Ekonomija

) (Gн"�gory Mankiw i Mark Р. Taylor

DATASTдTUS
 tihovi jedne stare pesme glase: "Najbolje stvari u zivotu su besplatne". Ako na tre­
nutak razmislimo, otkricemo da је pesnik mogao da ima na umu mnostvo dobara.
Priroda obezbeduje neka od njih, kao sto su reke, planine, plaze, j ezera i okeani. Drzava
obezbeduje ostala dobra, kao sto su igralista, parkovi i priredbe. U оЬа slucaja, ljudi ne
placaju taksu kada odluce da uzivaju u koriscenju tih dobara.
Besplatna dobra predstavljaju poseban izazov za ekonomsku analizu. VeCina dobara
u nasoj privredi alocira se na trzistima, na kojima kupci placaju za ono sto doЬijaju, а
prodavci Ьivaju placeni za ono sto pruzaju. Kada је rec о tim dobrima, cene su signali
koji uticu na odluke kupaca i prodavaca. Medutim, kada su dobra dostupna besplatno,
trzisne sile koje alociraju resurse u nasoj privredi nisu prisutne.
U ovom poglavlju razmotriCemo proЬ!eme koji se javljaju u slucaju dobara bez trzis­
nih cena. Nasa analiza pojasniCe jedan oddeset principa ekonomije koje smo nabrojali
и prvom p_oglavlju : vlade ponekad mogu da poboljsaju trzisne ishode. Kada neko dobro
nema cenu, privatna trzista ne mogu da obezbede odgovarajucu koliCinu proizvodnje
i potrosnje tog dobra. U takvim slucajevima, vlada svojim merama moze da koriguje
nesavrsenost trzista i poveca ekonomsko Ьlagostanje.

RAZLICITE VRSTE DOBARA

Koliko su trzista sposobna da obezbede dobra koj a ljudi zele? Odgovor na t o pitanje
zavisi od dobra koje је u pitanju. Као sto smo rekli u 7. poglavlju, mozemo se osloniti
208 Deo 4 Ekonomija javnog sektora

na to da се trziste obezbediti efikasan broj korneta sladoleda: cena korneta sladoleda

uskladuje se radi uravnotezenja ponude i traznje i ta ravnoteza maksimizira zblr pro­
izvodackog i potrosackog viska. Medutim, u 10. poglavlju smo rekli da se ne mozemo
osloniti na to da се trziste spreciti proizvodace aluminijuma da zagadujи vazdиh koji
udisemo: kиpci i prodavci na trzistu иglavnom ne uzimajи u obzir eksterne efekte
svojih odlиka. Zato trzista dobro funkcionisu kada sladoled predstavlja dobro, а lose
fиnkcionisи kada Cist. vazduh predstavlja dobro.
Kada razmisljamo о raznim dobrima и privredi, korisno је da ih grиpisemo na
osnovu dve karakteristike:
Da li је iskljucivost jedna od karakteristika datog dobra? Mogu li se ljиdi spreciti da
iskljucivost
•
karakteristika dobra prema kojoj se neka osoba
ne moze spreciti da ga koristi koriste to dobro?
• Da li је rivalstvo jedna od karakteristika tog dobra? Ako jedna osoba koristi to dobro,
rivalstvo
karakteristika dobla prema kojoj ako jedna osoba da li to smanjиje sposobnost druge osobe da ga koristi?
koristi to dobro, umanjuje koriscenje istog dobra Na osnovи te dve karakteristike, na slici 1 1.1 prikazana је podela dobara и cetiri kate­
drugoj osobl gorije:
privatna dobra
dobra koja imaju оЬе karakteristike 1. Privatna dobra su иjedno iskljuciva i rivalska. Razmislite, na primer, о kornetu slado-
(iskljuCivost i rivalstvo)
.
leda. Kornet sladoleda ima karakteristiku iskljuCivosti jer је moguce nekog spreciti da
ga pojede - jednostavno ти ga ne date. Kornet sladoleda ima i karakteristiku rival­
stva jer ako ga jedna osoba jede, druga osoba ne moze da jede isti taj kornet. Vecina
dobara u privredi spada и grupи privatnih dobara рориt korneta sladoleda. Kada smo
u 4, 5. i 6. poglavljи analizirali ponudu i trainjи, а u 7, 8. i 9. poglavljи analizirali efi- ·
kasnost trzista, implicitno smo podrazumevali da dobra imajи оЬе karakteristike i -

javna dobra iskljиCivost i rivalstvo.

dobra koja nemaju dve navedene karakteristike
(isk/juCivost i riva/stvo)
2. Javna dobra nisu ni iskljиciva ni rivalska. Dakle, ljudi ne mogu da se sprece da koriste
neko javno dobro, а ako jedna osoba koristi to dobro, ne smanjиje se sposobnost
druge osobe da ga koristi. Na primer, sistem nacionalne odbrane: ori jednako stiti sve
stanovnike neke zemlje, а cinjenica da se brani jedan stanovnik ne иtice na to da li се
se braniti neki drugi stanovnik.

S L /KA 7 1 . 1

tetiri vrste dobara

Dobra mogu da se grupisu и cetiri kategorije prema dvama navedenim pitanjima: (1) Da /iје isk/juCivostjedna od karakteristika
datog dobra? Odnosno, mogu li se ljudi spreCiti da koriste to dobro? (2) Da /iје rivalstvojedna od karakteristika tog dobra?
Odnosno, akojedna osoba koristi to dobro, da li to smanjuje sposobnost druge osobe da ga koristi? Na dijagramu su datiprimeri.
dobarl? za svaku od cetiri kategorije.
Rivalstvo?
Da Ne
Privatna dobra Prirodni monopoli
Korneti sladoleda . Vatrogasna sluzba
Da .
Odeca . KaЬiovska televizija
.
Zakrcene saobracajnice . Nezakrcene saobracajnice
sa drumarinom sa drumarinom
lskljucivost?
Zajednicki resursi Javna dobra
.
RiЬe u okeanu Brane za odbranu od poplava
Ne L:ivotna sredina
.
. Nacionalna odbrana
.
Zakrcene saobracajnice . Nezakrcene saobracajnice
bez drumarine bez drumarine
r
Poglavlje 1 1 Javna dobra i zajednicki resursi 209

з. Zajednicki resursi su rivalski, ali nisu iskljucivi. Na prirner, riЬe u okeanu su rivalsko zajednicki resursi
l
dobro: kada jedna osoba ulovi riЬu, nekoj drugoj osobl preostaje manje riЬa za lov. dobra koja su rivali, ali nisu iskljuciva
Ipak, riЬa nije iskljucivo dobro jer s obzirom na veliCinu okeana, tesko је spreCiti
riЬare da love riЬe.
4. Kada је neko dobro iskljuCivo, ali ne i rivalsko, ono је prirner prirodnog rnonopola. Na
prirner, razmislite о protivpozarnoj :-..astiti u nekom malom gradu. Lako је iskljuciti
Ijude iz koriscenja tog dobra: vatrogasna sluZЬa moze jedцostavno da pusti da njihova
kuca izgori. Ipak, protivpozarna zastita nije rivalska. Vatrogasci provode mnogo
vremena cekajuCi da izblje pozar, ра zastita dodatne kuce verovatno nece smanjiti
stepen zastite koji је raspoloziv drugirna. DrugaCije receno, kada grad jednom plati
za vatrogasnu sluZЬu, mali је dodatni trosak zastite jos jedne kuce. U 15. poglavlju
navescemo potpuniju definiciju prirodnih monopola i detaljnije ih prouciti.

U ovom poglavlju razmatramo dobra koja nisu iskljuciva, ра su samim tim svima
besplatno raspoloziva: javna dobra i zajednicki resursi. Videcemo da је ova tema tesno
povezana sa proиcavanjem eksternalija. Eksternalije se javljajи i kod javnih dobara i kod
zajednickih resиrsa jer za nesto sto ima vrednost nije odredena cena. Ako Ьi trebalo da
jedna 9soba obezbedi javno dobro, _рориt sistema nacionalne odbrane, poboljsao Ьi se
polozaj drиgih ljиdi, а ta korist im se ipak ne Ьi mogla naplatiti. Slicno tome, kada jedna
osoba koristi neki zajednicki resиrs, рориt riЬa и okeanи, pogorsava se polozaj drиgih
Ijudi, а taj im se gиЬitakne kompenzиje. Zbog takvih eksternih иticaja, privatne odlиke
о potrosnji i proizvodnji mogu da dovedи do neefikasne alokacije resиrsa, а drzavna
intervencija mogla Ьi da poveca ekonomsko Ьlagostanje.

