Tehničke nauke svoje stavove i zahteve pretežno

iskazuju u kvantificiranom obliku. Potreba za

kvantificiranjem leži u samom predmetu izučavanja
tehničkih nauka. Apstraktne strukture i procesi ne mogu
da se realizuju. Tehničko ostvarenje mora da bude
materijalizovano. To znači konstruisanje, merenje,
optimiranje. Te zadatke tehnička nauka može da ispuni
ako je u stanju da iskaže rezultate ne samo kvalitativno
već i kvantitativio. Neophodan susret sa kvantificiranim
parametrima i pojmovima dovodi tehničke nauke u
neprekidni kontakt sa matematikom. Razume se, od
primene običnih metričkih pojmova i primene
matematičkih izraza do primene matematičke metode,
odnosno do matematiziranja dug je put.
Kvantificiranje svake vrste, formulisanje empirijski
dobijenih zavisnosti (kao prethodni oblici matematičkih
funkcija) i numeričko ocenjivanje pri poređenju veličina
predstavljaju tipični prednaučni stadijum tehničkih
nauka.

Matematička metoda u prirodnim i tehničkim naukama

sastoji se u formiranju matematičkih iskaza za
zavisnosti koje se utvrde posmatranjem i
eksperimentisanjem. U zavisnosti od stepena
matematizacije u određenoj oblasti, može da se govori i
o promenjenom karakteru matematike u odnosu na
njenu primenu, naime, ona se pretvara iz metode
proračuna u metodu istraživanja.
Razvijene tehničke nauke su matematizirane.
Izgradnja teorije u tehničkim naukama nije moguća
bez primene matematičke metode - bez matematičke
nauke. Proces matematizacije zavisi od tri faktora, od:

•stanja razvoja odgovarajuće tehničke teorije,

•nivoa razvoja prakse; jedan od kriterijuma razvoja
prakse jeste stepen merljivosti pojedinih parametara,
•nivoa razvoja matematike.

Ukoliko je predmet izučavanja kompleksniji i

komplikovaniji i ukoliko se postave precizniji zahtevi
usmereni prema jasno usmerenom cilju utoliko se pre i
više očekuje od matematiziranja.
Treba istaći da svaki put kad je nivo razvijenosti
matematike nedovoljan za izučavanje pojava koje su
predmet interesovanja prakse, nauka traži i, pre ili
kasnije, nalazi nova sredstva koja su u stanju bolje i
potpunije da opišu svojstva i karakteristike tih pojava.
"...Čovečanstvo se u spoznaji realnog sveta kreće
postepeno, dodajući ranije stečenim znanjima deo po
deo. Svaka pojava ne upoznaje se odmah u svoj njenoj
složenosti. Spoznaja se odvija po etapama i svako
pokoljenje ima šta da doda već poznatom, ranije
stečenom znanju. Ova činjenica dovodi do toga da
matematičke predstave i metode, koje su sasvim
zadovoljavajuće na određenom stupnju spoznaje mogu
da budu nedovoljne, i po pravilu su nezadovoljavajuće,
u novoj etapi razvoja",
Matematizacija koristi svim naukama jer omogućava:
•sažeti način zapisivanja naučnih saznanja,
•pouzdan postupak dedukcije (pod pretpostavkom da se
matematički iskaz zasniva na realnom iskustvu; primenom
matematike moguće je doći do zaključaka koji do tada nisu bili
poznati kao empirijske činjenice; dakle, matematika u pojedinim
naučnim disciplinama omogućava direktno povećanje znanja),
•povećanje brzine pri rešavanju složenih i kompleksnih naučnih
zadataka (ovaj faktor dobija sve više u značaju primenom sve
moćnijih računara),
•stalno proširenje primene matematike (matematiziranje iskazuje
potrebe za merenjem čime se povećava objektivnost naučnog
saznanja).

Pored napred navedenih opštih koristi matematizacije, u tehničkim

naukama dolaze do izražaja dodatni korisni faktori u svim fazama
razvoja novog tehničkog ostvarenja (konstruisanje, merenje,
simuliranje, optimizacija).