Naslov originala na nemačlwm:

Ermahnung der Seele, Hermes Trismegistos,

Opomena duši
Rozel<ruis Pers, Haarlem, Niederlande, I 993.
Copyright: Rozekruis Pers, Haarlem,
Niederlande

Hermes Trismegistos
Copyright za Srbiju i Crnu Goru:
Zlatni zmaj, Beograd

Prelom i priprema za štam pu:

Damir Matič preveo
Nebojša Barač
Korel<tura i lektura:
Maja Adžič

Stampa:
Zu hra, Beograd

Zahvaljujemo se Vojl<anu Adžiču i

Ivanu Pavičeviču

Drugo izdanje

Beograd 2005.

ISBN 86-83495-12-4

Beograd, 2005.
Tiraž: 500

,
-
-

Predgovor
I
Onaj preko koga Istina postaje reč,
sam ostaje istovremeno n e poznat i
nevidljiv, ali i tri puta veličanstven (ili
tri puta veliki ).
Hermes (Tot, Merkur) je ime boga koj i
vlada prenošenjem, razmenom, rečima.
Kada je, dakle, Hermes Trismegistos -
tri puta veličanstven - to upućuje na to
da se iza takvog imena, ko god to bio -
jedan čovek ili više ljudi - krije vrlo
uzvišen um koji prenosi vrlo uzvišene
poruke upućene srodnim umovima.
Takve poruke su daleko od banalnosti
svetine i potpuno nedostupne onome što
nazivamo običnim ljudskim i ntelektom,
koj i je voden logikom uzroka i posledice
i potpuno slep i gluv za razumevanje
paradoksa.
Verovatno iz tog razloga sva učenja i
sve ono što govori jezikom tih paradok­
sa, i što uzvišeni um upućuje srodnom
u m u - po Herrnesu se naziva hermeti­
zam .

,

***
Za Hermesa Trismegistosa ne zna se
pouzdano ko je bio i I,ada je živeo. Ali,
ono što je jasno u svakom slučaju je da
je to ime koje u sebi nosi značenje i
ukazuje na to da se iza nj ega I,rije "veli­
ki posvećenik" - da se ličnost povukla i
da je ostalo samo posvećenje.
Pripisuje mu se nekoliko dela: "Tabula
Smaragdina" , "Corpus liermeticum",
"Opomena duši", i sva su iz Egipta stigla
u Evropu uglavnom prel,o Arapa.
ga pročita jasno je da je njegova poruka
bezvremena i da ne poznaje prostorne
granice.
"Opomena" j e upučena čovel,u,
odnosno duši. Medutim, kao što je već
napomen uto, to n ije poruka koj u će
svako razumeti, uprkos tome što j e vrlo
jasna i nedvosmislena.
Da su mnogi razumeli i da sada
razu mej u ono što je tu napisano, i svet
bi bio drugačiji. Ali 1,0 zna? Možda čuda
ipal, n isu nemoguća?!
Beograd 2003.

* **

"Opomena duši" je jedan od manje

poznati h tel,stova I,oj i se pripisuj e
liermesu Trismegistosu. Postoj i 01,0
sedam verzija ovog dela, od kojih samo
tri sadrže celokupan tekst.
Kako j e navedeno u predgovoru
nemačkog izdanja, i hrišćani i muslimani
su ostavili svoje tragove u nj emu, što b i
moglo da ukaže na to da su ga I,oristili i
jedni i drugi.
Ali, bez obzira u čiju baštinu, kulturu,
učenje ili tradiciju ga svrstali, sval,om 1,0

6 7
 1.

okazaću ti, o dušo, večne principe.

Primi ih u svoje biće tako da
postanu tvoje vlasništvo i da budeš
toliko prožeta istinom, kao što si sada
uverena u to da vatra sagoreva stvari i da
l je po prirodi vruća i suva, a da voda
utoljava žeđ i da je po prirodi h ladna i
mokra.

Ako ti se neke stvari čine pomalo

nejasnim, moraš se u sebe samu, u
svoju savest povući, tako da tvoje moći
ostanu slobodne od suprotnosti i za­
bune. Onda ćeš kroz spoljne stvari biti
odvedena I�a unutrašnjem gledanj u . Kada
neko 1,0 posmatra sliku, iz nje izvede
postojanje sli kara i u iscrtavanju linija i
načinu sli l�anja prepozna slikarevu rul�u
u pokretu, ako, znači, biva poluenut
nadahnućem stvaraoca, dobija uvid u
ideju tvorca.

Tako je sa svim, o dušo. I ako Tvorac

nije neposred no vidlj iv, možemo mu se
pri bl ižiti preko njegovih dela. Tako

9
možemo postati svesni i Tvorca vasione
i dela sudbine, naime kroz nj ihova dela.
Molim te, o dušo, seti se svega, bilo da
je opaženo mislima i l i osečajem. I znaj
da ti Istinski Postojeće, Prvi Uzrol" Pot­
puna Svetlost, daruje mogućnost da
spoznaš unutrašnju suštinu stvari i nj i­
hove Fine razl i ke, ukratko rečeno, gnozu.
Sve stvari u odnosu na Nj ega postoje
izdvojeno, i n isu deo Njega. Jer On je,
sveul,upnost, a ne zbir svega. Razmisli o
ovome dušo' i oslobodi se nečistote
prirode. Budi ponizna i žudi za Njim,
Izvorom i Ocem Dobra, "orengm i
Tvorcem moći mišljenj a, Vrčarem Zivota
i Mudmsti. Njim, I,oji je jedina dobrota i
milost, tako da možeš zadobiti učešće u
•
Zivotu i iskusiti sreću i blaženstvo.
Uzrok, Tvorac i Počelo vasione - nel,a
su i znad sve b l agoslovena i sveta
Njegova imena - tebe je, o dušo, n i iz
čega stvorio i stvaralačl,u ti moć
m išljenja darovao. Ta moć se sastoj i u
tome što možeš da vidiš stvari onalwe
kakvim ih je Tvorac zaista stvorio. Ali, ti
oblilwješ stvari koje pri padaj u svetu
10
m isli i čija je stvarna ideja od tebe
sakrivena. Ti ih oblikuješ iz sveta I,oji
vidiš, jedan oblil, iz drugog oblika.
Ti dobijaš saznanje I,roz sliku koja je
nastala otiskom pečata, koji je izgravirao
njegov tvorac. Tako ti biva dato da pono­
vo prepoznaš stvarni oblik kakav je nas­
tao udahnućem duše od onoga ko je
gravirao pečat. Drugačije rečeno, pokret
vode upoznaješ prel,o oblika koje je
voda obrazovala u pesl,u i mulj u . Veruj
mi, istina je to što sam ti objasnio, i znaj
da su svi oblici i slil,e u svetu stvari koje
dolaze i odlaze, koje vidiš očima. svog
tela, samo alegorije i otisci ideja koje su
uistinu nepromenjive i koje poseduj u
neprolazni život.
Ono što je u duhu, može biti videno
samo duhovnim okom. Onome ko je u
duhu, u istinsl,om životu, i ko poseduje
telo, mora biti jasno da je taj život večna
stvarnost.
•
Covek u materiji oblikuje slil,u o
samom se bi. O n vidi sebe u svojim sop­
stvenim idejama i otiscima. To mu se
dopada i zato je radostan. On vidi ljubav
l l
 u samom sebi; on u samom sebi
poseduje dopadljivost i radost. A to je
istinska, neprolazna sreća koja večno
traje.
Trudi se, o dušo, da zadobiješ istinski
uvid kroz ot!,rovenje i da upoznaš
I suštinu stvari, ali negiraj nj ihov Iwantitet
,I i kvalitet. Otkrovenje i suština stvari su
jednostavni i duša ih može razumeti
neposredno i bez posrednil,a. Kvanitet i
kvalitet su, pak, mnogostrul,i i ograničeni
prostorom i vremenom.
I, znaj , o dušo, da je nemoguće steći
uvid u svet mnogostrul,osti . Jer u tom
svetu ne možeš ostati, i iz nj ega ništa sa
sobom ne možeš poneti.
Uvid je osobenost duše. Uvid je odvo­
jen od spolj n i h stvari. Zato se lati
poznavanja jed nostavnosti i napusti
m n ogostru kost.
Od kosmičkih elem enata, o dušo,
zemlja je najteži. Man i festuje se dublje
od drugih stvari. Gustina je vel ika. Gruba
je, gusta, teška i kruta. Izolovana je od
svetlosti i ži vota, to jest od samo­
delotvornosti .
12
Zatim dolazi element voda, koja je fini­
ja i čistij a i koja stoji iznad zemlje. Sadrži
više životnih mogućnosti.
Sledeći element je vazduh, koj i je fini­
ji od vode i sadrži više svetlosti i života.
Zatim sledi element vatra, najfiniji od
četiri elementa, I,oj i poseduje najveće
životne mogućnosti.
Posle vatre dolazi element - ne besl\O
telo - koj i u sebi sadrži najčistiji od četiri
niža elementa. On je poseban i jedin­
stven: prvo, zato što je sastavljen od vrlo
fin i h supstanci, zato što je prepun život­
n i h mogućnosti, zato što je lepo ureden
i stepenovan i zato što je b lizak životu i
savršenima koj i sudeluju u duhu. I"ao
drugo, zato što poseduje oblik koji je od
svih oblika najlepši i koji je savršen i
sim etričan, oblil, nebeskog tela ili kugle.
Treće, zato što sve što je nj i m e obuh­
vaćeno pol\azuje isti oblik, oblik kugle u
obliku I,ugle i sve tako do dole, do
Zemljine kugle.
Posle elementa nebeskog tela, koji je
najviši od svih elemenata, sledi u
uzdižućoj putanji supstanca duše.
13
------- . . _. . ..
_ .. ._ ._ .. ___ .. _ - - - -.- _. .
_- _

Duša je čista i zrači svetlost. Ona Seti se ovog poretka, o dušo, budi
nebesl,im telima daje harmonično kre­ prožeta ovom istinom i budi, kada je o
tanje. Duša je suptilnija od svih tela i nj emu reč potpuno sigurna. Tako su
elemenata koje obuhvata. stvari sastavijene, uredene i stepenovane.

Duša je bestelesna. Sve što se nalazi

ispod duše ne može imati učešće u
životu, izuzev uz pomoć duše. Duša u
sebi poseduje moć mišijenja, voije i
suda. Ona širi svoje moći nad svim sa
čime se povezuje, u slučaju da je to u
stanju da primi njene moći . I tako ona
donosi život.

Sve sa čime duša nije povezana, lišeno

je misli, voije, pokreta i suda. A kada te
moći ne postoje, nema života.

Iznad duše stoji duh i obuhvata je. On

je najsupti l n iji od svega što se može
opaziti i uzvišen je iznad svega ostalog.

Duh od Boga prima i bez posrednika

rasipa svetlost život i lepotu nad svim
što i z njega živi. Duh je najviši posred­
nik. On stoji naj bliže Bogu kao kraijev
namesnik uz kraija.

