Eduard fon Hartman

NI^EOV „NOVI MORAL“

Ni~e se ~esto `ali kako Nemci ne razumeju njegove knjige, a to pravda

~injenicom da su te knjige isuvi{e duboke da bi ih razumeli `ivi ~itaoci. No mo`da
ipak nije nemogu}e da nepristrasni tre}i bolje razume Ni~ea, nego {to je to njemu
samom bilo mogu}e sa njegovog subjektivnog stanovi{ta. Istina, Ni~eova
spisateljska osobenost nije ba{ pogodna da se olak{a prodor u njegov misaoni
svet, jer ona u na~elu ne uva`ava nikakvu metodiku niti sistematiku, a tako|e ne
dozvoljava arhitektonsku izgradnju niti povezanu logi~ku ekspoziciju. Sva
njegova dela su zbirke misaonih opiljaka koji su ~as epigramati~ki poentirani, ~as
razvu~eni u ekskurse. Lektira se bez problema mo`e zapo~eti i zavr{iti na bilo
kom mestu; po{to se ~ini da se on sam samo sladio delima ranijih filozofa
(izuzimaju}i ona [openhauerova), isto tako su njegova dela u potpunosti pogodna
da se njima samo sladimo, dok ote`avaju povezanu lektiru. On, istina, bez
ikakvog plana sa stote stvari prelazi na hiljaditu, pa ipak se to duhovno varni~enje
ne mo`e nazvati lutanjem misli, zato {to se ono u krugu vrti oko nekolicine
osnovnih misli, koje vladaju njegovim idejnim `ivotom, i kojima se uvek vra}a
koliko god skretalo s puta, {to nije slu~aj kod lutanja misli. Po{to ne dopu{ta
va`enje istine, njegov govor nije Da ili Ne, ve} Da i Ne; skoro da nema mesta
kojem se ne bi moglo protivre~iti na drugom mestu. Sli~nost sa realnim dija-
lekti~arom Banzenom ªBahnsenº le`i u tome {to rado tra`i naizgled protivre~ne
pojave i {to mu prija protivre~nost, a da ne ula`e napor u njeno sinteti~ko
prevazila`enje i ukidanje njenog privida.
^ak ni putem uvida u njegov odnos prema drugima nije lako da se orijen-
ti{emo u Ni~eovom sopstvenom mnjenju, jer on samo tamo daje sud, gde je
njegov afekat nadra`en, gde mora voleti ili mrzeti, i zato {to ga afekat uvek uvla~i
u preterivanja na jednu ili na drugu stranu. Ni{ta mu nije odvratnije od
neafektivne objektivnosti koju smatra mlakom beskarakterno{}u. On smatra
zadatkom kritike da svoj predmet u~ini prezrivim, ili tako {to }e mu se rugati,
sprdati se s njim i poku{ati da ga u~ini sme{nim, ili tako {to }e ga zgaziti sa
pâtosom. Kada je ve} te{ko iz cini~nog sarkazma skepti~kog kriti~ara izvu}i
zaklju~ke o njegovim pozitivnim pogledima, skoro da je jo{ te`e ove izvu}i iz
sibili~ko-proro~kog tona i ushi}enog ditirambi~kog zanosa proroka. U obema
ulogama Ni~e se kao pisac zanosi re~ima i frazama, ili tako {to ih o{tri poput kolca
i u njima skriva fini otrov, ili tako {to se na krilima poezije obru{ava u ponor haosa
ili se na poslednjim paperjastim obla~cima uzdi`e u plavi etar. Gde se ~ini da daje
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 90 § Ni~eov „Novi moral“

ne{to pozitivno, on namerno postaje mra~an, kako bi ~itaocu sugerisao nesa-

gledivu dubinu mi{ljenja, koja se ipak gubi u praznini, kao na kraju Zaratustre.
Kao {to nije u posedu zasebnog objektivnog stremljenja ka saznanju, isto tako ne
`eli drugima dati ~isto saznanje; jer i jedno i drugo mo`e samo onaj ko veruje u
objektivnu istinu. No Ni~e je odan na~elu: Ni{ta nije istinito, sve je dozvoljeno; on
ne `eli prosvetljavati, osvetljavati ili rasvetljavati, ve} zaslepljivati; „iskopaj im
o~i, munjo mog duha!“
Da se s obzirom na sve te pote{ko}e iz jezi~kih skrivalica izdvoji pozitivno
jezgro misli bio bi nemogu} posao, kada bi to jezgro bilo bogato, vi{estrano i
obuhvatno. Ali stvar biva olak{ana time {to je ono tako jalovo i sku~eno i da se
mo`e svesti na nekoliko oskudnih misli, koje se u najraznovrsnijim frazama uvek
iznova variraju. Oskudnost sadr`aja njegovih misli bi odmah bila obelodanjena u
jednom metodskom i sistemati~nom prikazu, a mogla se samo sakriti iza
aforisti~ke nadriduhovitosti, koja se poput ma~ka vrti oko vru}e ka{e i pri tom
pravi elegantne ili groteskne skokove.
Kod Ni~ea se mogu razlikovati tri perioda. U prvom najvi{e isti~e ose}aj, u
drugom razum, a u tre}em volju. U prvom mu kao `ivotni zadatak pred o~ima
lebdi entuzijasti~ki zanos dionizijske umetnosti, u drugom hladna nepodmitljiva
istinoljubivost bezobzirnog mi{ljenja, u tre}em potenciranje volje do nadljudskih
razmera. U prvom i tre}em periodu `eli biti pozitivan, dok je u drugom ~isto
negativan; u svim trima je podjednako zaokupljen ma{tom i ushi}en, ne po{tuje
strpljivo istra`ivanje stanja stvari i na najsubjektivniji na~in konstrui{e na osnovu
svojih li~nih ose}anja i predrasuda. U prvom periodu polazi od [openhauera, ~iju
filozofiju umetnosti je pretuma~io u Vagnerovom smislu i poku{ao odbraniti od
filistarskih i poluobrazovanih struja vremena. U drugom periodu kod njega na
scenu stupa uticaj senzualisti~ke popularne psihologije, kako su je u zadnjih
dvesto godina posebno negovali francuski materijalisti, pozitivisti i skeptici sa
feljtonisti~kom o{troumno{}u i na manje-vi{e aforisti~ki na~in. Njegov interes se
sad koncentri{e na razumsko razlaganje i ukidanje sveg dosada{njeg morala i
teoretskih obrazaca, na koje se poziva. Taj proces se ne zavr{ava samo u moral-
nom nihilizmu, nego tako|e i u teoretskom skepticizmu; pored sveg stremljenja
ka istinitosti, objektivna istina mu se raspada pod rukom, a rezultat glasi: „ni{ta
nije istinito, sve je dozvoljeno“.
Ali on se ne zadovoljava tim praznim negativitetom, pa zato mora da iza|e
izvan okvira pukog intelektualizma i razaraju}e kritike. Dok se u potpunosti
odri~e Vagnera, a prema njegovom kasnijem usmerenju razvija ~ak neprijateljski
antagonizam, on se ponovo pribli`ava [openhauerovoj metafizici volje, ali u
individualisti~kom obliku i poku{ava sa instinktivnim htenjem povezati Hegelov
razvojni princip na taj na~in da odatle rezultira samouzdizanje ljudskog tipa. Kao
potpuno preobra`en, on se odri~e svojih prijatelja, koje je stekao u drugom
periodu, ali koji nisu hteli da prihvate prelaz ka tre}em, kako bi se povukao u
usamljeni~ki monolog: „rva~ koji je suvi{e ~esto pobe|ivao samog sebe“. No ipak
on ne mo`e u potpunosti da ostavi sopstvenu pro{lost iza sebe; onako kao {to se
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 91 § Ni~eov „Novi moral“

preokret ka tre}em periodu nazire ve} u okviru drugog, isto tako se i u tre}em
periodu pridr`ava zagri`enog negativiteta i intelektualnog skepticizma drugog
perioda u svom na~inu izra`avanja, a da ne prime}uje da se to ustvari ne mo`e tek
tako usaglasiti sa njegovim napredovanjem ka pozitivnom stanovi{tu.
Prvi period ima zna~aj samo kao predstupanj njegovog individualnog razvoja;
drugi mo`da mo`e biti simpati~an negativno raspolo`enim elementima radikalne
opozicije, ali je utoliko manje objektivno vredan, po{to njegova kritika ipak svuda
proizilazi iz najli~nijeg ose}anja i otuda je obi~no puna predrasuda, }udljiva,
svojeglava, nepravedna, preterana, neprincipijelna i nesistemati~na. Filozofski
zna~aj bi se jedino mogao tra`iti u njegovom tre}em periodu, gde se kao njegova
dva glavna dela mogu navesti „Tako je govorio Zaratustra“ i „S one strane dobra i
zla“. Prvo od tih dela sadr`i retori~ke, poetske i proro~ke izlive misli, izme{ane sa
paradoksalnim, bizarnim i delimi~no cini~nim dodacima; ono ~itaoce `eli da
podu~i o nat~oveku, ali ne uspeva mu vi{e od objave Ni~eove ~e`nje za nat~o-
vekom. Ono drugo se nasuprot tome barem trudi da tom zamagljenom idealu dâ
jasnije obrise. Zato se kritika onoga {to je Ni~e postigao mora uglavnom nado-
vezivati na to poslednje delo, a ono prvo sme navoditi samo povremeno radi
razja{njenja.
[openhauer je bio i ostao Ni~eovo polazi{te, a zbog toga ga nesumnjivo treba
smatrati {openhauerovcem u {irem smislu, posebno {to je udaljavanje od
[openhauera, koje se javlja u njegovom drugom periodu, delimi~no ponovo
anulirao u tre}em. [openhauerova „volja za `ivotom“ se kod Ni~ea specijalizira u
„volju za mo}“. @ivot je vi{e od samoodr`anja, on je stremljenje ka pove}anju
sopstvenog bivstvovanja ishranom, rastom i razmno`avanjem, u su{tini je
prisvajanje, nadja~avanje, utelovljenje, nametanje sopstvenih formi kako bi se
poja~ao sopstveni ose}aj sile („S one strane dobra i zla“ ªJenseits von Gut und
Böseº, 2. izd., str. 17, 49, 177, 227).1 Moderna biologija i Spinoza sklapaju primirje,
kako bi se potvrdilo su{tinsko poklapanje volje za `ivotom ili opstankom sa
voljom za mo}. No ipak volja za `ivotom ostaje obuhvatniji op{tiji pojam, a volja
za mo} predstavlja samo jedan njegov aspekat. Ni~e nagla{ava upravo tu stranu
`ivotne volje s obzirom na njegov ideal tiranina; ali mi }emo videti da tiranin, koji
je pohotljiv za mo}i, i kod Ni~ea predstavlja samo jednu stranu „nat~oveka“,
dakle, da volja za mo} i ovde ne iscrpljuje volju za `ivotom, nego se kao kod
[openhauera preobra`ava u „volju za saznanjem“.
Sasvim kao [openhauer ni Ni~e ne prevazilazi kolebanje izme|u subjektivnog
idealizma i metafizi~kog realizma volje. „Mi smo ti koji su sami izmislili uzroke,
sled jednog za drugim, me|usobni odnos, relativnost, prisilu, broj, zakon,
slobodu, osnov, svrhu“, kojih nema uop{te u „Po-sebi“ stvari (26), iako ti pojmovi
me|u sobom stoje u sistematskom srodstvu kao delovi faune jednog dela Zemlje
(24). U su{tini stvari le`i obmanjiva~ki princip (46), a istina ne vredi vi{e od

