Model po svojoj prirodi može beskonačno da se

poboljšava jer nikada ne predstavlja do kraja sliku

svoga originala - stvarnost. Model koji izdrži sve
provere bez potrebe da se poboljšava dobija
vrednost teorije a hipoteza, koja je osnova takvog
modela, postaje zakon.

Proces provere i poboljšanja (po potrebi) modela

6. Poboljšanje modela
Ukoliko model pokazuje znatnije odstupanje od
svoga originala potrebno je da ponovimo sve
navedene faze modeliranja od 2 do 5. Ponavljanje
vršimo sve dok ne postignemo zadovoljavajuća
sličnost između modela i originala. Ovde treba
naglasiti da cilju adekvatan model ne znači sve
veće približavanje modela objektu. To nije kopiranje
originala. Ako bi model bio verno preslikan original
teško bi bilo povećati nivo znanja. Modeliranje
upravo znači zanemarivanje određenih struktura,
funkcija itd. objekta, odnosno zanemarivanje
nebitnih aspekata.
Kada je model oformljen pristupa se
eksperimentisanju u cilju detaljnijeg
proučavanja pojave i sagledavanja uticaja
pojedinih parametara. Proučava se
optimalna struktura sistema i funkcija
pojedinih elemenata u cilju postizanja
maksimalnog cilja. Rezultati dobiveni
eksperimentisanjem sa modelom pomažu
nam da uočimo nedostatke na originalu i
da vršimo prestruktuiranje originala.
 Kibernetski model naučnoistraživačkog rada
Proces formiranja,
Dedukcijom dolazimo provere
do novih i činjenica
poboljšanja- modela
predikcija,
Na osnovuse
U drugom
odvija relevantnih
slučaju vraćamo
potpuno činjenica
se nana
analogno, koje sunačin
početak
isti odraz
i formiramo
i sa istim
koje treba
stvarnosti proveriti.
formiramo Testom
više ili eksperimentom
hipoteza koje mogu vršimo
da
novu ili poboljšavamo
fazama,uočenih
kao i metod postojeću hipotezu.
naučnoistraživačkog rada, čiji je
verifikaciju
predstavljaju rešenjepredikcija.
posmatranog Dolazimo ponovo
problema. Jedna oddo
model
činjenica prikazan
koje na slici.
njih usvaja se ili
kaopotvrđuju hipotezu
radna teorija. Ona - model ili je model.
je zapravo
opovrgavaju.
 Klasifikacija modela
Postoji više mogućnosti u pristupu za klasifikaciju
modela. Osnovna podela modela bila bi podela
na apstraktne i fizičke modele. Apstraktni model
je misaoni model, dok je fizički model materijalni
model. Takođe, s obzirom na osnovne
karakteristike, možemo da razlikujemo modele po
obliku i po sadržaju.
S obzirom na oblik u kome se model predstavlja
razlikujemo:
• verbalni,
• grafički,
• matematički i
• analogni.