14 15
 Duša dolazi na ovaj svet kako bi stekla
sposobnost razlil,ovanja i uvid. Ovde
prispela, ona, medutim, zapostavlja svoj
zadatak, zaboravlja suštinsko i biva obu­
zeta dobrima ovog sveta, i zbog svega
toga ona zil.boravlja cilj svog postojanja
na zemlji. Covek se pogrešno služi svo­
jim čulima, jer preko nji h ne može dobiti
uvid, iako je ovaj svet i pak mesto na
kome se može upoznati istina. Vidljivi
oblici I,oje opažaj u čula doduše prolaze,
ali su oni senke i slil,e života koji je
uistinu večan.
U svetu praslil,a ne postoj i ništa što u
ovom svetu i u procesima I,oj i se
dešavaj u sa stvarima ne bi moglo da se
pronađe u vidu odraza. Sa druge strane,
na ovom svetu ne postoji ništa što kao
slika ne potiče iz sveta praslika. Varlj ivost
i rastakanje čulnog sveta navode čoveka
da se oluene od njega i da se usmeri
iskljUčivo na čistotu praslika. Slabi,
promenljivi i prolazni oblici ovog sveta
ukazuju na tragove delovanja praslika.
Naizmenične protivrečnosti i neposto­
janosti čulnog sveta primoravaju čovel,a
da se usmeri na sklad koji postoji u
svetu praslika, svetu čistih misli.
18
Sve dok prebivaš u materijalnom
svetu, o dušo, ne vezuj se za delo krug
čula kroz koja bivaš sprečena da stekneš
uvid, jer tvoj zadatak i cilj žive u tebi
samoj . Tako ćeš biti sposobna da
posvetiš sve svoje moći jednom cilju: da
stekneš uvid i kroz njega bivs�vuješ u
Izvoru. Ako žudiš za Jedinim Zivotom,
moraš da svučeš svoj u nečistu odoru, da
odstran iš gadosti iz svog tela i uništiš
ono što protivreči tvojoj istinskoj prirodi.
Kada to učiniš, osvrni se I,a Jedinom
Ž ivotu i iskusi njegove radosti. Obuci
tada odoru koja je u skladu sa tvojim
unutrašnjim bićem. Okruži se oblicima
koj i odatle proizilaze, oblicima I,oji su
večni i nepromenjivi, oblicima od kojih
si, dok si boravila u svetu nastajanja,
cvetanja i nestajanja, videla samo odraze
i slike.
Budi svesna, o dušo, svega što sam ti
objasnio. Dopusti da te ta istina prožme
i pokušaj da je razumeš. Znaj i ovo: pos­
toje tri stvari koj e su u svojim različitim
oblicima kvareće: mnogoboštvo, nepra­
vednost i žudnja za čulnim užitkom. One
izviru iz jednog korena, naime ljubavi
19
.i�
prema ovom svetu. Dakle, izbegavaj ih i
beži od nj ih kao ptica od lovčeve mreže.
Uspečeš da izbegneš mnogo boštvo al�o
budeš dopustila da te vodi jedi nstvo. Ako
želiš da se sačuvaš od nepravde, onda
pusti da te vode uvid, čistota i izvesnost.
Ako ne odgovoriš na čulni užital�, oslo­
bodićeš se gorči ne, bojazni, straha,
brige, neznanja i želje za posedovanjem.
Uveri se u to, o dušo, da su ova pra­
vila ponašanja ispravna, tako da zadobi­
ješ duševnu sreću umesto propasti.
Da bi zadobila sveprožimajući uvid i
živela u sl�ladu sa nji m , Bog je stvorio
čoveka. Ali čovek sazreva samo postup­
no u smeru ispunjavanja tog cilja, isto
I�ao što se i grozd postupno razvija i
sazreva.
-
Covek se može posm atrati kao biće
koje je sačinjeno od čulno opaženih
stvari. Medutim, čovek se tal�ode može
posmatrati i kao biće koje potiče i z
duha, odeveno stvari ma koj e se mogu
čulno opaziti.
20
Posmatrajući iz onoga što se može
čulno--organski opaziti, čovek isprva, kada
dode na svet, nije u stanju da primeni sve
mogućnosti koje su njegovom biću date.
Medutim, kroz unošenje hrane koju dobi­
ja može da odraste do stadijuma u kO'!l":
postaje prijemčiv za uče�je. I pa.k, tada)o�
nije sposoba': l da ob �azuj e .���h. Ako zudl
za uvidom, biva hranjen najvIsIm Dobrom,
savršenstvom koje vodi do savršenstva.
Tal�o stiče mogućnosti da postane samost­
varalac i da se oslobodi oblikovanjem
pravih misli. Od tog trenutka on postaje
potpuno odrastao čovek.
Posmatrajući iz onoga što se čulna­
organski ne može opaziti, čovek je na
početl�u živa snaga koja, povezana sa
organom stvaranja i semen om, biva uve­
dena u sl�ut. Zatim se posredstvom nebes­
kih tela obrazuje embrion i započinje rast
jednog živog bića. Potencijalno, ono će
posedovati moć da bira ili izbegava. To
živo biće postaje čovek čim u njega ude
jedna moć I�oja je savršena i kroz koj u. i
_
ono samo postaje savrseno. Ta moc je
istinska sposobnost mišUenja. Tada je
21
čovek opremljen svim. Savršen je. Iz tog značenje. Zato te molim, izdigni se iznad
savršenstva on sada mora da živi. onih koji ne razumej u Božij i govor i
poveži se sa onima koj i dobro razumej u .
Na početku čovek n ij e postojao, ni kao
mogućnost, n i kao rezultat. Kasnije je Stremi ka tome, o dušo, d a spoznaš
postojao kao mogućnost, a sada je stvar­ posled ice pre nego što delaš; da znaš
nost, sada je savršen. Zato sada može da koj i će plod nositi drvo, pre nego što ga
dela slobodnom voljom . Kroz moć zasadiš. Ako si usmerena ka tome da
mišljenja može da deluje kreativno za stekneš uvid pre nego što delaš, steći
sebe samog i druge. ćeš slavu, b i će ti lako i ubiraćeš dobre
plodove.
A Tvorac vasione, neka je hvaljeno
njegovo ime, neprestano izgovara svoje
misl i, tako da ga mogu čuti sva bića koja
poseduju istinsku moć m išljenja. Ali, ne
razume svako ko čuje te reči, nameru
onog ko i h izgovara. Postoje bića I<.ojima
je potreban prevodi lac koj i će im objas­
niti nameru govornika, dakle posrednik
izmedu govornika i slušaoca. Zato što
slušalac ne poseduje mogućnost da
neposredno razume. On je kao neko ko
sluša strani jezik i zavisi od prevoda
prevodioca.

Ali, ti ne bi trebalo da si kao oni koji­

ma je potreban prevodilac. Prevod iocima
se ponekad ne može verovati, često
menj aju smisao reči i izvrću nj ihovo

22 23
,-----

3.

vojstva materijalnog sveta ni kada

nisu stalna. Ona su neprestano u
međusobnom sukobu i neusaglasi­
va su. Zato budi oprezna, o dušo. Okani
se tog privida, jer to su stvari sa kojima
ne bi trebalo da se povezuješ.

Ti si, o dušo, jednostavna - one su

složene. Ti si oslobođena obmane - one
su varljive. Ti si istinski živa - one istin­
) ski život ne poseduj u . Ti si takva kakva
si - one se zaćauravaju i prekrivaju; one
su iluzije - nepostojane i prolazne.

Zato budi budna; pazi na samu sebe

da ne bi postala nji hov rob, tako da te
one odvrate od cilja. Ne zapuštaj , o
dušo, svoj u istinsku suštinu koja je
jednostavna, istinska i visoko dostojan­
stvena. Nemoj i mati poverenje u materi­
jalne stvari koje su mn ogostruke -
obmanjujuće i neverne i međusobno se
odbijaju, tako da ne zalutaš i propadneš.

Koliko će dugo, o dušo, nezadovoljene

žudnje za ćulno--organskim svetom još

25
uticati n a tebe, jer one beže od jedne
krqjnosti ka d rugoj , od vrućeg ka hlad­
nom, od hladnog ka vrućem, od gladi ka
zasićenju, od zasićenja ka gladi?
Sve dok b udeš ostala zavisna od
materijalnih stvari, tvoj a j e sudbina
žudnja za njima koja ne može biti zado­
voljena. Kad se jednom nadu u tvom
posedu, eto patnje d a n e budu ponovo
izgubljene. Kada ti se od uzmu, ta patnja
nestaje, ali tada te izjedaju briga i žalost
zbog izgubljenog.
Zato, o dušo, odstrani ono što tu pat­
nj u i brigu uzrokuje. N e žali što kao
posledicu nezadovoljenih žudnji napuš­
taš tugu, brige, strah i bol i nemoj se
dugo srditi, već zadovolj n a budi,
oslobodena straha i radosna.
Ko i zab ere n ezadovoljene žudnj e
umesto mira, taj j e luda. Luda hoda
stan puti cama, a ko stranputicama hoda,
hita ka svojoj propasti.
Materijalni svet dole, o dušo, mesto je
nezadovoljenih žudnji, straha, beščašća i
26
tuge. Gore je svet duha, mira, za strah
nepristupačan. On svedoči visokim dosto­
janstvom i radošću. Videla si oba sveta:
živela si u oba. Sada izaberi u skladu sa
svojim iskustvom. Možeš boraviti u oba
sveta. Nijedan od ta dva sveta te neće
odbaciti ili zaboraviti. Medutim, za čoveka
je nemoguće da istovremeno bude mučen
nezadovoljenim željama i da živi u miru,
da bude uzvišen i odvojen, radostan i zlo­
voljan. Lj u bav prema ovom svetu i ljubav
prema drugom svetu u čoveku ne može
biti sj edinjena. To je nemoguće.
Ti si, o dušo, rodena iz jednog
posebnog stabla. Ti si grana tog stabla.
Koliko god da je grana udaljena od stabla,
ipak ostaje veza i sklad izmedu stabla i
grane. Svoju hranu dobijaš od stabla. Ako
se, medutim, nešto postavi izmedu stabla
i grane, veza i hrana bivaju prekinute.
Tada grana mora da se osuši i umre.
Razmisli o tome, o dušo, i u svom b i ću
učvrsti to da si predodredena da se vratiš
svom Tvorcu. O n je stablo iz koga rasteš.
Zato odstrani svu prljavšitnu i sav teret
materijalnog sveta, tako da nestane sve
27
 što te sprečava da se vratiš svom delaš, izbegavaj u tome· svaku laž i pri­
sopstvenom unutrašnjem uzvišenom vid. postaraj se da preteranom op rez­
svetu, svom stablu, svom porel,lu. nošču ne budeš navedena n a kukaVIciuk,.
kroz koji gubiš hrabrost i čast i samoJ
Jedan vojnik koji je pobeđen u ratu sebi se rugaš i ponižavaš se.
spuš��uć! sv?je oružje i predajući s�
nep.n}atelj�, blv� . z �r<;> .blj e n . Vojnik koji se Sve što nije sačinjeno od mate� ije je
bor! I brani odbljajucl da se pokori, biva stvarnost. A ta istinska stvarnost je ne­
ubijen. Tako svaka duša koja uroni u materijalna. Kada se istinska .stvarno�t
materiju doži vljava ili zarobljeništvo ili poveže sa materijom,. ona zauZllna oblik
smrt. � noj koja izabere zarobljeništvo, koji je u skladu sa njenom namerom.
p redstOJI dugo mučenje i ropstvo. Ko v iš e o g u č e o d
Izabere smrt, umire da bi živeo. Umirući, U d a lj i s e š to j e �
_ K a d a S I lu o z s a m
on ponovo zadobija istinski život i biva raspršavanja, o d u s o . .
e n a d o je d in s tv a , d o u n lv e r: ­
sačuvan od zarobljeništva, poniženja i ž iv o t v o đ a o s tl
u s i to u s lO b ? d i i f? re d � :
obeščašćenja. z a ln o g , isk g e I
te b e s p a s ti p a tn ja , b n
Tada č e s a n o g o
o č o v e k k o j i u z m
Ako želiš da izbegneš niska i nedostoj­ n a p o ri . B ić e š ka : a o a
e s v e ti lj k u d a b l n O � \ l m o g �
na dela, usmeri svoje misli na izvor iz truda s ti č n ij e
a s u n c e iz a đ e v is e m u
� oga. potiču i udalji se od njega. Taj izvor v id i, a kad
je ljubav prema svim stvarima ovog potre b n a .
sveta.
čuvaj se svega što je nis� o i ne? os�<;> j­
Ako želiš da činiš plemenita i božanska no. Ništa od toga ne primaj u svoJe bice,
dela, u. tom slučaju usmeri svoje misli na da se tvoj karakter ne bi izopačio i t.vo­
I koren. IZ k?!ila nas �aju. Posadi taj koren u joj istinskoj prirodi delovao suprotno I da
I sa.mo) sebi I neguj ga. Taj koren je odus­ ne bi samoj sebi postala prepre.�a . na
stazi povratka svom istinskom zavICaju.
,I tajanje od stvari ovog sveta. Ako tako
I
I
I 28 29
:--1
I
Znaj da je cenjeni i uzvišeni Tvorac 4.
vasione najplemenitUi od svega što pos­
toj i . Poveži se sa tim Plemenitim. A, kada
u svom biću postaneš jedno sa Izvorom, sv e t s e sa sto j i o d č is ti h i
približavaš se Njemu koji te je stvorio. stvari. U ovom svetu čovek
Budi uverena u to da se plemenito s ra d a is p U e n e č is te s tv a � L a
prvo mo n .
plemenitim udružuje, a neplemenita sa o ž e li d a p o s � a n e s re �
zatim čiste, u k o li k p
. .
It I C Is te
neplemenitim. a u to d a je b o lj �
Budi uveren n a k o n
e č is ti h , n e g o n e C ls te
stvari nal�on n
Ti si u svetu stvari koj i je stvoren i u č is ti h .
njemu tražiš mir. Kako može postojati
mir u svetu koji je u pokretu? Sve dol� Ludilo je pomislit i. da se y gry bo�varn ? m
čamac pliva na vodi, on ne stoji m i rno i . .
svetu može pronacI bIlo sta sto Je zaIsta
mira nema. Ako se, pal�, na tren i umiri, čisto. I,-ada se pomisli da je pronađer: .o
to je samo slučajnost. Vrlo brzo voda nešto što izgleda čist� , ono .IP':� .nue
ponovo p<;>činje da U uUa sve što pliva na stvarno čisto, jer ne moze .p ostoJ atl IstInS­
površini. Camac dolazi do mira samo ako ka čistota u nečemu što nIJe vecno.
I se iz vode izvuče na kopno. To je mesto
odakle čamac potiče i koje po gustin i i Materijalni svet je n.e� istot,: nečistote.
težini liči na čamac. Tada - a ne pre toga On je u najvećoj men IspunJe� bukom .
I - čamac zaista dolazi do m i ra. M i sli na to da te ovim p,?sta� ljam pred
znamenje. Ako želiš o� o sto Je apsolut­
_ _
Isto tako duša, sve dok je vezana za no čisto, neul,aUanu cIstatu duse, onda
uzburkano more materUainog sveta, ne moraš da je tražiš negde. drugde, a ne u
može da bude mirna ili da se malo svetu stvari koje dolaze I odlaze.
odmori. Međutim, ako se vrati svom
izvoru i I�orenu, eto i tišine i mira. Tada Ono što je neukaUana, apsol'!.tno čis� o,.
je oslobođena patnje, poniženja i zab­ čistota duše, može se pro� aCl n� nJoJ
lude u zemUi tuđinskoj . primerenom mestu. Ako Je trazls _ _ na

31
30
 I drugom mestu, n e ć e š j
n e p r o n a đ e š ono za
e pronaći. A ako
čim tragaš, i n e dimom i prašinom, oku n i je moguće da
dosegneš ono za č im j u opaža stvari.
r iš , b ić e š mučena
žalošću i bolom n e u s li š
e n e žudnje, o b o ­
lećeš i umrećeš. Rado Isto tako je i kada se svetla i jas!1a
st istinskog miš­
ljenja i večnog života svetlost duha pomeša sa grubim, gustll'�
u tom slučaj u
is k u s it i n e ć e š . i mračnim stvarima. Nastaje m�t.n ��t I
sama duša biva sprečena da vidi ciste
Vozi lO u kome Si rođe oblike i ispoljavanja koja su u � uhu
. na, o dušo I,oj a
plutas p o zemaljskom
I moru ž iv o t a stvorena. Tal,o duši biva uskracena
sacmJeno j e od vode mogućnost da za� .isli s �varnost d� ho�­
v . •

koj a se smrzla i
,

postala led. S u d b in a te j nog sveta i zadobIJe uVid u ono sto Je

e postavila tamo.
Doduše, s u n c e će usko neophodno da bi se kren � lo u pravom
, ro iz a ć i i o t o p il i
led. L e d c e o p e t postati pravcu i kročilo na put blazenstva.
voda, a ti ćeš b it i
ostavlj e n a da plutaš
na vodi. To n e
m��e š ! zdržati. Zato mo Čovek ne ostavlja kuću li kojoj .živi . ako
_ raš da tragaš za
n � clm sto mo e da te
� n o s i. N e postoj i samo propušta da je uredi, ukr<;Isl, a lJ?a �
msta d r�go sto b i bez gnušanja ostaj � da �tan.uJe u nJoJ.
_ . tome moglo d a
POSlUZI, IZuzev s p O s o b n On pokazuje najvec� gnus � nJ� tek kada
o s ti da p li v a š u
pravom smeru, sve dok želi da je napusti pnpremaJucl se da se
n e budeš n a išla
na č v rsto tlo. iseli I,ako bi stanovao negd.� drugd� . Is� o
tako, o dušo, ne postOji odumlranJ.e
u b istroj i č istOj vodi s
e sve može sveta materijalnih stvari ako �ovek �? bl­
v id e ti . M e đ u ti m , ako j e
is p rljana blatom je od sebe radosti i h tenja �oJa su r:P � ov
il i otpacima, prizor j e po sastavni deo, a ipak ostaje da ZIVI li
I j e s k r iv e n o u vodi n e mo
mućen i o n o što
že se opaz it i. To ovom svetu.
II j e kao i s a Sunčevom
Sunce o b asjava stvari,
svetlošću: kada
Istinsko odumiranje, o dušo, vatr� na � e
možemo da ih
I vi<;limo o� akve kakve u
stvarnosti j e s u . žudnja da se ode iz svet a, materljalmh
AI! kada Je S u n c stvari i od njega se oslobodi, da se oslo-:
e pomračeno maglom,
,,
l/
bodi neprijateljstva, sukoba, nesklada I
32
33

