Konformizam: Uticaj na ponasanje amnotrimo skorainji sluéaj Senon Fokner (Shannon Faulkner), bru- codkinje vojnog koleda Citadel u Carlstomu, Juzno Rarolini, koju sa ‘dbacivali ber obzira na to koiko se trudila da se pokori i konforme ra grupnim pravilima, Tokom 158 godine, Citadel je bila u potpunosti musa institut lt je federalni sud donco zakon da, obzirom da se finansira od porekih obvezika, Citadel ne bi trbalo da ikl clanove de¥ave bog toga sto su ene. Tako je Senon Fokner primljena. Student i profesor Citadeln nina bili zadovolj, Foknerova je ata st vet svn praviima Skole tokom prve nedele, ali jenjen pol ,odstupao” od srupne nosme, pa je bila kainena, Toko prvog dana, na pogetku nedelie sane -Paklena nedelj", postavili su napise ,Senon,idi ku. ,Trebal je da aj Sta su mi govoril, nazivajuci me raznim imenima”, ijavila je Foknero- va. oNikada nisam razmisfjata na taj nagin.Radila sam ono Sto su momel ra di, Stala bib u ted i radia ono Sto je trcbalo da radim* (Rogers, Dampier & Sieder, 1995. st. 78). DPritisak zbog ralicitost i nedostatak podrske, udinli su da se Senon ose- Gi lok, i nakon nekoliko dana provedenih u skolskoj ainbutant, Foknero- vase ispisala i Skole, Kao to je jedan mladi kadet rekao: ,Nemoguee je da code uspes sam. Moramo se oslanjati jedi na druge, all ons nije mala niko- gu. Niko nije azgovarao sa njom ito se ne bi promenio” (st. 80). Kada se seat da je Foknerova napustla koled? prosirila, Kade st se burno i strastve- no radovali, (Od sluéaja Fokmer, druge Zene su upisale prot godin u Citade- Ju, Norme prikladnog, ponaSanj 1 instituej su se promenile i ene su uspes- no zavréavale Skolovanje) Jos vite problema u veri sa konformizmom i pokornoséu zadalo je uda- rac vojnim akademijama tokom 2003. godine. Vazeuhoplovisa akademij Sie dinjenih, Drfava uzdrmana je trdnjama da su Kadetisilovali svoje Kotegice Kad su Zone prijavile seksnalne uvrede, ijavile su da sash musk oft igno- risa ili su ib, pak, kadnjovalisihovi napadaéi nisu bili kaznjeni, Drage Zene prianale su da nisu prijavile silovanje ili scksualno zlostavljanje jer su se plas KOMFORMIZAW: KAD 1 ZA8TO ‘WFORMACION! SOCLIALMI UTICA: ‘POTREBA DA ZHAMO STA JEISPRAVNO Votnost tabnost Kade se konformirane informaciiama lose zavrsi Kade se judi konformiraiv informacionom socialnom uticaju Suprotstavijenjeinformacionom socijalnom uticaju [NORMATIVH SOCLIALM UTICAJ: POTREBA ‘DA BUDEMO PRIHVAGEM Konformizam i sotjalno odobravanje: Agova istrativanja procene dutine linjo fevidrana vasnost taenosti Veanast odgovornosti Posledice suprotstavlianis normativnom sosielnom utieju Notmativn soca’ utica) u svakodnevnom zivotu POVEZIVANJA: Bulimija keo nocmativa social tical POVEZIVANJA: Moe propagande Kada ¢e se ludi konformirat hormativnom socjalnom uticaju? Suprotstavjanie normativnom socialnam uticaia Usicaj manjine: Kada nekolicine utite na mnostvo KORISEENJE SOCUJALNOG UTICASA RADI ‘UNAPREDENJA KORISNOG PONASAIIA Loge propisujuch 1 opisnih normi POKORAVANJE AUTORITETU {loge normativnag socisinag uticaja Uloga informacionag socijalnog uticaja Drugiralozi 28 pokorevanie REZIME PITANA ZA KRITICKO RAZMISLIANE 237238 OSMOPOGLAVLJE Konformizam: Uticaj na ponasanje Ie posles ge, kriminoloske procedure protiv optufenih silovatelja, smenjivanje vodece Ge takvog priznanja, Ove izjave ubrzale su Pentagon i kongresne istra- tworke komandujucih oficira akademije i saizenje vojnog éina generalu, nagelni sku akademije (Sarche, 2003.; Schemo, 2003.) Sta je poilo tako uzasno naopako? U okruzenju u kom su Konformizaun i po- korost visoko vrednovane norme, moze se pojaviti manipulacija. Na