Predgovor Havda piti u džennetu ko traži,

 "Bogu dragom vazda šukur na islam, Nek u srcu salavate zadrži. 

A salavat Pejgamberu i selam. Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah
Naš halifa Gazi Abdul Hamid han,  
S njim pomoć tvoja nek je, ja mennan. MEVLIDUNNEBIJJI  SALLALLAHU ALEJHI
WE SELLEM
Dok je na nas hajr du´a i ikdam,
 Sprva vazda spominjati svog Boga,
Na pravi put treba činit intimam.
U poslovma to je dužnost na roba. 
Kad se nađoh u Kolašinu kaimekam,
Boga dragog ko spominje iskreno,
Znadem da sam puno nakis na kelam.
Allah njemu olakšat će poslove. 
Moliše me kolašinski prviši,
Kada bude Božije ime najprije,
Nama Mevlud bosanski napiši.
Neće izać' ružan pos'o poslije. 
Sad je tarih kad me oni moliše,
Na čas svaki: “Allah Allah!” vikati,
Dan deseti od redžepa bijaše.
Bog će nama vazda pos'o olakšati. 
Mi smo žudni znati Mevlud šta kaže,
Čistim srcem ko Allaha spominje,
Pejgamberu svi smo ašik odviše.
Odmah od njeg svaki grijeh otpadne. 
U Kur´anu na sve iman imamo,
Božje ime ko spominjat nauči
Bosanski nam gradi mevlud molimo...!
On kod Boga svaku želju dokuči, 
Laik viđoh poraditi za sevab,
Hodi slatko svi da Allah vičemo,
Napisati kako umijem ja kitab.
Od žalosti mi da aškom plačemo. 
Dragi Bože, ja se trudih za ata´,
Bog je jedan u to sumnje nemamo,
Molim Tebe da ne gorim za hata´.
Za vazda je, na to iman imamo. 
Muhadžir sam, vatan mi je bio Nikšić,
Aršu ćursu sahibija Bog dragi,
Ime mi je hafiz Salih Gašević."
Iz nemanja ovaj svijet on stvori. 
  
Koji traži da ga vatra ne prži,
KORISTI MEVLUDI ŠERIFA
nek u srcu salavate on drži.
 Od Allaha koji traži pomoći,
Es-selatu ves-s elamu alejke ja resulel-lah
Neka mevlud pejgamberu prouči!
 
U džennetu koji traži hurija,
Dragi moji, što ću vama ja rijet,
Kad se uči mevlud neka posluša! 
Poslušajte, to je jedan vasijjet. 
Za džehennem koji misli i briži,
Ko posluša što ću njemu besjedit',
Kad se uči mevlud neka ne bježi! 
Njemu duša mirisala na dženet. 
Pomislite, ovaj svijet hoće proći,
Da Bog njemu svako dobro pokloni,
Na mahšer nam i na sirat valja doći. 

