МАПА ПУТА ЗА ОДГОВОРНО УПРАВЉАЊЕ

КОНТАМИНИРАНИМ ЛОКАЛИТЕТИМА
___________________________________________________________

Strengthening Serbian national capacities and inter-sectorial synergies for safe management
of contaminated sites and related hazardous substances to prevent negative impact on human
health and the environment, QSP Project No.: QSPTF/13/13/GOV/19

"Јачање националних капацитета и интерсекторских синергија у области безбедног

управљања контаминираним локалитетима и опасним хемикалијама у циљу превенције
штетног утицаја на здравље људи и животну средину у Републици Србији",
Увод
Пројекат "Јачање националних капацитета и интерсекторских синергија у области
безбедног управљања контаминираним локалитетима и опасним хемикалијама у циљу
превенције штетног утицаја на здравље људи и животну средину у Републици Србији"
спроведен је у току 2018.године, почев од априла месеца.
Кључни циљеви пројекта били су: обезбеђивање континуиране сарадње између ресорних
министарстава и свих заинтересованих страна, као и дисеминација и размена података и
информација од значаја за тематику; идентификовање недостатака у управљању
контаминираним локалитетима (КЛ) и политика за спречавање стварања нових КЛ; јачање
легислативе чија имплементација омогућава и унапређује управљање КЛ; подизање
свесности о ризицима од контаминираних локалитета и развој едукативних програма и
садржаја са циљем смањења ризика за изложене популационе групе; дефинисање
националне политике и техничког оквира за управљање КЛ (укључујући институционалне,
методолошке и кадровске капацитете/ресурсе; сарадња између различитих агенција и
институција уз континуирану размену и дистрибуцију информација); идентификовање
приоритетних активности за решавање проблема КЛ на националном нивоу и нивоу самог
локалитета на којем се спроводе пилот активности, уз омогућавање инклузије постигнућа у
пилот-области у програмске оквире на националном нивоу; обезбедити ефективност
примене дефинисане методологије и прихваћеног националног оквира у извођењу пилот-
истраживања.

Позивање на међународна документа – Остравска декларација, УН Агенда 2030

Према тренутно доступним проценама, неких 1,5 милион смрти годишње, у оквиру
Региона Европе СЗО, могло би се довести у везу са постојањем ризика по здравље
пореклом од загађене животне средине, чије деловање је могло бити умањено или
елиминисано. Базирано на овим подацима, Шеста министарска конференција за животну
средину и здравље позива Државе Чланице СЗО на хитно спровођење активности са
фокусом на водеће детерминанте нарушавања здравља услед деловања аерозагађења,
неодговарајућег водоснабдевања и одвођења санитарних отпадних вода, опасних
хемикалија, отпада, контаминираних локалитета и климатских промена (Острава, Чешка
Република, 13- 15 јун 2017). Такође, један од задатака дефинисаних у Остравској
декларацији, које су државе потписнице прихватиле да реализују је и "Начинити и
усвојити Национални мултисекторски оквир за управљање контаминираним
локалитетима", чега је овај документ само фрагмент. За разлику од временски
обавезујућих захтева из Парма декларације (Пета Министарска конференција, Парма,
2010), сви усаглашени циљеви Остравске декларације су усклађени са УН Агендом
одрживог развоја до 2030, чије основне поставке је Република Србија усвојила. Циљ
Националне стратегије одрживог развоја је да доведе до равнотеже три кључна фактора,
односно три стуба одрживог развоја: одрживог економског раста и привредног и
технолошког развоја, одрживог развоја друштва на бази социјалне равнотеже, заштите
животне средине уз рационално располагање природним ресурсима, спајајући их у једну
целину подржану одговарајућим институционалним оквиром.

Оквир контаминираних локалитета – дефиниција са аспекта животне средине и са

аспекта јавног здравља

Појам "контаминирани локалитет" (КЛ) може имати различита тумачења. Уопштена

дефиниција КЛ, са аспекта јавног здравља, је “подручја на којима се спроводе, или су
раније спровођене, антропогене активности које су довеле или би могле довести до
контаминације медијума животне средине, попут, земљишта, површинске или подземне
воде, ваздух, ланац исхране, потенцијално или потврђено резултирајући у последицама по
здравље изложене популације". Имајући у виду ову дефиницију, ограничено подручје на
којем је само једна фракција животне средине контаминирана једном одређеном
хемикалијом (на пр. земљиште загађено одређеним пестицидом) и велико подручје са
истовременим загађењем земљишта, ваздуха, воде услед дуготрајних мултиплих емисија
сложених хемикалија (на пр. радом петрохемијског комплекса), могу се подједнако
сматрати контаминираним локалитетом.
Европска Агенција за животну средину (EEA) дефинише појам "контаминирани локалитет)
као: "добро разграничено подручје на којем је потврђено загађење земљишта. Озбиљност
утицаја на екосистеме и здравље људи може бити таква да је потребна ремедијација
терена, посебно у односу на тренутну или планирану употребу локације.

Индустријски контаминирани локалитети, представљају крупан изазов за област животне