primer, kadeti ~ bruco’i moraju se pokoravati naredenjima starijih studenata, koji ima ju prijavile su da su im studenti muskarci naredili da se s njima nadu na odrede- (Ova komandna struktura kadeta move se zloupotrebiti; neke od Zena nom mestu iu odyedeno vreme, gde su ih silovali, Pored toga, jak kodeks ast akademije promovise konformizam i otezava pojedineu da prekrsi norme. Pro: fesor koji izuéava vojsku to objasnjava na sledeci nagin: ,.Deo jakog sistema é&- sti je ideja da dugujete svoju lojalnost Akademii, slnsbi i nadredenima. Ne Zel te da imeverite svoje kolege. Pojedinei se plase da ih ne obeleze kao nekogga ko ne pripada timu (Bender, 2008, str. ALO). Teme koje pojam konformizma obubvata ne ogranigavaju se samo na okruz cenja vojnih akademija, Svakako drustveno okruzenje ima svoja pravila. Neka od pravila su eksplicitna, To mogu biti zakoni, poput onih u kriminoloskom kode- su ili onih koji regulign voznju automobila, Druga pravila su implicitna i samim tim suptilna, Ona ukljuéyju ogekivanja koja lj imaju kada je u pitanja prikla- dno ponaSanje: na primer, iskavivanje poStovanja profesoru u ponaanju ili pri Iadenje kraju reda umesto uskakanje na njegov potetak 1 konformizam i pokoravanje su nasi odgovori na taktike socijalnog uticaja drugih. Obiéno radimo ono sto drugi od nas ogekuju zato Sto nam oni eksplici tno naedyju da tako radimo (pokoravanje) ii zato Sto nam suptilnije ukazuju Sta je prikladno i izgleda da je u nasem interesu da se tome povinujemo (konfor rizam). U ovom poglaviu, fokusiracemo se na potencijalne pozitime i negati- ‘ne efekte ovih procesa socijalnog uticaja. KONFORMIZAM: KADA | ZASTO Koji vam se citat vie svida od dva navedena na strani 239? Koji od njih opisu- Je vasu tremutnu reakeiju na ree konformizam? Ne bi nas iznenadilo ako biste iza- Drali drugi citat. Americka kultura naglatava vaznost nekonformiranja (Hofste de, 1986.; Markus, Kitayama i Heiman, 1996.). Mistimo o sebi kao o nacfi snai- vil individua, Judi koji misle svojom glavom, Koji ustaju iu ime onih koji nema- Jumnogo Sanse a uspeh, koji idu protiv strue zarad onoga Sto misle da je isprax ‘no. Ova kulturoloska slika o s¢bi oblikevana je naginom uspostavijanja amerié- ke nacije, ameri¢kim sitemom vlastiistoriskim iskustvorn naéeg drustva sa Sre- zjem na zapad — ypripitomljavanjem* Divljeg zapada (Turner, 1982).Konformizam: kadaizasto? 238 Amerigka mitologia je na raaitte natine slavitasnaine pojedince. Na pré mes, jedna od najduZih {najuspednijih reklamnih kampanja u amerigko) isto ti pikazyje kauboja nazvanog »Malboro Man*. Od 1955. godine fotogra- fja kauboja koji je sam na proplanku postala je arhetipska slika. Ova sl ka je isto tako prodala mnogo cigarcta. Ljudi koji nikada nis videli ko- na, nit amesick zapad, blizu pola veka su reagovali na ovujednostarnu, 10 tebi ce (judi) prepoznatijivu sliku. Jasno je da nam ta slika govori nesto 8t0 Zelimo i vo- lepo govoriti, Fimo da éujemo o sebis da samostatno odlucujemo, da nismo beskimenja cii beskarakterni - veé slabi konformisti; da nismo pioni, ve¢ igradi (Bue- her i Griffin, 1994). ‘Ali, dal smo mi zapravo nekonformistidka stvorenja? Da li su odluke koje donosiino uvek zasnovane na onome Bio mislimo li ponekad koristimo pons Sanje drugih da bismo se porpomogli Kada odlueujemo Sta da Ginimo? Kao so smo videll u Poglalju 6, masomo samoubisivo anova kulta — Nebeska kaph ja, pokazuje da se ud! ponekad konformiraju na ekstremne i nenadujace nacine — éak i kada donose tako vaznu odluku kao tu: da li da oduzmu ili ne Ne bi bilo dobro sopstvene tivote. Medutim, modete se usprotiii da