'I
,I'
 •
tame. Zato, o dušo, živi sa smrću i ne
dozvoli da te muči pogled ka smrti . Jer
strahom od smrti uništavaš svoje biče.
Ako, medutim, smrt posmatraš samo kao
kapiju, zadobićeš blaženstvo.
. Ti znaš, o dušo, da umiranjem stičeš
jedan drugi život u jednom drugom
predelu. Tamo ćeš stanovati ne u siro­
maštvu, već u blagostanju; ne u brizi.
već zadovoljna; ne u strahu, već u miru;
ne u naporu, već u spokojstvu; ne u
bolovima, već u radosti; ne u bolesti, već
u zdravlju; ne u tami, već u svetlosti.
Zato se ne žalosti, o dušo, što moraš da
sl<;ineš svoju odoru zla i varljivu pojavu,
l<;aI50 bi zadobila odeću koja je lepša i
vecna.
Ne žalosti se, o dušo, što sakupljaš uvid
i isl<;u;>�vo. ! š �o istini pristupaš s jednos­
tavnoscu I Jedinstvom koji su tvojoj suštini
svojstveni, tako da gledaš licem u lice.
Ti tražiš, o dušo, prijatelje i istomiš­
ljenike u svetu nastajanja i nestajanja.
Ali, znaš li ti da je nemoguće pronaći ih
tu? To što tražiš jedino se može pronaći
34
II�
u carstvu duha, pošto je to carstvo po
svojoj prirodi jednostavno, . čisto .. i
neiskvareno. Ako, dakle, za tlm ZUdIS,
onda se okreni ka tom carstvu, kako bi
dobila ono što ti je neophodno, i ne traži
u svetu nastajanja i nestajanja ono što
se u njemu ne može pronači. Njegovi
stanovnici su zarobljenici i robovi. A
I<;ako se može očekivati prijateljstvo od
zatvorenil<;a, vernost od roba? Budi ovim
prožeta i živi u skladu sa tim.
Teško je, o dušo, biti primoran da se
odvojiš od prijatelja. Ali, još j e teže b !ti
povezan u prijateljstvu sa nekim ko. .ce
svog prijatelja sasvim sigurno napustitI.
Stanovnicima ovog sveta biva činjena
nepravda i oni drugima čine !1epr '!'vdu :
Drugi ih odvode na stranputicu I Oni
druge zavade na stranputicu. Kada, na
primer, jedna duša ude u .tu oblast bnga ,
i jada, ona biva pozdravljena �ad <?sno I
prijateljski. A kada opet nap usti taj.svet:
.
nj en odlazak biva propracen zaloscu I
kukanjem. Po tome se može lako pre­
poznati kolike su ljudi lude i koliko su
suprotstavljeni istini i pravdi.
35
 •
Znaj , o dušo, da postoje četiri stanja
koja su za dušu smrtonosna i vode je u
propast: prvo je neznanje, drugo briga,
treće nezadovoljstvo, a četvrto strah.
Duša koju muče ova četiri stanja je
nesrećna. Ako, o dušo, možeš nezain­
teresovano i postojano da podnosiš
gorčinu smrti, onda ćeš biti oslobodena
ne samo straha, već i nezadovoljstva.
Zatim, budi ravnodušna, da se na tvojim
lutanjima po jednoj tudoj zemlji nezado­
voljstva i straha, ne pojavi još i briga.
Divno je umreti postojano; sramno je
doživeti smrt kao pobeden, potišten i
obeshrabren. Umiranje, o dušo, kratko
traje i brzo prolazi, dok su sramota i
poni ženje i propast u zarobljeništvu traj­
ni. Zato nemoj nedragovoljno um reti i
oprostiti se od ovog materijalnog sveta.
Ali, pazi se zarobljeništva, jer umiranje je
život, a zarobljeništvo j e smrt za dušu.
Ljudi se nalaze na tri stupnja. Na
najnižem stepen u čovek, doduše, zna, ali
ne dela. On je kao h rabar nenaoružan
čovek. A kako da se neko ko je
nenaoružan u borbi suprotstavi nepri­
jatelj u? Drugi stepen je stepen čoveka
koji dela, ali ne zna. A pošto je hrabrom
36
čoveku lakše da nabavi oružje n ego
kul,avici da bude hrabra, tako je i onaj
ko dela bez znanja bolji od čoveka koji
zna a ne dela. Treći i najviši stu panj je
stupanj čoveka koji zna i dela. O n liči na
hrabrog i naoružanog čoveka.
Me se c sija sve dol, ga su nc e ob asj av a.
Ka da se , m ed ut im , ze mlja po sta vi
izm ed u meseca i su nca, me se c gu bi svoj
sjaj i postaje mr ač an . Tako i du ša zrači
sv etl o sve do k je du h ob asj ava. Kada se ,
pa k, nastajanje i ne s�ajanje. po�tav�
izm ed u du še i du ha , du sa gu bi svoJ sjaj
i postaje mr ač na . Kao što n i me se c ne
mo že da po be gn e od mraka sve dol,
ze ml ja ostaj e na svom mestu u va sio ni:
tako ni du ša n e mo že da se os lob od i
tam e i kvarenja ul\ oli ko se ve zuj e za
ma ter iju na še pri rod e. Iz ovoga postaje
jas no da du ša mo že do sp eti do mi ra
sa mo al,o se što pre odvoj i od ovog
sveta.
37
 ,

5.

stinska, delotvorna inteligencija, nije

ništa doli stvaralačka moć koja se
izražava u stvarima i mislima. Sval,a
duša koja se od toga uzdržava, gu bi
samu sebe i život. Razvoj predstava i
uvida i delotvornost inteligen cije je
zal,on večnog života. Uživanje u stvarima
ovog sveta je smrt.

) Sve što je sačinjeno od materije i u

čemu ne postoj i istinska misaona snaga,
kreće se u skladu sa svojom prirodom u
pravcu svog porel,la. To je mesto I,ome
pripada. Jedino tamo može da se osnaži
i dode do mira. Tako će se sve što je
sastavljeno od zemlje, kao na primer
kamenje i slično, vratiti zemlji, I,orenu i
porel,lu svega što je na zemlj i nastalo,
izuzev u slučaju da ne postoji suprot­
stavljena sila. Kad se podigne parče
zemlje i zatim ispusti, ono se sopstve­
nim prirodnim pokretom brzo vraća
zemlji, elementima svog porekla.

Tako se i voda, ako je nešto ne zadrži,

na osnovu svojih svojstava stalno vraća

39

najvećoj kol ičini njenog elementa. Zato
voda svih izvora nezadrživo teče u rel,e,
a voda reka neprestano h rli ka moru. U
nj ima se rastvara zato što se tu nalazi
najveća količina elementa vode. Tako je
i sa drugim elementima. Vatra i vazduh
se stalno uzdižu, zato što oboje žele da
se vrate svom poreklu.
Tako vidiš da sve čem u nedostaje
istinska sposobnost razli kovanja i miš­
ljenja, biva pol,renuto samo putem sle­
pog impulsa i prirodne žudnje. Tal\Ođe
uviđaš da sve biva pokrenuto u pravcu
mesta gde nastaje, živi i gde je snažno.
U stvarima postoji unutrašnji otpor da
ostanu same i da ostanu izdvojene od
svoje domovine i svog porel,la.
Zašto se onda ti, o dušo, protiviš, ti
I,oja si naoružana sposobnošću mišlje­
nja i razlikovanja, da se vratiš domovini
i svom sopstvenom elementu? Samo tu
možeš rasti i živeti. Zašto se krećeš
nasuprot toku i zašto želiš da ostaneš
od vojena od svog korena i porel,la?
Zašto b i raš boravak u tuđinskoj zemlji u
I,ojoj doživljavaš samo sramotu i po­
rugu? Reci m i , da li je to što te vodi
40
•
instinktivna žudnja ili inteligentna misao?
Ako je insti nktivna žudnja, onda je to
urodeno ponašanje materijal n i h eleme­
nata u te bi, naime neprestano stremlje­
nj e vraćanju svom elementu.
Ako si, međutim, gonjena i n teligent­
nom stvaralačkom sposobnošću i moći
rasuđivanja, kako onda možeš dopustiti
da budeš zavedena i izabereš tuđu
zemlju, a ne domov i n u , da b udeš
ponižavana i da poričeš svoje visoko
dostojans tvo, da pokudu i sramotu
doživljavaš, um esto neuništiv m i r. slavu i
moć? Ko u talwoj dual nosti živi, nije n i
jedno ni drugo, u stvari nije niš�a. N ij e
materijalna stvar, a ne spada nJ međ�
bića I\oja sudel uj u u d e lotvornoJ
intel igencij i . On je neko bez poseda,
neko neodlučan.
Nakon što sam video sve, o dušo,
došao sam do zaključka da postoje tri
osobenosti I\oje prevazi/aze sve: prva je
uvid, druga zadovoljstvo, treća sigurnost,
bezbrižnost. Uvid se može zadobiti samo
preko duše I,oja se vraća svom poreklu,
stapaj u ći samu sebe sa jedinstvom,
Zadovoljstvo se može postići tako što
41
 - - - - - - - - --
žudnja nestaje i samim se tim zadobija
ono što je neophodno. Sigurnost i
bezbrižnost nastaju kada se u sebi pre­
vazide strah od smrti i kada se započne
odvajanje od ovog sveta.
Čuvaj se, o dušo, sve dol, boraviš u
svetu nastajanja, cvetanja i nestqjanja,
druženj a sa dve stvari koj e su
smrtonosne za dušu. Okreni se od njih
kao da i h se plašiš. Te dve stvari su:
žene i alkoholna pića. Ko dospe u žensl,e
mreže, kao ptica je u rukama nera­
zumnog deteta. Dete se radosno igra sa
pticom, dok ona proživljava samrtn i
strah i pati. Isto tako se moraš čuvati
opijenosti, jer kroz nju duša postaje brod
koj i plovi bez kapetana i kormi lara po
Olujnom moru. Tako i duša koja je odvo­
jena od duha biva bez kormila gonjenja
prirodnim silama i propada.
Čim uvid koji je nekada postojao više
ne postoji, izvesno je da se svet materi­
je, tela, sa svojim moćima postavio
izmedu tebe i izvora spoznaje. Ako
padneš u zaborav, onda je to prouzroko­
vano tvoj i m složenim bićem. Mračno je i
sa samim sobom u svadi. Nosi težak
42
-
- - -
- - - - - - - - --- -
tovar i umišljeno je. Suprotnosti ma te
drži zarobljenu. Tako nastaje zaborav i
od sveg predašnjeg znanja, ne znaš više
ništa.
Odnos izmedu uvida koji je duša neka­
da posedovala i gubitka uvida, može se
uporediti sa okom koje vidi tamu i svetlo.
Kada je oko okruženo tamom, ono ne
opaža ništa, čal, i kada s� stvari . nal<;tZ�
ispred njega, ono ne moze da Ih . VidI.
Medutim, kada na to padne svetlost I oko
biva obasjano, ono može i da razlikuje
stvari koje ranije nije moglo da prepozna.
Svetlost je, dakle, spajajuća spona izmedu
oka i stvari. Svetlost poklanja moć razliko-
. ..
vanj a i uzrokuje da stvan 1,0Je su ranue
,
bile prisutne samo kao mogućnost, posta­
ju stvarnost. Sve dol, oko prima svetlost,
može da vidi stvari i razlikuje ih. Medutim,
kada oko izgubi svetlost, bivajući �onov�
obuhvaćeno tamom, odmah gubi moc
opažanja i sve što je I,roz nju moglo da
primi. Ako moć opažanja treba da ostane,
svetlost uvek mora biti prisutna; onda je
oko oslobodeno tame.
Vidiš li sada jasno pred sobom, o dušo,
da svetlost dolazi iz duha, a tama iz tela?
43
•
 �---- - .
- �
--
..... - . - -- . --- ---------
� �
-

Ako to razumeš, zašto onda žališ što pretvara, dok ga ti smatraš iskre�im:
moraš da napustiš telo? Jer, kroz telo Takođe nema nikoga ko te ne prija I
doživljavaš najveću bol. Ono te odvraća obešćašćuje, ćak i ako ga ti smatraš
od opažanja onoga što po svaku cenu Ćistim. I nema nikoga ko nije neprestano
moraš znati. Pre bi morala da žališ što si celom svojom prirodom i svim svojim
daleko od sveta duha; jer kroz uticaje tog bićem protiv tebe, isto kao što si i ti svim
sveta primaš najveću milost i možeš svojim bićem i prirodom protiv . nj�ga. I na
postići ono što ti je primereno da tražiš i kraju, posle svega ovoga, r,,! skld� spo� u
uzmes. koja vas je međusobno spajala, lako nue
-

postojalo ništa što bi to opravdalo.