1 Brojevi stranica, navedeni u zagradama, odnose se na izdanje Ni~eovih dela koje je koristio
Hartman – prim. prev.
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 92 § Ni~eov „Novi moral“

privida sa njegovim razli~itim stepenima, nijansama ili valeurs (47). Svet, koji nas
se ti~e, mo`e biti fikcija bez za~etnika i nosioca (47), mi{ljenje bez misle}eg Ja ili
Onog (21). Ini, drugi, istiniti svet iza prividnog je moralno-opti~ka varka; ali
ukidanjem istinitog sveta kao suprotnosti i dati svet prestaje da bude samo
prividan i sam postaje jedini stvarni svet (Dela, tom VIII, str. 81-83). To ~as zvu~i
poput apsolutnog iluzionizma u smislu ezoteri~kog budizma, ~as poput
Fojerbahovog senzualizma koji ~ulni privid ili sadr`aj svesti smatra jedinom
stvarno{}u, ~as poput skepti~kog agnosticizma u smislu najmodernije teorije
saznanja, koja se, teraju}i {egu sa sopstvenom negativno{}u, naziva pozitivizam.
Sva ta stanovi{ta se kod Ni~ea nejasno prepli}u. No s druge strane dr`i do
gospodarskog zadatka i dominantnosti filozofije {to se ti~e stvaranja metafizike i
kudi pozitiviste, koji me|u publikom {ire neveru u taj zadatak (s tim {to on na
neobi~an na~in misli da i mene poga|a time – 135-136). „Mora se odva`no zastu-
pati hipoteza, ne deluje li volja na volju svuda tamo gde se priznaju „posledice““,
tako da sva kauzalnost, ~ak i ona mehani~kih sila, ne bi bila ni{ta drugo do voljna
kauzalnost (49). Ali onda ni mehani~ko ni materijalno de{avanje ne mo`e biti
varka, privid, obi~na predstava, nego mora kao neka vrsta ni`eg nagonskog `ivota
imati isti stvarni karakter zajedno sa na{im ljudskim po`udama i strastima (48).
Ni~e nije poku{ao da izmiri te protivre~ne tvrdnje.
Kao i [openhauer on umnost poznaje samo u smislu apstraktne, diskurzivne
refleksije, svrsishodnost izjedna~ava sa korisno{}u i ono intuitivno, npr. u
moralnom sudu, smatra ne~im iracionalnim, zato {to nije apstraktno i diskurzivno
(110-111). ^ini se da je poput [openhauera imao lo{a iskustva sa `enama, te ih
osu|uje na ve~no ropstvo i pre}utno trpljenje legitimne mu{ke tiranije, a u
suprotnosti polova prepoznaje samo ve~nu neprijateljsku napetost (181-185), ali
ne me|usobno harmoni~no dopunjavanje u smislu punog ljudskog ideala u braku
i familiji. Poput [openhauera se ose}a aristokratom duha, svrhu sveta uo~ava u
divovima i mudracima svih vremena, koji daju znake jedni drugima, a mrzi sve
plebejsko, neotesano, prosta~ko u toj meri da njegovo ga|enje prema smradu
olo{a i mirisu malih ljudi ~ak prevazilazi njegove plemenitije instinkte (42, 110).
Sa [openhauerom deli antipatiju prema Engleskoj i svemu engleskom isto kao i
naklonost prema francuskoj literaturi, posebno prema francuskoj psihologiji
(211-216, 161), na ~ijem spektakularnom duhu i aforisti~koj duhovitosti je
na`alost ~ak i [openhauer previ{e gradio svoj stil.
Kao [openhauer i on je odlu~ni protivnik jevrejsko-hri{}anskog teizma, ali ne i
religije, te veruje da bez obzira na anti-hri{}ansku i anti-teisti~ku struju na{e
vreme nipo{to nije anti-religiozno, nego da pokazuje razvoj religioznih instinkata
(69-70). Kao [openhauer i on pod religijom podrazumeva samo asketsko
samo`rtvovanje i u svireposti ogrezlo duhovno samoosaka}ivanje u indijsko-gno-
sti~ko-prahri{}anskom smislu (62-63) i ne poznaje su{tinu protestantske reli-
gioznosti i njene nadmo}i nad katoli~kim idealom li{avanja ~oveka sveta i ~ulnosti
(81). U njegovom delu iz zaostav{tine „Antihrist“ (Sabrana dela, tom VIII, 1894)
njegova mr`nja protiv hri{}anstva ispoljava se u totalno sumanutim ispadima.
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 93 § Ni~eov „Novi moral“

Iako ina~e prihvata svako bivstvuju}e u svojoj neizbe`noj nu`nosti i kao

potvr|iva~ volje za `ivotom sve to radosno aminuje, ta ga sposobnost itekako
izdaje pred istorijskom pojavom hri{}anstva. Ovde se zaglibio u me{avinu prezira,
ga|enja i nemo}nog besa.
Samo u jednom odlu~uju}em momentu od drugog perioda zauzima suprotan
stav u odnosu na [openhauera, onaj koji se ti~e morala koji je oma|ijao i zaslepeo
kako Budu tako i [openhauera (71). Poznato je da je kod [openhauera uvid u
patnju, neumitno povezanu sa svakim `ivotom, s jedne strane odre|uju}i razlog
sa`aljenja prema drugima, s druge strane razlog odvra}anja sopstvene volje od
`ivota; i jedno i drugo [openhauer shvata kao odluke volje moralne vrste, a barem
sa`aljenje kao odluku koja nije nastala iz egoisti~ke motivacije. Nasuprot tome
Ni~e analogno postupku francuskih senzualisti~kih psihologa ne dopu{ta nijednu
drugu vrstu motivacije od one egoisti~ke i svu tobo`e nezainteresovanu
obi~ajnost ªSittlichkeitº izvodi iz skrivenih sebi~nih interesa (163). On odbacuje
sa`aljenje kao razne`ivanje koje slabi volju (126), kao kastriraju}u i feminizuju}u
sentimentalnost koja ne unapre|uje kulturni proces, ve} ga unaza|uje, kao {to
njegov razvoj sam po sebi spada u propast i plebejski moral stada i ropski moral.
On osporava da na visokom nivou du{evnog `ivota pogled na svu odjednom
sagledanu svetsku patnju mora izazvati sa`aljenje (41) i, {tavi{e, tvrdi da ovaj
mora izazvati najneobuzdanije, nezasito da capo uzvikuju}e potvr|ivanje sveta
(72). Dakle, Ni~e je daleko od toga da osporava istinu eudemonolo{kog pesimi-
zma, jer on ta~no zna da iskustvo uvek zna~i lo{e iskustvo (133) i da nam sre}a
uvek izmi~e (252). On samo osporava da eudemonolo{ko odmeravanje vrednosti
sveta, onako kako se javlja u hedonizmu, utilitarizmu i pesimizmu, uspostavlja
najvi{e merilo i progla{ava ga frontalnim gledi{tem2 koje je od podre|enog
zna~aja (169 do 172). [openhauer je pre Ni~ea put patnje ozna~io kao nezaobi-
lazni put ka spasenju za ve}inu ljudi, a o~igledna nedoslednost kod njega je bila ta
{to je ubla`avanje patnji drugih, tj. slabljenje pedago{kog dejstva patnje hteo
u~initi du`no{}u. Ni~e se osloba|a te nedoslednosti i ne zahteva ukidanje, ve}
poo{travanje i pogor{avanje patnje, kako bi se spasonosna disciplina velikog
pa}enja u~inila delotvornom (170). Me|utim, pri tom nema poput [openhauera
poni{tenje volje kao cilj u vidu, nego sasvim suprotstavljenu svrhu, maksimiranje
volje za mo}. Ali ukoliko za po~etak apstrahujemo od sadr`aja te svrhe, onda je
Ni~e u pravu u odnosu na [openhauera u pogledu toga da empirijski pesimizam
mora biti prevazi|en evolucionizmom, da je razvoj vi{i zadatak od svih problema
zadovoljstva i patnje u ovom svetu individuacije (171) i da zato sav moral, koji
nalazi potporu u hedonizmu, utilitarizmu ili empirijskom pesimizmu, mo`e biti
samo podre|en, neistinit moral, moral koji treba prevazi}i.
Ono {to je Ni~eu pomoglo da u toj odsudnoj ta~ki ode korak dalje od [open-
hauera to je njegov uvid da su Hegel i [openhauer dva neprijateljska brata-genija,

2 Pod „frontalnim gledi{tem“ ªVordergrundansichtº treba razumeti ono gledi{te koje ostaje u prvom
planu, koje nedovoljno duboko prodire u su{tinu stvarnosti – prim. prev.
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 94 § Ni~eov „Novi moral“

koji su stremili ka suprotstavljenim polovima nema~kog duha (211), i da je

Hegelov princip razvoja dominantni nema~ki pojam, koji radi na tome da
ponem~i ~itavu Evropu (200). Na`alost Ni~e ne ume da prisvoji logi~ki sadr`aj
kojeg kod Hegela ima pojam razvoja, zato {to se pridr`ava [openhauerove
predrasude da je um tobo`e samo apstraktna diskurzivna refleksija. On zato
Hegelovom pojmu razvoja kao sadr`aj mo`e dati samo svoj {openhauerovski
princip volje, tj. on mora svetski proces odrediti kao razvoj volje za mo}, a filo-
zofiju i psihologiju i etiku tretirati kao u~enje o razvoju volje za mo} (28).
Kao i eudemonolo{kim moralnim principima, Ni~e tako|e i heteronomnim
autoritativnim moralnim principima dodeljuje samo podre|enu, propedeuti~ku,
vaspitnu vrednost koju nipo{to ne `eli potceniti i umanjiti (77-79); ali pro{ireni
izvan odre|enog perioda, i jedni i drugi vode depravaciji onih koji su im pot~injeni
(79-82). Kad Ni~e sasvim uop{teno govori o moralu, on obi~no misli na zakonski
moral koji name}e prisilu za poslu{no{}u, prisilu, koja svagda predstavlja jednu
vrstu tiranije protiv prirode i protiv uma (106-108). Ni~e tako|e i dobru savest ili
veru u sopstvenu vrlinu naprosto razume u smislu heteronomnog zakonskog
morala (159-160). One koji napreduju s pravom zami{lja kao oslobo|ene od tak-
vog morala, kao Isus (? Pavle) sinove Bo`ije od jevrejskog zakonskog morala
(98). Isto tako s pravom zamera filozofima i vladaocima da danas praktikuju jo{
toliko licemerje {to se ti~e heteronomne savesti, iako su je ustvari odavno
prevazi{li (119).
Ali on se vara, ako misli da je u svojoj borbi protiv heteronomije kao i u svojoj
kritici sa`aljenja doneo ne{to radikalno novo {to ne bi ve} na umereniji i bolji
na~in bilo izvedeno od strane drugih i zbunjuje ~itaoca time {to izraze moral i
savest naprosto koristi za one podre|ene predstupnjeve eudemonolo{kog i
heteronomnog pseudo-morala i {to napredovanje ka pravom moralu ozna~ava
kao prevazila`enje morala. To je povezano sa Ni~eovim razvojnim putem, utoliko
{to se i u svom tre}om periodu jo{ pridr`ava upotrebe jezika svog ~isto negativnog
drugog perioda. [to mu se tokom drugog perioda moralo prikazati kao apsolutno
prevazila`enje svakog morala, to se tokom tre}eg pokazuje kao napredovanje od
ni`ih moralnih stupnjeva ka onim najvi{im, od podre|enih predstupnjeva ka
definitivnom i jedino istinitom moralu, od jednostranih moralnih principa ka
sveobuhvatnom moralnom principu. Ako se Ni~e u svom drugom periodu trudio
da se bavi nastankom i rastom moralnih pobuda i predstava, kako bi razotkrio
njihovu relativnost, on sad odjednom shvata da se prvi i odlu~uju}i zadatak etike,
koji je privremeno jedini valjan, mora mnogo {ire shvatiti. Morâli su samo jezik
znakova za afekte (106); „morâli (tj. mnogi relativni moralni principi) moraju biti
naterani da se najpre klanjaju pred poretkom“ (164), a takvoj sistematizaciji
moralnih principa mora prethoditi „prikupljen materijal, pojmovno shvatanje i
ure|ivanje ogromnog carstva tananih vrednosnih ose}anja i vrednosnih razlika,
kao priprema za u~enje o tipovima morala“ (104). Zadatak, koji Ni~e ovde skicira
za etiku, o~igledno je „fenomenologija obi~ajne svesti“; dok je to pisao izgleda da
nije znao da je taj zadatak ve} izvr{en od strane drugih.
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 95 § Ni~eov „Novi moral“