je ovo neobigan jek: streman shia. Moéda su sledbenici Marsala Eplvajta (Marshall Applewhi- Cini kao i vecina, da svi mislimo te) bili poremeceni Ijudi, koji su nekako bili predodredeni da urade ono poate Sto im je harizmatin! voda rekao da urade, Postoji, medutim, i drugs, wu misljenju mnogo veco} meri, zstraujuca moguénost: mozda bi vena nas postup je ono sto Ja na ist nagin, da smo bill lofen stom dugotrajnomn, mognom konfor- Konjske te & nnistickom pritsku popnt anova ,Nebeske kapije". Prema ovom videnju, skoro svako bi se Konformirao u ovakvim istim ekstremnim okolnostima. ‘Ako je ova tvrdnja taéna, trcalo bi da mozemo da pronademo i druge sc tuacije u Kojima se Tjudi, kada su pod snadnim socijalnim prtiscima, konformic raj u iznenadujucem stepenn. Na primer, 1961. godine Ameri¢ki pokret za gra danska prava ukljudio je naécla pasivnog otpora Mahatme Gandija u svoje de- ‘monstradije za prekid Segregacje. Onis. treniali svoje ,Jahave slobode* u pa simom pribvatanju nasilnog tretmana. Viljade Afroamerikanaca s juga Kojima se pridnuZio manji broj belaca sa severa, mnogi stuclenti, demonstrirali su protiv segreggacijskih zakona juga. lz sukoba u sukob, aktivisti za gradanska prava rea: govali su nenasilno dok su ih junjacki Serif i policija taki, batinai, prskaliSmr- Kovima, biéeval, silovali pa ak i ubijali (Powledge, 1991.) Njihovo snazno kon- formiranje idealu pasivnog otpora pomoglo je ulasku u novo razdoblje americke borbe za jednakost — usvajanju Zakona o gradanskim pravima 1964. godine. Razmotrimo sada sluéaj masakra u selu Mi Lai u Vijetnamu. Ujutro, 16. mar ta 1968. godine, u jeku rata w Vijetnamu, grupa ameriekih vojnika ukrcala se w helikoptere koji ce ih odvesti u selo Mi Lai. Vojnici su bili vrlo uplaseni zato sto nikada pre nisu bili w borbi, a krufile su glasine da ée jedna od najstrasnijih ne- prijateljskih jedinica, 48. vijetnamski bataljon, okupirati to selo. Jedan od pilota helikoptera adiovezom je javio da je ispod sebe video vojnike Vijetkonga, tako da su ameridki vojniciiskodil iz helikoptera oworivSi vatru, Uskoro su shvatl da je pilot pogresio — nije bilo neprijateljskih vojnika. Umesto toga, Amerikanci su naisli na nekoliko mestana iz sela: dene, decu i starije muskarce, kako sprema- {ju dorucak na tho vatri, Neobjasnjivo, vada voda, poruénik Vilijam Kejli (Wil liam Calley) je jednom od vojnika naredio da ubije stanovnike sela. Drugi vojni- isu takode poéeli da pucaju i krvoprolice se prosirilo. Amerikanci su okrafili i sistematski poubijali sve stanovnike sela Mi Laija, Gurnuli su Zene i deca u Kl nhac i ubil ih; bacili su ruéne granate u kolibe ispunjene 2grenim telima mest nia. Tako niko ne zna taéan bro} poginulih, procene se kre¢u od 450 do 500 vije ‘tnamskih civila (Hersh, 1970.)- U svim ovim primerima, Idi su se naSli ubvaéeni u mrezu socijalnog uti caja. Reagovali su promenom svog ponasanja i konformirali su se o¢ekivanjima Grugih, Za socijalne psihologe, ovo je suitina konformiranja: promena netijeg uzbudljivima240 OSMO POGLAVLJE Konformizam: Uticaj na ponaganje Pod snaznim socialnim prtiskom pojedine! ce se konfornirati grup, (aki kada to podrazumeva da ine neSto nemoralno. Tokom vijetnamskog rata, americk vojnic! masekriali su nekoliko stoting vjetnamskin civia — star ‘mu8karaca, Zena idece -u selu Mi La. Ova nagradens fotograiia nekih (od Zrtava uzneminia je naciju. Zagto '8U voiniei posinl taj zlotin? Tokom ‘itanja ovog pogiavia, videcete kako pritise! Sociainog uticaja konformiranje i pokoravanje, mogu sdovesti do toga da éasni iudi posing necasne dela .U tim okolnostima uvek je najbolje ciniti