Brzi kviz Definjsjte javna dobra ј iajednicke resurse ј navedjte ро jedan prjmer.

JAVNA DOBRA
Da Ьismo razиmeli kako se javna dobra razlikиjи od ostalih dоЬап� i kakve proЬleme
namecи drиstvи, razmotrimo jedan primer: vatromet. То dobro nije iskljиcivo jer је
nemogиce Ьilo koga spreciti da vidi vatromet, а nema ni karakteristikи rivalstva jer
· иZivanje jedne osobe и vatrometu ne smanjиje иzivanje drиgih osoba и vatrometи.

ProЬiem tzv. "slobo� nog jahaca11

Stanovnici engleskog gradica Little Hamlet vole da gledajи tradicionalni vatromet 5.
novembra. Svaki od 500 stanovnika tog grada pripisиje tom iskиstvи vrednost od lOf.
Trosak organizovanja vatrometa iznosi l.OOOf. Posto 5.000f koristi premasиje l .OOOf
troskova, organizovanje vatrometa 5. novembra је efikasno za stanovnike grada Little
Hamlet.
Da li Ьi individиalno trziste proizvelo efikasan ishod? Verovatno ne Ьi. Zamislite da
је Gertrиda, predиzetnica iz tog malog mesta, odlиCila da organizиje vatromet. Ona Ьi
sigиrno imala proЬlema sa prodajom karata za takav dogadaj jer Ьi njeni potencijalni
kиpci brzo иvideli da vatromet mogи da vide i bez kиpovine karte. Posto vatromet nije
iskljиcivo dobro, ljиdi sи podstaknиti da se besplatno okoriste. "Slobodni jahac" је "slobodni jahac"
osoba koja ostvaruje korist od nekog dobra, а izbegava da ga plati. osoba koja ostvaruje korist od nekog dobra;
Moze se reCi da se ta nesavrsenost trzista .javlja zbog eksternalije. Ako Ьi Ger­ а izЬegava da ga plati
trиda organizovala vatromet, ona Ьi omogиcila eksternи korist za one koji Ьi vatromet
 ora
210 Deo 4 . Ekonomija javnog sekt

gledali, а da za to nisи platili. Kada donosi odlиkи о tome da li се da organizиje Vatro.

met, Gertrиda ignorise te eksterne koristi. Iako је vatromet drиstveno pozeljan, оп nije
privatno profitaЬilan. Zato Gertrиda donosi drиstveno neefikasnи odlиkи da ne orga­
nizиje vatromet.
Iako privatno trziste ne иspeva da ponиdi vatromet koji traze stanovnici grada
Little Hamlet, resenje tog proЬlema је ocigledno: lokalna vlada moze da sponzorise
tadicionalnи proslavи 5. novembra. Gradska vlada moze da poveca prihod nameta­
njem poreza na imovinи и tom regionи (и Velikoj Britaniji se takvi porezi na imovinu
nazivajи lokalni porezi). Pretpostavimo da gradska vlada koristi taj mehanizam da bi
и prosekи ostvarila dodatne dve funte od svakog stanovnika, а da potom taj prihod
koristi da Ьi angazovala Gertrиdи za organizovanje vatrometa. Poboljsava se polozaj
svakog stanovnika za 8f - razlika izmedu lOf vrednosti koja se pripisиje vatrometu
i poreza od dve funte. Ako Gertrиdи angazиjи gradske vlasti, ona moze da pomogne
gradи da ostvari efikasan rezиltat, sto ne Ьi mogla kao privatni predиzetnik.
Prica о ovom gradи је pojednostavljena, ali је i realna. Mnoge lokalne vlasti и Velikoj
Britaniji zaista рlасаји vatromete za proslavu 5. novembra, mnoge lokalne vlasti и Fran­
cиskoj рlасаји vatromete za proslavu 14. јиlа, а mnoge lokalne vlasti и SAD placaju
vatromete za proslavи 4. јиlа. Stavise, prica ukazиje na opste pravilo kada је rec о
· javnim dobrima: posto javna dobra nisи iskljиC:iva, proЬlem "slobodnog jahaca" spre­
cava privatno trziste da ih ponиdi. Vlada, medиtim, moze da resi proЬlem. Ako smatra
da иkupne koristi premasиjи troskove, ona moze da obezbedi javno dobro i ф ga plati
prihodom od poreza, sto svima poboljsava polozaj.

Neka vazna javna dobra

Postoje mnogi primeri javnih dobara. Navodimo tri najvaznija javna dobra.

Nacionalna odbrana Odbrana zemlje od stranih agresora pг'edstavlja klasican

primer javnog dobra. Ako је zernlja odbranjena, nemogиce је da se Ьilo koji pojedinac
sjxeci da иziva ti koristima te odbrane. staviSe, kada jedna osoba иziva и koristima od
nacionalne odbrane, ona ne smanjиje koristi Ьilo kojoj drиgoj osoЬi. Dakle, nacionalna
odbrana ne posedиje karakteristike iskljиcivosti niti rivalstva.
Nacionalna odbrana је ujedno i jedno od шljskиpljih javnih dobara. Na пји se u
Velikoj Britaniji 2002. godine potrosilo 25 milijardi fиnti - sto је Cini cetvrtom ро redu
najvecom kategorijom (nakon socijalnog osiguranja, nacionalne zdravstvene sluZЬe
i obrazovanja). Ljиdi nisи saglasni oko toga da li је taj iznos premali ili preveliki, ali
skoro niko ne sиmnja и to da sи neophodni drzavni izdaci na nacionalnu odbranи. Cak
i oni ekonomisti koji sи zagovornici manjeg d rzavnog aparata smatraju da nacionalna
odbrana predstavlja javno dobro koje d rzava mora da obezbedi.

Osnovna istrazivanja Stvaranje znanja predstavlja javno dobro. Ako neki matema­
ticar dokaze nekи novи teoremи, ona ulazi u opsti basen znanja koji svako moze da
koristi bez nadoknade. Posto znanje predstavlja j avno dobro, kompanije koje tragaju za
profitom pokиsavajи besplatno da iskoriste znanje koje su drugi stvorili i zato premalo
resиrsa usmeravajи и stvaranje novih znanja.
Prilikom procenjivanja odgovarajuce politike prema stvaranjи znanja, vazno је da se
napravi razlika izmedи opsteg znanja i posebnog, tehnoloskog zшinja. Posebno, tehno­
losko znanje, рориt pronalaska bolje baterije, moze da se patentira. Jnovator tako stice
znatne koristi od svog izиma, mozda cak i sve koristi. Nasиprot tome, matematicar ne
moze da patentira teoremи; takvo opste znanje ј е besplatno raspolozivo svima. Drиga­
Cije receno, patentni sistem utice na to da posebno, tehnolosko znanje bude iskljиCivo,
а da opste щаnје ne Ьиdе iskljиCivo.
 Poglavlje 1 1 Javna dobra i zajednicki resursi 21 1

.Svida mi se zamisao, а/'ako moiemo daје sprovedemo и delo bez novih poreza�

Vlada na razne naCine pokusava da obezbedi opste znanje kao javno dobro. Vladine­
agencije, poput Odbora za istrazivanje u Velikoj Britaniji, subvencionisu osnovna istra­
zivanja u mnogim akademskim oЬlastima, kao sto su medicina, matematika, nauka, ра
cak i ekonomija. Pojedini ljudi podrzavaju drzavno finansiranje programa svemirskih
istrazivanja - na primer javnim finarisiranjem Evropske svemirske agencije (European
Space Agency; ESA) ili americke organizacije NASA (National Aeronautics and Space
Administration) - na osnovu toga sto doprinose drustvenom basenu znanja. Mnoga
privatna dobra, recimo panciri i instant napitak Tang, sadrze materijale koje su najpre
otkrili naucnici i inzenjeri u pokusaju da coveka spuste na mesec. Odgovarajuci nivo
drzavne podrske za takve poduhvate nije lako utvrditi jer se i koristi od njih tesko
mere. Stavise, politicari koji usmeravaju sredstva u istrazivanja U:glavnom nisu naucni
radnici, ра samim tim nisu u najboljoj poziciji da procene koja се istrazivanja proizve­
sti najvece koristi.