Iako je Ni~e shodno ~itavom svom polazi{tu morao odustati od toga da re{i taj
sistematski zadatak, koji je potpuno stran njegovom aforisti~kom mi{ljenju u
slikama, ipak potraga za novim vi{im moralom ~ini ~itav sadr`aj njegovog tre}eg
perioda, kao {to je razlaganje starih, ni`ih morala sadr`aj njegovog drugog
perioda. On se mora odre}i starih prijatelja samo zato {to oni ho}e da se zaustave
na negaciji sveg morala, dok kod njega ta negacija treba samo da stvori mesto i
prostor za novi vi{i moral. Da je Ni~e uop{te gledano bezna~ajan za istoriju
filozofije, te{ko }e se mo}i pore}i; da li je bezna~ajan i za istoriju etike, zavisi}e od
toga da li njegov pozitivan, novi, vi{i moral ima ikakvo zna~enje, po{to njegova
negativna kritika drugog perioda s jedne strane ne nudi ni{ta novo, a s druge
strane u svojoj fantasti~noj preteranosti nema pogled za opravdano i odr`anja
vredno jezgro koje je sadr`ano u heteronomnom moralu.
Da su pored na{eg dana{njeg morala stada mogu}i drugi, pre svega vi{i morâli,
razume se po njegovom mi{ljenju samo po sebi (124). Vi{em ~oveku, imoralisti u
smislu starog morala, pripada tako|e i vi{a du{a, vi{a du`nost, vi{a odgovornost
(153); oni su utkani u kruto za{ivenu ko{ulju du`nosti i ne mogu odatle da se
izbave, iako ih tupoglavci, sude}i prema spoljnom utisku, dr`e za ljude bez
du`nosti (171). Sve vrednosti starog morala stada moraju biti podvrgnute
prevrednovanju i pod njegovim novim pritiskom i ~eki}em se mora kaliti (nova)
savest, kako bi izdr`ala te`inu takve odgovornosti (127). To sve zvu~i prili~no
dobro i dovoljno je za dokaz da bi „imoralista“ Ni~e hteo biti „moralista vi{e
vrste“; ali time se ne saznaje ba{ ni{ta pozitivno. Zasad samo znamo da novi moral
ne treba biti niti eudemonisti~kog niti heteronomnog karaktera; a ono {to on
mora biti kao pozitivan, mora}e biti izvedeno iz principa razvoja volje za mo}.
Neobi~no je da re~ „autonoman“ Ni~e koristi samo u prezrivom smislu
anarhisti~ki autonomnog stada, ne u smislu umnog samozakonodavstva i
samoodre|enja volje (125-126).
Svaka demokratizacija je nivelisanje i zbog toga ne samo forma propadanja
politi~ke organizacije, nego kao op{te veli~anje prose~nosti i umanjivanje
vrednosti tako|e forma propadanja i umanjivanja samog ~oveka (127). Svima
zajedni~ko mo`e biti samo ono prosta~ko; ono veliko, duboko i retko mo`e biti
dato samo za velike, duboke i retke ljude (54-55), tj. za neku aristokratiju.
Ropstvo i izrabljivanje (tj. ta~nije i bla`e izra`eno: klasa koja slu`i i ne u`iva u
punom radnom u~inku) mora postojati, zato {to je uslov svake visoke kulture i
svakog uzvi{enja kulture, zato {to bez njega ne mo`e postojati aristokratija sa
patosom distance i pro{irenja distance (187, 225-226). Sve uzdizanje kulture,
dakle i uzdizanje tipa „~ovek“, u kome se jedino mo`e desiti pove}anje volje za
mo}, pretpostavlja aristokratiju koja nosi i podr`ava kulturu, dok puko
kultivisanje (ili pro{irivanje ste~ene kulture) ide uporedo sa slabljenjem i
razboljevanjem snage volje (188). Gde aristokratija odustaje od svojih privilegija,
pokazuje korupciju koja je ve} prodrla u nju, dok zdrava aristokratija poseduje
zdrav instinktivan klasni egoizam, kako bi u svrhu procesa kulture bez skrupula
koristila svoje privilegije i dr`ala do njih (223, 241). Klasa koja slu`i ima svoju
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 96 § Ni~eov „Novi moral“

vrednost i svoje opravdanje samo u tome da omogu}ava egzistenciju aristokratije

i preko ove kulturu i njeno uzdizanje. Osnovna vera zdrave aristokratije mora biti
da dru{tvo ne sme postojati radi dru{tva, ve} samo radi aristokratije, a da je
izrabljivanje dru{tva njeno pravo i njena du`nost (227).
Koliko god je pohvalno priznati da je Ni~e u na{em demokratskom dobu
smogao hrabrosti da naglasi protivkulturne posledice demokratskog nivelisanja i
nadmo}nu vrednost aristokratije, ipak on svojim preterivanjima ni blizu ne
poga|a cilj. Ako je dru{tvo jedinstvo aristokratije i plebsa, onda nije ta~no da
dru{tvo postoji samo radi aristokratije. Aristokratija i plebs su onda samo ~lanci
na celom organizmu razli~ite vrednosti, koji mu slu`e sa funkcijama razli~itih
vrednosti. Aristokratija ne bi nosila i uzdizala kulturu i pove}avala svoje
odstojanje od plebsa, a da pri tom u dostignutoj kulturi u manjoj meri ne u~estvuje
i ovaj, ~ime tako|e trajno podi`e i njegov nivo. „Izrabljivanje“ je izopa~enost koja
prekora~uje legitimno odbijanje od radnog u~inka plebsa i koja na du`e staze
gledano vodi ~itavo dru{tvo u propast. Pametna i dalekovida aristokratija
izbegava svaki vid izrabljivanja i ograni~ava svoje privilegije na onu meru koja je
neophodna za kulturni proces. Ona prezire svaki klasni egoizam u eudemonisti-
~kom smislu i ne potvr|uje svoje privilegije u sopstvenom interesu, nego u
interesu ~itavog dru{tvenog organizma, dakle sa eti~kog stanovi{ta.
Ni{ta manje preterane i jednostrane su razlike koje Ni~e pravi izme|u
gospodarskog i ropskog morala. Da u bilo kojem `ivotnom dobu, polu, stale`u i
zanimanju razli~ite vrline dospevaju do izdvojenog va`enja, istina je koja je ~esto
dovoljno obra|ivana; gde se u narodu analogno kastama razdvajaju stale` koji
vlada i stale` koji slu`i, tamo }e, naravno, i obostrani stale{ki moral pokazivati
razli~it karakter. Ali svi posebni morali su samo posebne nijanse jednog morala u
skladu sa ustrojstvom prioritetnih zadataka. Vrednosti stvaraju kako oni koji
vladaju tako i oni koji slu`e, a potpuno je neta~no, kada Ni~e stvaranje vrednosti
ograni~ava na pravo vladaju}ih (234). Vrednovanje gospodara va`i u gospodar-
skom stale`u, kao {to vrednovanje robova va`i u ropskom stale`u. Onaj stale` koji
je nadmo}an u odnosu na drugi, ima}e tako|e vi{e mo}i da sopstveno vredno-
vanje u~ini prakti~no va`nim i vrednim pa`nje za drugi stale`. Svaki stale` mora
koliko-toliko uzimati u obzir vrednovanje drugih stale`a. U aristokratskom dobu
}e vrednovanje gospodara dominirati i kod robova, kao {to }e u demokratskom
dobu plebejsko vrednovanje dominirati i kod otmenih. Da je gospodarski moral
kod mu{kog roda druk~iji nego kod `enskog, saznaje i Ni~e, ali to neta~no
poku{ava objasniti na osnovu atavizma (235) umesto na osnovu razli~itog soci-
jalnog polo`aja oba pola. U svakom slu~aju, prema Ni~eovom stanovi{tu bi mo-
ralo biti u interesu klase gospodara da robovima ostavi ropski moral koji je
koristan za gospodare i koji je nastao kao produkt prilago|avanja njihovoj
vladavini. Otvoriti robu o~i za tako ne{to je prema gospodarskom stanovi{tu, koje
i Ni~e `eli zastupati, u najmanju ruku nerazumno.
Tako se „evropski problem“ najpre zao{trava u vidu odgajanja nove kaste koja
vlada Evropom, s tim {to mu izgleda uglavnom Jevreji, Rusi i pruski junkeri
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 97 § Ni~eov „Novi moral“