isto sto i gomila”. Ali, pretpostayimo da postoje dve gomile”, sugerisao je gospodin Snodgras. .,Kli¢i s vecom”, odgovorio je gospodin Pikvik. Konformizam (Conformity) —promers u ponagariu Pejodines usted atvanog i zamisionog lacs uci ud ponaganja prema stvarnom ili zami8ijenom ponasanju drugih (Keisler i Keisler, 1969). Kao sto ovi primeri pokazujn, posledice konformizma mogu obubvatiti Sirok opseg: od korisnog i plemenitog do histerije i tragedije. Ali, zaito su se ovi judi konformirali ? Neki verovatno zbog toga Sto nisu znali Sta da rade w zbu- jujucoj i neobienoj situaciji. Ponasanje ljudi oko njih posluzilo je kao znak kako reagovati i oni su odluéili da se ponasaju na sliCan naéin. Drugi Ijudi su se kon formirali verovatno zbog toga Sto nisu hteli da budu ismejani ili kaznjeni zbog, drugaéijeg ponasanja u odnosn na ostale. Izabrali su da se ponaiaju onako kako Je grupa ofekivata, da ne bi bili odbacent ili manje poStovani. Pogledajmo kako, svaki od navedenih razloga za konformiranje funkcionige, INFORMACION! SOCIJALNI UTICAJ: POTREBA DA ZNAMO STA JE ,,ISPRAVNO” Kako bi trebalo da oslovite svoju: profesorkn psihologije — kao .dr. Ber ‘man*, ,profesorka Berman*, ,gospodo Berman* ili ,Patricija"? Kako bi treba- lo da glasate na predstojecem referendumu koji ée povecati vaiu skolarinu kako bi se pokrio trogak vecih usluga za studente? Da li odscéete komad su- ‘jail ga pojedete celog odjednom ? Da li vrisak, koji ste upravo (Sledile su iejave 2, 3,14, ako je bilo nuzno). Figura 8. ‘Transirptprotesta udenika u Milgramovom istraivanj pokoravanja | izjva hoje je eksperimentator torstia da bi naterao ude da nastave a davanjom Sokova. (Pipa ra Mar 18978 Posmatvao sam zrelog i inicijino uraxmotezenog biznismena kako wlazi labo: ator smejuci se samouvereno. Tokom 20 minuta on se sveo na zgréenu ol pin, hoja.muca i ubreano se prblizaon trenutku nervnog sloma. Kenstantna Je povlaco sore w00 i waijao ruke. U owom trenathu gurao je pesnicom élo i ‘mrmijao: °O Bote, neka ovo stane”. pak je nastavljao da odgowara na svak ret ehsperimentatora i dase pokorava do kraja. (Milgram, 1963, st.37) Zaito je tako mnogo uéesnika u istrazivanju (koji su se kretali u rasponu go- dina od 20 do 50 i koji su ukljuéivali radnike u proizvodnji, sluzbenike i strue- njake) konformiralo Zeljama eksperimentatora, do taéke (bar u njihovim umovi= ‘ma) u kojoj su zadavali veliki bol drugom Ijudskom bi¢u? Zasto su student kole- 278276 OSMOPOGLAVLJE Konformizam: Uticaj na ponasanje Sika 8.9 erultat ral vera Majgremovog ksperimenta Pokaravanejenavece u standard} veri, ada je utes naredero de drugojos0bi dso sve jee ijt Sokove (lei subi Pekoravanja se smanjue Kade dai utosnici ‘madelrajy nepokoravano i kad figura (0 autockata ie prisutna (da subi u sedi). Konaéno, kada nije bilo naredi da ‘® povetsu Soko, gotovo njadan ueesri re to uBini [esa stubi), Suprotnost u ponetanj iamedu kraj lvog ikanje desnog stbica ednostavno pokanyje Kolko je sraina soja norma pokoraani (iene grag 0 ‘dia, odrasii iz srednje klase i psihijari toliko pogresili u svojim predvidanjima 9 come sta bi judi uradili? Svaki od razloga koji objasnjava zasto se judi konformi- raju kombinovani su na opasan naéin, wrokujuci da se uéesnici Miligramovog eksperimenta pokoravaju eksperimentatoru — bas kao Sto su radili vojnici u selu Mi Lai, Razmotrimo poblize koji se mehanizmi javljaju u Milgramovom eksperi mentu, odnosno kako sve to funkcionise. Uloga normativnog socijalnog uticaja Prvo, jasno je da normativn pritiscioteZavaju Huda da odbiju da nastave. Kao Sto sito videl, ako neko zista Fi da uradimo