Borba protiv siromastva Mnogi vladini programi javne potrosnje usmereni su na

· pomoc siromasnim licima. Тi programi protiv siromastva finansiraju se oporezivanjem
porodica koje finansijski bolje stoje.
Ekonomisti nisu saglasni ро pitanju uloge koju vlada treba da ima u borЬi protiv
siromastva. Navodimo jedan od vaznih argumenata: zagovornici programa protiv siro­
mastva tvrde da borba protiv siromastva predstavlja javno dobro.
Pretpostavimo da svako zeli da zivi u drustvu u kojem nema siromastva. Cak i ako
је takva zelja snazna i sveprisutna, borba protiv siromastva nije "dobro" koje privatno
trziste moze da obezbedi. Nijedan pojedinac ne moze sam da ukine siromastvo jer је
taj proЬlem veoma veliki. Stavise, privatnim dobrotvornim prilozima ne moze se resiti
taj proЬlem: ljudi koji ne daju dobrotvorne priloge mogu besplatno da koriste veliko�
dusnost drugih ljudi. u tom slucaju, oporezivanje bogatih ljudi radi podizanja zivot­
nog standarda siromasnih ljudi moze da poboljsa polozaj svih ljudi. Polozaj siromasnih
ljudi se poboljsava zato sto se poboljsava njihov zivotni standard, а polozaj onih koji
placaju porez se poboljsava zato sto mogu da zive u drustvu u kojem ima manje siro­
mastva.
 212 Deo 4 Ekonomij a javnog sektora
l
!
S T U D I J A S L U C A JA
1

Da li svetionici spadaju u javna dobra?

Neka dobra mogи ponekad da Ьиdи javna dobra, а ponekad privatna dobra, и zavisnosti
od sitиacije. Na primer, vatromet је javno dobro ako se organizиje и gradи sa mnogo sta­
novnika. Medиtim, ako se organizиje и privatnom zabavnom parkи, рориt Diznilenda u
Parizи, vatromet је vise privatno dobro jer posetioci parka рlасаји ulaznicи.
.

Drugi primer је svetionik. Ekonomisti vec dиgo koriste svetionike kao primer javnog
dobra. Svetionici se koriste za obelezavanje odredenih lokacija da Ьi brodovi mogli da
izbegnи opasne vode. Korist kоји svetionik obezbedиje kapetanи broda nije ni isklju­
civa, ni rivalska, раје svaki kapetan motivisan da se besplatno okoristi i роmоси SVetio­
nika иpravlja brodom bez placanja takve иslиge. Zbog takvog proЬlema tzv. "slobodnog
jahaca'\ privatna trZista иglavnom ne иsреvаји da obezbede svetionike koji sи potrebni
kapetanima brodova. Zato danas vecinom svetionika иpravlja drzava.
Ipak, и nekim slиcajevima, svetionici mogи da Ьиdи ЬliZi- privatnim dobrima. Na
engleskoj obali sи и 19. vekи pojedini svetionici Ьili privatno vlasniStvo i njima su
иpravljali pojedinci. Umesto da tи иslиgи naplate kapetanima brodova, vlasnici sve­
tionika naplaCivali sи је vlasnicima oЬliznje luke. Ako Ьi vlasnik lиke odblo da plati,
vlasnik svetionika Ьi иgasio svetlo, ра Ьi brodovi zaobllazili tи Iиkи.
Kada odredиjemo da li је nesto javno dobro, moramo da odredimo broj korisnika
i da li ti korisnici mogи da se sprece и koriScenjи tog dobra. ProЬlem tzv. "slobodnog
jahaca" javlja se kada је broj korisnika veliki i kada nije mogиce iskljиcivanje nijed­
nog od tih korisnika. Ako svetionik donosi korist mnogim kapetanima brodova, on
је javno dobro. Medиtim, ako on prevashodno donosi korist jednom vlasniku luke,
onda је vise nalik privatnom dobru.

. Tezak zadatak analize troskova i koristi

Којаје ovo vrsta dobra?
analiza troskova i koristi
istrazivanje u kojem se porede tro�kovi i koristi
obezbedivanja nekog javnog dobra za drufuo
Do sada smo videli da drzava obezbeduje javna dobra jer privatno trziste ne moze
samostalno da proizvede efikasnu koliCinи. Medutim, zakljиcak da vlada mora da ima
иlоgи predstavlja samo prvi korak. Vlada potom mora da odredi koje се vrste javnih
dobara da obezbedi i и kojim koliCinama.
Pretpostavimo da vlada razmiSlja о nekom javnom projektи kao sto је izgradnja
novog autopиta. Da Ьi procenila da li treba da gradi аиtориt, ona mora da uporedi
иkирnе koristi svih onih koji се ga koristiti, sa troskovima izgradnje i odrzavanja
риtа. Da Ьi donela tи odlиkи, vlada moze da angazиje tim ekonomista i inzenjera koji
се obaviti istrazivanje, odnosno sprovesti analizu troskova i koristi, s ciljem da se
procene ukиpni troskovi i ukиpne koristi projekta za drиstvo kao celinи.
Pred analiticarima је tezak zadatak. Posto се аиtориt Ьiti besplatno na raspolaganju
svima, ne postoji cena роmоси koje Ьi se procenila vrednost autopиta. Ako Ьi upitali
ljиde koliko Ьi oni vrednovali аиtориt, to ne Ьi Ьilo poиzdano: kvantifikacija koristi na
osnovu rezultata ankete nije laka, а ispitanici nisи previse motivisani da kazи· istinu.
Oni koji Ьi koristili аиtориt imajи dobar motiv da preиvelicajи koristkojи ostvaruju,
sve s ciljem da se izgradi аиtориt. Oni kojima Ьi autopиt naskodio imajи dobar motiv
da preuvelicajи troskove, sve radi sprecavanja izgradnje аиtориtа. ·
Eftkasno obezbedivanje javnih dobara zato је sиstinski teze od efikasnog obezbedi­
vanja privatnih dobara. Privatna dobra se оЬеzЬеdији na trzistи. Кирсi nekog privat­
nog dobra otkrivajи vrednost kоји pripisиjи tom dobrи иpravo cenama koje sи spremni

1 Ponekad se koristi i termin "slepi putnik" kao slobodan, popularan prevod engleskog izraza
"free rider" (prim. red.)
 Poglavlje 1 1 Javna dobra i zajednicki resursi 213

da plate. Prodavci otkrivaju svoje troskove upravo cenama koje su spremni da pri­
hvate. Nasuprot tome, analiticari koji sprovode analizu troskova i koristi ne· posmatraju
nikakve cenovne signale kada procenjuju da li drzava treba da obezbedi neko javno
dobro. Zato su njihovi zakljucci u vezi sa troskovima i koristima od javnih projekata, u
najboljem slucaju, samo grube procene.

S T U D I J A S L U C A JA

Koliko vredi jedan zivot?