dolaze kao takvi u obzir (209-210). On pri tome polazi od gledi{ta da Evropa `eli
postati jedinstvena, s tim {to, istina, ne raspravlja da li sa Rusijom pod ruskom
hegemonijom ili bez Rusije protiv Rusije. Gospodarska kasta, koju valja odgajati
za tako ujedinjenu Evropu, mora biti o~i{}ena od plebejskih poriva i usmerenja
ukusa, od sentimentalnosti i razne`ivanja putem saose}anja, od svega `enskog,
hermafroditskog i apstraktno idealisti~kog, ali o~i{}ena i od eudemonisti~ke
sebi~nosti. Ona mora biti istinski otmena, mu{ki jaka, ~vrsta i vedra, pro`eta
aristokratskim ose}ajem distance, ali i aristokratskim ose}ajem solidarnosti i
ose}ajem du`nosti, u koji je ve} uklju~ena njena du`nost da vlada masom.
Izvrsnost zauzima mesto vrline, zadovoljenje radi porasta mo}i mesto zadovolj-
stva. Lo{e je sve ono {to poti~e iz slabosti, dobro sve ono {to podi`e ose}aj mo}i,
volju za mo}, samu mo} u ~oveku. Po{to volja za mo} zna~i isto {to i vlastoljublje,
tako|e i vlastoljublje mora rasti, isto kao i ~vrstina, ako iz na{eg razma`enog roda
treba izrasti aristokratija budu}eg doba.
Dovde, uz neke tihe ograde, mo`emo slediti Ni~ea; ali ako pored ja~ine i
~vrstine `eli da vidi povi{enu i lukavost (51), koja je u su{tini oru`je slabosti, onda
se ve} moramo ~uditi. Jo{ sumnjivija je njegova tvrdnja da zajedno sa vlasto-
ljubljem moraju rasti i mr`nja, zavist i pohlepa (29), a da uzvi{enju ljudskog roda
sve zlo, u`asno, tiransko, zversko i zmijsko slu`i isto koliko i ono {to je suprotno
tome (56). Ve} ovde se nazire makijavelisti~ka crta kod Ni~ea koja ga navodi na
najgore ispade.
Ali aristokratija se sa svoje strane isto zaglibila u moral `ivotinjskog krda. ^ak
i ako sa gnu{anjem odbija na~elo po kojem se obi~ajnost sastoji u ispunjenju
du`nosti prema celom dru{tvu, uklju~uju}i i plebs, ona ne}e mo}i izbe}i du`nosti
prema pripadnicima istog sloja (230-231); {tavi{e, ona }e te du`nosti aristokratske
solidarnosti morati shvatiti utoliko ozbiljnije i prineti jo{ ve}e `rtve u svrhu
o~uvanja sopstvenog polo`aja, ukoliko je on jo{ vi{e ugro`en. Ni~e itekako zna da
neka aristokratija samo tako dugo mo`e ostati zdrava dok se mora potvr|ivati u
borbi protiv nepovoljnih uslova i dok strogim obu~avanjem kroz sudbinu ostaje
za{ti}ena od svojeglavog egoizma njenih pripadnika (235-236). Ali tako dugo je i
aristokratski moral moral `ivotinjskog krda u istom smislu kao i plebejski, samo
{to je aristokratsko krdo relativno manje u odnosu na plebejsko. Budu}a vlada-
ju}a kasta Evrope bi barem prema svom apsolutnom broju trebala biti daleko
ve}e krdo od ropskog krda u Atici ili plebejskog krda u rimskoj republici. Zato
aristokratija ne mo`e reprezentovati poslednji Ni~eov ideal, nego mo`e biti samo
prolazna stanica za odgajivanje vi{eg stupnja ljudskog tipa, do kojeg mu je stalo.
Tek kad prestane prisila za solidarno{}u svih aristokrata i kad se uporedo sa
njom prekine spona starog odgajanja, tek onda se pojedinac mo`e osmeliti da
postoji sam za sebe i da se odvoji od drugih. Tek iz propasti nadmo}ne aristo-
kratije proisti~e suverenost individue koja preko svog vi{eg morala prevazilazi
aristokratski moral krda (236-237). Nadmo} aristokratskog morala u odnosu na
plebejski je bila samo relativna, utoliko {to odgovara ja~oj manifestaciji volje za
mo}; naspram morala suverenog individualizma oba morala u na~elu stoje
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 98 § Ni~eov „Novi moral“

podjednako nisko kao obi~ne nogare. Tako da ipak nije stanovi{te aristokratskog
morala krda ono koje Ni~ea tera da podrije plebejski moral krda; nego je
stanovi{te suverenog individualizma ono sa kojeg `eli svrgnuti svaki moral krda,
kako onaj aristokratski, tako i onaj plebejski. Moral suverenog individualizma
pronalazi svoje ostvarenje u jedinstvu filozofa sa tiraninom, mudraca sa
vladaocem, stvaraoca vrednosti sa zapovednikom koji od ~itavog sveta iznu|uje
priznavanje svojih novoskovanih vrednosti.
Ni~e je ve} u svom prvom periodu (u drugom delu „Nesavremenih razma-
tranja“, 91) zastupao pogled da istorija nije data zbog masa, nego zbog nekolicine
individua koje se izdvajaju iz njih. On kult herojstva razume u sasvim drugom
smislu od Karlajla, kojeg naziva bljutavim smetenjakom i grdi zbog nedostatka
filozofi~nosti (211). Istina, Karlajl smatra da se sve veliko de{ava posredstvom
herojskih individua, ali isto tako smatra da one deluju u slu`bi ~ove~anstva, a ne
samo poput medveda u mena`eriji, kako bi pokazivale svoju veli~inu. Ni~e,
naprotiv, izvrgava ruglu veru Fridriha Velikog da je prvi sluga dr`ave, kao da se
radi o nesvesnom licemerstvu (119-120), i u ~itavoj narodnoj masi, kako
aristokratije tako i plebsa, vidi samo podmeta~ za samodovoljnu veli~inu tiranina.
Njegove omiljene figure su Alkibijad, Cezar, car Fridrih II., ]ezare Bord`ija i Na-
poleon I. (117, 120-121). U divljoj zveri i divljem ~oveku vidi najzdraviju od svih
tropskih nemani i najzdravije rastinje (117). „Nat~ovek“, u kojeg se treba
pretvoriti ~ovek, na taj na~in se otkriva kao ne~ovek, kao zver u ~oveku, koja se
ponovo atavisti~ki pomalja, po{to su spale sve maske sa moralnih instinkata, kao
Zolina bête humaine, kao „likuju}e ~udovi{te“ koje se u „nevinosti svoje grablji-
vi~ke savesti“ „iz u`asnog sleda ubistava, spaljivanja, skrnavljenja, mu~enja
povla~i sa neobuzdano{}u i du{evnom uravnote`eno{}u, kao da se zbila samo
neka studentska {ega“ („Genealogija morala“, 21). Na idealu tiranina Ni~e ne
ceni dobrotvorna, organizaciona dejstva, nego bezobzirnu smelost zlo~ina,
neusiljeno ispoljavanje nagona za uni{tenjem, za ~ije sprovo|enje u delo se ne
ose}a dovoljno jakim, ali kojeg poseduje svaki bedni crna~ki despot. „Istorija
Napoleonovog dejstvovanja je maltene istorija vi{e sre}e, koju je dostigao ~itav
taj vek u svojim najvrednijim ljudima i trenucima“ (120); ~ak je i Gete svog
Fausta, {tavi{e, ~itav problem ~oveka iznova promislio zbog pojave Napoleona, a
ne iz nekog drugog razloga! (199) Moderna demokratizacija Evrope nije ni{ta
drugo do nedobrovoljna priredba za odgajivanje tirana; jer {to je bolje tip mase
pripremljen za robovanje, to sve ja~i, bogatiji, primamljiviji i opasniji (197-198)
postaje jaki izuzetni ~ovek.
Istina, re~ tiranin se mora razumeti u svakom smislu, ~ak i u najduhovnijem
(198), u kojem je identi~na sa pojmom filozofa (141). Isto onako kao {to ~isti inte-
lek tualista ili „objektivni ~ovek“ sa svojom nemo}nom voljom predstavlja
jednostran i obogaljen oblik ljudskog tipa (140-142), isto tako bi i neotesanom,
neduhovitom atleti volje nedostajao su{tinski sastojak ljudske prirode. Tiranin
bez duha i bez strahopo{tovanja pred sopstvenim duhom verovatno mo`e
nare|ivati, ali ne i voditi (137); no pred Ni~eovim o~ima lebdi slika duhovnih vo|a
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 99 § Ni~eov „Novi moral“

(127) koji ujedno vr{e slu`bu filozofa, koja se sastoji u stvaranju vrednosti (151).
Kako bi nare|ivao, ~ovek mora isto tako biti spreman i predodre|en, a to se
prema Ni~eovoj preteranoj veri u nasle|ivanje (240) de{ava isklju~ivo kroz
odgajivanje (155) vladaju}e klase koja poseduje um i umetnost (77).
Filozof, sa kojim se mora sjediniti tiranin, ne sme se pobrkati sa u~enjakom
koji samo nagomilava materijal, niti sa ~isto intelektualisti~kim „objektivnim
~ovekom“ koji je samo impotentno ogledalo svoje okoline (140-142), niti sa
skeptikom, ~ija skepsa izvire iz paralisane volje (144-145), ali ni sa mu{kim
kriti~arem i istra`iva~em `ilave volje (147-148). Istinski filozofi su stvaraoci novih
vrednosti i zakonodavci; njihova volja za istinom je volja za mo}, jer tek oni
odre|uju Kuda i ^emu ~oveka (151). Dakle, zadatak filozofije se ovde (sli~no kao
i u Deringovom ªDöringº filozofskom u~enju o dobrima) ograni~ava na odre|enje
vrednosti. Filozofi ujedno moraju odigrati ulogu provi|enja, koje nedostaje kod
Ni~ea, i nadoknaditi zakonodavstvo koje svetski duh nije bio u stanju dati,
o~igledno zato {to mu je nedostajao um u [openhauerovom smislu.
Ono {to proisti~e iz takvog stvaranja vrednosti i zakonodavstva filozofskih
tirana ili tiranskih filozofa mo`e za narodno krdo biti samo novi heteronomni
moral koji obara staru heteronomiju, kao {to je autoritet novog gospodara zbacio
autoritet pre|a{njeg gospodara (152). Naravno, iskustvo istorije nas u~i da su
tirani samo toliko bili revolucionarni koliko im se ~inilo neophodnim, kako bi
sproveli svoju mo} protiv prethodno postoje}ih sila, i da su se posle dovoljnog
u~vr{}enja svoje pozicije mo}i uvek trudili da iznova u~vrste va`enje starih
heteronomnih principa morala. Oni su isuvi{e dobro znali da je znatno lak{e
rukovoditi masom pomo}u starog morala krda, nego da joj se nametne neki
novostvoreni. Ali to je ustvari ono ravnodu{no i slu~ajno u ~itavom procesu,
obi~na nuspojava volje za mo} koja se i`ivljava; jer krdo je po Ni~eovom filozof-
sko-istorijskom shvatanju bezna~ajno i bespravno i slu`i samo tiraninu kao
neophodan materijal za delanje njegove volje za mo}. Ono {to je naposletku
najbitnije, ono {to jedino ima vrednost, to je suverenitet vladaju}e individue i njen
preobra`aj u jo{ ja~i, zlobniji, dublji, ali i lep{i oblik ljudskog tipa (262). Onako
kao {to se Napoleon odnosio spram ]ezarea Bord`ije, tako }e se budu}i evropski
tiranin, kome kli~e Ni~eovo srce, odnositi spram Napoleona; onako kao {to se
sada de{ava ujedinjenje evropskih naroda, samo kako bi omogu}ilo jo{ ve}eg
tiranina, tako se jednom krajnje konsekventno mora desiti politi~ko ujedinjenje
~itavog ~ove~anstva, samo kako bi bio stvoren najve}i mogu}i tiranin, tiranin
~ove~anstva, time i najve}i mogu}i stepen ljudskog tipa. Ta konsekvenca je
o~igledna, iako je Ni~e nigde ne izgovara. Ona je o~igledno ta~nije odre|enje
ideala koji mu lebdi pred o~ima, ali koji on skriva iza aluzija (154).
„Onaj ko dostigne svoj ideal, samim time ga je prevazi{ao.“ (86) Prvi ideal na
tlu „novog morala“ je bio aristokratski moral nasuprot plebejskom, drugi je bio
filozofski tiranin ili tiranski filozof sa sve ja~im domenom vladavine za razliku od
svakog morala krda, bio on aristokratski ili plebejski. U njemu je vrhunac trebala
dosti}i suverenost individue i maksimacija volje za mo}. No ukoliko smo dosad
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 100 § Ni~eov „Novi moral“