Okani se ove prirode, o dušo; odreci je
se. Prestani da je voliš. Plaši je se. Čuvaj
se patnje ka kojoj te na kraju vodi i okreni
se svom svetu koji je koren i praporeklo
tvog postojanja. To je mesto za biće koje
je tako visokog ranga i ugleda kao ti. Talm
ćeš steći većan život i potpuno blaženstvo.
Dokle ćeš još nastaviti da se naprežeš, o
dušo, kako bi lutala od jedne stvari ka
drugoj, ka svetu nastajanja, cvetanja i nes­
Tako sve vreme zbog tih razdvajanja
doživljavaš veliku bol i patnju . Istinskog
prijatelja i saputnika nemaš zato što te oni
za koje misliš da su ti prijatelji izdaju, dok
si ti sama nepristrasna. Oni ti ćine zlo, dol,
si ti prema njima dobra i iskrena. Zašto to
uvek iznova želiš da iskusiš? Zar ono što
si na poćetku zaključila nije dovoljno?
Zašto to želiš da isprobaš ponovo? Zašto
odbijaš da prihvatiš upozorenje koje si
primila iz dugotrajnog iskustva? Zasto
_

tajanja? Koliko ćeš još dugo tražiti prijate­

lje i saputnike, ćas izdati prijatelja, ćas
pronaći novog? Među svima sa kojima se
u prijateljstvu sjedinjuješ, nema nikoga ko
kao ćovek ne poseduje i drugu stranu:
nevernost i izdaju, pa bilo to makar samo
u mislima, dol, ti želiš da mu budeš verna
i da mu pomogneš. Nema nikoga ko se ne
odbijaš da ga smatraš istinitim? Koliko ćeš
još dugo nastaviti da tražiš loše i nečasne
ljude, prevarante i izdajice? Zar si zaista
glupa i slepa ili samo delaš kao da si glupa
i slepa.

44 45
 .. . .......
----
._.
.

6.

ovoljno je uzeti gutlj aj vode da b i

se upoznao sa prirodom vode. Ko
poseduje iskustvo jednog dela,
preko njega poznaje i celin u . Potrebna je
šaka puna peska da b i se zemlja
uopšteno upoznala. Iako postoj i mnogo
vrsta zemlje, pojam zemlje i nj ena
suština ostaju uvek isti. Tako su i svi pri­
jatelji iste prirode i iste suštine. Ko se za
jed noga veže, otluiće da razume sve ako
sh vati jednog prijatelja. I svi ostali biva­
j u obasjani, ako se na jednog baci svet­
lost. Budi zadovoljna, o dušo, ovim
o bjašnjenjem, ono će ti doneti uvid i
b i će ti oslonac.

Vidim, o dušo, da slično privlaći slično.

I t i moraš da spoznaš istinu. Ti si, o
dušo, blistava i uć estvuješ u Zivotu i
Reči. I n teligentna si i čestita, čista i bez
mrlje. Poseduješ moć rasuđivanja i
razum n u volj u. Zato se ne vezuj u pri­
jateljstvu za materijalne stvari; one su
iskvarene i m račne, bez svetlosti i života,
•
bez uvida, neisluene, nečiste i prljave.
.----------_.. .-_... ------_.._----- - --- ----
-

- - - - -
-

O n e b i vaj u pokrenute samo slepim Vidiš dva staništa pred sobom, o dušo:
i m pulsima i nai zmeničnim žudnjama. ob last koj u možeš da opaziš svoj i m
čulima i ob last koju možeš da opaziš
Ako, o d ušo, n e ve ruješ ovom duhom . Oba ti bi vaj u pokazana. U oba si
objašnjenju, ti m i pokaži kako se tvoje sakupljala iskustvo i oba si v! dela s�oj i n:
osobenosti koje sam nabrojao mogu očima. Sada odluči. Bez obzira da l i ces .
uskladiti sa osobenostima onih koji žive izabrati jednu ili drugu oblast, n i jedna n i
u materiji . Nemoguče je pretpostaviti da druga te neće prognati ili odbiti. Idi u
dve stvari I<.oje se medusobno sukobe onu koj a ti je m i l ija.
mogu b i ti obuhvaćene istim pojmom.
-
Ako izabereš svet koj i može da se
Co ve k ko me preti da se uto pi, ne opazi čulnim organima, onda ovo mesto
po ku ša va da ulo vi rib u. O n im a va žn ija prebivanja prihvati sa svim uslovima koje
po sla . Jako je i sa stanovn iko m ovog si upoznala kroz isl<.ustva. Meduti m, ako
sveta. Ci m uv idi ko liko je bo lna njegova hoćeš da hodiš svetom koj i se može
sit ua cij a, njegovo de lovanje će bit i tol iko opaziti samo duhom, m oraš l? re neg� št�
us me re no ka spasenju svoj e du še , da se _
se oprostiš od sveta cula, Jasno videti
viš e ne će ob az ira ti na sv eto vn a do br a i pred sobom put kojim moraš ići i znati
razo nod u . da ćeš se n a nj e m u, korak po korak,
luetati dalje i postepeno dospeti do
Ako želiš da ideš putem duševnog večnog spokojstva.
blaženstva, o dušo, usmerićeš svoju
pažnju samo na ono što si spoznala Ako taj put i maš pred očima, obrati
iskustvom i za tim ćeš tragati. Ako se pažnju da se pri opraštanju ne ušunjaju
tvoje z nanje ograniči na ono što se može zaborav i strah izmedu tebe i puta, da sa
opaziti čulima, onda će te to znanje staze ne bi zalutala i I<.renula pogrešnim
voditi dok koračaš dalje. Ali, ako u tvom putem. Ako ipak padneš u zaborav,
iskustvu postoji spoznaj a duha i ti t u pokušaj da se prizoveš k sećanju, a da
spoznaj u postaviš iznad svega d rugog, bi to učinila primeni ono što su ti rekli
onda će to biti tvoja smernica i oslonac. oni koj i su već išli putem i poznaju ga iz
48 49
iskustva. Oni su tvoji prethodnici i puto­
kaz. Oni su sveti U ke u tami, vodiči koji ti
pokazuju put na kome možeš dosegnuti
svoj ciU.
Takode znaj, o dušo, da sve što stremi
na gore mora biti lako, čisto i bistro da
bi brzo stiglo do ciUa; i da sve što nagi­
nje na dole mora biti teško i nečisto. Sto
je teže, brže dospeva do ci Ua.
Tudinci visokog porel,la se spuštaju iz
svog sveta u prirodu da bi joj služili. Ako,
pak, koriste samo svoj e telesne organe
I,ako bi prel,o ukusa, mirisa, osećaja i
lica opazili stvari iz sveta čula i svega što
mu pripada, zaboravUaj u svoj sopstveni
svet sa njegovim svojstvima i smatraj u
da se ne može pronaći ništa što ne vide
u svetu čula. Tako zaboravUaju svet duha
i gube sval,o sećanje na njega. Ako n e
mogu biti vraćeni vrsti bića koja posedu­
j u duh, o njima se govori da su 'mrtvi',
propali i nadvladani tokom prirode.
Ako se, medutim, vrate svom prvobit­
nom načinu života i sećanjem prizovu
svoj un ut rašnj i svet, onda se govori da
više nisu ' m rtvi', već da su ponovo
50
uskrsli u Život. Tada se nj i hove misli
usmeravaju na delovanje praslike koj u
prizivaj u pred svojim duhom. Zatim po­
I,ušavaju da duboko razmisle o tom
dejstvu i istraže njegovo značenje, ne
samo zbog te delotvornosti, već istovre­
meno i zbog svih drugih dejstava koj a su
zaboravili. I, sval,i put kada u mislima
ponovo razumeju neku od stvari koj u su
zaboravili, njihovo oko biva sve više
oslobodeno tame. Postaju zdraviji i opo­
ravUaju se od svoje bolesti.
Tal,o u sebi otkrivaju da je sve što
opažaj u u svetu ćula uobra� i1ja, sarr�o
.
iluzij a, a ne stvarnost. Neki pnzor Je
samo senl,a ili odraz stvarnosti, isto I,ao
što se senl,e i odrazi mogu videti na tlu
ili u vod i . A pošto je duša u zarob­
Ueništvu držana Uu bavUu prema slikama
u raznim oblicima, a ne U u bavUu prema
samoj stvarnosti, zaboravila j e duh kada
se spustila u svet čula.
Kada se, medutim, seti del ovanja
praslil,a u sebi samoj, biće izlečena od
svoje bolesti i posle dugog vremena
neznanja, ponovo će ozdraviti. I tal,o o� a
napušta svet čula i opet se vraca
51
spoznaji stvarnosti i besm rtnosti, vec-
-
nom životu.
Duh j e otac duše. Telo je žena duše.
Duša se usmerava i ka jednom i ka dru­
gom. U jednom trenutku j e usmerena ka
duhu kao sin prema ocu . To je njen
istinski i naj svojstven ij i način ponašanja.
U sledećem trenutku je usmerena ka
telesnom kao m uškarac koji sagoreva od
žudnje za ženom. To delovanj e je usput­
no i prolazno.
Vidi kako žena svom čoveku, kada je
sa nji m sama, igrom i osmehom želi
dobrodošlicu, pričajući sa nji m ljubazno
i prijateljski. Medutim, ono što smera,
nešto je sasvim drugo od onoga što
spolja pokazuje. Njena je namera da od
čoveka napravi roba, da ga iskoristi u
sopstvene svrhe i da ga baci u opasnost.
Daje m u med koji je, u stvari, pomešan
sa smrtonosni m otrovom.
Pogledaj kako otac koji j e sam sa svo­
jim sinom, naprotiv, njemu upuć�e stro­
ga upozorenja i pokudu, razgovarajući sa
nj im strogo. Ali, u njegovim mislima živi
nešto sasvi m drugo u odnosu na ono
52
I,ako izgleda spolja. Cilj nj egovog delo­
vanja je prednost i korist koj u bi njegov
sin trebalo da zadobije u svemu što se
tiče života. Daje m u da pije gorak napi­
tak od koga se sinu gadi, ali koj i je
pomešan sa zdravljem, životom i
srećnim završetkom.
Telesna priroda je tvoja žena, o dušo,
a duh je tvoj otac. Bolji je udarac tvog
oca od polj upca tvoje žene. Od svog oca
se razvesti ne možeš; rodbinske niti
izmedu nj ega i tebe ne mogu se pol,idati.
Bilo da ćeš ga napustiti ili kod njega
stanovati, bilo da je odnos dobar i l i loš,
u svim okolnostima vaše je srodstvo
obavezujuće. Medutim, čovek od .svoj �
žene može da se razvede. Tada Je nit
I,oja ga je povezivala sa . njom poki � an,:, .
A on ne može da odbacI svog oca I pn­
hvati drugog. Alw si svom e ocu
poslušna, o dušo, zadobićeš život j
sreću. Ali, ako svog oca - duh, ne budes
slušala, već svoju ženu - telesnu prirodu
- propašćeš u smrt i patnju.
Kada dode vreme za delanje, o dušo, a
ti n e iskoristiš tu priliku da ispravno pos­
tupiš, izgubićeš radost i nećeš žnjeti
53
plodove dobrih dela i nećeš dobiti
7.
nagrad u. Ako čovek ne posadi d rvo kada
je vreme za sadenje, ne može ni da
uživa u njegovi m plodovima kada dode
vreme da se oni sakupe. olil�o dugo još mora da traje, o dušo,
koliko dugo još moram da te pri­
iskam da kročiš na put koji vodi do
spasenja i sreće? Ali, ti se protiviš da veru­
ješ mom vodstvu ! Koliko ćeš me dugo još
primoravati na to da sa tobom idem
putem koji vodi u propast? Ja se, pal�.
protivim da popustim tvom navaljivanj u da
zajedno sa tobom idem tim putem.

Ako taj raskol mišljenja izmedu tebe i

mene ostane. o dušo. onda ne preostaje
) ništa drugo sem da se razdvojimo. Tada, o
dušo. moramo da se razidemo i svako od
nas će ići putem kojim želi da ide kako bi
sledio svoje najintimnUe sklonosti.

Ne ponašaš se islueno. o dušo. Ne pos­

tupaš ni zrelo ni mudro. Tvoj otac ti go­
vori poučno i upozorava te, a rezultati toga
su oslobadajući i puni krasote. A ti m u
okrećeš leda i ol�rećeš se ka svojoj ženi i
njenom zavodenju. mamljenju i nj enom
slatl�om umiljavanju. Plodovi toga će biti
briga. žalost, strah i bol zbog neutoljene
žudnje.