Zamislite da su vas izabrali da budete clan lokalne gradske vlasti. Glavni inzenjer
vam dola:zi s predlogom: grad moze da potrosi 10.000€ na postavljanje i odrzavanje
semafora na raskrsnici Glavne ulice (najprometnije gradske ulice) i Sporedne ulice
(mnogo manje prometne ulice sa mnogo zelenila u kojoj zive berzanski brokeri).
Trenutno postoje samo znaci kojima se upozoravaju vozaci koji u Glavnu ulicu
ulaze iz pravca Sporedne цlice da moraju da se zaustave i propuste vozila u Glavnoj
ulici. Korist od semafora ogleda s� u povecanoj bezbednosti. Na osnovu podataka sa
sliCnih raskrsnica, inzenjer procenjuje da се semafor smanjiti rizik opasnih saobra­
cajnih nesreca sa 1,6 na 1,1%. Da li treba da potrosite novac na novi semafor?
Da blste odgovorili na to pitanje, priЬegavate analizi troSkova i koristi. Medutim, ubrzo
nailazite na proЬlem: troskovi i koristi moraju da se iskazuju u istim mernim jedinicama
ako hocete smisleno da ih uporedite. Trosak se iskazuje u evrima, ali korist - moguenost
spasavanja necijeg Zivota - ne moie direktno da se iskaZe u monetarnim vrednostima. Da
blste doneli odluku, morate da odredite monetamu vrednost jednog ljudskog Zivota.
Najpre cete doci u iskusenje da zakljucite kako ljudski zivot nema cenu. Svakako
da ne postoji svota novca koja Ьi mogla da vam se ponudi, а da se vi dobrovoljno
odreknete svog zivota ili zivota nekog bliznjeg. То nam ukazuje da ljudski zivot ima
beskonacnu monetarnu vrednost.
.
Medutim, kada је rec о analizi troskova i koristi, takav odgovor dovodi do nelo­
gicnih rezultata. Ako blsmo zaista smatrali da ljudski zivot ima beskonacnu vrednost,
postavljali Ьismo semafore na ugao svake ulice. Zatim, trebalo Ы da svi vozimo velike
automoblle sa najnovijom sigumosnom opremom uщesto sto vozimo manje automo­
Ьile koji imajti manje takve opreme. Ра ipak, semafori se ne nalaze na uglu svake ulice,
а ljudi se ponekad odlucuju za kupovinu malih automobila bez bo�nih vazdusnih
jastuka ili ABS kocnica. Pri donosenju kako javnih, tako i privatnih odluka, ponekad
smo ipak spremni da rizikujemo sopstveni zivot da Ьismo ustedeli nesto novca.
Kada jednom prihvatimo ideju da ljudski zivot ima neku implicitnu monetarnu
vrednost, kako mozemo da је odredimo? Kada odreduju odstetu zbog ublstva iz
nehata, sudovi ponekad koriste · pristup koji se bazira na posmatranju ukupnog
iznosa novca koji Ьi oso\:)a mogla da zaradi da је ziva. Takav pristup koristila је i
americka vlada kada је odlucivala о iznosu odstete porodicama ljudi koji su stradali
u teroristickom napadu na Svetski trgovinski centar u septembru 2001. godine. Eko­
nomisti cesto kritikuju takav pristup. Naime, on ima Ьizarnu implikaciju da zivot
penzionisane ili hendikepirane osobe nema nikakvu vrednost.
Posmatranje rizika koje ljudi dobrovoljno snose i koliko oni moraju Ьiti placeni
da Ьi taj rizik snosili mozda predstavlja bolji nacin za vrednovanje ljudskog zivota.
Na primer, razliciti poslovi nose razlicit stepen rizika od smrtne opasnosti. Grade­
vinski radnici koji rade na izgradnji oЬlakodera suocavaju se sa vecim rizikom od
smrtne opasnosti na poslu nego kancelarijski radnici. Ako uporede nadnice u rizic­
nim i manje rizicnim profesijama:, uzimajuci u obzir obrazovanje, iskustvo i ostale
determinante nadnica, ekonomisti mogu da steknu uvid u to koju vrednost ljudi pri­
pisuju sopstvenim zivotima. Istrazivanja na osnovu takvog pristupa pokazala su da
vrednost ljudskog zivota iznosi oko 10 miliona evra.
214 Deo 4 · Ekonomij a javnog sektora l
Sada mozemo da se osvrnemo na nas prvobltni primer i damo odgovor grad­
skom inzenjeru. Semafor smanjuje rizik od smrtnog ishoda za 0,5 procentnih poena.
Dakle, ocekivana korist od postavljanja semafora iznosi 0,005 х 10 miliona evra, ili
50.000€. Data procena koristi znatno premasuje trosak od 10.000€, tako da treba da
odobrite projekat.

Brzi kviz Koji је proЫem tzv. "slobodnog јаhасаи? Zasto taj proЬiem navodi
•

vladu da obezbeduje javna dobra? • Kako Ьi vlada trebalo da odluci da li da

obezbedi javno· dobro?

ZAJEDNICКI RESURSI
Zajednicki resursi, poput javnih dobara, nemaju karakteristiku iskljuCivosti: oni su
besplatno raspolozivi svima koji zele da ih koriste. Medutim, zajednicki resursi imaju
karakteristiku rivalstva: ako jedna osoba kщisti zajednicki resurs, smanjuje se sposob­
nost drugih ljudi da ga koriste. Dakle, zajednicki resursi izazivaju jedan novi proЬiem.
Kada se dobro obezbedi, kreatori politike moraju da vode racuna о tome u kojoj meri
se . ono koristi. Тај proЬlem najbolje se moze razumeti na osnovu price pod nazivom ·

Tragedija zajednickog Tragedija zaj ednickog.

priea koja ilustruje zaSto se zajedniCki resursi
koriste vise nego Sto је poieljno sa stanovista
druStva kao celine.
Tragedija zajednickog
Zamislite zivot u jednom malom srednjovekovnom gradu. Medu mliogim privrednim
aktivnostima koje se odvijaju u toni gradu, jedna od najvaznijih је uzgoj ovaca. Mnoge
porodice u tom gradu imaju svoja stada ovaca i izdrzavaju se prodajom vune koja se
koristi za izradu odece.
Na pocetku nase price, ovce provode vecenu vremena na ispasi, odnosno na zemlji
koja okruzuje grad i koja se zove Gradska zemlja. Nijedna porodica ne poseduje tu
zeщlju. Zapravo, stanovnici grada zajedno poseduju tu zemlju i svim stanovnicima је
dozvoljeno da dovode stoku na ispasu. Kolektivna svojina dobro funkcionise jer zemlje
ima u izobilju. Dokle god svi mogu da koriste zemlju koliko zele, Gradska zemlja ne
predstavlja rivalsko dobro, · а besplatna ispasa ovaca ne izaziva nikakve proЬleme. U
gradu su svi zadovoljni.
Kako prolaze godine, tako raste broj stanovnika toga grada, а ujedno i broj ovaca
koje se vode na ispasu na Gradsku zemlju. Posto broj ovaca raste, а koliCina zemlje
је fiksna, zemlja polako pocinje da gubl sposobnost obnavljanja. Ona se naposletku
toliko koristi da postaje neplodna. Posto na Gradskoj zemlji tada vise nета trave, uzgoj
ovaca postaje nemoguc, ра nekad prosperitetna industrija vune nestaje, а sto је najgore,
mnoge porodice ostaju bez jedinog izvora prihoda.
Sta је uzrok ovakve tragedije? Zasto stocar� dozvoljavaju da se stada ovaca toliko
uvecaju da dovedu do unistenja Gradske zemlje? Zato sto postoji razlika izmedu drustve­
nih i privatnih podsticaja. Ocuvanje pasnjaka zavisi od kolektivne. akcije stocara. Da su
oni sproveli zajednicku akciju, mogli su da smanje stada ovaca do nivoa koji Ы Gradska
zemlja mogla da izdrzi. Medutim, nijdna porodica sama ро sebl · nije motivisana da
smanji velicinu svog stada jer svako stado predstavlja sanio mali deo proЬlema.
·
Tragedija zajednickog u sustini nastaje zbog eskternalije. Kada se stado ciji је vlasnik
jedna porodica napasa na zajednickoj zemlji, ono smanjuje kvalitet zemlje koja је na ras­
polaganju stadima u vlasnistvu drugih porodica. PoSto ljudi zanemaruju tu negativnu
eksternaliju kada odlucuju koliko се stado da drze, dolazi do prekomernog broja ovaca.
r Poglavlje 1 1 Javna dobra i zajednicki resursi
1 - - � � ����.._)., �-1.:�� �" ..�....�
\?i@��вы]� ��cG[t?odl113 @ � trri;:E�ta!, pretpostavljam?
Levicarski gradonacelnik Ken Livingston predstavio је radikalni plan slobodnog triista Up()kиsaju da .
resi zakrcenje saobracajnica и Londonu, о cemu.govori Clanak iz casopisa Ekonomist.
Lek za saobracaj: naplaciva·nje
је pravi nacin, cak i ako ј е plan
za London pogresan
Ako ugгozjte covekovu slobodu da vozj,
ugгozavate srz njegovog Ыса. Svako ko
sumnja u navedeno sjguгno njje u skoгjje
vгeme jzasao na veceru u Londonu. Ргеd
samo uvodenje, 17. fеЬгuага, taksa za zakг­
cenje saobгacajnica postala је tema Ьгој
jedan za гazgovoг ј uzгok negodovanja.
Pocev od 17. febгuara, svj vozacj kojj
koгjste odгedenj deo saobгacajnjca (osam
kvadгatnjh mjlja u гegionu izmedu slede­
cih lokaliteta: Рагk Lane, Euston Road, Com­
meгcial Stгeet ј Vauxhall) mогасе da plate
pet funti (osam dolaгa) izmedu 7 sati ujutгo
ј 6:30 popodne tokom гadne nedelje. Gгa­
donacelnik Londona Ken Livjngston nada
se da се se sаоЬга(ај smanjjtj za 15%, sto
се dovestj do smanjenja kasnjenja u sao­
bгacaju za 25%. Neto pгofit - ocekuje se da
bude oko 120 miliona funtj godjsnje - blce
jskoгjscen za unapгedenje javnog pгevoza.
Dгugj gгadovj su pokusalj da pгjmene sljcne
planove, alj njsta sljcno Londonu. То је
mега осаја kojj vlada u gгadu zbog (jnje­
nice da gгadonacelnik - socjjaljsta uvodj
meгu naplate koгjscenja saobгacajnica, koju
jos od Adama Smjta 1776. ра do Mjltona
Fгjdmana 1951. godjne zapгavo zastupaju
desnjcaгj ј zagovoгnjci slobodnog tгzjsta.
Gospodin Livingston је hгаЬаг. Ako plan
bude funkcjonjsao, blce usvojen, а ako pгo­
padne, on се veгovatno jzgubltj na slede­
cjm jzborima za gгadonacelnjka.
Ljudi se svuda u svetu suoeavaju sa pro­
Ыemom stajanja u saobгacajnjm guZ\'ama.
Vlade mogu ili da ostave ђude da tako �те
u kolima (sto ne samo da tгosj njjhovo vгeme
vec ј zagaduje vazduh) iii mogu da гасi-
L
2 1S
·� - -'- ....,_:._�
_ -- - - -- -
U V E S T I M A
. ' ·· ·. ·.• ···. · ·· ._··.
onisu koгiscenje puteva putem гegulacija
ilj putem naplate. Regulacjja, koja podrazu­
meva zabгanu voZпje u odгedenim oЫa­
stima ј u odredeno vгeme, malo је nespгetno
гesenje. Racionisanje pomoeu naplate takse
nesto је efikasnije јег ргоstог na putevima
alocira ka onima koji ga najvise vгednuju. "�
и
�
Naplata takse za.koгjscenje novjh, bгzih "
puteva (na pгimer; fгancuskog autoputa S
kojj је izgгaden рогеd postojeceg zakгce-
nog puta) pгedstavlja pomiгljivo гesenje. о
!
Medutim, ako uvedu takse na te puteve, �
vlade se plase da се vozaci blti revoltiгani э
zbog ideje da placaju za nesto sto su do
sada dobljali besplatno. Holandani su, na -<
ргimег, godjnama гazmatгali plan za геsа- �
vanje proЫema zakгcenih saobгacajnica, ali -�
nijedna koaliciona vlada nije smatгala da се
uspeti da odoli otpoгu koji Ы i2;azvao tako
гadikalan pl<m. Cak i u Singapuгu .u kome u bogate ljude. Siromasnjji ljudj uglavnom
је djsciplina na izuzetnom nivou i u kome koгiste sisteme javnog prevoza koji tako ·
postoji najslozenjji sistem naplate putaгina pгofitiгaju od povecanog broja koгjsnjka.
na celom svetu, gгadani su ubedivanj da . Dгugi kгiticari isticu da је taksa nepravedna
pгihvate najnoviji fleksibllni sistem naplate za odгedene gгupe - na pгimer mala pre­
tako sto su im ponudena smanjenja nekih duzeca ј porodjcne ljude koji stanuju tik uz
dгugjh рогеzа na vozila. zonu naplate i koji moraju da placaju 25:Е
Ako Ы naplata taksi za zagadenje mogla nedeljno samo da Ы svoju decu odvezli do
negde da funkcionjse, onda је to svakako skole. То је tacno, alj ako је ukupan efekat
u Londonu. То је, dakle, najzakrcenjjj deo dovoljno dоЬаг, onda malo nepravde moze
najzakгcen'ije evropske zemlje. Od ideje о da se ignorise.
·
zagradenom autoputu unutaг gгada koja је Medutim, postoje ozЬiljniji гazlozi za
1960-ih godjna odbljena zbog lokalne opo­ zabгinutost. Slozena ј nesavrsena tehnolo­
zicije, niko nije predlozio neku bolju ideju о gija zasnovana na kamerama koje snimajџ
tome sta tгеЬа da se ucini. Gospodin Ljving­ registarske taЫice moie da ne funkcionise.
ston u svom mandatu_poku5ava sa naplatom Taksa moze da ima mali uticaj јег ljudj koji
taksi za zakrcenje: о tome је pre dve godine imaju paгking prostor ispred kompanije · ili
·
govorio u kampanji рге nego sto је izabгan. vec placaju takse za p�гking u izno.su od
Nekj kгitjkuju taksu i jsticu da је to 20f dnevno, tesko da се negodovati zbog
pausalni рогеz i samim tim гegresivan. То dodatnih pet funti. Zbog . takse· се vozaci
ne pгolazi. Vecina vozaca u centгalnom svoja vozila preusmeravatj iz. centralnog ·
Lond?nu za vгeme гadne nedelje spadaju Londona (gde је sаоЬгасај vec ogranjcen
...
 216 Deo·4 Ekonomija javno g sektora