1
Ko god mi se hajir dovom nakloni.  ROĐENJE PEJGAMBEROVO
Pa tko hoće ovu dovu da uči,  Amina, majka Muhammed pejgambera,
musannifu nek »Fatihu« prouči. Ona sadef rodi, zrno bisera. 
(Za musannifovu dušu »Fatihu«)  Kad je bila njim Amina hamila,
Dragi Allah kako stvori Adema, Alameta mnogo jeste vidjela. 
Njim okiti ovaj dio alema.  Otac našeg Pejgambera Abdullah,
Sedždu njemu učiniše meleki, Odabr’o je milosnika hak-Allah. 
A Bog dragi pokloni mu pomoći,  Kad približi vakat da se on rodi,
Svog habiba na čelo mu nur dade, Svako dobro na ovi svijet dohodi. 
i taj nur mu jedan zeman ostade.  Rebiul-evvel vakat bješe proljeće,
Na Havvu ga poslije Allah prenese, Ponedeljnik noć dvanesta dol’jeće. 
Šit se rodi pa ga na njeg prenese,  Kad je majka Muhammeda rodila,
Dođe Ibahim, Ismail na dun’ja Kazala je da je čudo vidjela. 
Oduljit će da kazujem drugo ja.  Ko svjetlica iz kuće na nam poleće,
Kad se rodio rob u Boga najbolji, Nur od njega do nebesa doleće. 
Nur je njegov, pa se njemu prikloni.  Na hevaji melek dušek prostrije,
Koji traži da ga vatra ne gori, iz dženneta po imenu sundus je. 
Neka srce salevatom otvori: Tri bajraka razapeta vidjeh ja,
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulellah poslušajte šta govorim vama ja. 
  Na magribu, na mašriku dva ajan,
On je soja golemoga i traga, Treći bajrak baš od Kabe na tavan. 
On najljepši i najbolji kod Boga.  Odmah znadoh da je on rob najbolji,
Odabr'o je njega Allah svakako, Dragom Bogu od svakoga najmiliji. 
Ali k'o on ost'o nije baš niko.  Melaika mnogo sađe sa neba,
Bog stvorio Muhammeda najprije, Okruži se naša kuća ko Kaba. 
Pejgamber se on rodio najposl’je.  Rastupi se duvar, a ja pogledah,
On je poslat da naputi svakoga, Pokraj sebe mnogo čuda ugledah. 
Njegovo je svašta makbul kod Boga.  Iz dženeta tri hurije dođoše,
Tko se boji da ga vatra ne gori, Muhammeda svakojaka hvališe. 
Neka srcem salevate govori! Blago tebi, sretna majko, zboriše,
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah A pohvalom moga sina spominjaše. 
  Nikad nije majka ovakvog rodila,
blago tebi što si njega nosila. 

2
A kad dođe vakat da se porodim, Merhaba, ej, muki last si, merhaba. 
Ono dobro što će doći da vidim.  Za griješnike mučenike ummeta,
Bješe žeđa meni došla do duše, Mo1iš, tražiš, Božijega rahmeta. 
Jedan bardak šerbeta mi dadoše.  Na svijetu ti si rahmet merhaba,
Studenije od snijega i bjelje, Za grješnike ti se moliš, merhaba. 
Slađe biješe od šećera i ljepše.  Ti si svijetlo svom ummetu veliko
I to šerbe što dadoše kad popih, I u muci mnogome si pomogo. 
Cijela se ja u nuru utopih.  Mučenome pomagalac vazda si,
Utopih se ja u nuru svakako, I drugoga sačuvati rada si. 
A za sebe ja ne znadoh nikako.  Za srčanu ranu svaku vidiš ti,
Prihvati me jedna ptica bijela, Na svijetu, što god ima, car si ti. 
Opet meni dođe snaga cijela. Koji traži da ga vatra ne gori,
(Ovdje treba ustati na noge)  Neka srce salavatom napuni.
  Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah
I rodi se car od dina onaj čas,  
A u nuru utopi se svijet vas.  Kad se rodi onaj Božji milosnik,
Vi salavat donesite na njega, Bog je njemu vazda bio pomoćnik 
Steći ćete nimet-džennet kod Boga.  Melaika bješe memnum odviše,
Dobro li je salavate donosit', Od veselja i nebesa igraše. 
I suzama svoje oči orosit'.  Amina se u tom času izgubi,
Koji traže da mu vatra ne udi, Malo zatim opet bude pri sebi.
Neka srce salavatom probudi.  Pa pogleda kad hurija nema tu,
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah A Muhammed Allahu se moli tu. 
  Prema Kjabi u ćošetu bijaše,
Sve stvoreno učini se veselo, Dragom Bogu sve on sedždu činjaše. 
Briga ode, život dođe na novo.  Sedždu čini, a jezikom zboraše,
Na svijetu progovori stvar svaka, A šehadet prst u njega micaše. 
Devletliji svašta reče merhaba.  Primakoh se pa poslušah šta veli,
Merhaba ti, care veliki merhaba, Za ummet se dragom Bogu on moli. 
Merhaba ti, znanja izvor, merhaba.  Dragi Bože, pokloni mi Ti umet,
Merhaba, ej svako moli od tebe, Nemoj na njih ti bacati ukubet. 
Merhaba, ej, Božija milost na tebe.  U mladosti on je isk'o ummetu,
Merhaba, ej, živu život merhaba, U starosti naklanjaj se sunnetu. 