sledili Ni~ea, onda nas on podu~ava da je ono {to nam je pokazao samo „druga
maska“ (251), kao {to je ideal aristokratskog morala bio prva maska. Ni~e pi{e
svoje knjige upravo zato kako bi sakrio ono {to poseduje i ne smatra da je ikad
neki pravi filozof svoje istinske i zadnje misli izrazio u knjigama (256-257). „Svaki
duboki mislilac se boji vi{e da ga razumeju, nego da ga pogre{no razumeju“ (257);
„sve {to je duboko, voli masku“ (51), a pre svega svaki duboki duh treba masku.
Pitanje je da li nam je Ni~e ostavio dovoljno upori{ta, kako bi mu zavirili ispod
druge maske i uradili ono ~ega se najvi{e pribojavao: da ga razumemo. Istina,
Ni~e tvrdi da je znak finije ~ove~nosti imati strahopo{tovanje pred maskom i ne
forsirati na pogre{nom mestu psihologiju i radoznalost (248); me|utim, na takvo
strahopo{tovanje mo`e da pretenduje samo }utljivi mislilac i pa}enik, a ne pisac
koji svojim knji`evnim maskama poku{ava obmaniti mi{ljenje ljudi.
Tiranin treba nastati kao suverena individua iz propasti aristokratije. On treba
znati da je masa, kojom vlada, samo radi njega tu, a ne on radi nje. Ali nije masa ni
zbog toga tu, kako bi slu`ila njegovom zadovoljstvu ili bla`enstvu – to bi bio
regres u puki individualni eudemonizam; ne, samo maksimiranje ljudskog tipa u
njemu je svrha njegovog i njenog bi}a. Sve muke koje pri tome mora istrpeti nisu
od zna~aja kao ni muke koje mora da pretrpi masa pod njegovom tiranijom.
Njegov jedini zakon, njegov specijalni moral, nije dobro ili vi{e obrazovanje ili
kulturni napredak njegovog naroda ili ~ove~anstva, nego ni{ta drugo do maksi-
miranje ljudskog tipa u njegovoj li~nosti. Me|utim, glavni duhovni nagon je volja
za mo}, a optimiranje ljudskog tipa se u na~elu sastoji samo u pove}anju i razvoju
volje za mo}, dok su svi ostali napreci samo sredstvo u tu svrhu. Kao {to je po
Fihteu prividni spolja{nji svet samo nebitan materijal za du`nost, isto tako je on
po Ni~eu samo nebitan materijal za volju za mo} koja te`i za pro{irenjem u
beskona~no. Koliko god tiranin patio, zadovoljenje tog osnovnog nagona, volje za
mo}, ~ini ga bezopasnim za sve i navodi ga da uvek da capo priziva svetski u`itak.
Utoliko je i on egoista u eudemonisti~kom smislu; ali zadovoljstvo, koje ga sna|e,
samo je slu~ajni sporedni uspeh, ne su{tinski cilj njegove te`nje. Ukoliko se radi
samo o njegovoj mo}i koju `eli pro{iriti na ra~un svih drugih, onda je apsolutni
egoista s obzirom na ciljeve svog htenja i utoliko apsolutni imoralista. Ali time {to
jednostranost njegovog cilja iziskuje `rtvovanje svih drugih prirodnih instikata,
pre svega `udnje za zadovoljstvom i bla`enstvom, dat je poslednji analogon
morala: samoovla|ivanje svim sporednim nagonima u korist glavnog i osnovnog
egoisti~kog nagona.
Jasno je da je ovim egoizam u na~elu postavljen na mesto morala. Svaki egoi-
sta ima jedan ili vi{e osnovnih nagona kojima podre|uje ostale prirodne nagone i
svaki egoista se koristi samosavla|ivanjem kako bi sa~uvao hijerarhijski odnos
njegovih nagona naspram momentalnih prohteva za pomeranjem tog hijerarhij-
skog odnosa. Ako je ovde poriv za vladanjem napravljen osnovnim nagonom
ljudske prirode, onda to u najmanju ruku izgleda kao preterano uop{tavanje vrlo
uskih, vrlo li~nih ~injenica, isto kao {to bi to bilo inaugurisanje bilo kog drugog
instinkta u op{ti svetski ili moralni princip (117, V). Tiranin pred sobom pravda
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 101 § Ni~eov „Novi moral“

svoj egoizam time {to ka`e: ja sam dr`ava, ja sam ~ove~anstvo, ja sam svrha
istorije ~ove~anstva, ja sam kona~na svrha i svrha radi svrhe ~itavog svetskog
procesa; ali egoizam ovim ulep{avanjem ne postaje neznatniji, nego naprotiv, jo{
neverovatniji. Najvi{i moral se razotkriva kao najvi{a imoralnost ne samo u smislu
starih moralâ, nego u svakom mogu}em smislu re~i moral.
No ono najgore pri tome je nedosti`nost cilja i unutra{nja protivre~nost koja je
imanentna vlastoljublju. Volja za mo} `eli da se pro{iri u beskona~nost, ali pri tom
se podupire samo o ograni~enu silu individue i svuda nailazi na nepremostive
prepreke. Ili tiranin unapred name}e svom vlastoljublju samoograni~enje koje je
pametno, ali koje je bolno za njega i koje se opire samosvrhovitosti, kako kroz
konflikte ne bi postao svestan granica svoje mo}i; ili on sve ve}om brzinom
umno`ava broj svojih neprijatelja i mu~no nepoverenje u sopstvenu sigurnost i
tako ubrzava svoj pad. Dostignuta mo} uskoro prestaje da ga uveseljava i da mu
bude dovoljna, a samo postoje}a pro{irenja granica njegove mo}i zadovoljavaju
njegovu volju za mo}: {to su te granice sve vi{e pomerene unapred, to je te`e da se
one jo{ dalje izme{taju i to je sve manje zadovoljavaju}i polo`aj tiranina koji je
ina~e stalno ugro`en. Vrednosti, koje oblikuje, samo u odre|enim krugovima
dolaze do izra`aja, dok im se drugi krugovi prkosno suprotstavljaju. To bi u jo{
ve}oj meri va`ilo za tiranina ~itavog ~ove~anstva.
A ako nijedan spoljni otpor nije u stanju da ga svrgne sa vlasti, on kona~no
ose}a zamor da vlada robovima i sli~no nekim carevima, povla~i se u samo}u,
kako stalnim dodirom sa ljudima vi{e ne bi iznova podsticao svoje ga|enje i svoj
prezir prema njima. Zahvaljuju}i izmorenoj volji za mo} od tiranskog filozofa ili
filozofskog tiranina na kraju preostaje samo filozof, ukoliko tiranin uop{te do`ivi
taj preobra`aj i prethodno ne bude svrgnut ili ubijen. Svakako kraj svih iskustava
sa vlastoljubljem le`i u tome da se ne isplati vladati radi samog vladanja, ako se
time ne sledi neki vi{i cilj. Mera je strana volji za mo}; njeno golicanje je ono
ne~eg beskona~nog, neizmernog; dobrovoljno zaustavljanje velike sile pred
bezmernim i neograni~enim (169) nije stvar vlastoljublja ili volje za mo}, nego
stvar filozofskog i estetskog duha. No ukoliko se taj filozofski i estetski duh ili
artisti~ki filozof odnosno filozofski artista (207) u istim grudima na|e legiran sa
nezasitom voljom za mo}, kojoj je kroz date okolnosti uskra}eno svako zadovo-
ljenje tiranijom, onda ga|enje i oholi prezir prema ljudima nu`no mora voditi u
dobrovoljnu usamljenost, ~ak i ako gorka iskustva vladavine robovima i nepri-
jateljima nisu do`ivljena do krajnjih granica.
U tom polo`aju se nalazi Ni~e. On govori o }utljivoj duhovnoj gordosti i
gadljivosti svakog ~oveka koji je duboko patio (247), o uticaju duboke patnje koji
pravi otmenim i razdvaja (248), o gadljivosti otmenog duha koji sa na{im bu~nim i
prosta~kim savremenikom mora jesti iz iste zdele (253), o grudima koje ne uzdi{u
i usnama koje kriju svoje ga|enje (251), o najvi{em instinktu ~istote, ~ija je najvi{a
produhovljenost data u svetosti, ali koji vodi i u najopasniju usamljenost
(247-248). Filozof se mora osamostaliti od svega, od svake osobe, ~ak i najvolje-
nije, od otad`bine, od saose}anja, od nauke, od sopstvenog osloba|anja, od svojih
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 102 § Ni~eov „Novi moral“

vrlina, – samo sebe mora umeti da odr`i tj. svoju suverenu individualnost (53-54).
Otmena du{a, koja je u tome uspela, ima strahopo{tovanje pred samom sobom
(255), upravo zato {to je nezavisna od svega i zato {to ve}e strahopo{tovanje ne
pokazuje ni pred ~im drugim osim pred sobom; tj. ona sa apsolutnim egoizmom
povezuje pijetetski kult sopstvenog Ja, u kojem dosti`e dionizijsko odu{evljenje.
U tom smislu Ni~e sebe naziva poslednjim sledbenikom boga Dionizija, u ~ije je
tajne upu}en (261), a zajedno sa Galijanijem vrlinu progla{ava odu{evljenjem
(256), pod ~ime se, naravno, mo`e podrazumevati samo odu{evljenje strahopo-
{tovanja pred samim sobom.
„Genije srca“ je drugi naziv za onaj oduhovljeni kult Ja (259-260), a ~etiri
specijalne vrline, koje izviru iz te osnovne vrline strahopo{tovanja prema sebi ili
odu{evljenja, nazivaju se: hrabrost, razboritost, saose}anje i samo}a (254).
Hrabrost, koja se ne boji ni~ega, zato {to su sre}a i nesre}a tri~arije u pore|enju sa
tim odu{evljenjem kultom Ja. Razboritost, koja je ~estita (171), ne radi tri~ave
istine (3, 6, 8, 47) i saznanja (179-180), nego iz u`asnog poriva za uni{tavanjem
svih laskaju}ih iluzija (178) i iz ljubomornog nadziranja jednovla{}a kulta Ja.
Saose}anje, ne sa tri~avim ljudskim patnjama, nego sa prljav{tinom koja le`i na
njima (249), sa smanjivanjem i izopa~avanjem ljudskog tipa i sa usporavanjem ili
spre~avanjem njegovog maksimiranja. Samo}a, koja izviru}i iz neizmerne `udnje
za ~istotom jeste i vrlina, utoliko {to nas {titi od prljanja i gubitka sopstvenosti u
zajedni{tvu sa drugim ljudima (254). Duh je prvo postao nose}a kamila, tako {to
se strpljivo povinovao imperativu „Treba{!“; onda se razvio u lava, u bestiju, koja
svojim „Ho}u“ sti~e slobodu za dalje stvaranje, ali koja sama ne stvara nove vred-
nosti; najzad se pretvorio u nevino dete koje se u svom bla`enom zaboravu igra
samo sa sobom, smeju}i se u sebi, a koje, ne mare}i za ovaj svet, u igri svoje fanta-
zije `ivi u sopstvenom svetu („Tako je govorio Zaratustra“, prvi tom, 29-32). Tako
se volja za mo} preobratila u nedelatnu volju nasmejane igre mislima. Time se
ujedno potvr|uje da volja za mo} ne predstavlja zadnju re~ Ni~eove filozofije.
Ali ni nedelatna usamljenost ne mo`e biti poslednja re~ Ni~eove ta~ke gledi-
{ta; radi se opet samo o tre}oj maski. „Svaka filozofija skriva jo{ neku filozofiju;
svako mnjenje je tako|e i skrovi{te, svaka re~ maska“ (257). Strahopo{tovanje
pred sobom i svo odu{evljenje, koje je potro{eno na njega, ne {titi od vapaja
saose}anja: „Ah, za{to i vi ho}ete da vam je te{ko kao meni?“ (257), ne od duboke
tuge viska koji nezasi}en iz svake dubine ponovo izranja na svetlo (251).
Vlastoljublje, koje je sito samog sebe, pada korak nazad u intelektualizam
objektivnog ~oveka, tako {to ~oveka pravi mirno postavljenim ogledalom neba i
zemlje (260, 140), a u istom polo`aju se nalazi veliki broj onih koji ~ekaju, za ~iji
delatni poriv jo{ nije kucnuo ~as i stvorila se prilika, a obi~no uop{te i ne do|e
(250). Obi~na formalna ~estitost saznaju}eg odslikavanja, ra~unaju}i i svu svetost
odvajanja koje je pohotljivo za ~istotom, postaje vremenom nesnosno dosadna, a
to je najgore u svemu tome (172). ^ak i saznanje trajno pati od usamljenosti koja
oduzima objekte saznanja, a ako ne zbog vladanja, ono barem zbog saznanja onaj
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 103 § Ni~eov „Novi moral“