• f:�;;:��*;���s�-\ �-- _···-. _

·

i:·�::�'66'Б��itol<ih t�ksi za parkiranje) na defove

� - .

grada koji su van zone ј koji su јопаkо vet.
previse zakrceni.
Cak ј пеkј kojj podrzavaju пapfatu taksj
za korjst.eпje saobracajпjca krjtjkuju р/ап
gospodjпa Ljviпgstoпa јег smatraju da
greske u tom р/апu mogu da dovedu do
potpuпe propasti, а ako se оп опdа ukiпe,
pitaпje пapfate taksi Ысе vraceпo tamo gde
je blfo pre deset godiпa; Medutim, ako ј пе
bude fuпkcioпisao u pocetku, ·prava reak­
cija пјје odustajaпje vec uпоsепје jzmeпa
- povecavaпje takse, prosireпje oЫasti па
koju se odпosi, prefazak па bofju satelitsku
tehпofogjju, sto се omoguCiti fleksibl/пe
takse svi.Jda �а М25 mrezj koja okruzuje
Lопdоп, ј паrаvпо, па samom putu kojj је
пajzakrceпjjj.
.
Kada. se \Ј obzjr. uzmu grozпj vozovj
ko)jma putпkj svakodпevпo putuju па
posao ј skripava podzemпa zelezп ica,
graaani Lопdопа su ј пavjkfi па пeuspehe
u sistemu prevoza. То ipak пiје razfog da se
opstrujra barem pokusaj da se stvarj uciпe
bofjjm, пјtј razfog za treпutпo pov/aёenje
ako па pocetku пе bude sve tek/o ро pfaпu.
lzvor: The Economist, 1 З. februar 2003,
autorsko pravo©Тhe Economist Newspaper
Limited, London.

Da је tragedija mogla da se predvidi, grad Ы mogao da resi proЬlem na nekoliko

nacina. Mogao Ьi da propise broj ovaca koji svaka porodice moze da drzi, zatim da
internalizuje eksternaliju oporezivanjem ovaca ili da putem aukcije proda ogranicen
broj dozvola za uzgoj ovaca. Zapravo, srednjovekovni grad је mogao da resava proЬlem
prekomerne ispase na nacin koji savremeno drustvo primenjuje pri resavanju proЬiema
zagadenja.
Medutim, kada је rec о zemlji, postoji i jednostavnije resenje. Grad moz� da podeli
zemlju medu gradskim porodicama. Svaka porodica moze da ogradi svoj deo zemlje
i spreCi njegovo prekomerno iskoriscavanje. Na taj naCin zemlja postaje pre privatno
dobro nego zajedni&i resurs. То se postiglo u Engleskoj tokom pokreta za podelu
. zemlje u 17. veku.
Tragedija zajednickog је prica koja ima opste naravoucenije: kada jedna osoba
koristi neki zajednicki resurs, ona smanjuje mogucnost drugih osoba da ga koriste.
Zbog takve negativne eksternalije, zajednicki resursi imaju tendenciju prekomernog
koriscenja. Vlada moze da resi proЬlem smanjenjem koriscenja zajednickog resursa
putem regulativa ili poreza. Osim toga, vlada ponekad inoze i zajednicki resurs da pre­
. tvori u privatno dobro.
Ovo naravoucenije је poznato vec hiljadama godina. Drevni grcki filozof Aristotel
ukazivao је na proЬiem u vezi. sa zajednickim resursima: "0 onome sto је zajednicko
manje se vodi briga, jer svi IJudi vise vode racuna о onome sto је samo njihovo nego о
onome sto poseduju zajedno s drugima".

Neki vazni zajednicki resursi

Postoje mnogi primeri zajednickih resursa. U gotovo svim slucajevima, javlja se isti
proЬiem kao i u prici о tragediji zajednickog: privatni donosioci odluka previse koriste
zajednicke resurse. Vlade oblcno reguliSu ponasanje ili namecu takse da Ьi se uЬlazio
proЬlem prevelikog koriscenja.