3
Za nas moli kad je bio dijete, Kad mu kosa koji vjetar na dari. 
Mi griješni ostavljamo sunnete.  Koji traži da ga vatra ne gori,
Ko god žudi da ga vatra ne kosi, Neka srce salevatom napuni. 
Neka srcem salavate donosi. Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah 
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah
  MIRADŽ 
U Meki su prvi ljudi vidjeli, Hodi amo koji žudi i želi,
Onu noć su Kjabu tavaf činili.  Da je ašik i sam sebi što veli. 
Kad je majka Muhammeda rodila, Slušaj miradž pejgamberski golemi,
Pozdravom je Kjaba sedždu činila.  Za ašikluk tebi srce što gori. 
Od veselja do zemlje se sagnula, Ponedeljnik večer dođe jedan glas,
I natrag se bez zijana vratila.  Noć je blaga i hairli baš za nas. 
Reče Kjaba: “Evo sreće svakako, Oni što s njime Božije pomoći,
Svijetsko se sunce rodilo žarko.”  Ummihani ode kući po noći. 
Ćoše ćoši sve od Kjabe govori: Muhammedu dobar ta’zim kod Boga,
“Evo noćas rob se rodi najbolji.  Džebrailu emer dođe od Boga. 
Njegov ummet goli bosi polazit, Kat haljina iz dženneta prihvati,
Sa ta’zimom hoće mene oblazit.  I buraka najboljega uhvati. 
Od kipova i kufura opaćit, Mome milom Muhamedu odvedi,
I iz mene nevjerništvo izbacit.”  Mene i Arš on da vidi, dovedi. 
Pejgamberski tadž na glavu nataknu, Pa Džebrail po emeru otiđe,
A da zove u din vrijeme primaknu.  Mnogi burak pasijaše on vidje. 
Prikuči mu četeresta godina, Među njima jedan burak plakaše,
Od kako je njega majka rodila.  Niti jede, niti pije, gledaše. 
Poče njemu Božji Kur’an salazit', Džebrail ga pita: “Zašto ti plačeš,
A da u din zove emer dolazit'.  Zašto i ti ko družina ne jedeš?” 
U njega se mnogo čudo nalazit', A Burak mu odgovara prejasno,
U iman mu velik svijet dolazit'.  Odavno je moje srce žalosno. 
Od svijetlosti biser zuba njegovih, Od kako sam ja ovako proplak'o,
U po noći iglu naći mogo si.  Na hiljade godina je proteklo. 
Ko ružica znoj od njega miriso Iznenada ja sam čuo jedan glas,
Mirisaše kud god on bi otišo  Sa koje sam strane ne znam ni danas. 
Misk i amber miris odmah udari, Muhammede! neko zovnu imenom,