средине и здравља, с обзиром на здружено, истовремено деловање загађења свих
медијума животне средине, попут, ваздуха, воде, земљишта и контаминираног ланца
исхране, као и сталног присуства опасних хемикалија у истима и отпада који их садржи.
Неколико аспеката доприноси томе да индустријски загађена подручја постану једно од
најрелевантнијих питања јавног здравства у области животне средине. Пре свега, и сам
покушај да се карактеризују укупна штетна дејства контаминираних локалитета
представља специфичан и тежак изазов за стручну јавност. Ово се може довести у везу са
неколико чинилаца, најчешће међусобно повезаних, укључујући: штетне чиниоце и
хемијске смеше који делују на медијуме животне средине (земљиште, ваздух, вода и
ланац исхране); емисија различитих агенаса из многих извора, за које се, углавном, верује
да не ступају у интеракцију; близина индустријских постројења урбаним зонама, које су,
најчешће густо насељене, а што представља основу за очекивани утицај на здравље и
животну средину; вишеструка потенцијално узрочна повезаност са настанком различитих
обољења, као и отежано прикупљање релевантних квантитативних података од значаја за
квалитетне процене утицаја.
Како због наведених карактеристика, индустријски контаминирани локалитети нису
нарочито атрактивни за становање, општа је тенденција да их насељавају особе нижег
социо-економског статуса, а што је најизраженије у непосредној близини самог
индустриског комплекса. С обзиром на истовремено деловање вишеструке
контаминације, социјалне угрожености, као и додатног индивидуалног оптерећења услед
нездравих стилова живота, контаминирани локалитети се могу сматрати "црним тачкама",
како са еколошког, тако и са аспекта нарушавања здравља. Управо на оваквим
локалитетима присутан је повећани ризик по здравље узрокован набројеним штетним
агенсима, који доводи до значајних погоршања здравственог стања, код, иначе здравог
локалног становништва.
Истовремено, не сме се пренебрегнути велики позитиван економски учинак који на
локалну заједницу и друштво у целини има индустријска производња на таквим
локалитетима.
Из ових разлога, питање здравља популације, која је самим својим животом и радом у
индустријски контаминираним подручјима изложена штетним утицајима, најбоље је
посматрати из перспективе одрживости, узимајући у обзир, са једне стране, доказе о
ефектима и утицајима на здравље, с обзиром на шири контекст здравља животне средине
и екосистема, као и социјално окружење - укључујући и могућности за запошљавање које
проистичу из индустријских активности.
Све то захтева међусекторски приступ и мора се посматрати као део социјалних преговора,
где се у обзир узимају легитимне потребе и тежње свих заинтересованих страна -
становника, радника, инвеститора, предузећа итд, у недискриминаторном процесу.

Разлози за избор локалитета Бор као пилот - подручја

Имајући у виду очекиване резултате пројекта, неопходно је било, као модел за

реализацију пилот-пројекта, дефинисати подручје које у себи садржи што више типичних
карактеристика различитих индустријски контаминираних подручја по питању:

а) врсте и интензитета индустријске делатности

б) позиционирања индустријских погона
в) дистрибуције загађења
г) евиденције и праћења загађења животне средине
д) постојања података о ефектима загађења на здравље становништва и тд.

Посматрајући позицију Града Бора и индустријских погона на његовом подручју,

можемо констатовати да постоји индустријски комплекс обојене металургије са
интензивном вишедеценијском производњом (РТБ Бор). Исти је примарно дефинисан за
производњу бакра, али истовремено, обухвата и низ пратећих и додатних делатности, што
за последицу има мултиплификацију извора и врста загађења, који додатно воде
повећању ризика по животну средину и здравље становништва.
Као што је иначе био чест случај у позиционирању производних погона у периоду
индустријализације , и у случају РТБ Бор производни погони постављени су у близини
насеља Бор које ће касније прерасти у град. Тако данас у Бору на трену имамо ситуацију да
је индустријски комплекс РТБ Бор са градом у значајној мери чини јединствену целину и
да се у животном окружењу становништва Бора свакодневно одвијају различити
индустријски процеси који по свом садржају и последицама могу оставити и остварити
штетне последице како по животну средину, тако и по здравље тог становништва. Тако
долазимо до ситуације да се све негативне и позитивне интервенције у производним
процесима директно одражавају и на стање здравља становништва и на стање животне
средине.
Могућности дистрибуције загађења из рударских, топионичарских, металуршких и
других погона и целина су изузетно разнородне, и могу остварити ефекте на све сегменте
окружења – ваздух, воду и земљиште.
Аерозагађење у урбаној средини Бора настаје у знатној мери као резултат производно-
технолошке активности РТБ Бор. Мада је ниво производње последњих деценија
осциловао и поред директног загађења из производних погона значајан извор су биле (и
јесу) и индустријске депоније са којих је путем еолације долазило до додатног загађења
ваздуха. Негативан утицај на стање и квалитет ваздуха има употреба фосилних горива при
чему се након њиховог сагоревања у атмосферу избацују разни продукти у виду дима,
чађи, угљен-моноксида, сумпор-диоксида. Ако знамо да чак и умерени раст загађења
ваздуха може довести до повећања броја особа које се јављају лекарима, у здравственим
установама, услед проблема проузрокованих хроничним респираторним и
кардиоваскуларним болестима, као и до раста стопе морталитета од истих болести, са
аспекта здравствене заштите и превенције обољевања посебно битна може бити анализа
комбинованог деловања наведених загађења и последице које могу имати та загађења на
здравље изложеног становништва.
Активности индустријских погона угрожавају и земљиште. Из ваздуха земљиште загађују
загађења пореклом из индустрије, котларница, саобраћаја и др. чије концентрације често
прелазе МДК. Површинске воде у земљиште уносе велике количине метала и других
органских и неорганских загађења. Ова загађења у површинске воде доспевају најчешће
из погона као и са индустријских депонија, са којих услед атмосферских падавина долази
до преноса загађења у водене токове. Загађење се затим таложи у седименту, а у
периодима обимних падавина, када долази до изливања водотокова (као што су Борска
река и Тимок) из својих корита, седимент се расипа захватајући све поплављене делове
алувиона и загађујући земљиште.
Проблем са загађивањем земљишта и смањењем квалитета је изражен не само на
територији Бора већ се путем спирања загађења и дистрибуције преко водотокова шири
даље у екосистем. Код загађења земљишта посебно требамо да укажемо на то да оно
доминантно настаје као последица људске активности и може настати услед загађења из
отпадних вода, загађења из атмосфере као и од чврстог и течног отпада различитог
порекла, а на територији Бора имамо управо комбиновање свих ових фактора загађења.
Брзи темпо урбанизације, динамичан развој рударства, металуршке и хемијске индустрије,
примена хемијских средстава у пољопривреди и шумарству, неправилно третирање
индустријских отпадних вода и депонија, испуштање комуналних и индустријских
отпадних вода без претходног пречишћавања, довели су до загађења вода, како
површинских тако и подземних, до те мере да оне у појединим случајевима постају
природни колектори.