Cist vazduh i voda Као sto smo rekli u 10. poglavlju, trzista ne stite zivotnu .sredinu
na adekvatan naCin. Zagadenje је negativna eksternalija na koju se moze uticati regu­
lativama ili uvod:enjem Piguovih poreza na aktivnosti koje izazivaju zagadenje. Takva
nesavrsenost trzista moze se posmatrati i kao primer proЬiema· zajednickih resursa.
Cist vazduh i Cista voda predstavljaju zajednicke resurse poput zajednicke zemlje za
ispasu, а prekomerno zagadenje nalik је prekomerno:rp koriscenju zemlje za ispasu.
Unistavanje zivotne sredine predstavlja savremenu tragediju zajedni&og.

Zakrcene saobracajnice Putevi mogu da budu ili javna dobra ili zajednicki re$ursi.
Ako put ni}e zakrcen, i ako ga koristi samo jedna osoba, to ne utice ni na kog drugog.
 Poglavlje 1 1 Javna dobra i zajednicki resursi 2 1 7

u tom slисаји, samo koriscenje nema karakteristikи rivalstva, а риt је javno dobro.
Medиtim, ako је риt zakrcen, onda koriscenje tog риtа izaziva negativnи eksternalijи.
Kada neka osoba vozi tim pиtem, on postaje jos zakrceniji, ра drugi Џиdi morajи sporije
da voze. U tom slисаји, риt је zajednicki resurs.
Naplata drumarina jedan је od nacina na koji drzava moze da resava proЬlem zakr­
cenja saobracajnica. Drиmarina је и sustini Pigиov porez na eksternalijи и vidи zakr­
cenja. Cesto se ipak desava da naplata drumarina nije dobro resenje, recimo u slиcaju
lokalnih saobracajnica, jer su troskovi njene naplate veoma visoki. Medutim, naplata
drumarina је cesta na nekim deonicama autoputeva u Evropi i SAD, kao i u Velikoj Bri-
·

taniji (na primer, na putu Мб).

Zakrcenje ponekad predstavlja proЬlem samo u odredeno doba dana. Na primer,
ako је neki most zakrcen samo u periodи najvecih saobracajnih guzvi, tj. u spicu,
eksternalija zakrcenja је veca u tom periodu nego u neko drugo doba dana. Naplata
vecih drumarina za vreme spica predstavЏa efikasan nacin resavanja takvih eksterna­
lija. Takva drumarina Ы podstakla vozace da promene svoj plan i smanjio Ы se saobra­
caj u periodima najvecih guzvi.
Porez na benzin је druga politika koja pomaze u resavanju proЬlema zakrcenja saobra­
cajnica i о njoj smo govorili u jednoj od studija slucaja iz prethodnog poglavЏa. Benzin
је dobro koje је komplementarno voznji: povecanje cene benzina smanjuje trazeni oblm
voznje. Dakle, porez na benzin smanjuje zakrcenost saobracajnica. Medutim, porez na
benzin nije savrseno re5enje za zakrcenost saobracajnica. ProЬlem је u tome sto porez na
benzin utice i na druge odluke, а ne samo na oblm voznje na zakrcenim saobracajnicama.
Na primer, porez na benzin destimulise voznju i na nezakrcenim saobracajnicama, iako
se na tim saobracajnicama ne javlja eksternalija zakrcenja.

Ribe, kitovi i druge divlje zivotinje Mnoge zivotinjske vrste spadaju u zajednicke
resurse. Na primer, riЬe i kitovi imaju komercijalnи vrednost i svako moze da se otisџ.e
na okean da ih lovi. Niko nije motivisan da odrzi te vrste i za sledecu godinu. Као sto
prekomerno koriscenje pasnjaka moze da иnisti gradsko zemljiste, tako i prekomerni
lov na riЬe i kitove moze da uriisti komercijalno vredan vodeni svet.
Okeani su i dalje jedail od najmanje regulisanih zajednickih resutsa. Jedn�stavno
resenje sprecavaju dva proЬlema. Prvo, mnoge zemlje imaju izlaz na okean, ра Ы svako
resenje zahtevalo medunarodnu saradnju tih zemalja. . Drugo, posto su okeani toliko
veliki, primena nekog sporazuma zaista је teska. Zbog toga su prava na riЬolov cest ·

иzrok tenzija izmedu inace dobrosusedskih zemalja.

U Velikoj Britaniji i ostalim evropskim zemljama postoje razni zakoni na osnovu
kojih se stite riЬe i ostale divlje zivotinje. Na primer, drzava naplacuje dozvole za lov i
riЬolov i ogranicava trajanje sezone lova i riЬolova. Tokom odredenih perioda od riЬara
se cesto zahteva da sitnu riЬu vrate u vodu, а lovci mogu da love samo ogranicen broj
Zivotinja, recimo divljih ptica рориt fazana ili tetreba. Svi ti zakoni smanjиju koriScenje
zajednickog resursa i pomazu da se odrzi zivotinjski svet.

S T U D IJA S L U CA JA

Zasto krave nisu izumrle?

Mnoge zivotinjske vrste blle sи ugrozene ili istreЬljene kroz istoriju. Kada sи
Evropljani doSli u Ameriku, na kontinentu se nalazilo vise od 60 miliona blvola.
Lov na blvole Ыо је toliko popularan tokom 19. veka, ра је do 1900. godine broj te
zivotinjske vrste орао na 400, а onda је vlada intervenisala da bl је zastitila. Danas u
mnogim africkim zemljama slonovima preti ista opasnost jer ih lovokradice ubljaju
zbog slonovace.
 218 Deo 4 Ekonomij a javnog sektora

Sa takvom pretnjom ne suocavaju se samo one zivotinjske vrste koje imaju

komercijalnu vrednost. Krave su, na primer, veoma vazan izvor hrane, ali niko ne
brine sto се one uskoro izumreti. Velika traznja za teletinom zaista garantuje opsta­
nak ovoj vrsti.
Zasto komercijalna vrednost slonovace predstavlja pretnju za slonove, а komerci­
jalna vrednost teletine predstavlja zastitu za krave? Odgovor glasi: zato sto su slonovi
zajednicki resurs, а krave su privatno dobro. Slonovi se slobodno krecu i nemaju vla­
snike. Svaki је lovokradica motivisan da uЬije onoliko slonova koliko ih nade. Posto
su lovokradice brojne, nijedan od njih nema neki veliki motiv da ocuva slonove kao
vrstu. Nasuprot tome, krave zive na farmama koje su и privatnom vlasnistvu. Svaki
poljoprivrednik ulaze veliki trud da odrzi broj krava na svom imanju jer na osnovu
takvog truda ublra prihod.
rfoze li trШte da postane i тој prljatelj?• Vlade pokusavaju da rese proЬlem slonova kao ugrozene vrste na dva nacina.
Pojedine zemlje poput Kenije, Tanzanije i Ugande proglasile su nezakonitim ubi­
janje slonova i prodaju slonovace. Medutim, ti zakoni se tesko sprovode, ра se broj
slonova i dalje smanjuje. Nasuprot tome, druge zemlje kao sto su Bocvana, Malavi,
Namiblja i Zimbabve proglasile su slonove privatnim dobtom i dozvolile ljudima
da ih ubljaju, ali samo ako se nalaze na njihovom posedu. Zemljoposednici su sada
motivisani da zadrze tu zivotinjsku vrstu na svojoj zemlji, ра је zahvaljujuci tome
broj slonova росео da raste. Uz pomoc privatnog vlasnistva i profita kao motiva,
africki slonovi Ьi jednoga dana mogli da budu sigurni da nece blti istreЬljeni, kao
sto је slucaj sa kravama.

Brzi kviz Zasto vlade pokusavaju da ogranice koriscenje zajednickih resursa?

U V E S T I M A

·Zeleni se okrecu trzlstu

:k
· .·
.