4
“Zaljubi se sa ljubavlju srčanom. Onu noć je mnogo čudo hodio,
Moje srce od tada se raskipi, Arš i džennet te nebesa vidio. 
Tog Božijeg milosnika da vidim.  Do svog mjesta Džebrail ga dovede,
Ja od tada ništa ne znam za sebe, Po emeru dragog Boga ostade. 
Ko da džennet vas ja nosim na sebi.  A Muhamed resul njemu govori,
Pa iako u džennetu sad stojim, Što gariba mene ovdje ostavi. 
Dolazi mi ko u vatri da gorim.  Ne znam puta kuda hoću hoditi,
Ako po čem Muhammeda ne vidim, Boga dragog puno želim vidjeti. 
Od života svojega se prolazim.” Džebrail mu veli: “Hajde slobodno!
A Džebrail njemu reče polahko: Radi tebe sve je ovo stvoreno. 
“Tvoju žalost olakšaću sad lahko.  Dragom Bogu ti si mio i habib,
Šta tko želi ono hoće dočekat' Nemoj mislit da si ovdje ti garib. 
Samo treba nekoliko pričekat'.”  Dalje hodit ja ne smijem od Boga,
Sa Burakom iz dženeta poletje, Ovdje ostat emer mi je od Njega. 
Muhammedu pejgamberu doletje.  Ako zeru jednu dalje iskočim,
Pa Džebrail govori mu isprva, Treba posl’je da u vatri ja gorim. 
Od Boga je tebi selam i stima.  Kod Boga si od svakoga najbolji,
Tebi noćas zapovijed je da ideš, Svaki mahluk s tobom Boga sve moli.” 
Boga dragog, Arš i džennet da vidiš.  Devletlija Džebrailu govori:
Da idemo, hajd polazi, Mustafa, “Ti ostani da te vatra ne gori! 
Jer izgleda tebe Ashabi-safa.  Kad je tako, nemoj dalje hoditi,
Evo tebi da uzjašeš Buraka, Ako bude vatra, ja ću goriti.” 
Vrata su se otvorila džennetska.  Pa mu reče: “Ti sa mjesta ne idi,
Božji rahmet prosipa se na svijet', Tko je u ašku on tu vatru ne vidi. 
Tvoj dolazak svatko želi baš vidjet'.  U mene je ašk od vazda naputač,
Tadž na glavu metnu Božji poslanik, A u svačem dragi Allah pomagač. 
U svačem je Allah njemu pomoćnik.  Tko je u akšu ne boji ga svakako,
Džebraila on naprijed propusti, Glavu dati to je njemu baš lahko. 
A Buraka ode za njim jahati.  Koji traži da ga vatra ne prži,
Za čas jedan on na Kudus doleće, Nek u srcu salavate zadrži.”
Pejgamberske duše mnoge tu nađe.  Es-sealtu ves-selamu alejke ja resulel-lah
Dva rekata namaza su klanjali,  
A svakako Muhammeda štimali.  S Džebrailom hala zboraše kelam,

5
Refref dođe pred njim naziva selam.  Mili Bože, meni ummet oprosti
Uze cara svijetskoga odnese, Jer u njega ima grijeha podosti. 
Do sidretul-munteha ga donese.  Đunah rade, tebi asi bivaju,
Što god vidje na nebesima robova, Ja se bojim da u vatru ne padnu. 
Dragome se Bogu svatko priklanja.  Od Allaha Muhammedu dođe glas:
Netko uči, netko sedždu činjaše, “Poklon činim tebi ummet Ja noćas. 
Netko kijam, netko Boga moljaše.  Ja na tebe imam milost veliku,
Netko tespih, netko u ašku bijaše, A ti Mene moliš za zemlje šaku. 
A Bogu se svaki rob taj moljaše.  Sve sam ja to porad tebe stvorio,
Muhammedu hošgeldiju davaju, Najboljega tebe sebi vidio. 
A ta'zimom prema njemu gledaju.  Kaziv'o sam Muhammede Ja tebi,
Rekoše mu: “Ja, Muhammed merhaba, Nagledat se Mene nećeš moći ti. 
Najviša je tebi milost kod Boga.  Mome zatu ogledalo tvoj je zat,
Ovaj Miradž i polazak sretan ti, Ti si sa mnom, milosniče, opisat. 
Za ove rutbe nije niko samo ti.  Na put pravi zovi moje robove,
Ti ćeš noćas Boga dragog vidjeti, Kad Me vide pa i njima dobro je.” 
Ti ćeš noćas sa Allahom zboriti.  Pejgamber se po emeru povrati,
K'o ti nama niko do sad ne dođe, Pa se kući Ummihane navrati. 
Božju milost k'o ti niko ne nađe.”  Ashabi mu čestitaju polazak:
Odatle je Devletlija otiš'o, “Blago nama, za ovi tvoj sad dolazak. 
Gdje je emer bio Božiji on doš'o.  Rekoše mu sretan tadž si natak'o,
Od Allaha Muhammedu dođe glas, Od tebe je nama dobro svakako. 
Haša, nije zbor u Boga k'o u nas,  Mi smo ummet, pejgamberluk na tebe,
Milosniče, milujem te dobro ja, Naše srce veselo je od tebe. 
Radi tebe stvorio sam svakog Ja.  Blago nama kad smo njemu mi ummet,
Milosniče, vazda Mene traži ti, Duši će nam plaća biti za hizmet. 
S draga srca ibadet Mi čini ti.  Dragi Bože milosti Ti njegove,
I dan i noć što si vazda žudio, Od svakoga milosnika najbolje. 
Da Me vidiš što si od Mene tražio.  I ko Tebe vazda plačem spominje,
Da ti dadem što god imam murada, I ko Tebi iskreno sad robuje. 
Sve za jedan po hiljadu dobara.  Molimo Te njihovijem hurmetom,
Muhammed se dragom Bogu pokloni, Svakog tvoga milosnika šerefom. 
Pa za ummet i hal njihov sve moli.  Milosti Ti Muhammeda Tvojega,