По свим наведеним карактеристикама животног окружења, загађења и загађивања

можемо констатовати да Бор апсолутно представља место које има велики број
карактеристика типичних за индустријски загађене локалитете и да је за испитивање и
утврђивање мапе пута за поступање са оваквим локалитетима Бор место на којем се многи
модалитети могу уочити, испитати и тестирати.
Такође, на подручју града Бора постоји континуитет у прикупљању и праћењу
података везаних за стање еколошких параметара као и за стање животне средине и
здравља становништва. Имајући у виду распад друштвених односа у периоду транзиције
на многим другим локалитетима такви подаци мањкају или потпуно недостају, што Бор
додатно истиче као добро место за реализацију пилот пројекта.

Циљ - зашто правимо стратешки план (мапу пута), сврха: Обједињавање свих друштвених
капацитета у сврху успостављања јединственог, адекватног и оперативног система
праћења ефеката индустријске производње на локалитете на којима се они налазе и
становништво које на њима живи.

Методологија
Мапа пута је сачињена на основу главних резултата и исхода анализе недостатака (Gap
analysis) презентованих у извештају „GAP ANALYSIS REPORT“, коју је сачинио пројектни тим.
Пројектни тим је на основу идентификованих и описаних недостатака дефинисао и дао
препоруке, које су послужиле као основа за израду стратешког плана (мапе пута) за јачање
националних капацитета и интеректорске сарадње и повезаности за безбедно управљање
контаминираним локалитетима и штетним супстанцама за спречавање последица по
здравље и животну средину. Активности у мапи пута су дефинисане у оквиру следећих
области или поља деловања: дисеминација знања и вештина, мониторинг и извештавање,
лидерство и координација и јачање институционалних капацитета. За сваки постављени
очекивани резултат постављени су индикатори и одговарајуће активности.

1. Анализе институционалног оквира и подела надлежности

1.1. Сектор заштите животне средине
Водећа институција за област управљања хемикалијама, интегрисано спречавање и
контрола загађења животне средине - IPPC, заштиту земљишта и управљање отпадом је
Министарство заштите животне средине, са своја 4 оделења:
- Оделење за хемикалије;
- Оделење за спречавање и контролу загађења
- Оделење за управљање отпадом и отпадним водама
- Оделење за велике хемијске акциденте
Поред ових специфичних организационих јединица, унутар Министарства заштите
животне средине, значајно место у процесу мониторинга стања животне средине има и
Агенција за заштиту животне средине Србије (SEPA). У складу са Законом о заштити
животне средине, Агенција обавља следеће активности:
- Информациони систем. Државни органи, односно организације, органи аутономне
покрајине и јединице локалне самоуправе, овлашћене организације и загађивачи дужни
су да податке из мониторинга из чл. 70. и 72. Закона о заштити животне средине
достављају Агенцији за заштиту животне средине на прописан начин. Информациони
систем води Агенција за заштиту животне средине. Ради ефикасног идентификовања,
класификовања, обраде, праћења и евиденције природних вредности и управљања
животном средином у Републици Србији успоставља се и води информациони систем
заштите животне средине (у даљем тексту: информациони систем). Информациони систем
обезбеђује формирање, класификовање, обраду, одржавање, презентацију и
дистрибуцију нумеричких, описних и просторних база података о: квалитету медијума
животне средине, праћењу стања и заштити животне средине, законодавним,
административним и организационим и стратешким мерама, научно-техничким
информацијама о планским мерама превенције и размену информација са другим
информационим системима и др. Информациони систем обезбеђује приступ другим
информационим системима и хармонизацију свих релевантних информација и података
на националном и међународном нивоу.
- Агенција за заштиту животне средине успоставља и води Национални метарегистар за
информације о животној средини (у даљем тексту: Национални метарегистар) који је
саставни део информационог система. Национални метарегистар је електронска база
података и портал ка постојећим базама и документима са информацијама из области
животне средине различитих органа и организација. Органи јавне власти дужни су да, у
складу са законом, најмање једном годишње или по потреби, на захтев Министарства,
ажурирају податке у Националном метарегистру.
- Агенција за заштиту животне средине је дужна да обезбеди и одржава средства за
обраду информација о животној средини. - Ради праћења квалитативних и квантитативних
промена у животној средини и предузимања мера заштите у животној средини воде се
национални и локални регистри извора загађивања животне средине у складу са овим
законом.
- Национални регистар извора загађивања животне средине води Агенција за заштиту
животне средине.
- Агенција за заштиту животне средине, самостално или у сарадњи са надлежном
инспекцијском службом, врши контролу достављања података за Национални регистар
извора загађивања животне средине и контролу тачности достављених података.
- Агенција иницира покретање прекршајних поступака против обвезника извештавања за
Национални регистар извора загађивања, који нису доставили потребне податке, нису
доставили потребне податке на прописан начин и у законском року, или су доставили
нетачне податке.
- Агенција за заштиту животне средине израђује извештај о стању животне средине у
Републици Србији на основу прикупљених и доступних података и информација најкасније
до 31. маја текуће године (за претходну годину).
1.2. Сектор здравства

У ужој области животна средина и здравље, улога Министарства здравља је да:

- предузме све неопходне мере како би се заштитило здравље људи од негативних

утицаја хемикалија, укључујући процену опасности и изложености;
- одређује стандарде здравствене безбедности за воду, ваздух и храну, од значаја за
случајеве акутних и хроничних тровања;
- идентификује популационе групе под ризиком од оболевања, како од
професионалних, тако и од изложености утицајима из животне средине на
контаминираним локалитетима;
- врши преглед доступних доказа о утицају хемикалија на здравље људи;
- врши мониторинг хемијског загађења воде за пиће, амбијенталног ваздуха, затвореног
простора радног, јавног или резиденцијалног окружења, хране, и др.