"Pbkret zёlenih" - �iz �fupa kZ "i�jer}nb.ci��lob;·;a· �ct)vanje iivot�� sredine.ё .uvekje smatrao
ctajeslobpdna . triisnчprivi�dCJ. yёliko z/6.�5,ii!Jd sejqrjijaju (l'eke;naznake iia је pokr�tzelenih ро6ю

.·;:,·�
da korisii ekoiюmsku analizu i(ia ·uvida di(s/OI:Jodnciiri;stii HeЊoraju Гii1zl1д'da.se smatraju · '
IJ�Pr�op�l}imaziv�trjr{sr��!'?i:fl�&� . ·.,.., .. . ;:·:; �;,�;;··�,�::��··: ;,· :.::·
.. • . ,,. · / ·. · .. � • .. . ·
·

·· · ·
·
г Poglavlje 1 1 Javna dobra i zajednicki resursi 219
1

пjuju svoje stetпe emisije mogu da kupe jos stetпih subveпcija, zajedno sa uvodeпjem kih sloпova u Juzпoj Africi gde orgimi �lasti
dozvola od kompaпija koje jeftiпo mogu da poreza па goriva koja se·baziraju па ugljeп- stalпo govore о imoviпskim pravima i iпdi-
smaпje svoje stetпe emisije, ра se cilj ipak -dioksidu i upotrebu hemikalija, dovesti do vidualnom ocuvaпju...
· ·

ostvaruje uz miпimalni trosak i miпimalпo zпаtпо пizih emjsjja do 2020. godjпe, sto Ekoпomski liЬerali srчatraju
. . . .daje samo
ometaпje procesa. пе Ы moglo da se ostvarj pomocu aktu- tгZiste zapravo пajveci otkri- '
·

Novj amerjcki рlап za smапјепје emjsjja elпih poljtjka. Ako Ы se ostvareпj prjhod vапје сепа koji ·
sumpor-dioksida (SO) predstavlja пајvесј potom koristio za smапјепје drugjh poreza, ' mu da fuпkcioпise clnlhn'�""''''l .

uspeh pokreta zeleпjh u protekloj dесепјјј. trosak tjh dobrjh politjka Ы 2020; godjпe
Dеп Dudek jz orgaпjzacjje Eпvjroпmeпtal jzпosjo mапје 9d. 1% ekoпomskog autputa
Defeпce, tj. пајпеоЬlспiје orgaпizacije za OECD-a.
·

zastjtu zjvotne sredine ј пjegove tгZjsпo orj- Takve subvencjje su potpuпo пerazu-
jeпtjsaпe kolege ubedjJj su Dzordza Busa mпе, smatra Normaп Majers sa Uпjverzjteta
starjjeg da prjhvatj amaпdmaп па Zakoп о Oksford. Опе prave duplu stetu jer remete
Cistom vazduhu na osпovu kojeg se uvodj tгZjsta ј podstjcu ропаsапје koje stetj zjvot"
sjstem trgovjпe dozvolama za zagadeпje пој sredjпj. Razvojпe Ьапkе kazu da takve
ј ostvaruju smaпje�ja sumpor:djoksjda za subveпcjje jzпose oko 700 mjljjardi dol.ara
50% . . U meduvremeпu, Evropa ostva.ruje
. . ·godisпje, aJi gбspodjn Majers smatra da је; '

пapredak sa svojjm tгZisпo-zasпovaпim pravj jzпos Ьlizu dve bllijarde dolara godjs"
· · · ·

jпstrumeпtom: porezjma. па zagadeпje. пје. �tavjse, brojke' ne odпizavaju u potpu- " ' """;.;:.-�"-•·•a;-
Sustjпa је da se nametnu . takse . ria dobra пostj stetu koja se пасјnј; Na primer, zer:niJe
i usluge tako da пjihova сепа odrazava EU subveiкioпisu svoje .riЬarske flote dd ' '
пjihove .eksterпaljje" .:.. zargoп za koljёjпu izпosa od mjJjjardu dolara godjsпje, ali tci
stete koju папоsе zjvotпoj srediпi ј zdrav- је podstaklo toliko prekomeraп Jjbolov da
lju ljudi. �vedska је uvela porez 11а sumpor su рој�dјпа lovista па seve�u Atlaпtjka pr�d ·

pre deset godjпa i dosla do zakljuёka da је kolapsom.

sadгZaj sumpora u gorjvima орао za 50% RiЬolov је prjmer .tragedjje zajedпiё-
ispod zakoпskog ograпiceпja. kog• kojj se ёesto spo/Тiiпje u debatama о
lako .porez• ј dalje predstavlja перо- zastjtj zjvotпe sredjпe. Resurs pqput ()kеапа
zeljпu rec u дmericj, u ostalim ..delovima zajedпjёkj је mпogjma, alj ројеdјпас moze
sveta poёinju da se prihvataju poreske da jzraЬijuje taj zajedпjёkj resurs besplatno .
reforme pokreta zeleпjh. Robert VШjams Ш da Ьаса_ smece u пјеgа; zпajucj da ·с:е
sa Uпiverzjteta Prinston aпalizirao је kori- troskove takvih пjegovih akcija verovatпo
sсепје eпergjje (роsеЬпо пegatjvпe utjcaje podeliti mпogobrojh i susedi. U sluё.aJu ·
·
.

zagadeпih ёestjca па zdravlje) ј zakljuёjo da . zajednickih lovjsta za rjbu, пepostojanje.

se ро veliёiпi, takve eksternalije .mogu upo- privatnog vlasпjstva riavodi svakog ribara
rediti sa djrektnjm ekoпomskim troskovjma . . da prjgrabl stoje moguce �ise riЬe za �еЬе,
·

proizvodпje te eпergjje. а па stetu svjh, · · . . ·.

Eksternaljje su samo deo ЬОrЬе za Dodela jmovjпskjh prava mo�e da

jspravljaпje пesavrseпostj tгZjsta. Drugj deo pomogпe јег se ._ _ obezbedjvaпjem .•sjgur�
.
је ukidaпje subvencjja koje su stetпe ро пјh prava '(odrederijh па odrzjvom rlivoU)
zjvotпu srediпu. Pocev od сепа koje su uskladuju jпteresj ројеајпса sa sil'jm jnte-.
jspod tгZjsnih. пјvоа za elektricпu �пergjju resom осџvапја prjrodё. То se razmatralo
ј vodu, ра do поvёапе pomoci jпdustrj- па Novom Zelaпdu ј lslaпdu gde su IТI_ere u ·

jama kao sto је jndustrjja uglja. Naucпjcj__ vjdu . utгZjvjh kvota pomogle da s�. oJ:>I'\ovj '
u Orgaпjzacjj j za ekoпomsku saradilju · ј · . - · kolicjпa riЬe. Sljcпj· piistupj .zasriovafii '.na· .' · i?!iJi::.:;:;:_�:· •�
.

razvoj (OECD) smatraju da се ukjdaпje tjh pravima doveii su do 'povecanja broja afrjc-
220 Deo 4 Ekonomlja javnog sektora

ZAKLJUCAK: VAZNOST IMOVINSКIH PRAVA

U ovom i prethodnom p_oglavlju videli smo da postoje neka "dobra" koja trziste ne
obezbeduje na adek:vatari naCin. Trzista ne garantuju da је vazduh koji udisemo cist
niti da се se nasa zemlja odbraniti od stranih agresora. Drustva se zapravo oslanj aju na
vladu kada је rec о zastiti Zivotne sredine i nacionalnoj odbrani.
Iako se proЬlemi о kojima smo govorili u ovim poglavljima javljaju na brojnirn
razlicitim trzistima, svi oni imaju zajednicku osoblnu. U svim slucajevima, trziste ne
uspeva eflkasno da alocira resurse jer imovinska prava nisu dobro utvrdena. То jest,
neko dobro koje poseduje vrednost nema vlasnika i zakonsko telo koje stiti to vlasnis­
tvo. Na primer, iako niko ne sumnja u vrednost cistog vazduha ili nacionalne odbrane,
niko nema pravo da tome odredi cenu i profitira od koriscenja. Neka fabrika previse
zagaduje okolinu jer је niko ne primorava da plati za zagadenje koje stvara. Trziste ne
obezbeduje nacionalnu odbranu jer niko ne moze da naplati odbranjenima koristi koje
oni ostvare.
Kada se zbog nepostojanja imovinskih prava javi proЬlem nesavrsenosti trzista,
vlada moze da ga resi. Ponekad, kao u slucaju prodaje dozvola za zagadenje, resenje
је da vlada pomogne u deflnisanju imovinskih prava i samim tim omoguci delovanje
trzisnih sila. U drugim slucajevima, na primer u slucaju ogranicavanja sezone lova,
resenje је da vlada reguliSe individualno ponasanje. Zatim, u slucajevima kao sto је
obezbedivanje nacionalne odbrane, resenje је da vlada ponudi dobro koje trziste ne
uspeva da ponudi. U svim slucajevima, ako је politika dobro isplanirana i sprovedena,
ona moze alokaciju resursa da ucini eflkasnijom i samim tim poveca ekonomsko Ьla­
gostanje.