54 55
 Uveri se u to, o dušo, da su se uzvišeni
tudinci povezali sa svetom postojanja
kako bi m u služili. Medutim, pošto su
stigli u taj svet i upoznali stvari koje se
u njemu nalaze, zaboravili su svoj sop­
stveni svet, svet duha. Svest njihovog
sopstv ,? nog materijalnog bića postala je
pomracena.
Ako, medutim, prizovu u sećanje zabo­
ravU eno, pred sobom vide i jedno i
drugo životno stanje. Primećt.0u veliku
razliku izmedu nji h i shvataju da je jedno
stanje plemenito, a drugo nisko. Pošto
opažaj u obe ž i votne oblasti, im aju
slobodu da izaberu u I<.ojoj od njih žele
da borave. Ako svojom istinskom moći
mišUenja vide uzvišenost i divotu sop­
stvenog životnog stanja i uporede ga sa
drugim, onda b i radije da se vrate stvari­
ma koje su srodne nji h ovoj prirodi i
ispunjeni prezirom kidaj u vremenske
veze.
Upozorenjima i pokudama se duše
glaćaju i poliraju i tako bivaj u očišćene
od svojih sramnih mrUa. Ogledalo koje je
zbog nekog prolaznog uticaja zamag­
Ueno, čisti se brisanjem i glačanjem. Ako
I 56
je, medutim, neko ogledalo zamagUeno
stalnim delovanjem koj e nikada ne pro­
lazL I,ada, dakle, prolazno delovanje
postane trajno, onda ogledalo dobija
sasvim drugačiji karakter koji traje i kvari
ga. Ako je tako, ogledalo ne ':l ože �!ti
_
očišćeno, izuzev ako se poven procls­
ćavajućoj vatri.
Tako i duše koj e su isprUane nekim
prolaznim dogadajem mogu biti pročiš­
ćene upozorenjima i pokudom tako da
se sete životnog stanja u kome su neka­
da boravile. A, duše koje su isprU ane u
dubini nj ihovog bića, mogu biti očišćene
samo ako su bačene u bedu, ako dugo
ostanu u takvoj situaciji uvek nanovo
doživUavajući patnju.
Kolil,o često mora zlato pomešano sa
drugim metalima b iti stavUano u vatru,
pre nego što očišće t? 0 i blistavo . . ne
izade na videlo? Koliko puta savijen
gvozdeni štap mora biti zagrejan vatrom
pre nego što se ispravi? Koliko često
žito mora biti propušteno kroz sito pre
nego što se mogu otkloniti trice sa koji­
ma j e izmešano? I , koliko često upr­
Uane i otvrdle duše moraj u da prolaze
57
 d u š o , d a o d v o j e n e s tv � ri
sve vrste prljavštine da bi pronašle pravi S p o z n aj , o
p o s to j a n e . O n e ' :1e s � aj u :
put i povrati le prvobitnu čistotu? n is u s ta b il n e i s to a n je .
g u b e svoje s a m o s ta ln o 'p<? ) .
Koliko j e bolji sladak ukus meda od e lo k u p n o s ti k O JO j p n p a d aj u:
vraćaj u se c d g o v r tl
p n o s ti m o g u o � �
gorkog ukusa aloje? Samo on<\i ko je Tako i c e lo k u .
a k O J I j e
P rv o g P ri n c ip
probao i jedno i drugo može to da zna. v e č n o m kretanju e s ta n e,
Tako i duša slatkoću sreće i gorčinu bola n j i h o v a s n a g a !1
v e č a n . Kada j u . T k O
te k lo i s v e n e s ta <;'.
može da upozna samo ako je doživela v re m e im j e is m e nj iv e
n e p re s ta n o p ro
obe stvari. Velika je razlika izmedu s u i c e lo k u p n o s ti s t.
čoveka koji nešto prezire i odbacuje tv a rn o s ti u p ro la z n o
i prelaze iz s
nalwn što je to preispitao i čoveka koji
v e li k a ra � ik a , o d u š ? ,
biva privučen žudnjom da to preispita. K o li k o j e samo � . . T J�
Ko je u borbi iskusio napor i težinu n o g i d ru g o g p n J ?l te IJ a . �
iz m e d u je d .
a c J u C l
k o j i s e b o g a ti p IJ � �
oružja, taj će se iz toga povući. Ko, pak, je d a n prijatelj '
tv a rn o s ti m rz I 1 p O n lz�v a ,
nikada nije stajao na borilištu, pun je te i koj i te u s ..
p u s a v a
tn j u i b o J , � � J I o �
entuzijazma da to iskusi i isproba. koj i ti n a n o s i pa . .
I s k r­
e i p re v a n , o b e s c a s tl . .�
da te is m ej z e h s d a
Ako tada, o dušo, posle svega što si z a s le p lj u je k a d a
n a v i, koj i te .
c u k d a
doživela, smatraš da si stigla do kraja, ti se v o d i n a s tr a n p u ti ,:
v id iš ; koj i te o a s p a
ra v i p u t k JI te � �
vrati svojoj najvišoj mogućnosti koja je ž e li š d a s le d iš p �
j a je p ro la z n a I n e s taJ � I .l!
nekada bila tvoj posed, koji si zaboravila. lj u b a v lj u ko .
e m a , k o j i te p u s ta d <;t z u :
�h s
Stremeći ka najvišem cilju, razmisli o tome koj oj is ti n e n ti n iS U
i usmeri se prema Njemu koji ne poznaje k o j e u s tv a rn o s
za s tv a ri m a
ni početak ni kraj, koji je stalno prisutan stv a rn e , v e ć n e č a s n e i n is k e .
od najudaljenije prošlosti pa sve do naju­
to g a , o d u š o , b iv a š p � it is ­
daljenije budućnosti, koji može da učini Kao rezultat c e n ,:
da se sve pojavi i nestane, koji otvara i o m a š tv o m i n u ž d o m , m u
n u ta s ir d o le I
zatvara, koji daje i oduzima, koji je sve u b ri g o m , p o � u č e n a n �
strahom i .
e n a u
o m , u p rl ja n a I b a c
svemu i svaka pojedinačna stvar zasebno. o k ru ž e n a ta m
stanje ropstva.
58 59
r-
------------------------------ ----------------

Svaki put kada tog prijatelja učiniš
bogatijim n�go što je bio, on postaje si­
romašnij i . Sto ga više čistiš, utoliko
prljaviji i nečistiji on postaje. Što ga
češće izlečiš od njegove bolesti, utoliko
bolesniji i krhkiji on postaje. Ti misliš da
je njegovo prijateljstvo traj no i da je on
postojan, ali isuviše lako on odlučuje da
te napusti i ostavi na cedilu. Kada se to
desi on ti donosi bol odvajanja i potresa
tvoje misli. A to j e tvoja lična krivica.
Svojom neopreznošću, slepilom i glu­
pošću si sve to izazvala.
često bil a u njegovom dru štv u, zadobijaš
vis ok u počast njegovom čaš ću, svetlost
njegovom sve tlo šću , živ ot kroz njegov
živ ot, mu drost i int elig en ciju kroz nje­
govu mu drost i intelig en c ij u . M! r i mo ć
kroz njegov mi r i njegovu mo c. On te
ob as ipa do bri ma koj a ne će prestati da
tek u i koj a traju ve čn o. poklanja ti
radosti koj e su ist ins ke i ne maj u nikakve
ve ze sa ču lim a. Kada si sa nji m sje dinje­
na im aš samo korist i ne gu biš niš ta.
Iza be ri njega za prijatelja, o du šo , sje di-
OI I povezI se sa nJi m .
• •
� •
o •

Kakva samo razlika postoji izmedu tog

i jednog drugog prijatelja sa kojim možeš
da se povežeš u prijateljstv u! To je pri­
jatelj koj i te obogaćuje i pomaže ti kada
si u nevolji; koji te izvodi na pravi put
kada zalutaš; uči te i daje ti učenje kada
nemaš znanje; čini da možeš da vidiš
kada si slep.

Taj prijatelj ti neće, kao ovaj drugi,

praviti velike teškoće ili uzrokovati težak
rad, brigu i napetost. Osim toga, on će
večno ostati sa tobom; ni kada neće ras­
kinuti nit pr ijateljstva sa tobom, ostaviti
te na cedilu ili odreći te se. Koliko god

60 6L
-

8.
ada čovek izgubi prijatelja i u istom
trenutku sretne drugog koj i može
zauzme mesto izgubljenog pri­
jatelja i da dela umesto njega, brzo će
odbaciti sećanje na prvog prijatelja i
zaboraviti ga, utoliko pre ako je novi pri­
jatelj snažnije povezan sa nj im i ako je
višeg porekla od prethodnog. Ali, ako se
izgubi prijatelj a nema nikoga ko bi
mogao da zauzme njegovo mesto, onda
se dugotrajna tuga i strašna patnja ne
mogu izbeći .

Ako, o dušo, imaš prijatelja za koga si

sigurna da ćeš ga izgubiti, da će se ra&­
tati od tebe, zar nije dobar savet da te
zamolim da potražiš nekoga ko će doći
na njegovo mesto i ko može da zauzme
njegovu poziciju; i da ti kažem da
pronađeš nekoga ko će ti biti dobar drug
i veran prijatelj? On mora da bude
snažnije povezan sa tobom i da se nalazi
na višem nivou od prvog prijatelja. Jer,
kada neko nešto izgubi i zatim pronađe
nešto bolje, njegova nesreća se pretvara
u sreću, a briga u radost i vedri n u .

63
 Tako i ti , o dušo, moraš da se pripre­
miš pre nego što budeš mogla da
napustiš ovqj svet nastajanja, cvetanja i
nestajanja, da b i se sjed inila sa svetom
duha. A pre nego što napustiš svog i zda­
jničkog i izopačenog saputnika, moraš
već u sebi da stvoriš odvojenost u odno­
su na njega i postepeno se od njega
odvojiš, hitaj ući istovremeno svom
budućem prijatelju u susret,
. navikavajući
. . .
se na njega I sve se vise spaJaJucl sa
" - .
nJim.
"
Ako čovel�, o dušo, dospe do tačke da
mrzi neko mesto i žel i da ga napusti,
mora pre nego što ga napusti pronaći
drugo mesto na I�ome želi da boravi. Jer,
čovek I�oj i napusti neko mesto ne
znajući kuda da ode, ostaje bez zavičaja.
Bespomoćan, biće prisiljen da se bez
mogućnosti izbora smesti na prvom
najboljem mestu koje pronade. Može biti
da će tako biti prinuden da stanuje na
mestu koje je gore nego prethodno, tako
da ga sreća zaobide i život mu dospe u
nered.
N iko, o dušo, ne boravi u mracnom,
-
tesnom i pustom staništu, a da nema
64
želju da stanuje u kući koja je bolja,
veća i prijatn ija.
Ako, dal�le, o dušo, želiš da napustiš
svoje prebiivaIište, preseli se u bolje. Ko
napusti kuću koja je mračna, tesna i
pusta i preseli se u svetliju, širu, pros­
tran iju i lepšu, radovaće se toj promeni.
Biće radostan zbog svoje odluke da se
preseli.
U slučaj u da si saznala za nešto sasvim
drugačije od onoga što se može opaziti
sa pet čula, krenula si putem koji vodi ka
tvom spasenju. Medutim, ako ne znaš
ništa drugo izuzev onoga što opažaš svo­
j i m telesnim čulnim organima, onda si
na putu ka uništenju i bolu.
Pažnja, o dušo, je nešto čiji značaj tek
moraš da dokučiš. Ako se čovek čuva od
uništavajućih sklonosti svog sopstvenog
bića, on je pažlj iv. Ako sledi svoje nega­
tivne sklonosti, onda je nepažljiv.
Zato, o dušo, budi oprezna i čuvaj se
svega što na tvoj e biće deluj e uništava­
juće i traži ono što je lekovito za tebe.
Sve što je u skladu sa tvojom prirodom
65
 •
za tebe je lekovito. Sve što u tvom
unutrašnjem biću izaziva otpoL za tebe
je uništavaj uće. Međutim, ni jedno ni
drugo nije samo uništavajuće i l i samo
lekovito.
Dakle, al,o želiš da budeš spasena,
potraži ono što je u skladu sa tvojim
bićem. Ako želiš uništenje, potraži stvari
koje su tvom biću suprotne. U slučaj u da
želiš uzb uđenje, pometnju i sumnju, traži
oboje istovremeno.
Zato, o dušo, ako si po svojoj prirodi
svetla i bistra, nemoj se . povezati sa
tamom. Ako učestvuješ u Zivotu i Reči,
nemoj se povezati sa nečim čemu ma­
nj ka svetlosti i života. Ako si obdarena
inteligencijom i sposobnošću razl ikova­
nja ne vezuj se i dalje za ono što nije ni
svetlost ni život.
Bol je proizvod greha. Ispravno dela­
nje rađa sreću. Onaj ko posadi urminu
palmu i u b ira urmine plodove I,oji su
sveži i zreli, taj se tome raduje. Ko zasa­
di livade i šipurke, neće ubirati plodove.
Njegov je rad bio beskoristan.
66
Zato, o dušo, uradi ono što je lekovito
i ostavi razarajuće stvari iza sebe, tako
da budeš primljena u redove onih I,oj i
uživaju Božiju pomoć, slede pravi put i
sudeluj u u najvišoj sreći.
Uveri se i sama, o dušo, u sve što ti
o bjašnjavam i otluivam. �a � am ovaj sv � t
.
iskusio i ispitao ga. Zaklj ucIo sam da Je
materija od koje se sastoj i već od
početka bila tu. Zatim je došlo d C? raz­
dvajanja nežnog i finog od grubog I gus­
tog, posle čega je prvo otišlo gore, a
potonje se spustilo .:t ole. Tako je matE?�i­
ja od koje se sastoj I svet. delotvornoscu
neba podeljena na četiri elementa: vatru,
vazduh, vodu i zemlju.
Pažljivo sam ispitao kako ta četiri ele­
menta bivaju pokrenuta i koja svojstva
poseduju. L zaklj učio sam da b ivaju
pokrenuta svojom sopstvenom prirodom,
slepim nagonom bez života, a ne razu­
mom i inteligencijom. Ali sam takode
zaključio da postoje stvari koje su sas­
tavljene od elemenata i kojima je dat
život, razum i inteligencija. Pitao sam se
kako je moguće da stvari koje su bez
67
,oo

života i inteligencije, sačinjavaj u elemen­ Zato, dakle, o dušo, budi ubedena da

te biča koja poseduju život i sudeluju u bića koja poseduj u život i intel igenciju
inteligencij i . nisu sačinjena od elemenata ovog sveta,
već od nećeg sasvim drugog.
Došao sam do zaklj učka da ti elemen­
ti, kada se nalaze u telu biča koja pose­ Ispi taj stoga, o dušo, ove stvari, kako
d uju život i razum, kroz njih život i bi ih upoznala. I, stremi ka tome da
razum dobijaju. d uboko u njih pronikneš tako da kroz to
dospeš do iskustva. Tada ćeš biti srećna
Ali, kako se može razumom shvatiti da i blažena i usavrši ćeš svoje znanje.
živo biće može nastati iz dve beživotne
stvari koje su medusobno povezane? l l i
da biće koje sudeluje u inteligenciji
može proisteći iz dve stvari koje ne
poseduju inteligenciju?

Tako sam iz toga po svaku cenu morao

da zaključim da bića koja poseduju život
i inteligenciju ne nastaju iz materije od
koje se sastoji ovaj svet - mislim na svet
nastajanja, cvetanja i nestajanja - već da
su iz ovog ili onog razloga sišli iz nel�e
druge oblasti u ovaj svet i da će zato što
su se u njega spustili, ovaj svet ponovo
i napustiti. Tako sam došao do zaključka
da jedna beživotna stvar ne može biti
poreklo živog bića i da nešto bez
i nteligencije ne može biti poreklo bića
koje sudeluje u inteligenciji.