Сектор јавног здравља у оквиру Министарства здравља, у сарадњи са Сектором за

организацију здравствених услуга, организује рад на подручју хемијске безбедности и
области јавног здравља. Постоји мрежа локалних Завода за јавно здравље са Институтом
за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" као матичном установом,
одговорном за горе поменута питања у свим административним окрузима.
Кључна одговорност мреже института/завода за јавно здравље је да спроводи политику
Министарства здравља у областима заштите животне средине и здравља, спроводи научна
истраживања, дефинише доказе за развој политике и заштитних мера. Већина локалних
завода/института за јавно здравље територијално су надлежни за округе на којима се
налазе, изузимајући оне у Пожаревцу, Зајечару и Нишу, који су надлежни за јавно-
здравствену политику у по два округа истовремено: ЗЈЗ Зајечар за Зајечарски и Борски
округ; ЗЈЗ Пожаревац за Подунавски и Браничевски округ и ИЈЗ Ниш за Нишки и Топлички
округ.

ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ

ПОДИЗАЊЕ НИВОА СВЕСТИ О ЖИВОТНОЈ СРЕДИНИ И ЗДРАВЉУ КОД ОПШТЕ

ПОПУЛАЦИЈЕ НАСЕЉЕНЕ У БЛИЗИНИ КОНТАМИНИРАНИХ ЛОКАЛИТЕТА
Еколошком свешћу грађана Бора и даље доминира динамика утицаја озбиљних
еколошких проблема у граду, попут загађења ваздуха, воде, пољопривредног земљишта.
Појава еколошке свести у "одрживој свести" ствараће се повезивањем еколошких питања
са економским и друштвеним развојем кроз локалну стратегију одрживог развоја, локалне
еколошке акционе планове, планове јавног здравља, просторне планове и програме
технолошког развоја рударства и металургије и развој пословних грана који су блиско
повезане са екологијом.

МЕРЕ ЗА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Неопходно је обезбедити усвајање и спровођење правног оквира заштите животне
средине, посебно подзаконских аката који регулишу систематско праћење квалитета
земљишта, као и израду плана за заштиту земљишта на свим нивоима извршних власти.
Јачање система одрживог финансирања заштите животне средине такође ће омогућити
континуитет неопходног мониторинга животне средине, а посредно и процену ризика по
здравље људи и животну средину. Неопходно је израдити листу контаминираних
локалитета са приоритетима за ремедијацију. За већину претходно истражених локалитета
потребна је детаљна истрага степена контаминације. Очекује се да ће следећи корак
напред бити развој пројеката пемедијације за приоритетне локалитете. Поред очекиваног
будућег детаљног истраживања контаминираних локалитета и пројеката ремедијације,
важно је израдити Националну стратегију за управљање контаминираним локалитетима.
Успостављање правног оквира за КЛ биће од кључног значаја у обезбеђивању бржег и
ефикаснијег одговора на проблеме везане за исте. Такође је потребно јачати
институционалне капацитете како би се омогућило адекватно управљање КЛ.

ЈАВНОЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ
- Развој унапређених епидемиолошких метода усвајањем елемената међународних
студија, спроведених на популацији изложеној индустријском загађењу, коришћењем
расположивих здравствених података, уз истовремено јачање капацитета Института за
јавно здравље Србије, као и целокупне мреже ЗЈЗ/ИЈЗ за ову врсту активности.
- Спровести одговарајуће епидемиолошке студије у циљу повезивања здравствених
података са подацима добијеним кроз редовни мониторинг квалитета ваздуха, вода и
земљишта, како би се спречили поремећаји здравља настали као последица
изложености опасним хемикалијама, нарочито осетљивих популационих група које
живе у близини контаминираних локлаитета у Републици Србији. Све наведено односи
се и на професионалну изложеност на таквим локалитетима.
Деца.
Да би се описао здравствени профил популације која живи у окружењу загађених
локација, неопходно је размотрити одговарајуће подгрупе према старости. Нарочито треба
узети у обзир децу, с обзиром на њихову високу осетљивост на агенсе из животне средине.
Таква осетљивост се углавном односи на: (а) већу изложеност код деце него код одраслих
под идентичним условима у окружењу (на пример, због навике сисања и жвакања
нејестивих предмета - pica behaviour); и (б) физиолошке и метаболичке аспекте дечијег
узраста (на пример, већи унос по телесној маси), што доводи до веће рањивости на
токсичне ефекте загађивача животне средине.
Заштита здравља деце од ризика из животне средине била је главна тема Пете
министарске конференције о животној средини и здрављу Регионалне канцеларије СЗО за
Европу (2010). Ова тема је нарочито релевантна за загађена подручја где изложеност
загађивању животне средине може бити врло висока и где деца могу чинити и 20% укупне
популације становништва. У проучавању утицаја животне средине на здравље деце,
кохортне студије вођене од рођења могу имати изузетан значај. Ове студије су
дизајниране да процене ефекте изложености животној средини и њихове могуће
интеракције са генетским факторима и социоекономским карактеристикама. Оне се
заснивају на растућој свести о здравственим последицама антенаталне, интраутерине и
изложености у раном периоду живота. Последице оваквих изложености могу бити
различите по типу и озбиљности у односу на изложеност током одрасле доби. У кохортним
студијама новорођенчади, процењују се и експозиције раног живота у животној средини
уз коришћење биолошких узорака; ови подаци се могу користити за интегрисану процену
изложености у каснијим фазама живота.
На загађеним локалитетима, новорођенчад и мала деца се сматрају подгрупама избора
које треба проучавати коришћењем хуманог биомониторинга, из следећих разлога:
(a) трансплацентарни пренос контаминаната од мајке на фетус; и
(б) осетљивост на изложености у току интраутерине фазе развоја плода.