ko saznaje mora teret i nezadovoljstvo saose}anja i ga|enja ponovo preuzeti na

sebe (36).
Ali ni volja se na duge staze ne da potisnuti, ~ak i ako kasno probu|eno
ga|enje onoga, ko je bogat iskustvom, traje sve do njegove smrti. Ukoliko
podrugljivac, koji se zasitio sveta, ali koji je jo{ `eljan igre, dovoljno dugo po`ivi,
onda tako|e i u njemu „stari ~ovek ponovo treba drugu igra~ku i novi bol – jo{
uvek je dovoljno detinjast, ve~ito dete!“ (72). Bez obzira na sva lo{a iskustva
~ove~anstva, volja za mo} se iznova uzdi`e, ako ne u tom ~oveku, onda barem u
nekom drugom. Koliko god oholo bekstvo od sveta prevazilazilo oholu pohlepu
za vla{}u, ono uvek iznova biva savladano od nje. Da se tiraninu pridru`uje
filozof, da se pohlepa za vla{}u i ga|enje prema `ivotu, volja za spolja{njim
delanjem i volja za usamljenom igrom mislima stapaju u istim grudima, da se ta
dva neprijateljska brata u ~oveku moraju stalno sukobljavati i da nijedan od njih
ne mo`e trajno pobediti drugog, to je, kako stvari stoje, ~injenica za Ni~ea;
naizmeni~na igra pobeda i poraza te neprijateljske bra}e po njemu ~ini istinski
sadr`aj svetskog procesa, ukoliko on predstavlja sadr`aj nat~oveka, ljudskog tipa,
koji je dostigao svoj vrhunac, a sve ostalo u svetu samo slu`i stvaranju tog
vrhunca. Ta igra klackanja izme|u volje za mo}, koja `udi za svetom, i volje za
nasmejanom igrom mislima, koja be`i od sveta, jeste poslednja i kona~na forma, u
kojoj se kod Ni~ea predstavlja [openhauerova volja za `ivotom. Ve} to kolebanje
izme|u protivre~nog sadr`aja ukazuje na to da ovde nije bitan sadr`aj volje, nego
njeno potvr|ivanje u bilo kom obliku. I da se Ni~eova volja za `ivotom apsolutno
potvr|uje, ne mare}i za tugu i jad koji slede iz tog potvr|ivanja, samo je ~injenica
neosnovane proizvoljnosti, ~injenica, koja je izvedena iz samoposmatranja; volja
`eli `ivot, zato {to ga voli, uklju~uju}i sav njegov jad i sre}u, i ona ga voli zato {to
ga `eli, a ne ne `eli. Njeno samopotvr|ivanje je apsolutno, u potpunosti i
bezuslovno va`e}e, tj. ona voli `ivot kao ve~an i veruje u ostvarenje tog ve~nog
`ivota za individuu u krugu ve~nog vra}anja. Ravnodu{nost `ivotnog sadr`aja se
izra`ava u ~injenici da taj povratak individualnih `ivotnih tokova uvek donosi isto
i da isklju~uje svaki razvoj (Zaratustra III, 99-100, 112-117, IV, 126-129). Kod
[openhauera je volja priznata kao nerazumni princip sveta koji treba biti izle~en
od ludosti svog htenja, tako {to }e se urazumiti ili putem filozofskog rezonovanja
ili kroz strogu {kolu patnji. Kod Banzena nestaje vera u mogu}nost da se volja
urazumi, a ve~no neizbe`na patnja protivre~nosti je teret koji le`i kako na
pojedincu tako i na zajednici; ali da je to tako, podi`e pesimizam kod Banzena na
stupanj mizerabilizma i desperatizma. Nasuprot tome, Ni~e se ruga svakoj pomisli
na to da se nerazumna volja silom urazumi, u njemu pohlepna volja za `ivotom ne
mari ni za kakvu umnost, ona se {eretski i pohlepno upu{ta u slast bola i u ve~no
potvr|ivanje `ivota i protivre~nosti. Zato se po Ni~eu svaki pesimizam spu{ta na
nivo povr{nog frontalnog gledi{ta, jer je pesimizam samo rezultat kritike koju um
praktikuje protiv pona{anja nerazumne volje, dok Ni~e zauzima ta~ku gledi{ta
nerazumne volje i slepog `ivotnog nagona, a ne onu uma.
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 104 § Ni~eov „Novi moral“

Da li taj vrhunac ljudskog tipa zaista mo`e predstavljati svrhu radi svrhe, da li
je Ni~eov napor oko novog vi{eg morala i njegovog pozitivnog sadr`aja uspeo ili
omanuo, o tome svaki ~italac mo`e dati samostalan sud. Ni~eu ne smeta
unutra{nja protivre~nost cilja, po{to je za njega ~injenica da se ~ovek sastoji od
protivre~nosti. Ono {to oba neprijateljska brata, tiranin koji je `eljan vlasti i
filozof koji se razbolio od gadljivosti, imaju zajedni~ko, to je jedino neizmerna
oholost sopstvenog strahopo{tovanja i odu{evljenje, putem kojeg suverena
individua i u ovom i u onom polo`aju gaji kult svoga Ja. Da li se Ja u datom
trenutku pona{a kao da nadvladava svet ili da be`i od njega, to je ono nebitno u
Ni~eovom idealu; jer i jedno i drugo je samo brdo i dolina u talasaju}oj igri `ivota,
i jedno i drugo ostavlja oholost netaknutom. Zato tako|e nije bitno, da li
nat~ovek kao tiranin, koji je sit vladanja, ima ~e`nju za mirom ili kao filozof, koji
~eka, pri`eljkuje priliku za pot~injavanje sveta; jer obe vrste ~e`nje pripadaju
neizbe`noj varci te igre talasanja, kao da je suprotno stanje bolje, dok je ono ipak
samo drugo stanje.
Ukoliko je ideal nat~oveka onaj evropskog ili telurskog tiranina, utoliko nije
stvar mo}i pojedinca da ve} sada bude realizovan u njemu, nego njegovo
ostvarenje s jedne strane pretpostavlja odre|en istorijski razvoj socijalnih stanja i
politi~kih odnosa, s druge strane dalji prirodno-istorijski razvoj antropolo{kog
tipa. Da li pojedinac svojom voljom ili svojom pame}u mo`e dati neki doprinos
izazivanju ili ubrzanju ta dva razvojna procesa ili ne, odnosno u ~emu bi se moglo
sastojati njihovo unapre|ivanje, to su pitanja koje Ni~e nigde ne razmatra. On je
suvi{e fatalista da bi mogao biti u stanju da ceni takve poku{aje koji za cilj imaju
uticaj namernog ljudskog delanja na tok svetskog procesa. Kao {to se hri{}aninu
Bo`ije carstvo ustvari ukazuje kao ideal budu}nosti, iako se trudi da ga barem
pribli`no anticipira u sebi, tako i Ni~e i ni~eanac moraju ideal nat~oveka u
perspektivi tiranina ustvari posmatrati kao nadu koju u dalekoj budu}nosti mo`e
da ostvari samo sudbina, trude}i se i dalje da je, koliko god je to mogu}e, pribli`no
anticipativno realizuju u sebi. Nasuprot tome, druga strana nat~oveka, pustinjak
koji se razboleo od gadljivosti, koji se igra sa svojim mislima i koji ne moralizuje,
mo`e ve} sada u potpunosti biti realizovan od strane svakoga ko u sebi nosi
potrebne dispozicije za tako ne{to; u svakom slu~aju, svakome, ko smatra da u
sebi nosi potrebne dispozicije za to, dopu{teno je da se oku{a u tome.
Ako se obe strane sa`mu u jednu, onda korist za individuu iz svega toga mo`e
biti samo slede}a. Individua je suverena, ne potpada pod zakon osim onaj
maksimiranja sopstvenog suvereniteta i ne obavezuje se na strahopo{tovanje
osim na ono pred samim sobom. Njeno je pravo da pro{iri svoju mo} onoliko
koliko je to mogu}e i da tirani{e svoju okolinu onoliko koliko joj za to preostane
snage; ali njeno je pravo i to da se u oholoj gadljivosti distancira od svih ostalih.
Svejedno je {ta }e raditi od te dve stvari, to je stvar njene suverene volje, ukoliko
joj se preko ponu|ene ili izostavljene prilike ne uka`e put do vlasti. Svako treba
sebe posmatrati prakti~no apsolutno, a svet samo kao materijal svoje suverene
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 105 § Ni~eov „Novi moral“

samovolje, na kojem se vladaju}i ili samo saznaju}i mo`e – a i ne mora – oprobati