eto, moe bit teiko da kazemo ne, Ovo je posebno taco kada je osoba na poricji wutoriteta uw odnost na mas, Miligramovt ucesnici su verovatno verovali da ukoliko odbiju da nastave, ekspe Fimentator bi bio razoéaran, porreden ii moda Gak ijt ~ sve ovo pritska uee snike da nastave. Vazno je primetit da je ova studi, za raaliku od Afove studi, postavjenatako da ekspertmentatoraktimo pokusava da natea jude dase Kone Formiraju, dajucl im stroge komande kao Sto je: Apsolutao je nuzno da nastavi te", Kada je figura autoritetatoliko zabteyna# uporna da se mi pokoravamo, koje edi ne (Dias, 1991, 2000, 2008 ; Hamilton, Sanders i MeKearney, 1995 Mecus i Raaimakers, 1995 ; Milles, 1986) injeniea da su normatvn pritsi il prisutni w Malgremovim cksperimen- ima je jas iz varijacje istradivanja koje je sproveo. Ovaj put je u istrazivanju ucesionato 1 nastavnika od kojih su dvojca bi saradnicieksperimentatora fe dan saradaik bio je instruiran da Gia lsta parova ret; drug, da govori udeniku dial je odigovor bio tacan. Posao pravog utesika bio je da daje sokove, da po- feéava njihova adina sa sakom gteskomn, bas kao w originalnom eksperiment. Na 150 volt kada je ucenik dao pri Zestok protest, prv saradnik odbio je da na stavi, uprkos eksperimentatorovoj naredbi da nastavi. Na 210 vol drut sara dik odbio je da nastavi, Rezultati? Videw svoje Kolege kako odbijaju da poslus iu utile je mnogo lakéom neposkusnoxtpravog uvesnika, Samo je 10% ucesne {a dalo maksimalnu kolicina Soka u ovom elsperimentu (pogledajte Stiku 8.9). (Ora) rezulat je sidan Atoyom odkticu dase judi ne Konformiraju tliko kada se jedan saradnik istrazivaga protvi vecini i Konstantno daje tagan odgovor z 7 Bo 2, es 33 40 2g» E* 2 g 0 é i ° Stndbon ged generators Be Veale” cues vodhiie puaabu eugene darasave th uta da vardeg dsen saUloga informacionog socijainog uticaja LUprkos snazi normativnih pritisaka u Milgramovom originalnom istraivanju, ‘oni nisu jedini razlog pokoravanja judi. Eksperimnentator je bio autoritativan i “uporan, ali nije uperio pitolj w ucesnike i govorio im ,pokori se il umri*. Ue. ivi su bili slobodni da odustanu i napuste eksperiment u bilo kom trenutku, Jasto to nis uéinili, posebno kada je eksperimentator bio stranac kog nikada nist steli i verovatno ga nece nikada vise videti? Kao Sto smo videli ranjje, kada su judi uw zbunjujuéoj situacifi i kada su nesi- gum sta treba da rade, koriste druge ljude kno pomo¢ za definisanje situacije. faformacioni socijalni uticaj je narocito snazan kada je situacija nejasna, kada se ‘adi o kriznoj situaciji i kada su drugi Huei struéni. Situacija sa kojom su se uot Miligramovi uéesnici bila je ovigledno zbunjujuca, nepoznata i uznemiryjuca. Sve je izgledalo dovoljno jasno ada im je cksperimentator objasnio situaciju se oni kasnije pretvorila u nesto drugo, Uéenik je jaukao od bola, ali je eksperi- fnentator ugesnicima Tekao da, jako su Sokovi bili bolni, nisw uzrokovali nikalora trajniju povredu, UesnictistraZivanja nisu Zeleli nikoga da povrede, ali su pristax ji da ucestvuju u istrayivanju i da slede uputstva, Kada su u takvom stanju kontli kta, za ucesnike je bilo prirodno da se za pomo¢ pri odlucivanju kako ispravno da postupe oslone na struénjaka ~ cksperimentatora (Hamilton i sar, 1995; Kra- kow i Blass, 1995; Miller, 1986; Miller, Collins i Brief, 1995). ‘Druga verzija cksperimenta koju je Miligram izvco podriava idgju da je im- formacioni uticaj delovao. Ova verzija jednaka je originalnoj, osim w tri kritiéne inene. Kao prvo, eksperimentator nikada nije rekao koje Ce se koligine Soko- va zadavati prepustajuci tu odluku