Биомониторинг.
Биомониторинг је кључно средство у проучавању односа између животне средине и
здравља на загађеним локалитетима. Биомониторинг се односи на: (а) праћење
загађивача или њихових метаболита у људским биолошким матрицама ( крви, урину или
коси); (б) праћење загађивача или њихових метаболита код животиња или употреба
животиња као биоиндикатора; (в) праћење загађујућих материја у медијумима животне
средине (на пример, код маховине или лишаја); праћење загађујућих материја у
пољопривредним производима који се користе за исхрану људи и животиња а потичу са
контаминираних локалитета. На загађеним подручјима, биомониторинг се може
користити са различитим циљевима: (а) идентификовање присуства дате загађујуће
материје у биолошким матрицама, за квалитативну и квантитативну процену изложености;
(б) проверити ваљаност и/или доследност моделирања дисперзије и/или дифузије; (в) да
доприносе приступима процене изложености на основу вишеструких извора информација.
Биомониторинг може бити посебно користан када су присутни одређени загађивачи - на
пример, контаминација оловом. Такође, биомониторинг може бити посебно релевантан у
проучавању малих популација, јер су процене ризика неизбежно неизвесне. У овим
случајевима, евалуација изложености биомониторингом може бити од користи у
планирању јавноздравствене интервенције. Укључивање хуманог биомониторинга (НВМ)
као научне и стратешке алатке на националном нивоу захтева доступност структура на
националном нивоу за прикупљање, чување и анализу биомаркера, податке из
мониторинга стања животне средине и здравља и доследног тумачења. Студије хуманог
биомониторинга могу допринети процени изложености, помажући локалним властима и
стручњацима из области јавног здравља да надгледају ефекте политичких акција
усмерених на смањење емисије и смањење изложености становништва.
Поред општих потреба за изградњом капацитета у области хуманог биомониторинга,
посебно се треба фокусирати на осетљиве групе становништва које живе у близини
загађених локалитета.
ПРЕПОРУКЕ ЗА ПОДИЗАЊЕ КАПАЦИТЕТА МЕЂУСЕКТОРСКЕ САРАДЊЕ У ВАЉАНОМ
УПРАВЉАЊУ ПОДАЦИМА ИЗ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗДРАВЉА ОД ЗНАЧАЈА ЗА ПРОЦЕНУ
УТИЦАЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НА ЗДРАВЉЕ ИЗЛОЖЕНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ У ОКОЛИНИ
КОНТАМИНИРАНИХ ЛОКАЛИТЕТА

Доступност података на примеру града Бора

Када је у питању Бор, подаци о квалитету ваздуха доступни су у значајном броју, и то
нарочито за период од 2003 - 2018, тачније од тренутка постављања аутоматских мерних
станица, које су касније интегрисане у Државну мрежу аутоматског праћење квалитета
ваздуха у Србији. Без обзира на ову чињеницу, ове информације нису довољно
искоришћене и представљене широј јавности за њену добробит. Подаци из државне
мреже мниторинга квалитета ваздуха су добро презентовани на порталу Агенције за
заштиту животне средине Србије, преко веб апликације (http://sepa.gov.rs).
Такође, неопходно је обезбедити бољу репрезентативност података из локалне мреже за
праћење квалитета ваздуха у Бору како би се приказало реално стање квалитета ваздуха у
Бору на што је могуће више мерних места. Ово важи и за све остале урбане целине које се
налазе у околини контаминираних локалитета, попут Смедерева, Панчева ...
Системски приступ квалитету земљишта дефинисан је Уредбом о праћењу квалитета
земљишта, индикаторима за процену ризика од деградације земљишта и методологијом
за израду санационих програма ("Службени гласник РС", бр. 88/2010), која, до сада није у
потпуности имплементирана. У циљу даљег унапређења процеса управљања подацима,
од значаја за процену утицаја загађене животне средине на здравље људи, требало би
створити оптималне услове за ефикасну имплементацију постојећих прописа.
У склопу активности везаних за мониторинг животне средине Агенција за заштиту животне
средине Србије обавља и послове планирања развоја и надзора над функционисањем
државне мреже станица за мониторинг квалитета вода. Подаци из државне мреже
мниторинга квалитета вода су добро презентовани на порталу Агенције за заштиту
животне средине Србије, преко веб апликације (http://sepa.gov.rs).

Међуресорна сарадња - теме и циљеви

1. Комуникација
Сматра се да су четири аспекта комуникације од највећег интереса.
Први аспект је заједничка обука у циљу промоције сарадње између стручњака из области
животне средине и јавног здравља. У истраживањима из области животне средине и
здравља загађених локалитета, процене изложености морају бити интегрисане са
проценама здравственог ризика.
Од великог значаја је успостављање заједничког језика између стручњака из различитих
дисциплина. Процена изложености је комплексан и изазован задатак, услед нејасноћа које
се тичу процеса емисије и дифузије полутаната, њиховог преноса и седиментације, путање
проласка загађујућих материја кроз различите медијуме животне средине (земљиште,
вода, ваздух и биолошке организме), као и уноса у организам човека. Такође, чест
проблем у комуникацији међу стручњацима различитих профила, представља и узајамно
прихватање и разумевање ограничења при спровођењу истраживања, као и неизвесност
резултата истих. Међусобно разумевање између еколошких и здравствених дисциплина је
кључни предуслов за њихову бољу интеграцију и, коначно, за побољшање студија.
У том смислу, активности обуке, посебно дизајниране да промовишу реалну
међусекторску сарадњу између стручњака за заштиту животне средине и јавно здравље,
идентификују се као први кључни аспект у будућности.
Други аспект је умањити или елиминисати препреке у комуникацији између истраживача
и креатора политике, на начин којим се омогућава да резултати истраживања ефективно
подржавају процес доношења одлука.
Трећи аспект проблема комуникације међу секторима је дефинисање оквира за
конзистентан трансфер резултата заједничких истраживања у лако разумљиву изражајну
форму, у циљу бољег пласирања резулата медијима и другим заинтересованим странама.
Идентификоване су главне препреке у спровођењу ових активности: (a) скептични однос
према квалитету података; и (б) резултати који се разликују од опажених ризика.
Последица овога може бити губитак кредибилитета и поверења у институције укључене у
истраживање и неадекватност усвојених комуникационих стратегија.
Четврти аспект проблема комуникације је промоција сарадње између стручњака из
области животне средине и јавног здравља са најширим кругом грађана. Потребно је
развити комуникацију стручњака и грађанства како би се информације презентовале
најширој јавности у духу Архуске конвенције (Четврта министарска конференција
„Животна средина за Европу“, 25. јуна 1998.) у лако разумљивој форми, како би се
избегла погрешна интерпретација резултата истраживања и других информација везаних
за стање животне средине.