do mile volje.
Ni~e se nije usudio otvoreno izgovoriti tu konsekvencu svog stanovi{ta,
o~igledno zbog itekako osnovane strepnje da bi ona bila identifikovana kao reduc-
tio ad absurdum ~itavog njegovog filozofiranja. Polaze}i od [openhauerovog
u~enja o volji, on joj se samo postepeno pribli`avao, preko razli~itih prelaznih
stupnjeva koje sam ozna~ava kao podjednak broj maski svog izvornog pogleda.
Krajnji ishod, koji je tako dostignut samo zaobilaznim putem i u obrisima, nipo{to
nam ne donosi ne{to novo, ve} je na maestralan na~in, sa jasno}om i otvoreno{}u,
koja ne ostavlja prostor za pitanja, prikazan od strane Maksa [tirnera u njegovom
delu „Jedini i njegova svojina“ jo{ 1845. godine (2. izd. 1882). [tirner je po{ao od
Fihtea, kao Ni~e od [openhauera, i pokazao je da je empirijsko Ja, prolazni
stvaralac samog sebe, prakti~no apsolutno, a da ono stvoreno, svet pojava, treba u
potpunosti posmatrati kao njegovu svojinu, sa kojom mo`e da raspola`e prema
svom suverenom }efu. Istorija filozofije je preko tog suludog samoobo`avanja
pre{la na dnevni red, i ponovo }e to u~initi, koliko god se ono ponovo javljalo. Ali
kao {to [tirneru pripada neprocenjiva zasluga {to je svojim neumoljivim
konsekvencama Fojerbahove nepotpunosti zauvek doveo ad absurdum, tako }e
ostati trajna zasluga njegovog dela {to }e svim kasnijim srodnim stremljenjima
skinuti masku sa lica i u njihovoj nagosti ih prikazati kao obi~ne megalomanske
zablude. Zato onaj ko duhovno u`iva u Ni~eovim skrivalicama kao novoj i
dubokoj mudrosti, ne bi ni u kom slu~aju smeo propustiti da se lati [tirnerovog
genijalnog remek-dela koje u stilisti~kom pogledu ni{ta ne zaostaje za Ni~eovim
spisima, ali ih neizmerno nadma{uje po filozofskom sadr`aju.
Koliko mi je poznato, Ni~e nigde ne spominje [tirnerovo ime ili njegove spise.
Da je morao poznavati moje izri~ito upu}ivanje na [tirnerovo stanovi{te i njegov
zna~aj u „Filozofiji nesvesnog“ (1. izd. str. 611-614; 7-10. izd. II. 210-372),
proizilazi iz njegove polemi~ke kritike upravo onog poglavlja, u kojem se nalazi to
upu}ivanje (upor. „Nesavremena razmatranja, drugi deo. O koristi i {teti istorije
za `ivot“ 1874 br. 9 str. 84-99). Malo je verovatno da ga moje upu}ivanje nije
podstaklo da bli`e upozna tako kongenijalnog mislioca. Istina, tre}i deo
nesavremenih razmatranja, koji je mo`da ve} tada bio gotov u rukopisnoj formi,
jo{ ne pokazuje obrt u njegovom mi{ljenju; ali ovaj se utoliko jasnije javlja u
spisima njegovog drugog perioda, koji su izdati posle vi{egodi{nje pauze.
Samostalni paralelni razvoj ka sli~nom cilju ostaje mogu}, ali bi pod ovim
okolnostima bio uo~ljiv.
Da su Ni~eovi spisi u izvesnim krugovima na{li tople obo`avaoce, dâ se
objasniti kako s obzirom na njihovu formu tako s obzirom na njihov sadr`aj. U
formalnom pogledu je njegova vi{e blje{te}a nego svetle}a aforistika, njegova
riznica slika, njegov lov na paradokse i bizarnosti, njegov nemirno plamsaju}i, za
protivre~nosti ne mare}i esprit bio sasvim predodre|en da bude opona{an i
eksploatisan od strane moderne feljtonistike kojoj nikad nije stalo do stvari, nego
koja `eli samo za trenutak peckaju}i nadra`iti ~itaoca, da bi ve} u narednom
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 106 § Ni~eov „Novi moral“

trenutku bila zaboravljena. Naravno, taj soj Ni~eovih obo`avalaca i po{tovalaca

se mo`e samo nasmejati krutonogom filozofskom kriti~aru koji je tako tupav da
Ni~ea shvata ozbiljno i razla`e i ispituje sadr`aj njegovih raketa i `abica; oni
uop{te ne mogu verovati da je sam Ni~e svoja u~enja ozbiljno zastupao, zato {to o
drugima sude prema sebi.
U sadr`ajnom pogledu mu iskreni, ali u svojoj negativnosti neplodni patos
borbe protiv moralne heteronomije donosi simpatiju onih koji u toj borbi ose}aju
i predose}aju ne{to pravilno; no ono u ~emu Ni~eovo u~enje pronalazi plodno i
prijem~ivo tle, to je u jo{ ve}oj meri megalomanija koja poput epidemije dominira
kod na{e omladine, zatim nedisciplina i `udnja za prevratom koje proizilaze iz nje;
jer te stranputice sad misle da mogu ukazati na Ni~ea kao na velikog filozofa
novonastaju}eg vremena koje je filozofski opravdao i zasnovao kao istinsku i
najve}u mudrost.
Svaki |ak u {koli se prema Ni~eovom upustvu mo`e obu~avati kao „nat~o-
vek“, tako {to }e moral kao prevazi|eno stanovi{te izvr}i ruglu, svoje bolje
instinkte pogaziti nogama, bez ustru~avanja se prepustiti brutalnom mahnitanju
svoje lo{e prirode, a eventualni nedostatak u njenoj ja~ini poku{ati nadoknaditi
hvalisavim preterivanjem u pona{anju i delanju. Ideal, koji mu Ni~e teoretski
pokazuje, on nalazi i u modernoj knji`evnosti estetski ispreden u razli~itim
pravcima; kako se pri takvoj saglasnosti ne bi ose}ao na visini stole}a i smatrao
sebe izrazito modernim! Nije li katedarska filozofija ve} ~itav ljudski vek
popovala da ni{ta ne mo`emo znati, da je metafizika samo pesni{tvo, a istorija
filozofije samo istorija lutanja ljudskog duha; kako onda ne bi bili uvereni u to da
je pogled na `ivot, koji ho}e da bude samo prakti~an, krenuo jedino ispravnim
putem, posebno kada laska najgorim nagonima `ivotinjske prirode u ~oveku! Ve}
vek i po se filozofija trudi da ljudima u~ini shvatljivim da ne postoji nikakva istina
za nas, da se u nedostatku teoretskog znanja moramo pridr`avati prakti~nog uma
ili postulata volje kao jedine izvesnosti; kako se onda mo`emo ~uditi da se mo}
odr`anja teoretski potkopanog morala malo-pomalo tro{ila kroz otpore trenja, a
da je na mesto moralnih postulata stupila prakti~na samoizvesnost brutalne
samovolje! Mi `ivimo u dobu neurastenije i neuroza, a jo{ u`asavaju}e od porasta
punih ludnica i mentalnih zavoda je rastu}a degeneracija emocionalnog `ivota
kod onih ljudi sa naslednim nervoznim optere}enjem koji se slobodno kre}u; nije
~udo da tu filozofija moralnog ludila (moral insanity) nalazi svoju zahvalnu
publiku.
Tako zaista sada{njica priprema Ni~eovom delovanju znatno povoljniji teren
nego vreme pre pola veka [tirnerovom delovanju. S druge strane, Ni~e se u ve}oj
meri mora u~initi du{evno srodan bolesno izopa~enom rodu nego daleko
filozofi~niji [tirner, koji se u pore|enju sa njime mo`e smatrati zdravim. [tirner i
Ni~e se obojica moraju shvatiti samo kao nastavlja~i gnoseolo{kog idealizma koji
svet degradira u predstavu za Ja; jer samo svet, koji je moja predstava, mo`e u
potpunosti biti moja svojina i puki materijal moje samovolje. Jo{ u veri Indijaca je
„filozofija nat~oveka“ prakti~no sprovedena u liku pokajnika koji su svojom
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 107 § Ni~eov „Novi moral“

askezom stekli takvu mo} koja nadilazi i onu bogova. Ako se ti „nadljudi“
pogledaju trezvenim okom, onda ni{ta ne preostaje osim nekoliko magi~nih
trikova, koje prost puk smatra ~arolijom, i ra{~ove~enje sveca na stubu. Ako je sa
[openhauerom otpo~ela restauracija indijske kulture, onda nije smeo izostati ni
{openhauerovac koji je dao primer moderne paralele sa tom indijskom zabludom.
Indijski arahant i Ni~eov nat~ovek imaju tu zajedni~ku osobinu da obojica pate od
fakti~ne slabosti volje koja se povezuje sa uzavrelom fantasti~nom ~e`njom za
nadljudskom jakom voljom. Obojica bi rado hteli da `ele, iako ne umeju `eleti
kako treba, a ne znaju ni {ta uop{te `ele, tako da mesto normalnog htenja zauzima
prekomerna, ali nemo}na slaba volja koju barem uobrazilja prihvata kao surogat.
Suprotnost izme|u razvoja orijentalne i zapadne kulture mo`e se sa`eti na taj
na~in da je tamo mesto razuma zauzela preterana fantazija, a mesto trezvenog
htenja fantasti~na, ali slaba volja, a ovde je putem promi{ljenog razuma
teoretskom saznanju otvorena neograni~ena mogu}nost napredovanja, dok se u
prakti~kom pogledu smatralo krajnjom mudro{}u da se rezignira na granicama
~ove~anstva (Gete). Ni~e propoveda intelektualni pesimizam, apsolutnu
rezignaciju s obzirom na teoretsko saznanje i umesto toga ru{i granice ~ove~an-
stva u prakti~kom pogledu. Od njegovog ideala usamljenog filozofa, koji se
nesvrhovito poigrava sa svojim mislima, i tiranina koji svoju nogu stavlja na vrat
celokupnom ~ove~anstvu, prva polovina se mo`e lak{e realizovati od druge; te{ko
da }e se pri tome iznedriti vi{e od zami{ljenog osobenjaka koji kao eremita `ivi u
pustinji ili kao usamljenik u vrevi nekog grada i koji samo sanja o tiraniji. Po{to
preobra`aj oba alotropna stanja nat~oveka jednog u drugo zavisi potpuno od
njegove neizmerne samovolje, tako je i nasmejanom pustinjaku, koji je suvi{e
nemo}an da sebe proglasi svetskim tiraninom, dopu{teno da uobrazi sebi da svoju
tiransku prirodu samo zato ne iskazuje, zato {to ne `eli, a ne zato {to ne mo`e. Ali
sve dok njegovo pustinja{tvo nije potpuno tj. sve dok neke rodbinske veze, raniji
prijateljski odnosi, nau~na korspondencija ili potrebe za ljudskim uslugama i
pomo}nim radnjama odr`avaju njegovu vezu sa ~ove~anstvom, prema psiholo-
{kim zakonitostima ne}e mo}i izostati delovanje latentne i potiskivane strane
njegove tiranske prirode barem kroz vre|aju}u drskost, nezasitost prohteva,
osuje}ivanje bilo kog uzvratnog gesta i ljubaznosti, kao i kroz povremeno
maltretiranje ljudi u okru`enju. U modernom dru{tvu se zato u svako doba
„nadljudi“ moraju pokazati ne samo kao nastrani osobenjaci, ve} i kao neljubazni,
vremenom ~ak i nepodno{ljivi savremenici.
Ni~e prezire nema~ku zemlju i nema~ki narod i svakom prilikom mu zadaje
udarce nogom. On smatra da Nemci nemaju nikakvu budu}nost (VIII, 192), a
Italijanima dovikuje quosque tandem s obzirom na njihovu „mésalliance“ sa
nema~kim rajhom (VIII, 183). Njegova ljubav je usmerena na romanske narode,
posebno Francuze, ~iji esprit poku{ava podra`avati. Nema~ki idealizam, nema~ko
udubljivanje u shvatanje hri{}anstva i ljubavi podjednako izaziva njegovu
odvratnost prema Nemcima. Radi se samo o sporednoj okolnosti da se ve} u
adolescentnim godinama otu|io od otad`bine i vremenom sve vi{e gubio
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 108 § Ni~eov „Novi moral“

