрнаестераца и седмераца;
• Строфа: катрен
Родољубива поезија је лирика у којој је пресудно исказивање
осећања везаних за националну припадност. Као таква,
родољубива поезија може да буде везана за доживљај
животног простора те националне групе или његовог
осведочења у времену.
„Од 23. јануара до 23. марта 1916, близу
5 000 српских војника сахрањено је на
самом острву Видо у непосредној близини
Крфа, а још неколико хиљада сахрањено
је у ’плаву гробницу’ коју је овековечио
песник Милутин Бојић.“

(Нова историја српског народа, приредио

Душан Т. Батаковић)
У граду Крфу се налази Српска
кућа, музеј који чува сећање на
боравак Срба у Првом светском
рату на овом острву. По опоравку,
наше трупе су 1917. године
упућене на Солунски фронт, чијим
се пробојем у јесен 1918. године
извојевала победа Србије и
савезничких снага над
Аустроугарском у Првом светском
рату. Песник Милутин Бојић је
Слика:
1917. године као снажно песничко https://www.grckainfo.com/blog/ostrvo-v
сведочанство представио свој ido-i-srpska-kuca-na-krfu
доживљај трагедије српских
Апострофа је стилска фигура у којој се лирски субјекат обраћа
неживој природи, стварима, одсутним бићима као да су
присутна. Апостофом се у овој песми заустављају „галије
царске”, уз варијације у различитим строфама, које су
алегоријски израз силине тога времена.

„Стојте, галије царске! У име свесне поште

Клизите тихим ходом.
Опело држим какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!“
 Белешке

▪ Албанска голгота 1915‒1916

▪ острво Видо – око 5000 српских војника сахрањених у
Јонском мору
▪ родољубива поезија
▪ сплет мотива: природа – лепота – патња – херојство – жртва
– нада – пантомима
▪ 14 катрена, укрштена рима
 Размисли

1. Зашто лирски субјекат наређује природи да се утиша и заустави?

2. Каква атмосфера преовладава у песми?
3. На коју појаву те подсећа смена четрнаестераца и седмераца?
 Хвала на пажњи!
Презентацију реализовала Милијана Тончић из организације
Подршка просветним радницима и дигитализација у
образовању уз подршку компаније Golux Group и StartUp
пројекта Goluxland.