- S A Z E TA K
• Dobrase �azlikujli ро tome Cla li i�aju karakteristiku
· ·.· iskljuciyosti ili ri'valstva. Dot?ro је iskljucivo ako је maguce ·
. nekaga spreeiti da ga kori5ti: Dobro је rivalsko ako
, 'koriscellje tog dobra схј strane jedne оsоЬе smanjuje
mogucnost drugih ljudi dakoriste to dobro. Trfjstanajbolje
fiJhkcjonjsiJ l<ada је ree o i>ri�atfijrn dobrima, koja poseduju
оЬЕ! navedene karakterjstike:Trzjsta. ne funkciOI)iSU tako
dC>bro kada jerec о ostaljm vrstama dobara.
• Javria dC>bra njs� ni isklj�cj:;,a f1j rjvalska. Primerijavnih
dobara obuhvatajц recjm() vatromete, nationalnu
odbranu ј stvaranje znanja. P�sto se ljudjma ne '
naplacuje korj�cenjejavnog dobra, oni su motjvjsanj
· da se tako ponasaju i kada se ono ponudi 'privatno.
Zato vlade obezbeduju javna dobra, а odluku о koliCini
· donose na osnovu analjze troskova ј korjsti.
� Zajednjckj resursj ј .:Пајu karakterjstjku rivalstva, alj
riemaju karakterjstiku jskljucivostj. Prjmerj obuhvataju
zajednicku zemlju za ispasu, cjst vaiduh i zakrcene
saobracajnice, Posto se ljudjma ne naplacuje korjscenje
· :Zajednickih resursa, onj su motivisanj da ih prekomerno
koriste. Zato vlade pokusavaju da ogranice korjscenje
. zajednickih resursa.

KLJ U ( N E R E ( I
iskljucivost, str. 208 zajednjcki resursi, str. 209 analjza troskova ј koristj, str. 212
rjvalstvo, str. 208 proЬiem tzv."slobodnog јаhасаи , str. tragedija zajednickog, str. 214
privatna dobra, str. 208 209
javna dobra, str. 208
г Poglavlje 1 1
1
1
P I TA N J A Z A P R O V E R U Z N A N J A
1 . Objasnite sta znaCi kada se za neko dobro kaze da је
пiskljuёivoи. Objasnite sta znaci kada se za neko doblo
kaze da je.rivalskoи. Da lije pica iskljucivo dobro? Da lije
rjvalsko?
2. Definisite javno dobro i navedite primer. Moze lj prjvatno
trfjste samostalno da obezbedj to dobro? Objasnite.
-
. � -�
-
-_� - , - --�- -- - - �-
Z A D A C I 1· P R I M E N E
1. U tekstu
se kaze da ј javna dobra ј zajednjcki resursi
podrazumevaju eksternalije.
а. Da (ј su eksternalije koje su u vezj sa javnim dobrima .
uglavriom pozitjvne Ш negativne? Navedjte primere.
Da li је kolicina javnih dobara na slobodnom trzjstu .
uglavnom veca Ш manja od efikasne kolicine?
Ь. Da li su eksternalije koje su u vezi sa zajednickim
resursima uglavnom pozitivne ili negativne?
Navedjte prjmere. Da lj је koriscenje zajedniёkjh
resursa na slobodnom trfjstu uglavnom vece Ш
manje u odnosu na efikasno koriscenje?
2. Razmisljte о dobrjma ј uslugama koje nude vasi lokalni
organi vlastj. . 5. Zasto jma smeca du:Z vecine autoputeva, а retko kada
а. Na osnovu klasjfikacije sa slike 1 1 .1 , objasnite u koju
kat�gorjju spadaju sledeca dobra:
policijska zastita
posipanje puteva
obrazovanje
seoski putevi
gradske uljce
Ь. Zasto vlada obezbeduje dobra koja nisu javna
dobra?
З. Jedna od glavnih brjtanskih kompanjja Britjsh
Broadcastjng Corporatjon (ВВС) finansira se najvecim
delom putem prodaje godisnjjh licenci. Carls voli da
gleda fudbalske utakmice na ТV-u kada jh ВВС prenosi,
ali nikada nije kupio licencu.
а. Kako Ы ekonomisti nazvali Carlsa?
Ь. Kako vlada moze da resj problem koji izazivaju ljudi
poput Carlsa?
с. Da li znate na koje nacine prjvatno tr:Ziste moze
da resi taj proЬiem? Kako prisustvo kaЬiovske Ш
satelitske televizije utice na datu situacjju?
4. U tekstu se kaze da privatne kom panije nece sprovesti
efikasan oblm osnovnih naucnih istra:Zivanj�.
Javna dobra i zajednicki resursi 221
З. �ta је analiza troskova ј korjstj od javnih dobara? Zasto је
· ·
ona va:Zna? Zastoje komplikovana?
4. Definjsjte zajednjckj resurs ј лavedjte prjmer. Da (ј се
..
ljudj to dobro korjstjtj previse ili pre�alo ako nema .
jntervencjje dr:Zave? Zasto?, ·
·
а. Objasnite zasto је tako. U odgovoru �V.rstaJt� . ....
osnovno isЩzi.vanje u jednu od kategorjja
prikazanih na slici 1 1 .1 �
·
Ь. Koju је vrstu pblitike prihvatila Velika Brita�jj� ka b . ·· .
reakciju n� taj problem? ·
. .· :
с. Cesto se istice da takva politika po�ecaya ,tehri<>losku ·
. . . . •. > • • •
sposobnost britanskih proizyblraca �· odnosu na . .
strane kompanije. Da i ije dati a?9 J nieНt u � ki�du···
sa klasifikacijom osnovnih istrazivanja .i..i vaseln. .
odgovoru na pitanje pod (а)? (Napomena: moie li
iskljucivost da se odnosj na pojedjne pot��ёijalne · · '
korisnike nekog javnog doьra,'alj ne ј Za ostale?{
· u
privatnjm dvorjstima?
6. U ёlanku Economista ( 1 9. mart 1 994} navodi se:"U
protekloj deceniji, vecina svetskjh.lovista najbogatjjih
riЬom eksploatjsana је do te mere da је gotovo
unistena� U C:lanku se dalje iznosj analjza proЬiema ј ·
razmatraju moguca prjvatna ј vladjna resenja.
а. .Ne krjvite riЬare za prekomern.j riЬolov. Onj se
ponasaju racjonalno, kao stosu uvek cjnjli.п u·kam
smjslu je.prekomernj riЬolovи racjonalan za. riЬare? .
Ь. пZajednica koju vezuju obavez� ј uzajamni
jnteres moze samostalno da upravlja zajednjckim
resursom." Objasnjte kako takvo upravljanje mo:Ze
da funkcjonjse ј sa kakvim se preprekama suoёava u
stvarnosti.
с. uDo 1 976. godine, najvecj deo svetskjh zaljha riЬe ·
Ыо је dostupan svjm dosljacjma, ра је oёuvanje ·
Ьilo gotovo nemoguce. Potom su s� na osnovu
medunarodnog sporazuma prosjrjlj pojedjni·
·
aspekti (nacjonalne) jurisdikcjje sa 1 2 шi 200 mjlja .
od obale: Na osnovu koncepta imovinskih prava, , . ·
objasnite kako takav sporazum smanjuje velicinu ·
tog proЬiema.
222 Deo 4 Ekonomija javnog sektora

d. u clanku se istice da mnoge vlade izlaze u susret Mozete li da se setite nekog nacina na koji vlada ima
riЬarima tako sto podsticu povecanje ribolova. Kako ulogu u obezbedivanju tih i nformacij a?
takve politike podsticu zacarani krug prekomernog 8. Da li mislite da је internet javno dobro? Zasto?
ribolova? 9. Ljudi koji ostvaruju visok dohodak spremni su da plate
е. · "Tek kada riЬari budu uvereni da im је
. vise da Ы izbegli rizik od smrtnog ishoda nego ljudi koji
zagarantovano dugorocno i ekskluzivno pravo na ostvaruju nizi dohodak. Na primer, oni се uglavnom
ribolov, upravljace lovistimajednako odgovorno platiti da Ы doblli dodatnu sigurnosnu opremu na
kao sto dobri poljoprivrednici upravljaju svojom automobllu. Da li mislite da analiticari troskova i
zemljom:' Navedite argumente koji p!Jdrza\iaju ·. koristi treba to da uzmu ц obzir kada procenjuju javne
navedeno stanovlste. . projekte? Upore1 ite na primer jedan bogat i jedan
. f. Које Ы se druge politik� "�а smanjenje prekomernog · siromasan grad pri cemu оЬа grada razmisljaju о
riЬolova mogle uzeti u obzir? postavljanju semafora. Da li bogat grad treba da pripise
7. u trzisnoj privredi, informacija o. kva.l itetu ilifunkciji vecu monetarnu yrednost ljudskom zivotu .kada donosi
·
dobara i u�iuga sama poseЬi predstavljavred no dobro. ·· tak\iu odluku? Zasto?
·

· Kako privatno trziste obezbeduje te infor111a C::ije?

·