68 69 ""

•
•
 ""'"

9.
slučaj u da poseduješ istinsko zna­
nje, o dušo, razumećeš da si sa
Tvorcem u srodstvu. Kroz to ćeš
iskusiti stvarnu sreću. Ako, pak, ne
poseduješ znanje, mislićeš da spadaš u
' bezvrednu vrstu stvari' i usmerićeš se
prema tome. Rezultat će biti izloženost
mnogim vrstama patnje i muke.

Usmeri se zato svom snagom ka

dosezanju istinskog znanja. RazmišUaj o
ovome bez prestanka tako da spoznaš
istinu. Pusti da te to na pravi način vodi
u tvojim delima. Oslobodi se neznanja,
slepi la i grešnog života koji potiče iz
neznanja.
•

Bol nastaje tako što duša vidi i privlači

stvari koje su promenjive i koje se
nalaze u međusobnom sukobu. Duša je
srećna kada vidi i privlači stvari koje su
harmonične i večne. Dakle, ako želiš da
budeš oslobođena bola, o dušo, moraš
napustiti ovaj svet suprotnosti i uzajam­
nih sukoba i kročiti u svet večnosti i
postojanosti.

71
I
II
•
 Trgovci izlažu svoju robu da bi je
pokazal i ljudima sa zdravim očima, a ne
slepi ma. Pripovedači i govornici koji go­
vore na raskršćima pričqju da bi bili čuti .
Ne govore gluvima, već onima koji imaj u
zdrave uši .
Tako se i mudraci ne obraćaju dušama
koje hode putem smrti da b i ih posveti l i .
Oni se obraćaj u dušama I<.oj e idu putem
života i žele da ih ispune mudrošću. To
su one duše koje dolaze kod njih i mole
da prime pouku. One duše, pak, I<.oje se
nalaze na putu smrti. ne traže nikakvu
pouku. One se od nje okreću i preziru
sva učenja.
Ako želiš da izbegneš kaznu, o dušo,
čuvaj se grešaka i izbegavaj ne-vrlinu.
Ako nagradu želiš, dopusti da budeš
vođena pravim putem; jer ne-vrlina
donosi sa sobom kaznu i tamnicu.
Ispravan način života donosi nagradu i
dobitak.
Ako se povežeš sa svojom suštinom, o
dušo, tvoja će svetlost porasti, tako da
ćeš očima duha prepoznati istinski način
delanja. Ako se, međutim okreneš od te
72
suštine i povežeš se sa čuli ma, gubiš
svetlost inteligencije. Tada si okružena
tamom i slabiš svoj un utrašnji vid.
Posledica toga je da se zbog svog sIepi­
Ia i tame prepuštaš čulima.
Lekar savetuje bolesniku da ne uzima
hranu koja m u šl<.odi. AI<.o bolesnik sledi
nj egov savet, on postupa ispravno i kao
plod toga će povratiti svoje zdravlje. Ako
se ne povin uje savetu on postupa
pogrešno i nj egova patnja i muke će
ostati .
Ukoliko želiš da znaš u kakvom će
stanju biti duša kada napusti telo, onda
posmatraj okolnosti u I<.ojima živi dol<. je
još u telu. Ako postojano postupa
ispravno, onda će, kada napusti telo,
takode, kroz dobru naviku postupati
ispravno, biće vodena ka srećnom cilju i
nagradi.
Međutim, u slučaju da se, dok je bila u
telu, prepuštala ne-vrlini, onda će, to se
podrazumeva, preko te navike b i ti
vođena ka ne-vrlini. A kao plod će nas­
tati kazna, naime slepilo i nesrećne okol­
nosti u budućem životu.
73
 , "
,.h'"
""

1 0.

pisaću tvoje stanje postojanja, o

dušo, jer dugo sam o nje m u
razmišljao. Ti kažeš i potvrđuješ da
bi se rado oslobodila napora i žalosti, ali
•
i h u stvarnosti tražiš i juriš za njima i
zavidiš onima koji ih poseduju. Ti kažeš
i priznaješ da žudiš za srećom i radošću,
ali ih u stvarnosti izbegavaš, okrećeš im
leđa i odbijaš da nastaviš putem koji
vodi ka njima. Takvo ponašanje je pro­
tivrečno. Ono može da se očituje samo
u čoveku koji nije jednostavan i ne stoji
u jedinstvu, već u kome su razni ele­
menti izmešani i kombinovani. Jer, kada
je nešto jednostavno, onda je naravno i
način ponašanja toga takođe jednosta­
van i oslobođen protivrečnosti.

Kada je, pak, nešto izmešano i sastav­

ljeno od različitih elemenata, onda je
ponašanje toga takođe izmešano. Stoga
j e jasno da još uvek nisi očišćena od
svojih ne-vrlina i oslobođena zla kojim si
u ranij im vremenima, u nekoj ranijoj fazi
života, uprljana.

75

I
II
-
--
--
--
--
-- ------ --------��--� ------
Ostalo je još otpadaka i rde i zato je
tvoj način delanja protivrečan. Ako je rda
koja je na tebi prouzrokovana prolaznim
događajem, stremi ka tome da je ot­
kloniš ribanjem, trUanjem i glačanjem
pre nego što te nagrize. Kada je,
međutim rđa prodrla duboko, ti se baci
u vatru i dopusti da te ona očisti, tako da
iz toga izađeš blistava i čista. Jer, ako je
l ogledalo izgrebano i zarđalo, glačanje
više nije dovoUno. Rđa tada može biti
otl,lonjena samo pročišćavajućom vat­
rom.
Č im budeš očišćena od otpadaka i rđe,
tvoj način delanja će biti postojan i
oSlobođen pometnje, suprotnosti. laži i
privida, tako da ćeš u stvarnosti tragati ili
za naporom i žalošću ili za radošću i
srećnim životom.
Prvo se uveri u to da telesna smrt nije
ništa doli odvqjanj e duše od tela. A onda
razmisli o tome da će čovek koj i je u
svojoj zemUi mudar i oprezan i u tuđoj
zemUi biti mudar i oprezan. N i kada neće
izgubiti svoj u mudrost Kuda god da ode
i u koju god zemUu da otputuje.
76
Uveri se u to da dobro drvo daje
samo dobre plodove, a loše drvo samo
loše. Kada b i drvo davalo drugačije
plodove nego što to odgovara njegovoj
•
prirodi, onda b i onaj ko posadi lozu
mogao na njoj da ubere i žir, a ko
zasadi h rast. u b i rao bi i grožđe. Iz sve­
ga može da proistekne samo ono što j e
u sklad u sa nj egovom prirodom.
Vežbaj se, dakle, u dobrim stvarima i
posadi, deluju ći tako, dobro drvo, tako
da tvoj e oči budu oslobođene tame i da
kroz uvid možeš da zadobiješ još veći
uvid, i da posm atranjem dobrog žnješ
još više dobrog i kroz inteligenciju
postaneš još i n teligentnija i stekneš
lako i ispravno iskustvo. Tada ćeš sebi
raskrčiti put ka najvišim predelima i
steći ćeš trajno blaženstvo i večnu
radost.
Zamisli, o dušo, da možeš da iskU učiš
delovanje svojih pet čula, a onda obrati
pažnju da li ćeš imati drugačije uvide od
onih na koje si inače navikla posred­
stvom pet čula. Ako tada zakU učiš da
razu meš nešto što ne može biti
77
" "ooo

obuhvaćeno ćulnim orudem, onda je Kada se mišljenje pak, vrati jednos­

jasno da si se vratila u svoju domovinu i tavnostL kada napusti ono što je složeno
da si svoj e interesovanje usmerila na i medusobno izmešano i odbije složene
svoj istinski zadatak. stvari koje su vezane za prostor i vreme,
razume jednostavnost i večnQst.
Ako suština želi nešto da razume, ona
razdvaja suštinsko od onoga što je pri­ Putem ovakvog objašnjenja postaje
dodato. Ono biva prepoznato jednos­ jasno da život duše zavisi od toga da li
tavnim razumevanjem koje je u skladu je ostavila iza sebe materijalni svet i da
sa njenom jed nostavnošću . smrt duše i njene brojne patnje bivaj u
prouzrokovane njenim ostankom u
Kao što čulni organi ne mogu da obuh­ materijalnom svetu.
vate jed nostavnost nečega, tako duša ne
može da shvati nj ihovu složenost. Ona
dobija znanje preko poznatog, osim ako
se različita svojstva razdvoje jedna od
drugih tako da su medusobno izolovana.
Kada se to dogodL dolazi do razumeva­
nja svakog svojstva pojedinačno.

Pošto su čulni organi složene prirode,

oni mogu da razumeju samo složene
stvari. Ali, duh, koji j e jednostavan i
nedeljiv, razume ono što je jednostavno
i nedeljivo. Zatim, obrati pažnju na misl i .
Kada se povežu sa složenim konkretnim
stvarima gube jednostavnost koja je
svojstvena stvarnosti i radosti isti nske
spoznaje.
•

78 79

•
 l l.

pustila si se u materijalni svet, o

dušo, i kroz iskustvo si naučila
kakav je. U njemu si našla samo
stvari koje je ružno videti, gadno čuti,
odvratnog ukusa, štetnog mirisa i koj i h
se osećqj gadi .

A ipak, pošto si sada tu gde jesi , nad­

vladana si ljubavlju i vatrenom žudnjom
za nji m ! U njemu si tražila svu svoj u
l �)
-
) sreću i zaboravila si visoke moći koje su
tvojoj prirodi svojstvene. A, pošto si
spoznala da si grešila i zalutala, pokušala
si da uvučeš i druge u svoj greh i da ih
oluiviš.

Ali tako ne može! Krivica mora da

pogodi samo one koji su je zaslužili.
Samo je onaj grešan ko je počinio greh.
Stremi ka tome da ispraviš svoje grehe i
greške, jer pošto si svojom krivicom
dospela u žalosno stanje u kome se sada
nalaziš, možeš jedino svojom sopstve­
nom slobodnom voljom da se izdigneš iz
njega.
•

81
 Sve dok si boravila u svetu stvari koje
nastaju, bila si iskušavana svakojakim
teškoćama. Uveri se u to da su uzrok i
izvor tih teškoća u tebi samoj i u tvoj i m
gresima i prestupima. Ako sebi jasno
predočiš svoj u prošlost, seti ćeš se i
spoznaćeš to. Ukoliko, pak, naiđeš na
teškoću čiji ti uzrok i izvor nisu poznati,
ne prebacuj krivicu na druge i imaj na
umu da uzrok mora biti pronađen u
grehu koji si počinila, a na koj i si
zaboravila.
Ako čovek u svetu punom jada traži
krov nad glavom, onda jad koji ga
spopada i iskušenja koja mora podneti,
nastaju iz zablude da je utočište tražio
ovde! Zato nemi novno doživljava jad.
A ono što tu stvar još pogoršava je što
je bio pozvan da se čuva od te nesreće,
ali nije bio pažlj iv. Naloženo m u je da se
toga plaši, ali on se nije plašio. Bio je
upozoren, ali to upozorenje nije primio k
srcu, već je sledio sopstvenu volju i
htenje.
Nij e l i tako, o dušo, da si sve mogla da
vidiš i čuješ dok si bila izvan zatvora? A
82
pošto si sada zarobljena, sve je pred
tobom sakriveno. Zaroblj ena i zatvorena
si i uzaludno pokušavaš da nešto čuješ i
vidiš. Zašto si ušla u zatvor? Sve dok si
bila u svetu jednostavnih i jedi nstvenih
stvari mogla si sve da vidiš i znaš. Jer,
mogla si da vidiš pred svojim oKom sve
svetove, ' čiste, svetle i blistave. A ispod
tebe na tlu nalazio se svet nastajanja,
cvetanja i nestajanja, mračan svet koji u
poredenj u sa onim svetom, skor<Ada nije
svetliji od crriog kamena koj i se može
opaziti u svetloj bistroj vodi.
Mislila si da moraš da uđeš u ovaj svet
kako bi kroz iskustvo otkrila kakve je
prirode ta oblast. Nakon što si to
odlučila, negirala si stanje jednostavni h i
jedinstvenih stvari i utonula si u nisko
stanje izmešanih stvari. Tragajući gramzi­
vo za onim što si htela, izgu bila si svoje
visoko stanište i dospela u svet prome­
na. Pošto si negirala svet jednostavnih
stvari, tražeći i žudeći za svetom složenih
stvari, postala si kao ptica koja je ušla u
zamku da bi klj ucnula bobicu, a onda
upala u klopku. \Ii, kao riba si koja želi
da pojede ribarev mamac i tako biva
sama pojedena.
83
 Tako svetla i b listava, o dušo, kakva si
po svojoj prirodi, krenula si u svet tame
i upustila si se sa tamom u borbu. A svet
tame j e ugasio tvoje svetlo i okružio te
tamom zaslepevši i oduzevši ti tvoju moć
opažanja svega onoga što si nekada
mogla da vidiš i naveo te je da zaboraviš
sve što si nekada znala. \, naposletku si
zarobljena i zakljućana. Sve to se desilo
kao posledica zablude u koj u si na
početku upala.
Međutim, ako želiš da se vratiš svom
uzvišenom zavičaju, onda usmeri svoj u
pažnju na smrtonosne stvari koje su u
tebi prisutne i čuvaj ih se. Jer, samo ako
se budeš čuvala tih stvari možeš biti
spasena. Samo je tako moguć povratak u
tvoj istinski zavičaj . Kako bi lako mogla
da prepoznaš od kojih stvari moraš da se
čuvaš, ovde ću ih navesti u jednoj
rečenici: 'To je žudnja za zemaljskom
razonodom.' Od voj i se, dakle, od svega i
brani se od svega što svoj i m materijal­
nim čulnim organima doživljavaš kao
prijatno. Zgrabi i iskoristi sve što tvoja
suština oseća prijatnim.
Vatra može biti ugašena, ali plamen
žudnje nikada. Bolovi mogu kratko
84
l
vreme uticati na telo, a zatim opet
prestaju i ostavljaju ga na m i ru. Bol
žudnje te nikada neće ostaviti na miru:
sve dok ne budeš imala suštinu koja
žudnju odbija i dok ne budeš naučila da
se uzd ržavaš od onoga za čim si do sada
žudela. Jer žudnja dobija sve veću snagu
ukoliko joj popuštaš, a umire ako od nje
odustaneš i uzdržiš se.
Jedna žudnja u svetu čula je pohlepa.
Ali to nije jedina, ima ih više. Alavost je,
doduše najsmrtonosnija od svih, zato što
telo ne traži alkoholna pića i telesno
zadovoljenje al,o pre toga nije h ranom
zasićeno. To se, takode, odnosi i na
nošenje fine odeće i mnoge druge
nevažne stvari, kroz koje duša biva
namamljena u opasne i užasne predele u
I,ojima biva navedena na loše navil,e
koje je ponižavaju i izopačuju je.
Poučio sam te, o dušo, kako da delu­
ješ ispravno. Dal,le, ne pravi se kao da
ne možeš da izbegneš pogrešan put.
Vratio sam ti moć videnja, zato se ne
pravi da si siepa. Kada slepac upadne u
rupu, on se za to ne može kriviti.
Međutim, ako neko sa zdravim očima
priđe rupi, vidi je i dobrovoljno se u nj u
85
 ,
bacC onda za njega ne postoji nikakvo
I opr�vdanje, Tal,o ni za tebe nema oprav­
danJa ako uprkos svi m upozorenjima
n �merno P ? pustiš svom htenju. Pati ćeš
vise nego II,ada ranije i zbog toga ćeš
platiti dvostruku cenu,
Ako se čovek oslobodi žudnji ovog
sv �ta: onda će se nesreća ovog sveta
d .r� atl pod �leko od njega. Tada radi višeg
CilJa napusta ovaj svet zdrav i dobro
očuv.an. Taj viŠi . ciij je da se približi Bogu.
Ukoliko, pal" Jurca za žudnjama ovog
sveta, pratiće ga nesreća ovog sveta. U
tom �Iučaju ovaj svet napušta kao
bolesnII" kao neko ko je proklet da pati
u zatvoru. Taj zatvor je udaijenost od
Boga.
86
1 2.
ada čovek poseje drvo istrajnostC
on ubira plodove uspeha i slaviče
advladavanje. On postiže ono što
želi i srećan je. Ako, pak, posadi drvo
lenjosti i nemarnosti, ubira plodove ne­
uspeha. Ne postiže što želi i nesrećan je.
-
Zelim da te postavim pred nekoliko
principa. Nauči i ostvari ih.
-
Zudnja izvire iz duše. Ona žudi za
dobrim. Ono na šta ona iz koje izvire
žudnja mora da se osloni je istrajnost. A
ono što joj pomaže da postigne ono za
čim žudi, nije ništa drugo doli isto dobro
i ista dobrota. Jer, kada se delotvornost
onoga koji žudi poveže sa delotvornošću
onoga za čim se žudi, onda onaj ko žudi
i ono za čim žudi b ivaj u spojeni.
Istrajnost ima gorak ukus, ali daje
slatke plodove. Lenjost ima sladak ukus,
ali daje gorke plodove i uzrokuje brigu.
Budi istrajna i postojana u obožavanju
jedinog istinskog Boga i pazi da zbog
87
 i