Потреба за алаткама којима се на транспарентнији начин промовише учешће грађана и

група за лобирање током читавог процеса истраживачких студија истакнута је као кључни
елемент у разумевању и прихватању резултата истраживања.

2. Пренос надлежности за питања животне средине и здравља на локалне самоуправе

на чијој су територији контаминирани локалитети
Постоји јака потреба за развијањем интензивнијег и перзистентнијег низа акција међу
највишим доносиоцима одлука и локалном администрацијом, укључивањем у питања
заштите животне средине, посебно за побољшања у следећим областима: довршавање
преношења надлежности за заштиту животне средине релевантног за локалну
самоуправу; обезбеђивање финансијских средстава на локалном нивоу неопходних за
унапређење животне средине; административни капацитети локалних заједница за
израду еколошких планова, као и извештаја о стању животне средине и здравља;
унапређење инфраструктуре у циљу заштите животне средине (постројења за
пречишћавање отпадних вода, санитарне депоније,...); подршка локалној самоуправи у
случају неадекватне организационе структуре, неопходне за ефикасније управљање
животном средином.
Министарства која су најрелевантнија за побољшања која ће се материјализовати у
локалним заједницама у чијој су надлежности препознати контаминирани локалитети су:
Министарство заштите животне средине, Министарство здравља, Министарство државне
управе и локалне самоуправе, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде,
Министарство финансија, Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Успостављање снажније међусекторске повезаности на локалном нивоу, могло би се,
поред осталог, спроводити и у раду локалних Савета за здравље, заједничке активности са
фокусом на рањиве популационе групе које живе у близини контаминираних локалитета,
сарадњу са цивилним друштвом.

3. Интензивирање међународне сарадње у оквиру већ успостављеног учешћа Републике

Србије у међународним телима
Република Србија активно учествује у раду бројних међународних тела/платформи, која
сама по себи утемељена на мултисекторском приступу. Оба сектора би могла остварити
значајну корист у процесу одговорног управљања контаминираним локалитетима, кроз
активно укључивање у различите понуђене програме таквих међународних
асоцијација/платформи за деловање.
a. Декларација Шесте Министарске конференције за животну средину и здравље
http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0007/341944/OstravaDeclaration_SIGNED.pdf
(Острава, јун 2017) наводи да високи представници Држава чланица СЗО и значајне
међународне организације:
- Истичу да свака влада и јавноздравствена институција на свим нивоима власти деле
заједничку одговорност за очување глобалног окружења кроз интерсекторску сарадњу и
учешће грађана, као и за промовисање и заштиту здравља за све, од опасности пореклом
из животне средине, у свим генерацијама и применом свих политика. Из тих разлога,
владе и јавноздравствене институције требају бити свесне последица њихових одлука,
акције које из њих произилазе, могу утицати на животну средину и здравље људи, како
унутар државних граница, тако и изван истих;
- Подржавају активности у спречавању и елиминацији штетних утицаја на животну средину
и здравље, као и смањење трошкова и неједнакости у вези с управљањем отпадом и
контаминираним локалитетима, напредујући ка елиминацији неконтролисане и бесправне
диспозиције и промета отпада, одговорном управљању отпадом и контаминираним
локалитетима, у контексту преласка на циркуларну економију.
Република Србија активно учествује у Европском процесу за животну средину и здравље,
уз партиципацију представника оба сектора. Као што је наведено у Декларацији из
Остраве, свака држава чланица прихватила је обавезу израде Националног портфолиа
акција, у којој ће, поред свега, одговорно управљање контаминираним локалитетима по
први пут имати важну улогу.

б. Под окриљем међународне и међусекторске сарадње, Република Србија учествује у

активностима SAICM платформе, уз партиципацију представника оба сектора.
в. Република Србија активно учествује у међународном истраживачком пројекту пројекту
COST IS1408 Action (Industrially Contaminated Sites and Health Networks, 2015-2019), заједно
са 35 земље из Региона Европе. Ова Акција има снажну подршку СЗО за Регион Европе и
Европског центра за животну средину и здравље СЗО (Бон, Немачка). Републику Србију у
овом пројекту заступају Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и
Институт за рударство и металургију Бор. У оквиру пројектних активности на Четвртој
Пленарној конференцији пројекта, одржаној у Бону, Немачка (WHO European Centre for
Environment and Health (ECEH) United Nations Campus, 21- 22 February 2018), дефинисан је
заједнички документ Consensus Statement on Industrially Contaminated Sites and Health
(Заједничка Изјава о контаминираним локалитетима и здрављу), усклађена са закључцима
Остравске декларације и Агендом одрживог развоја до 2030.године.
в. Република Србија активно учествује у пројекту COST Action IS1408 (Индустријски
контаминирани локалитети и здравствене мреже, 2015-2019), заједно са 35 земаља из
европског региона. Ова акција је снажно подржана од стране Европског региона СЗО и
Европског центра за животну средину и здравље СЗО (Бон, Немачка).
г. Заступајући интересе Републике Србије, SEPA активно учествује и Радној групи за
контаминиране локалитете и браунфиелд локације (Working group on contaminated sites
and brownfields), састављену од чланова националних референтних центара (NRCs) са
мандатом датим од стране EEA Eionet NRC Soil.
д. Република Србија је члан Међународног комитета за контаминирана земљишта
(International Committee on contaminated land), мреже креатора политике за управљање
контаминираним земљиштем, регулатора и техничких саветника ресора животне средине,
који се професионално баве управљањем контаминираним земљиштем. У области
управљања контаминираним локалитетима, Република Србија прима финансијска
средства и стручну помоћ од различитих UN организација.
Сазнање да је Република Србија значајно укључена у међународну сарадњу у широкој
области заштите животне средине, чини је подобном за одрживо планирање даљих акција
у сузбијању озбиљних проблема који су присутни деценијама, а као резултат лошег
управљања индустријским загађеним локалитетима, у складу са Агендом одрживог
развоја до 2030.године, чија је она потписница.
Мапа пута будућих активности
Активности - Поља деловања:
1. Дисеминација знања и вештина
2. Мониторинг и извештавање
3. Лидерство и координација
4. Јачање институционалних капацитета