6
Nas garibe ne udaljii od njega.  Naša djela pred Allaha iznijeti. 
Ti si, kadar oprosti nam grehote, Na mahšeru kad svi tamo budemo,
A pokrij nam, dragi Bože, sramote.  Šta će biti od nas tamo ne znamo. 
S robovima dobrima nas udruži, Tu će biti puno svega svačega,
A za grijehe, Ti nas Bože ne ruži.  Dosta dobra a i jada svakoga.
Tvojim Tebe milosnikom molimo, Trebamo se zato dobro smisliti,
Vazda rahmet mi od Tebe tražimo.  Šta nas čeka pa o tome misliti. 
Dragi Bože, nemoj da smo dallin, Ružnih djela kod nas puno imade,
Na ovu dovu svi recite amin.  Dobrih malo al' Bog dragi sve znade. 
Mi smo ummet milosnika Božjega, Zato nam je naš Pejgamber rekao,
Da je Božiji rahmet na nas svakoga.  Za života svoga on je kazao. 
Od muslima Allah razi neka je, “Moj ummete, neka dobro svi znate,
Muslimanu Božje dobro svako je.  Na mahšeru kada tamo budete 
Ko god traži da ga vatra ne gori, Dragi Alah vas će prve pozvati,
Neka srce salavatom napuni. I za djela vaša prve pitati. 
Es-selatu ves-selamu alejke ja resulel-lah Vi ćete se tada jako prepasti,
  Kuda ćete vi nećete ni znati. 
DODATAK MELVUDI ŠERIFU  Muhammede, vikat ćete u strahu,
 Draga moji muslimani nek znamo, A ja ću se tada molit Allahu. 
Da mi od njeg boljeg dosta nemamo.  Na vaš povik ja ću vama trčati,
Naš Pejgamber znamo nama najvoli, Brzo ću vas u skupinu sabrati. 
Zato što smo sljedbenici njegovi.  Ja ću s vama skupa doći pred Boga,
Cio život on je tom proveo, Molit ću Ga da vas spasi svakoga. 
Da budemo sretni Boga molio.  Moj ummete, to trebate svi znati,
Umirući on je nas dozivao: Da ću s vama veliku brugu imati. 
“Moj ummete, Bog vam dragi pomogao.” Ali jada mene Allah posluša,
Pripadnici pravi njemu ako smo, Pa se moja molba kod Njeg usliša.” 
Radit ćemo ono što je korisno.  Eto, braćo, svima nam je sad jasno,
Prvo slušat dragog Boga i Njega, Bez njega bi nama bilo opasno. 
Jer nam spasa neimade drugoga.  Pa tko želi Pejgambera vidjeti,
Zašto ovdje na ovom svijetu živimo, On će na njeg sve salevat učiti.
Zato da mi dobra djela činimo.  Es-selatu ves-selamu alejke ja Resulel-lah
Svi mi znamo da moramo umrijeti,