uditelju (stvarnom ucesniku). Drago, ekspe: timentator je, pre podetka istrazivanja, primio telefonski poziv i morao je da na pusti sobu, Rekao je uéesniku da nastavi bez njega. Trece, postojao je saradnik eksperimentatora Koj je igrao ulogu dodatnog ucitelja. Njegov zadatak bio je da zabelezi koliko dugo je uéeniku potrcbno da odgovori. Kada je eksperimentator napustio sobu, taj drugi uéiteljje rekao da je upravo smislio dobar sistem: kako Dibilo da svaki put kada uéenik pogresi povecaju intenzitet Soka? Insistirao je da stvami uéesnik sledi ovaj postupak. Unéite da je u ovoj situaciji izostavljena strucnost osobe koja izdaje naredbe: on je bio samo obiéna osoba, sa nigta vise znanja nego sam uéesnik. Buduci da ‘mu je nedostajala struénost, Ijudi su u manjoj meri bili skloni da ga koriste kao invor informacija 0 tome kako bi trebalo da reaguju. Kao Sto ste videli na slici 8.9 u ovo] verzii, pokoravanje se smanjilo sa 62.5% davanja maksimalnog Soka na samo 20%. (Cinjenica da se 20% jos pokoravalo, sugerise da su neki Ijudi bili toliko nesigurni oko toga sta uéiniti da su se oslanjali éak i na osobu koja nije scrugna kao vodit). ‘Dodatna varijacija koju je Milgram izveo naglasava vaznost osobe sa aucorite- tom kao struénjaka u izazivanju takvog konformiranja i pokoravanja. U ovoj ve rijaciji, dva eksperimentatora dala su pravom ucesniku naredenja. Na 150 vol ti, Kada je ucenik prvi put povikao da Zeli da prestane, dva eksperimentato- rasu poela sa neslaganjem oko toga da fi treba da nastave istrafivanje. Na ‘ovom mestu, 100% ucesnika — ucitelja prestalo je sa razgovorom. Uotite ‘da nista od onoga sto je Zrtva udinila nije uzrokovalo da svi ueesnici pre- stanu sa pokoravanjem. Medutim, kada je definicja sitmacije koju je dala osoba sa autoritetom postala nejasna, udesnici su se oslobodili svoje kon- formirajuce uloge. Drugi razlozi zbog kojih se pokoravamo U Majigremovim eksperimentima i normativni i informacioni socijalnt uticaj bili su vrlo snazni, Medutim, ovi razlozi za pokoravanje i postuSnost joS su ne- dovoljni za potpuno objainjenje zaSto su se Ijudi ponasali tako nehumano. Oni, Pokoravanje autoritetu Kada razmisljate © dugoj i mracnoj Ijudskoj istoriji, ete vise strasnih, zlocina poéinjenih u ime pokornosti nego u ime pobune. mn278 SMO POGLAVLJE Konformizam: Uticaj na ponasanje izgleda, objainjavaju zaSto su se udi pokoravali u pocetku: ali zasto Ijudi, nakon, Sto im je postalo o¢igledno Sta rade uceniku, nisu shvatili da je to Sto Gine wa sno pogresno i zasto nisu prestali? Kao Sto su vojnici u selu Mi Lat istajalt u ubi- _janju mestana dugo nakon sto je postalo oéigledno da su oni nenaoruzani i ne- ‘aasticeni civili, mnogi od Miligramovih ucesnika pritiskali su prekidace z1 Soko- ve jedan za drugim, uprkos bolnim uzvicima drugog Ijudskog biea, Konformiranje pogreSnoj normi Za razumevanje takvog kontinuiranog pokoravanja treba da razmotrimo dodatne aspekte situacije. Ne Zefimo da sugerigemo da su. ugesnici u Miligremovom istrafivanju bili potpuno nepromiljeni ili nesvesni ‘onoga Sta su Cinili. Svi su bili uasno zabrinuti zbog nevolje Zrtve. Problem je bio. da su bili uhvaceni u mrezu sukobljenih norm i bilo je tekko odrediti koju sledi- ti. Na poéetku eksperimenta bilo je savrSeno razumno pokoravati se normi koja kaze: ,Pokoravaj se struénjaku, legitimnom autoritetu". Eksperimentator je bio. siguran i informisan, a istrabivanje je izgledalo kao da se radi o razumnom te- stiranju zanimljive hipoteze. Prema tome, zasto ne saradivati i ne raditi onako, Kako vam je reteno? ‘Medutim, pravila igre su se postupno promenila i norma:

You might also like

• Nacionalizam I Oblici Nacionalne Vezanosti

  

  Document11 pages

  Nacionalizam I Oblici Nacionalne Vezanosti

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Politička Propaganda I Primena Glasina U Propagandi

  

  Document9 pages

  Politička Propaganda I Primena Glasina U Propagandi

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Socijalni Motivi - 5.5.2021.

  

  Document20 pages

  Socijalni Motivi - 5.5.2021.

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Socijalni Uticaj - Konformizam Pokoravanje Autoritetu Uticaj Preuzetih Uloga

  

  Document28 pages

  Socijalni Uticaj - Konformizam Pokoravanje Autoritetu Uticaj Preuzetih Uloga

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Stavovi I Promena Stava - 10.5.2021.

  

  Document18 pages

  Stavovi I Promena Stava - 10.5.2021.

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Etničke Predrasude I Stereotipi

  

  Document31 pages

  Etničke Predrasude I Stereotipi

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Socijalni Uticaj - Konformiranje I Pokoravanje - 5.4.2021.

  

  Document20 pages

  Socijalni Uticaj - Konformiranje I Pokoravanje - 5.4.2021.

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Kriza Dileme Resenja: Slavisa Tasic

  

  Document42 pages

  Kriza Dileme Resenja: Slavisa Tasic

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Fiskalna Politika I Nezaposlenost: 11. April 2014

  

  Document22 pages

  Fiskalna Politika I Nezaposlenost: 11. April 2014

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Skrip Ta

  

  Document21 pages

  Skrip Ta

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Teorija Igara: Osnovne Igre I Njihova Primena

  

  Document71 pages

  Teorija Igara: Osnovne Igre I Njihova Primena

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Politicki Sistem EU - PP .II

  

  Document12 pages

  Politicki Sistem EU - PP .II

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Ekonomija:) (Gн"�gory Mankiw i Mark Р. Taylor

  

  Document20 pages

  Ekonomija:) (Gн"�gory Mankiw i Mark Р. Taylor

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Osnove Ekonomije: Zdravorazumski Vodič Kroz Ekonomiju

  

  Document92 pages

  Osnove Ekonomije: Zdravorazumski Vodič Kroz Ekonomiju

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Uvodno Predavanje 2019 S-Nide

  

  Document12 pages

  Uvodno Predavanje 2019 S-Nide

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet
• Istorija Moderne Političke Misli - Edmund Berk, Razmišljanja o Revoluciji U Francuskoj

  

  Document16 pages

  Istorija Moderne Političke Misli - Edmund Berk, Razmišljanja o Revoluciji U Francuskoj

  Predrag Stanojevic

  No ratings yet