Акциони план – Tабела

 1. Дисеминација знања и вештина
Циљ активности у овој области је подизање знања, вештина и свести о контаминираним локалитетима са акцентом на значај за здравље и животну
средину и законски оквир, кроз повезивање и координацију свих релевантних актера у том процесу; континуирану едукацију и тренинге за различите
циљне групе и научне пројекте
Активности Очекивани резултат Индикатор Временски Носилац активности
оквир
Спровођење радионица за Резултат 1.1 Подигнут ниво свести 1. Број годишње 2018. година; МЗ, МЗЖС, SEPA, ИЈЗС
подизање нивоа свести и знања и знања одговорних лица о КЛ- спроведених радионица „БАТУТ“
одговорних лица о КЛ-ма: ма: значај за здравље и животну У континуитету
значај за здравље и животну средину и законски оквир
средину

Евалуација достигнутог нивоа 2. Број извештаја о

знања спроведеним евалуацијама

Едукација кључних група
становништва
(пољопривредници, сектор
образовања, НВО и тд.) и опште
популације о значају КЛ за
квалитет живота, здравља и
животне средине
Повезивање носиоца
активности јавног здравља и
животне средине на локалном
нивоу кроз рад у здравственим
саветима
Дефинисање области, тема и
пројекатних активности од
значаја за здравље и животну
средину; финансирање и
спровођење
Резултат 1.2 Подигнут ниво свести
и знања опште популације о КЛ
од значаја за здравље и животну
средину
Резултат 1.3 Примена
мултидисциплинарног приступа у
решавању проблема на локалном
нивоу
Резултат 1.4 Повећан број (научно)
истраживачких пројеката из
области процене утицаја КЛ на
животну средину и здравље и
области ХБМ, у односу на укупан
број НИ пројеката
1. Број реализованих обука 2018. година; SEPA, ЗЈЗ територијално
2. Број објављених садржаја У континуитету надлежан за КЛ, МПо,
о постојећем проблему на Сектор за животну средину
КМ у медијима надлежне општине
3. Број реализованих обука СКГО, НВО сектор
на терену
1. Број јединица локалне У континуитету Здравствени савети на
самоуправе на којима се нивоу локалне самоуправе
спроводе редовне
активности за подизање
свести и знања кроз рад
здравствених савета
1. Број (научно)- У континуитету Надлежна министарства, НИ
истраживачких пројеката из установе и остали донатори
ове области у редовним
позивима надлежних
министарстава
Укључивање привредних
субјеката који реализују
индустријску производњу у
истраживања последица
производње
2. Мониторинг и извештавање
Циљ активности у овој области је стварање повољног окружења за спровођење мониторинга хазардних супстанци на контаминираним локалитетима у
смислу ојачавања регулативе, система извештавања са дефинисаним индикаторима и јавно доступним подацима.
Активности
Усклађивање мониторинга
животне средине на КЛ-ма
(методолошки: мерна места,
динамика и параметри
испитивања, у складу са
ситуацијом на терену)
1. Формирање радне групе и
израда нацрта подзаконских
аката која регулишу
Катастар КЛ и програм
мониторинга земљишта???
2. Усвајање подзаконских
аката и стављање у
примену/ МЗЖС
Израда апликације за
достављање података за
Катастар КЛ
Обука лица одговорног за
корисничку подршку при слању
података, проверу и обраду
података, као и одржавање
Резултат 1.5 Учешће привредних
субјеката у испитивању последица
своје делатности по здравље и ЖС
Очекивани резултат
Резултат 2.1 Успостављен
усклађен систем мониторинга у
циљу добијања квалитетнијих
података
Резултат 2.1 Формирана радна
група
Резултат 2.2 Усвојена
подзаконска акта која регулишу
Катастар КЛ и програм
мониторинага земљишта??
Резултат 2.3 Успостављен
оперативни систем извештавања
за Катастар КЛ
Резултат 2.4 Одржане обуке за
рад на систему за извештавање за
Катастар КЛ
1. Број реализованих 2018 и у Надлежна министарства и
пројеката и студија са континуитету привредни субјекти чије
учешћем привредних активности изазивају
субјеката загађење животне средине
Индикатор Временски Носилац активности
оквир
Број КЛ на којима је 3-5 година МЗЖС, SEPA, мрежа
успостављен усклађен института/завода за јавно
систем мониторинга здравље, локалне
самоуправе
1. Решење министра 1 година МЗЖС, Влада РС
заштите животне средине о
формирању радне групе
израда нацрта подзаконских
аката која регулишу
Катастар КЛ и програм
мониторинга земљишта
2. Број усвојених
подзаконских аката
дефинисаних на основу З???
1. % оператера и јединица 1 година SEPA
локалне самоуправе који су
известили за Катастар КЛ
2. Број одржаних обука
3. Број лица која су прошла
обуку
информационог система КЛ за
достављање података АЗЖС
Креирање система за
аутоматски експорт података из
информационог система
Катастра КЛ на портал
отворених података/АЗЖС
(SEPA)
Дефинисање индикатора за
праћење утицаја фактора из
животне средине КЛ на
здравље људи
Развој информационог под-
система и модела за процену
утицаја загађења из животне
средине КЛ на здравље
становништва
3. Лидерство и координација
Активности у области лидерства и координације биће спроведене са циљем успостављања механизама хоризонталне и вертикалне координације
активности за праћење утицаја контаминираних локалитета на животну средину и здравље становништва
Активности
Формирaње радне групе за
праћење утицаја КЛ нa животну
средину и здравље
становништва у оквиру
интерсекторског стручног тела
(планираног Стратегијом о
јавном здрављу/Акционим
планом 2018-2026, “Сл. Гласник
РС”, бр 61/18) формирaње
радне групе за праћење утицаја
КЛ нa животну средину и
здравље становништва.
Резултат 2.5 Развијена група
података (секција) о КЛ на порталу
отворених података
Дефинисани индикатори за
праћење утицаја фактора из
животне средине КЛ на здравље
људи
Формиран информациони под-
систем и модел за процену утицаја
загађења из животне средину на
здравље становништва, као
резултат мултисекторске сарадње
Очекивани резултат
Резултат 3.1 Формирана
мултисекторска радна група за
праћење утицаја КЛ на животну
средину и здравље становништва
1. Број сетова података о КЛ 1 година SEPA
на порталу отворених
података
1. Број извештаја креираних 1-2 године МЗ, МЗЖС, SEPA, ИЈЗС
на основу индикатора из „БАТУТ“
НЛИ и других обавезујућих
докумената
1. Усаглашен и усвојен 3 - 5 година SEPA, ИЈЗС „БАТУТ“, мрежа
модел и тип ИС ИЈЗ/ЗЈЗ
2. Усаглашен и усвојен
информатичко-статистички
модел који ће се користити
3. Усвојена потребна
законска и подзаконска
акта
Индикатор Временски Носилац активности
оквир
1. Решење министра 1 година Министарство здравља и
здравља о формирању Интерсекторско стручно тело
мултисекторске радне групе
за праћење утицаја КЛ на
животну средину и здравље
становништва
Доношење Плана хоризонталне
и вертикалне комуникације и
координације активности
мултисекторског радног тела
Резултат 3.2 Сачињен План Усвојен План 2 године Министарство здравља
хоризонталне и вертикалне
комуникације и координације
активности мултисекторског
радног тела

