Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu

7. Predavanje iz Socijalne psihologije

Socijalni uticaj: Konformiranje i

pokoravanje

Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović

Asist. MA Ivana Jakšić
Pitanja na koja danas odgovaramo:
 Konformiranje i pokoravanje kao fenomeni socijalnog uticaja
 Informacioni i normativni socijalni uticaj
 Faktori i teorije dve vrste socijalnog uticaja
 Kako se odupreti socijalnom uticaju?
 Kakoprimeniti socijalni uticaj u promovisanju pozitivnih
ponašanja?
 Zašto se pokoravamo?
Fenomeni socijalnog uticaja na ponašanje
 Fenomeni odgovora na taktike socijalnog uticaja drugih:
 Pokoravanje – eksplicitno izneta naredba ili očekivanje
 Konformiranje – poželjno ponašanje se suptilnije ukazuje i
izgleda kao da je u našem najboljem interesu
Konformiranje
 Konformiranje: promena u ponašanju pojedinca usled stvarnog ili
zamišljenog uticaja drugih
 Kultura i konformiranje?
 Koliko smo skloni konformiranju?
 Srpski kolektivni inat?
 Da li je uvek negativno?
 Zašto se konformiramo?
 Kada ne znamo kako da se ponašamo u zbunjujućim i novim
situacijama
 Kada strahujemo da ćemo biti odbačeni, kažnjeni ili manje poštovani
Informacioni socijalni uticaj
Konformiramo se drugima jer:
 Vidimo ih kao izvor informacija za usmeravanje sopstvenog
ponašanja
 Verujemo da je njihovo tumačenje situacije tačnije

 Privatno prihvatanje vs. Javno popuštanje

 Šerifovi
eksperimenti sa autokinetičkim
efektom
 Upotreba i zloupotreba ovog fenomena?
 Faktori informacionog socijalnog uticaja
Tačnost procene – na snagu konformiranja utiče koliko nam
je važno da donesemo tačnu procenu
 Grupa za procenu: 1 ispiranik
+ 3 saradnika
 T važno: 51%
 T nevažno: 35%
 Usklađivanje strategija u
okviru konformiranja (Levin i
sar)
 Rizična (3$, +80% tačnih, +3$)
vs. Opreznoj strategiji (6$,
(Baron i saradnici, 1996) +20% pogrešnih, -3$)
Faktori informacionog socijalnog uticaja

 Krizne situacije pojačavaju konformiranje ISU

 Nepripremljenost, nejasna situacija, ugroženost, potrebno je brzo
reagovati
 Kada u grupi postoje stručnjaci
 Radio drama Orsona Velsa (1938)
 Delimična informacija
 Informacioni socijalni uticaj
 Pogrešno tumačenje informacija

 Socijalna
zaraza – brzo širenje emocija i ponašanja u masi (Gustav Le
Bon, 1895)
 Masovno psihogeno oboljenje
Kako se odupreti ISU?

 Uvek postoje pojedinci/ke koji se odupiru

 Tražiti alternativne izvore informacija
 Da li u grupi postoji neko ko zna više?
 Da li se drugi ponašaju razumno i protivno vašim moralnim
ubeđenjima?
Normativni socijalni uticaj
Konformiramo se drugima:
 Da bi nas prihvatili i da bismo im se svideli/da ne bi bili
odbačeni, ismejani, da ne bi privlačili pažnju
 Prihvatanje verovanja i ponašanja je u uvek javno, ne nužno i
privatno
 Očekivanja ponašanja definišu socijalne norme
 Članovi koji odstupaju se odbacuju ili kažnjavaju
Normativni socijalni uticaj

Klasični eksperimenti Solomona Aša (1955)

 Intrigantno:
 Situacija nije dvosmislena i nejasna
 Drugi učesnici su stranci
 Ne postoji kazna
 76% se bar jednom konformiralo
 U proseku u 4 od 12 pokušaja
 Razlozi:
 Da ne bi bili upadljivi?
 Konformiranje opada kada se odgovor zapiše
Kada podležemo NSU?

 Teorijasocijalnog uticaja Biba Latanea (1981). Faktori:

 SNAGA: koliko nam je grupa važna?
 BLIZINA: koliko je grupa vremenski i prostorno udaljena?
 VELIČINA: broj ljudi u grupi
 Samo u slučaju manjih grupa
 Faktori normativnog socijalnog uticaja
Tačnost procene – na snagu konformiranja utiče koliko nam
je važno da donesemo tačnu procenu
 Dvomislenost je eliminisana
tako što je bilo dovoljno
vremena za pregled slajdova
 T važno: 16% konformiranja
 T nevažno: 33%
konformiranja
 Važnost tačnosti pojačava
informaciono, a smanjuje
normativno konformiranje.
(Baron i saradnici, 1996)
Faktori normativnog socijalnog uticaja
 Odgovornost
 Primovanje saradnje vs. tačnosti i variranje odgovornosti: sastanak sa sardnikom vs. bez sastanka sa
saradnikom
 Samo situacija u kojoj je istaknut značaj tačnosti i u kojoj smo pozvani na odgovornost (sastanak) smanjila
konformiranje

 SAVEZNICI:

 Jedan je dovoljan da se u Ašovim eksperimentima konformiranje smanji sa 32% na 6%.

 Kultura:
 Meta-analiza 133 studije sa Ašovom procedurom – veće konformiranje u kolektivističkim
kulturama
 LIČNOST?
 Slaba korelacija sa samopoštovanjem i potrebom za odobravanjem
 ROD
 Ženese nešto više javno konformiraju, nema rodnih razlika u privatnim činovima
konformiranja
Kako se odupreti NSU?

 Bitisvestan njegovog uticaja

 Pronaći saveznika/cu
 Zaslužena samosvojnost:
 Ukoliko smo se dovoljno puta
konformirali u prošlosti, više će se
tolerisati odupiranje
 Uticaj manjine na većinu:
 Mora biti saglasna i dosledna
 Ostvaruje se preko ISU – uvode se
nove i neočekivane informacije
 P r o c e n a t lju d i k o ji s u p r lja li o k o lin u
Promocija pozitivnog ponašanja uz NSU

 Model normativnog postupanja

(Ćaldini, Reno i Kalgren)
 Opisne (stvarno i adaptivno ponašanje)
i propisane norme (izazivaju
odobravanje grupe, propisane kazne) 45

 Isticanje propisane norme dovodi do 40 Cisto

Prljav
35 o
normativnog konformiranja! 30
25
20
15
10
5
0
Pokoravanje
 Zašto se pokoravamo?
 Adaptivno je! U protivnom bi izbio haos.
 Autoriteti se mogu i internalizovati.
 Klasična studija ekstremnog i neadaptivnog pokoravanja – Stenli Milgram (1974)
Pokoravanje
 Zašto se pokoravamo?
 NSU – kada više učitelja odbije, samo 10% ide do kraja
 ISU
 Situacije je bila zbunjujuća i nova, instrukcije su delovale jasno, a situacije je postala
nejasna
 Eksperimentator je percepiran kao odgovorna, stručna osoba. Kada bi izašao iz prostorije
ili je postojalo neslaganje između dva eksperimentatora, pokoravanje bi padalo.
 Osiromašeni kognitivni kapaciteti – procedura se odvijala brzo i postojao je
konkurentski zadatak (pazilo se da odgovaraju tačno)
 Samoopravdavanje – mali koraci u progresiji ka pokoravanju
 Agresija nije uzork