- Једро има ЛОПТАСТИ облик и налази се у ЦЕНТРУ ћелије. - Оно контролише бројне процесе у ћелији (нпр, деоба, раст...) - У ћелији се неке супстанце непрестано изграђују (анаболички процес), док се друге разграђују (катаболички процес). Ти процеси се одвијају уз утрошак и ослобађање енергије и заједно чине МЕТАБОЛИЗАМ ћелије. Овим процесима управља наследни материјал који је смештен у једру. - УНУТРАШЊОСТ ЈЕДРА: *једрова плазма *наследни материјал *једарце - Када ћелија није у деоби, наследни материјал је распоређен по читавом једру у виду НИТИ. Ове нити чине ХРОМАТИН (назив - боја). - Током деобе, хроматин се згушњава и формира ХРОМОЗОМЕ. - Сваки хромозом састоји се из две уздужне половине - ХРОМАТИДЕ. Оне формирају облик који подсећа на слово Х - На хромозому се налази централно сужење које се назива ЦЕНТРОМЕРА. Она помаже при померању хромозома током деобе
- Свако живо биће има одређен БРОЈ хромозома, који је сталан за
одређену врсту - ТЕЛЕСНЕ ћелије имају два пута више хромозома од ПОЛНИХ - Број хромозома у телесним ћелијама је ДИПЛОИДАН (означава се са 2n). Човек има 46 хромозома (23 пара) - У телесној ћелији, уз сваки хромозом једног родитеља иде одговарајући хромозом другог родитеља, сличних карактеристика (облик, положај центромере, гени које носе). Овакав пар хромозома назива се ХОМОЛОГНИ (СЛИЧНИ) хромозоми - Скуп хромозома у ћелији назива се КАРИОТИП - Телесне ћелије код човека имају 23 пара хомологних хромозома, од којих су 22 телесни, а један пар полни хромозоми - Полни хромозоми ЖЕНА су исти и обележавају се са xx, док су код МУШКАРАЦА различити и обележавају се са xy. - Када се хомологни хромозоми поређају по величини и облику, добијамо ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ, који се назива КАРИОГРАМ. У овом приказу телесни парови хромозома се обележавају арапским бројевима, а полни пар са xx или xy.
- Полне ћелије (гамети) су јајна ћелија и сперматозоид. Они имају
упола мањи број хромозома (ХАПЛОИДНИ БРОЈ) и изначава се са n. - Јајна ћелија увек има x, а сперматозоид или х или y полни хромозом. - При оплођењу, спајањем сперматозоида и јајне ћелије настаје ЗИГОТ који има диплоидан број хромозома.
ДНК И ПОЈАМ ГЕНА
- Наследни материјал у хромозомима је ДНК (дезоксирибонуклеинска
киселина) изграђена од 2 спирално увијена ланца. Он садржи упутства за развој и функционисање живих бића - Делови ДНК су ГЕНИ - Гени носи информације за стварање ПРОТЕИНА, који омогућавају одвијање метаболичких процеса. Протеини се састоје од једног или више ланаца који граде различите супстанце. Ти ланци се уграђују у протеине одређеним редоследом записаним у генима. - Од грађе протеина зависи његова улога. - Ту су ЕНЗИМИ (олакшавају процесе изградње и разградње супстанци), а затим и ХОРМОНИ (регулишу метаболичке процесе, као нпр. количну шећера у крви) - Информацију о некој особини може носити или један или више гена - Гени који носе информацију о истој особини, у пару се налазе на истом месту и то се назива ГЕНСКИ ЛОКУС - Скуп гена неког организма назива се ГЕНОТИП - Скуп свих особина неког организма се назива ФЕНОТИП. На фенотип утичу и генотип и утицај спољне средине.