4. Јачање институционалних, техничких и финансијских капацитета

Циљ активности у овој области је јачање капацитета, пре свега институционалних, како би се створио центар знања и координације за програмско
праћење утицаја контаминираних локалитета на животну средину и здравље становништва. Такође, јачање техничких и кадровских капацитета
лабораторија института и завода за јавно здравље ствара услове за постављање темеља хуманог биомониторинга, који има виталну улогу у процесу
процене изложености популације хазардним супстанцама.
Активности Очекивани резултат Индикатор Временски Носилац активности
оквир
Формирање организационе Резултат 4.1 Формиранa 1. Акт о формирању 1-3 године ИЈЗС БАТУТ
јединице за праћење утицаја КЛ организациона јединица за организационе јединице за
на животну средину и здравље праћење утицаја КЛ на ЖС и праћење утицаја КЛ на ЖС и
становништва при ИЈЗС БАТУТ здравље становништва при ИЈЗС здравље становништва при
БАТУТ ИЈЗС БАТУТ

Дефинисање активности Дефинисане активности 2. Донет План активности

организационе за праћење организационе јединице
утицаја КЛ на ЖС и здравље
становништва

У циљу адекватне структурне 3. Усвојена потребна правна

подршке мултисекторском
радном телу, објединити
постојеће капацитете мреже
ИЈЗ/ЗЈЗ, као носиоца
дефинисаних активности
Израда Програма у оквиру
Програма од општег интереса
Министарства здравља на
Резултат 4.2 Сачињен Програм
заштите здравља и животне
средине у вези са КЛ (члан 7.
акта за рад организационе
јединице
1. Извештај(и) о спровођењу
Програма заштите здравља
и ЖС на КЛ
1-3 године Организациона јединица за
праћење утицаја КЛ на
животну средину и здравље
заштити здравља и животне
средине на КЛ
Израда прилагођене
методологије за процену
утицаја фактора из животне
средине на здравље изложене
популације:
1. Прилагодити методологију на
основу SENTIERI метода
2. Усвојити методологију
3. Тестирање методологије на
пилот пројекту
4. Израдити стручно-
методолошко упутство за
примену методологије
5. Примена методологије у
оквиру Програма од општег
интереса Министарства
здравља
Успостављањe одрживог
система финансирања
мониторинга животне средине
Усклађивање капацитета за
хумани биомониторинг у складу
са потребама и стањем на
терену
Проценa капацитетa
лабораторија у погледу
кадрова, опреме и простора
Проценa потребa у погледу
опреме, кадрова, простора и
финансија за подизање
капацитета лабораторија за
ХБМ
Подизaњe техничких капацитетa
Закона о јавном здрављу)
Резултат 4.3 Усвојена прилагођена
методологија за процену утицаја
фактора из ЖС на здравље
изложене популације
Резултат 4.4 Успостављен одрживи
систем финансирања мониторинг у
животној средини
Резултат 4.5 Подигнути капацитети
ИЈЗ/ЗЈЗ на територији Републике
Србије за ХБМ
становништва – ИЈЗС Батут
1. Примењена прилагођена 1-3 године Организациона јединица за
методологија на пилот праћење утицаја КЛ на
пројекту животну средину и здравље
станвништва - Батут,
надлежна министарства,
SEPA
2. Успостављен модел
достављања података од
значаја за здравље,
управљања подацима и
њихове доступности као и
одговорности у поступању
са подацима
1. Дефинисана буџетска 1-3 године Надлежна министарства,
линија и усвојен буџет за SEPA
финансирања мониторинга
ЖС
1. Број института/ЗЈЗ са 3-5 године Организациона јединица за
подигнутим капацитетима праћење утицаја КЛ на ЖС и
за ХБМ здравље становништва -
Батут, надлежна
министарства, SEPA
3-5 године
3-5 године
5 година
лабораторија (опрема,
методе…)
Спровoђeњe тренингa за 2 године
подизање капацитета људских
ресурса за имплементацију ХБМ
Посете/обуке у лабораторијама 2 година
ЕУ земаља
Израдa СОП-a за одређивање 3-5 године
хазардних супстанци у хуманом
биолошком материјалу