otudenja i bezvoljnosti ne postaneš Pazi se da ne budeš odvedena na

�et l! rava, . d.a ne bi umesto obožavanja stranputicu koja te zavodi, da ? no što je
Jedinog Istinskog Boga služila mnogim u tebi tražiš izvan sebe. Mnogi zaborav­
bogovima. Ko se prepusti mnogim ljaju gde se mor.a pron.aći uvi � . Oni tr�­
bogovima, mora i da im služi. Taj doživ­ gaju izvan sebe I tako I z� lutaJu. Ka� nlJe
ljava napor i patnju. On postaje opsed­ će se, medutim, setiti da je sve u nj ima,
nut brigama, mučen nemirom i na kraju a ne izvan njih.
propada.
Ono što moraš upoznati postoj i večno
<? b u � etost nevoljom i mrzovoljom i neprestano za sva vreme� a. I! išt� od
o� hka Je animalne duše. Istrajnost i pos­ toga nije izvan tebe. Ono sto j e �zvan
tOJanost su odlike zrele i istinsl�e Ijudsl�e tebe su stvari koje su vec. od pocetka
duše. Zato pazi da zbog nevolje i mrzo­ bile izvan tebe. I maj u sval�ojake
volje ne postaneš teturava i ne dozvoli osobenosti i deo su procesa nastajanja,
? a budeš zavedena i služiš više nego cvetanja i nestajanja. osi � takvih �� vari,
Jednom Bogu. Jer to te dovodi do buni­ izvan tebe se ništa ne moze pronacI.
la i iskorišćava te, tako da se tvoje
svetlo. . . gasi, snaga smanj. uje, tvoja visol�a
vr a ti se sa m a se b i d a n e b i
pozIcIJa narusava, a tvoJa nezavisnost ce D a k le ,
� . .

o g st va ri k oj e su u l
'!l e d � so b ­
prestati da postoji. To će biti tvoja smrt. u p a la u vrtl
su k o b u i d a te n e b l nj ih o va
nom
-

sv oj st va b a ca la na o ko lo ka o št o
Cuvaj se takve smrti i okani se stvari ra zl ič it a
i o lu jn o m o re b a ca k a n a o k o lo
koje je uzrokuju. n e m ir n o
ji p o nj e m u p lo ve . U S l:' p ro t­
brodove ko
O dušo, moraš steći istinsko znanje o n e će š st e ći n i d o b ro , n i zn a nj e .
nom
svom sopstvenom biću, kao i o nj ego­
vim shvatanjima i oblicima. Nemoj misli­ Uveri se zato u istinu koj u sam ti
ti da postoj i i jedno jedino shvatanje ko­ izložio i razmisli o njoj . Ne zabora� i � išta
je želiš da upoznaš, a koje je izvan tebe. što je već u tvom posed u, traga) ucl z�
tim negde drugde. Jer sve što j e dusI _
Ne, sve što moraš da naučiš je u tebi.

88 89
potrebno da bi stekla uvid, u njoj je, a Bolesti duše su: neznanje, žal<;> st i
ne n egde drugde. Uzrok zašto to ne strah. Onaj čija je duša time opt� recen ?,
uvida nije duša, već telo koje se postavi­ ne može da ose ti ukus onoga � emu ) �
lo izmedu. poučen. N e može da obuhvatI znacaJ
učenja.
Ako j e orude koj i m radnik dela slom­
ljeno ili ishabano, ne može mu više
koristiti. Bolje je da ga baci i uzme drugo
sa koj i m može dobro da radi.

Ukoliko je radnik stej,ao dobro orude,

mora sa nj im da radi stremeći ka tome
da od svog rada zadobije dobitak. Kada
se obogati, on prestaje da radi, prodaje
svoje orude po niskoj ceni i odmara se
od svog rada.

Pobrini se za to, o dušo, da stekneš

dobro orude. Ako ga poseduješ, koristi
ga dobro, radi marljivo i izvuci svoj u
korist. Ako se obogatiš, p rodaj sve orude
po niskoj ceni, uzmi svoj dobitak i
napusti kuću u koj oj si stekla dob itak.

Ako čovek ima žuticu, med m u nije

sladak kao zdravom čoveku. Tako su i
istinska učenja p rijatna samo onima čija
j e duša zdrava. Samo takav čovek može
da razume nj ihov značaj.

90 91
 1 3.

stinska sreća je stanje koj e ne vodi do

prezasićenja. Sve sa čime se duša
suočava u svetu nastajanja, cvetanja i
nestajanja vodi do prezasićenja, a to se ne
može nazvati istinskom radošću.

Ako duša u ovom svetu traži radost,

onda ona traži nešto što ne postoji i što se
u njemu ne može pronaći. Mnogi stanov­
nici ovog sveta _marljivo traže radost ali
traže uzaludno. Covel, se upušta u svako­
jal,e situacije da bi i h ocenio i preispitao,
A zatim im, pak, ispunjen gorčinom i
gadenjem, okreće leda. Ne postoji ni l,o 1,0
je zadovoljan svoj i m životnim stanjem.

Duša traga lutajući naol,olo po ovom

svetu kako bi pronašla tačku mira koj a je
na poseban način u skladu sa njenim
visokim poreklom. Pošto je ne pronalazi,
luta naokolo uzaludno tragajući za nekim
m estom na kome može pronaći mir. Zato
će duša, ukoliko je mudra, obustaviti
svoju potragu u svetu nastajanja, cvetanja
i nestajanja i okanuće se zavisnosti od
razonode.

93
 Svaka situacija pred koj u je duša u
ovom svetu stavljena, zahteva postojano
trpljenje raznih zloba. Gorkog su one
ukusa, a sve što je sa nečim gorl,im
pomešano, i samo je gorko. Iz toga sledi
da čovek mora ili da provede svoj život
u bolnom lutanju, čas nešto ispitujući,
čas stvarajući - što je nedostojan način
života - ili da prebiva u nekom drugom
životnom stanju postojano podnoseći
nj egove zlobe. Ako se odluči za potonje,
mora da doživi gorčin u da bude povučen
nado le, jer bolje j e brati gorke plodove i
istovremeno zadobiti višu poziciju i moć,
nego brati slatke plodove i istovremeno
biti ponižen i povučen nadole.
Dobro je da radnik koristi oruđe, a ne
oruđe radnika, da konjanil, upravlja 1,0-
njem, a ne konj konjanikom, i da vladar
vodi svoj narod, a ne narod vladara. Ako
se u ovim stvarima sledi prirodan
poredak, posledice su sklad i lepota. Ako
je, međuti m, ponašanje obrnuto,
posledice su propast, ugroženost i
pometnja.
Telo živi kroz delotvornost duše i tal,o
dobija sposobnost da vidi, čuje, miriše,
94
okusi i oseti. Telo je duši no orude. Me­
đutim, sramota je ako oruđe vlada rad­
n i kom praveći od nj ega roba. Radnik je
taj koji mora da vlada, a ne oruđe.
Kada neznalica postane vlasnik oruđa,
ona vredno pokušava da ispravi njegove
mane i neguje ga, zaboravljajući tako da
ga koristi i radi sa nj im. Tada on postaj e
rob oruđa. Tako je i sa dušom ako kiti i
neguje telo, a pri tome zaboravi da ga
koristi I,ao oruđe. Duša tada postaje rob
tela.
Nešto što sudeluje u Ž ivotu i što je
opremljeno sposobnošću da vidi i čuje,
što je obdareno inteligencijom i što je
visokog porekla, tako postaje beživotno,
slepo, gluvo, nei nteligentno i bezvredno.
Kada narod vlada vladarom, to je izvrnut
svet, te i vladar i narod moraj u propasti.
Kada telo vlada dušom, takođe oboj e
moraj u propasti.
Stvorenja su potpuno neprikladna za
moć vladanja. Ona je iskušenje čoveku.
Ako mudar čovek koj i sledi pravi put
biva islwšan tako što mu se poveri moć
da vlada, on shvata da ne može sam da
95
vrši tu moć. Skromno moli Vladara i Prvi
Uzrok vasione, onu moć koj a obasipa
dobri m one koji za to zamole, da m u
pomogne.
Tako prima onoliko dobra koliko nj e­
gova duša može da se poveže sa dobri m .
Tako p ri m a inteligenciju i biva Božijom
pomoću vođen ka ispravnom životnom
stavu. Stremiće ka tome da čini dobro i
da se drži podaleko od sveg zla.
Takva duša crpi i z i zvora dobrote i
pravde. takav čovek obasipa vrednosti­
ma koje poseduje one koji su podređeni
njegovoj moći . Tako su i vladar i podani­
ci dobro.
Ako, pak, neznalica biva iskušana time
što joj se poveri moć vladanja, ona se
raduje i kličući smatra da nj ena moć
počiva n a sopstvenoj snazi i da nastaje u
sopstvenom biću. Tako zapušta svoje
vođstvo i prepušta se razonodama i
užitku. Plodovi su neznanje i slepilo,
zabluda i greh.
Takva duša crpi iz izvora zlobe i nep­
ravde, a takav čovek ovim osobinama
96
l,oj e poseduje u sebi, obasipa one koji
su podređeni nj egovoj moći. Rezultat je
nepravda i propast, kako za vladara tako
i za podanike.
Kada uđeš u svet snova, o dušo, ni u
nj emu, n i u rasl,ošnoj p �edstavi �oja _��
u nj emu za tebe izvodI, nemoj trazItI
sreću. Nemoj pomisliti da je to stvarnost,
jer ćeš pri buđenju doživeti porugu.
Svet dolaženja i odlaženja je svet
snova. Ko u ovom svetu spava i sanja,
sanja u stvarnosti dvostruko. Kada se
probudi, on j e kao neko ko se iznenada
trza iz sna, prepuštajući se ponovo svom
prirodnom snu.
U ovom svetu ne prestano spavaš. Sve
što vidiš nije ništa doli san . Kada se
probudiš iz snova, ostavljaš po strani
stvari koje si u snu videla i, kao i pre
nego što si zaspala, vidiš stvari grubot­
varnog sveta koj e su saČinjene od gru b i h
o b l i ka. Potom s i više u beđena u
stvarnost tih stvari. nego onih koje si
videla u snu. Isto tako je i kada se
probudiš iz prirodnog sna ovog sveta i
vratiš se istinskom budnom životu, svetu
97
duha. Tada se vraćaš viđenjima i stvari­ 1 4.
ma u čiju si stvarnost sigurno još više
uverena nego u stvarnost materijalnog sto kao što je san nestvaran u
sveta. poređenju s onim što vidiš u budnom
životu, tako su i stvari budnog života
ovog sveta nestvarne u poređenju sa
svetom duha koji je jedini istinska
stvarnost.