razumevanje za nema~ku narodnu du{u; uglavnom, bitno je da mu je nema~ka

duhovna dispozicija antipati~na, a romanska kongenijalna.
Njegovi mnogobrojni spisi su napisani pod pritiskom te{ke telesne patnje, ~iji
neurasteni~ni simptomi su ~ak poja~ani hloralizmom3. Ta patnja nije samo pre-
kinula vr{enje njegovog akademskog zanimanja i redovnu komunikaciju sa
ljudima, nego ga je tako|e nagnala i na nomadski `ivot u tu|ini, odvojila ga je od
domovine, porodice i prijatelja iz mladosti, u~inila je svako trajnije vr{enje
duhovne delatnosti nemogu}im, odvela ga vremenom sve vi{e u usamljenost i
ograni~ila njegov prenadra`eni, a ipak nedelatni mozak u sve ve}oj meri na igru sa
sopstvenim dosetkama kojima nedostaje uporedna kontrola. [to u`i je bio
misaoni krug, u koji se uplitao i {to manje je bio sposoban da ga logi~ko-sistemat-
ski razvija, to je sve vi{e njegov interes moralo zaokupljati jezi~ko ukra{avanje
pojedina~nih dosetki, to je sve vi{e svoj `ivotni u`itak tra`io u tome da se na
romansko-galski na~in opija re~ima.
Kao pisac Ni~e je o~igledno `enskog kova u svojoj o{tro izre~enoj subjektiv-
nosti koja mrzi svaku objektivnost, u svom nedostatku pravi~nosti i prikladnosti
suda, u svom odbijanju uma, logi~ke doslednosti i sistematike, u svojoj zavisnosti
od afekata, posebno od ljubavi i besa, u svojoj neosetljivosti prema samoprotiv-
re~nostima i istovremenom potvr|ivanju i negiranju iste stvari, u zamenjivanju
razlo`nog ube|ivanja afektivnom retorikom i sofisti~kim nagovaranjem, u svom
patosu „isturenih grudi“, u koji dospeva svuda gde poku{ava biti pozitivan, ali pre
svega u njegovoj antipatiji prema `enama i u njegovoj istinski `enskoj ~e`nji za
izbaviteljem. @enskoj kritici postoje}ih {teta nedostaje ozbiljnost utemeljenosti u
samoj stvari, a sve joj postaje dobrodo{lom temom za pakosnu skandalizaciju.
Tako se prezentuje i Ni~eova kritika, slu`io se on poput salonske dame prijatnim
ili {okantnim malicioznostima ili peckanjima, ili zapadao, kao u „Antihristu“, u
razuzdano kevkanje i pomahnitalo siktanje zanovetaju}e pija~arke. Pravi
mu{karac se ne boji `ene, ve} je voli i, naravno, zahvaljuju}i nadmo}noj ja~ini
karaktera ostaje njen gospodar.
Strepnja i strah mu{karca od `ene su oduvek bili obele`je `enske slabosti, a
mr`nja prema `enskom rodu ni{ta drugo do mr`nja prema sopstvenoj slabosti, ali
projektovana spolja u nedu`ni objekt. @ena u najdubljoj sr`i svog srca pri`eljkuje
samo da u mu{karcu prona|e gospodara koji }e je ljubazno usmeravati i koji }e je
u ozbiljnim situacijama osloboditi izbora i bremena odgovorne odluke. Ali ako
`ena prona|e samo bolesne, `enske slabi}e, onda joj ne preostaje ni{ta drugo
osim poku{aja da se odr`i na sopstvenim nogama; zato se te`nje za emancipacijom
`enskog roda nu`no javljaju u svim degenerativnim istorijskim razdobljima.
Efeminizirani mu{karac se onda ljuti zbog jednog tipa `ene, ~ije postojanje je
skrivila upravo njegova efeminacija.
Ideal nat~oveka kod Ni~ea igra ulogu izbavitelja od bede ljudskog postojanja u
istom smislu kao i nat~ovek Isus Hrist u hri{}anstvu, i samo taj ideal je ono {to mu

3 Zavisnost od hloralhidrata – prim. prev.

ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 109 § Ni~eov „Novi moral“

eudemonolo{ki pesimizam treba redukovati na „frontalno gledi{te“ i kao takvo

prevazi}i. Ali da Ni~e ne ostavlja suvereno Ja kao neutralnu ~injenicu, nego da ga
uprkos svojim anti-idealisti~kim na~elima naduvava do te mere da postaje
izbaviteljskim idealom, upravo to pokazuje njegovu `ensku slabost koja nije u
stanju da se u miru suo~i sa bedom ljudskog postojanja bez takve izve{ta~ene
utehe. Naposletku, nat~ovek nije ni{ta drugo do mu{kost izvitoperena u
karikaturu prema dvama najistaknutijim obele`jima: ja~ini volje i inteligenciji,
dakle, ako }emo pravo, ideal za meku{ce, recimo u smislu u kojem atleta u cirkusu
na kraju postaje idealom za dekadentne aristokratkinje. Pravi mu{karci svoj ideal
nikad nisu tra`ili u iskrivljenoj slici mu{kosti, nego naprotiv – bez obzira da li s
pravom ili ne – u „ve~no `enskom“.
Ni~e je naposletku dekadentni tip, onako kako sam poja{njava taj pojam. „Re~
postaje suverena i iska~e iz re~enice, re~enica zahvata i zamra~uje smisao strane,
strana zadobija `ivot na ra~un celine, – celina vi{e nije celina ... anarhija atoma,
disgregacija volje ... ista `ivahnost, vibracija i obilje `ivota potisnuti u najmanja
obli~ja, ostatku manjka `ivot“ (VIII, 23) „Vagner u svojim spisima nema veli~inu,
mir, nego pretencioznost. Za{to? Preuranjeno navikavanje na me{anje u razgovor
o najva`nijim predmetima bez dovoljnih znanja u~inilo ga je tako neodre|enim i
neshvatljivim: tome pridolazi i ~astoljublje da se prilagodi duhovitom feljtonu i
naposletku pretencioznost koja se rado spaja sa nemarno{}u; „Gle, sve be{e
dobro“.“ („Budu}nost“ ª„Zukunft“º 1897, br. 17, str. 172) „Tri velika stimulansa
iscrpljenog, ono brutalno, ve{ta~ko i nevino (idiotsko)“ (VIII, 18). „Onaj ko nas
sru{i, taj je jak; onaj ko nas uzdigne, taj je bo`anstven, onaj ko nas osposobi za
slutnju, taj je dubok“ (VIII, 19-20). Plava bestija, zlo~ina~ki tip i tiranin daju prvi
sastojak za tu dekadentnu me{avinu, nalickani, izvitopereni, istra`uju}i,
afektirani, peckaju}i, ugla|eni, za efektima `ude}i, gluma~ki, neobjektivni stil,
kojem nedostaje jednostavnost i jasno}a, jeste drugi sastojak, bezobrazna de~ija
nevinost nat~oveka, koji stoji s one strane dobra i zla, i idiotska dubokoumnost
njegovih slutnjom bremenitih ditiramba tre}i sastojak. Tako se svi prigovori, koje
je Ni~e uputio Vagneru kao bolesnom dekadentu, na neobi~an na~in mogu
primeniti na njega samog.
Antinema~kim pripadnicima bolesnog, `enskog, dekadentnog roda ovako
antinema~ki, bolestan, `enski, dekadentni pisac mora, naravno, biti srodan,
simpati~an i dobrodo{ao. No naprosto komi~an nesporazum jeste kada su
demokrate, socijalisti, komunisti i kolektivisti dozvolili sebi da ih Ni~eova `udnja
za razaranjem i njegov prevratni~ki fanatizam navedu na `elju da se oslanjaju na
njega. Nisu primetili da Ni~e zastupa najekstremniji vid anti-demokratije i
anti-socijalizma. Za njega je masa prostog puka samo objekat ga|enja i
ravnodu{ni materijal koji je tiraninu potreban samo zato da gazi po njemu; on se
upravo ruga svakom sa`aljenju sa siroma{nima i propalima i svim naporima da se
ubla`i i pobolj{a njihova sudbina, a anarhiju ho}e samo za jedino Ja doti~nog
tiranina na ra~un robovanja svih ostalih. [tirner ostaje u zabludi oko posledica
suvereniteta svakog Ja za sve druge pojedince, ali Ni~e jasno izgovara konsekven-
ARHE E. fon Hartman,
god. VIII, 16/2011 (89-110) § 110 § Ni~eov „Novi moral“

cu, apsolutno ropstvo svih ostalih. [tirner sanjari o harmoniji suverenih individua,
Ni~e ta~no zna da je ukidanje svih granica suvereniteta Ja isto {to i raspirivanje
rata sviju protiv svih koji mu je upravo najprirodnije i najpo`eljnije stanje. Zato
[tirner propoveda detinjasti, a Ni~e brutalni anarhizam.
Ve} se gomilaju znaci da se publika zamorila od toga da dopusti feljtonistima,
koji vole imitirati Ni~ea, da joj jo{ dalje serviraju ugla|eni Ni~eov stil sa njegovim
nezdravim patosom i njegovom antinema~ki nametnutom postavkom re~i u
re~enici. Vrlo brzo se smenjuju mode u dobu pare i elektri~ne energije, tako|e i
one literarne. To ne bi bilo toliko bitno da se sa svakom od tih lo{ih moda ne daje
trajni doprinos ubrzanoj propasti nema~kog stila. Pometnja u pogledu stvari, koju
u slabije otpornim glavama mladih ljudi izazivaju ova pogre{na u~enja, obi~no
biva prevazi|ena tokom nekoliko godina; no u svakom slu~aju treba `aliti radi tih
izgubljenih godina, a ponekad takvi utisci iz mladosti i celokupnom unutra{njem
`ivotu udaraju `ig poreme}enosti. Zato mi se ~ini da imam obavezu prema
nema~koj omladini, ne jednostavno da ignori{em takve zablude, kako to zaslu`u-
ju u pogledu sadr`aja, nego da im skinem blje{te}e, zaslepljuju}e maske, kako bi
ih raskrinkao u njihovoj ru`noj nagosti.

Izvor: Eduard von Hartmann, „Nietzsches ’neue Moral’“,

u: Jean-Claude Wolf (Hrsg.), Eduard von Hartmann.
Zeitgenosse und Gegenspieler Nietzsches,
Königshausen & Neumann, Würzburg 2006, str. 43-67;
prvo izdanje u: Preussische Jahrbücher ªPruski godi{njaciº
67 (1891), str. 504-521.

prevod sa nema~kog jezika: Damir Smiljani}