Унутар МСП: Интервју са судијом Džejms Kraford od strane Džeka Tejlora

11. маја 2020.

Судија Džejms Kraford је један од 15 сталних судија Међународног суда у Хагу, који је свој
деветогодишњи мандат започео у фебруару 2015. Он и Ser Persi Spender су једина двојица
Аустралијанаца који су заузимали ову функцију. Судија Kraford је такође био саветник за преко 30
влада у 23 случаја пред Међународним судом правде. Био је декан Правног факултета
Универзитета у Сиднеју; dobio profesuru међународног права na Hajvelu и директор Лаутерпахт
центра за међународно право Универзитета у Kembridžu. Судија Kraford је такође био један од
оснивача Матрикs Čejmbers-а, високо цењене advokatske праксе смештене у Лондону, Женеви и
Бриселу, и delao као barister(advokati kojima je jedino dozvoljeno da zastupaju stranke pred vrhovnim
sudom) пред Високим судом Аустралије.

Харвард Politikal Rivju: Међународни суд правде основан је у свом садашњем облику након Другог
светског рата. Можете ли да опишете главне циљеве Међународног суда правде и колико мислите
да је он био ефикасан у постизању ових циљева?

Kraford: MSP је у ствари репринт(preštampana kopija) Сталног суда међународне правде, који је
основан 1920. године као суд Друштва народа. MSP се разликује од SSMP у многим аспектима,
укључујући то што је MSP део Уједињених нација, док SSMP није био део Лиге naroda - био је
засебан ентитет повезан са Лигом.

Државе постају strane(potpisnice) статута МСП-а када постану чланице Уједињених нација, али не
прихватају надлежност Суда, осим у односу на саветодавна мишљења - то је засебан акт, који је
добровољан. Тако, МСП је суд Уједињених нација, али није пуноправни уставни суд у оном смислу
у којем смо навикли са Врховним судом САД-а или Домом лордова.

ХПР: MSP је правосуднa ruka Уједињених нација - суштински међународног политичког тела. Да ли
мислите да на одлуке МСП-а икада утичу политичка питања или глобални однос снага?

Kraford: МСП се бави појединачним одлукама између држава. Она нема спорну надлежност над
Уједињеним нацијама и нема надлежност над Саветом безбедности Уједињених нација. Нека
питања којима се бави веома су политички оптерећена, било да се ради о Мијанмару или
Југославији или било чему другом, и то има одређени утицај на судије. Али када се расправља о
пресуди, детаљно се аргументује у односу на чињенице случаја. Политика не нестаје, али се
повлачи, а судије настављају са одлучивањем о појединачном случају најбоље што могу.
Дефинитивно је лако рећи да је одлука можда мотивисана политиком, али ипак мора бити донета
у складу са чињеницама и законима конкретног случаја.
HPR: Веће МСП састоји се од 15 судија и ниједној држави чланици није дозвољено више од једног
судије на суду. Како је радити уз толико судија различитих националности који сви долазе из
различитих правних система?

Kraford: Ми смо 15 судија, али ипак тренутно постоје судови који су већи од тога. Европски суд
правде и Европски суд за људска права знатно су већи. Петнаест би се сада сматрало минималним
бројем за међународни суд.

Навикнете се да седите са судијама различитих националности када се бавите другим предметима

пре него што postanete deo suda. Учинио сам то kroz бројне арбитраже, укључујући и за високо
критикована питања попут случаја архипелага Čegos. Навикнете се да седите са судијама држава и
националности странака у спору, као и са осталим колегама - они постају пријатељи. Судије и
даље морају да се усредсреде на појединачни случај, неma превише trgovine гласова, што ме је
изненадило. Мислио сам да ће бити више dovijanja I grabljenja za bolje позицијe међу судијама о
одређеним питањима, али нема. Судије изражавају своје ставове о појединачним случајевима; на
те ставове утичу положаји које имају судије и државе из којих долазе и тако даље, али nisu
određeni isključivo njima. Још увек постоји одређени ниво независности.

HPR: Прво сте дошли на Међународни суд правде као barister пред Судом, а сада сте stalni судија
Сада сте имали искуство да будете и бранилац и судија. Да ли се ваша перспектива за решавање
спорова променила од те транзиције?

Kraford: Да, јесте. Иако imam 20 godišnju praksu pred Међународним судом правде, пре него што
сам изабран за судијску функцију, нисам очекивао неке ствари које сам нашао. Нисам очекивао
независност sa kojom su судије, на пример, разматрале појединачне случајеве. О томе се stiče
снажнији(jasniji) утисак када видите како раде судије током вијећања и расправа, за разлику од
случаја када ste strana u sporu.

Мој утисак о Суду se поправио се чланством у њему. U мом првом судијском случају одлучено је
осам prema осам, одлучујућим гласом председника. Било је и других таквих случајева у
прошлости, али Суд углавном доноси одлуке velikom већинom, а у неким случајевима и
једногласно, као у недавном случају Мјанмар у вези са захтевом за привременим мерама у вези
са геноцидом над Популација Rohinđa у Мјанмару. Суд је такође bio једногласан у неким
предметима Иранa против САД-а, у корист Ирана. Иако је политика ту, она није доминантна тема у
појединачним случајевима.