Zato ne misli da se tvoja sreća sastoji

od onoga što vidiš u svetu čula. Ako u
njemu tražiš svoj u sreću, onda si kao
nel�o ko je zaspao i ko je u snovima
video fine i lepe stvari i u potpunosti
veruje u nj ih. Kada se probudi, on je
�)
-
) žalostan i zapanjen zato što je odvojen
od stvari koje je video u snu. Tako je i
sa dušom koja prebiva u svetu dolaženja
i odlaženja, i na njega je naviknuta i
zadovoljna je što opaža nj egove razo­
node i radosti. Nadvladana je žudnjom
za nj ima zato što tu traži svoju sreću.
Ako je, međutim, duša, dok stanuje u
ovom svetu, naviknuta da u njemu opaža
patnju, brigu i bol, onda je za nju radost
da napusti ovaj svet i srećna je što može
da se odseli i z njega. To je kao kod
čoveka I�oji u snu vidi ružne i bolne
stvari, a zatim se budi iz sna i srećan i

98 99
radostan je što je umakao snu. On će
takode odbiti da se ponovo prepusti snu
zbog bola i straha koji je osetio preko
užasnih stvari koje je video dok je
sanjao.
•
Kada ti svet nešto ponudi, nemoj prih­
vatiti. Jer, pravi od tebe budalu i njegov
j e cilj da se prvo malo nasmeješ, pa da
zatim plačeš. To je put prirode. Ona se
ne pretvara, jer materijalna stvar ne
može da se pretvara i da se pravi da je
nešto što nije. Ali duša je obdarena živo­
tom, inteligencijom i sposobnošću raz­
l ikovanja. Ona može biti prevarena ili ne,
sasvim u skladu sa nj enim izborom. Ako
duša prozre planove onih koji hoće da je
prevare, ako se okane njihovih lukavosti
i ako j e pažljiva, izbeći će rdave
posledice.
Ako podlegne svetovnoj lukavosti i
svetovnoj prevari, onda se to dogada
nj enom sopstvenom voljom. Kao što je u
njenoj moći da se tome prepusti, isto
tako je u njenoj moći da to odbije od
sebe. Ako popusti, propašće. Ako ne
popusti, štiti samu sebe od propasti.
1 00
Poveži se sa onim što znaš, što svako
zna, i napusti ono što ne znaš, što niko
ne zna. Ti, na primer, znaš - i svako to
sa tobom zna - da je vatra vrela, da
sagoreva stvari i da širi svetlost; da je
voda hladna, vlažna i tečna i da gasi žed.
Znaš da je celina veća od njenih delova
i da je prava linija drugačija od krive.
Napustiti ono što volimo izaziva tugu.
Radost nastaje l,ada iza sebe ostavimo
ono što mrzimo. C injenica je da moraš
napustiti ovaj svet. Zato je razumljivo da
ćeš biti nesrećna ako voliš ovaj svet, a
srećna ako ga mrziš.
Zamisli, o dušo, da se oslobodiš
grubotvarnog sveta. Zatim vidi da l i osim
svog sopstvenog b ića možeš da
pronadeš nešto suštinsko. Kada budeš
opisivala svoje biće, reći ćeš da duša,
kao prvo, liči na misao i da je sa nj om
srodna; da, kao drugo, pokreće i samu
sebe i druge stvari, da poseduje moć
razlikovanja i da se usmerava ka stvari­
ma za kojima žudi i koj e želi i da je
obdarena posebnim i dobrim osobinama,
naime, praved nošću, velikodušnošću,
101
 jednakošću, samilošću. Ako tako opišeš
svoj u suštinu i potvrdiš da ove osobine
čine tvoje biće i prirodu, onda sigurno
moraš priznati da si suptilno i vodeće
biće.
Kada budeš opisivala druge stvari, da li
ćeš moći da prinadeš opis koji odgovara
tvojoj suštini, i to na drugačiji način nego
izlaganjem nj ihove suštine? Možeš li ih
opisati osobinama koj e su strane nj i­
hovoj prirodi?
l Ako se neka stvar ne može opisati tal,o
da to bude u skladu sa vlastitom
suštinom, kada joj ne može biti pri­
pisano nijedno nj eno obeležje, zar tada
nisi primorana da priznaš da joj nedosta­
je život i da je - u skladu sa svojom
prirodom - predodredena na pasivnost?
Moraš razumeti da duša u fizičkom
svetu ostavUa za sobom samo tragove
stvari koj e je nj ena suština sama za sebe
stvorila i da suština u duši ostvaruje
samo ono što je Prvi Uzrok sam stvorio
u njenoj suštini.
[ 02
Ako se dve ptice iste vrste uzajamno
povežu užetom, obe osećaju vel il,u pat­
nj u i ne mogu da se smire. One se
smiruju kada se odvoje. Još je gore kada
se tako vežu jedno za drugo bića
različitih vrsta i oblika, na primer kamila
i vul" ili bik i lav, i l i živo i m rtvo biće.
Može li postojati veća nesreća nego kada
je mudar čovel, vezan za budalu? Kamila
ne nalazi mir sve dok se ne oslobodi
užeta koje je veže za vuka. Tako je i sa
b i lwm i lavom, sa živim bićem i mrtvim,
sa mudracem i budalom.
Suština duše je iznad svega uzvišena
jer je povezana sa raznim svetovi ma i
može da krene u svaki predeo.
Odredeno vreme duša ostaje u materijal­
nom svetu. U tom stadijumu duša je
Uudska. Vidi samo ono što može biti
opažano čul n i m organima, baveći se
samo jelom i pićem i grub6tvarni m
stvarima.
U jednom drugom periodu duša pri pa­
da svetu koji joj odgovara. U tom stanju
d uša opaža i upoznaje stvari. Ona
[ 03
 •
uzrokuje pokret i u stanju je da ispituje
i razmišlja. Ima slobodu izbora. To su
posebne odlike duše.
U periodu koji sledi, duša pripada
svetu misli. U tom stanj u ona uči da raz­
likuje praoblike od materijalnih oblika.
Ona razume prve principe stvari i razli­
kuje i prepoznaje svojom m isaonom
sposobnošću sve jednostavne i nedeljive
oblike.
A u poslednjem periodu, duša pripada
isključivo božanskom svetu. U tom
najvišem stadij umu duša je dosegla
dobro i dobrotu i želi samo ono što je
dobro. Oslobodena je sveg zla i zlobe i
su protstavlja se svemu što je zlo. Ona je
mudra i dela obazrivo.
To da je duša povezana i srodna sa
Prvim Uzrokom pokazuje se kroz, u
njeno biće utisnuto stremljenje da obuh­
vati zbir svih stvari koje se nalaze u
Božijoj svemoći. Jer, duša nikada neće
pronaći m i r i biti potpuno spokojna, sve
dok ne stigne u svet duha i ne bude
posedovala sve što ide uz to. Jedino će
tada duša biti bez žudnji, u m i ru i tišini
i potpuno spokoj na.
1 04
O dušo, ne postoji ništa nesrećnije od
tebe. Ti si kao usamljeni putnik koj i je
dospeo u zemlju varvara. Razgovaraš sa
nj i ma na svom jeziku - ti kukaš, ali oni
ne razumeju tvoj jezik i ob raćaju ti se na
jezil,u koj i ti ne razumeš. Kako je tvoje
stanje nesrećno, o dušo! Kada govoriš,
nema ni l,oga 1,0 sluša. A kada se žališ,
nema ni koga ko pokazuje sažaljenj e .
Kalwa uteha postoji za nel,oga ko se
otudio od svoje domovine, 1,0 je daleko
od kuće i odvojen od svog izvora i
porekla? Istovremeno je zarobljenik svo­
jih požuda, tako da ne prepoznaje da
mora u birati plodove svojih grešal,a i
zabluda. Gonjen je smrtonosnom
žudnjom i grubom požudom za užitkom
i pohotom. Ne polaže sebi račune za
sopstveno delanje koje vodi do samo­
uni štenja. On pluta po beskonačnom
moru, nošen nečim što na obmanjujući
način liči na nešto što podseća na koris­
no vozilo. Izabrao je saputnika I,oji će ga
ostaviti na cedilu. Poverio se nekome ko
ga je odveo u zabludu i prevario. Kako je
žalosno kada čoveka prevari prijatelj koj i
ga pljačka, saputnil, koj i ga ostavlja na
cedilu.
1 05
 Ko gaj i slatke plodove, ješće slatke
plodove. Ko gaj i beskorisne plodove,
ješće besl,orisne plodove. Plodovi dobrih
dela uvek su u skladu sa korenom iz
koga potiću. Plodovi rđavih dela su,
takođe, u skladu sa korenom iz koga su
nastala.

Malo znanja koje sprovodiš u delo ima

veću I,orist od mnogo znanja ćije ostva­
renje ne del ujući propuštaš.

Neka se 50g smiluje onom ko zna i

dela, ko druge podućava, ko ovu knjigu
čita i razume što je pročitao, ko druge
uči da je takode razumeju, ko je posti­
gao postavUeni cilj, ko druge ka njemu
vodi i pri tome na pravi način prenosi, ko
istinu govori i u 50žijoj pomoći sudeluje.

1 06
 =m
biblioteka
Eliksir duševne sreće
" . . . Koliko dugo traje ovaj svet i od čega
se sastoje njegove slasti?
"" .Jer znaj : čovek nije stvoren šale radi
ili ni za šta, već je njegova vrednost
visoka i veliko je njegovo dostojanstvo.
Nije on iz večnostL ali je za večnost pre­
dodreden; jeste da je njegovo telo
zemaljsko i da pripada nižem svetu, ali
je d u h njegov iz gornjeg sveta i
božanstven je.
" " . 0 0 n aj d u b lje d u b i n e stiže ako
padne na nivo stoke, zveri i davola,
postajuči rob požude i gneva; dok se na
najvišu visinu uzdiže kada dosegne nivo
andela i oslobodi se gneva i požude,
tako da te dve stvari postanu njegovi
robovi, a on kralj.
"" .Ali izmedu osobina životinja i osobi­
na andela, nalazi se provalija kao od naj­
du blje dubine, do najviše visine.
"" .Jedna od Božiji h b lagodati je ta što
je čoveku poslao sto dvadeset četiri hi­
ljade poslanika koji treba da ga nauče
receptu za spravljanje eliksira večne
duševne sreće i kažu mu kako se srce
postavlja u središte svete borbe i
odstranjuju rda.ve osobine i z kojih potiču
iskvarenost i pom ućenost srca, i kal�o se
ono odeva dobrim osobinama.
"" . Svrha tog eliksira je da se čovek od
svega što ne valja - a to su sve
nesavršenosti - očisti i oslobodi; i da se
svim što je neophodno - a to su sve
savršenosti - okiti i ukrasi.
" " . Plod ovog eliksira je večna duševna
sreća, čije trajanje nema kraja, a čistotu
te sreče ništa ne može pomutiti.
" " . 1 znaj : kao što se eliksiri ne mogu
pronaći u špajzu svake domačice, već
samo u riznicama veli kana i kraljeva,
tako se i elil,sir večne duševne sreče ne
može pronaći na svim mestima, već
samo u riznicama božanske krasote. "
al Gazali
Knj ige koje će se naći u ovoj b i bliote­
ci sadrže u se b i taj recept i iz te riznice
su pozajmljene.
 Knj iga Mi rdadova, Mikhail Naimy, Bgd. 2005.

Kalila i Dimna ili Pančatantra, indijska basna, Ilgd. 2(0)

Do sada objavljeno: . ,

bibl ioleka ELIKSIR OUSEVNE SRECE:

biblioteka BUDILNlK:
Gurdijcv - velika zagonetka, j . G. Bennett, Bgd. 2003.
Scksualnost i duhovni razvoj, j.G.llcnnett, Ilgd. 2004.
Rizik i sloboda, j.G.llennett, Bgd.2005.
Razgovori sa davolom, P D. Uspenski, Bgd. 2003.
,
o natčulnom životu, Jakob Bcmc, Bgd 2003.
Opomena duši, Hcrmcs Trismegistos, Bgd 2003.
Eliksir dušcvne srcće, O samospoznaji
al-Gazal i , Bgd 2003.
Eliksir dušcvne sreće, O prijateljstvu i bratstvu u Bogu
al-Gazali, Ilgd. 2005

Cudan život Ivana Osokina, I' D. Uspenski, Bgd. 200 L

Tarot, I' I)'Uspcnski, Bgd. 2005. Ko samog scbe poznaje, . , Ibn Antbi, Ilgd, 2005.

Lu kavc šale ncnadma.\nog Nasredina hodže Jevandelje savršenog života, Bgd, 2005
,

sa komentarima Idrisa Saha, Ilgd. 2002.

bibl ioteka Mozaik stvarnosti
Poslcdnji dan osudcnika na smrt
Viktor Igo, Bgd. 2002.
,
Hronika Akakora, Karl B rugger, Bgd, 2004,
Casovničar, Gustav Meyrink, Bgd. 2003.
Teorija o vcčnom životu, Rodni Kolin, Ilgd, 2004 .
• •

bibl ioteka RUZICNJAK: bibl ioteka Zmajevo Srce

,

Carolij a derviškc frule, A,I1, Dornb rach, Bgd, 200 1 . Poruka vode
Sedam princeza, Nizami, Bgd. 2002. M . Emoto, Bgd 2003,

Lejla i Madžnun, Nizami, Bgd, 2002. bibl ioteka Life Quality Project
hjna četiri derviša, Amir I1osro, Ilgd. 2005.
Put, Huan Zgolastra, Bgd 2003,
l
CIP KaT3JIOn nau,lIja y ny6J1L!K(l[�!ljL!
-

Ha pO,QIIlI 6I1GJIJ1QTCK<t Cp6llje. bcorpa/t

1 4 1 .331
1 28

TRISMOOISTOS , Hermes
Opomena dusi / Hermes Trismegistos ;
preveo Nebojša Barać. - (2. izd. l. -
Beograd : Zlatni zmaj. 2003 ( Beograd :
Zuhra). - 85 str. :
vinjete ; I I I str. ; 2 1 cm. ­
<Bi blioteka Eliksir duševne srece)

Prevod dela: Ermahnung der Seele. - Tiraž

500.

ISBN 86-83495-1 2-4

C05ISS. SR-ID 1 09796364