Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu

9. Predavanje iz Socijalne psihologije

Soijalni motivi:
Prosocijalno ponašanje i agresija

Prof. dr Tamara Džamonja Ignjatović

Asist. MA Ivana Jakšić
Pitanja na koja danas odgovaramo:

 Zašto
ljudi pomažu – teorijska objašnjenja prosocijalnog
ponašanja
 Individualni i situacioni faktori prosocijalnog ponašanja
 Kako podstaći pomaganje?
 Agresija – odlike, poreklo i biološka osnova
 Socijalni faktori agresije
 Kako smanjiti agresiju?
Priroda i poreklo prosocijalnog ponašanja
 Prosocijalno ponašanje: bilo koji čin koji doprinosi dobrobiti druge
osobe
 Altruizam: želja da se pomogne drugoj osobi čak i ukoliko to
podrazumeva gubitak za osobu koja pomaže
 Zašto ljudi pomažu?
 Bazični impuls sa genetskim korenima?
 Produkt socijalnog učenja i socijalizacije?
 Priroda prosocijalnog motiva?
 Da li postoji ,,čist’’ motiv za pomaganje?
 Da li se i naizgled najnesebičnijim postupcima zadovoljavaju neke od potreba
pomagača?
Teorijska tumačenja prosocijalnog pobašanja
 Evoluciona teorija
 Teorije socijalne razmene
 Hipoteza empatija-altruizam
Evoluciono tumačenje pomagačkog ponašanja
 Altruizam kao paradoks iz ugla evolucione teorije
 Razrešenje dileme → shvatanje o selekciji srodnika
 Proces prirodne selekcije favorizuje ponašanja kojima pomažemo genetskim srodnicima. Geni
koji prate ovaj princip imaju veću šansu da prežive.
 Ukorenjenost u ponašanju, ne svesno proračunavanje verovatnoće prenošenja gena
 U situacijama opasnim po život skloniji smo da pomognemo srodnicima. Empirijski i anegdotski,
kulturno invarijantni, dokazi
 Norma uzajamnosti: očekivanje da će pomaganje drugima povećati verovatnoću da će oni
nama pomoći u budućnosti
 Norma reciprociteta
 Učenje i poštovanje socijalnih normi kao adaptivno ponašanje
 Kritike evolucionog objašnjenja:
 Zašto pomažemo potpunim strancima? Zašto uskraćujemo pomoć srodnicima?
 Moguće je da srodnicima pomažemo zbog emocionalnog značaja
Teorija socijalne razmene
 Ideja da i altruizam može da počiva na sopstvenom interesu
 Teorija socijalne razmene: ponašanje je motivisano željom da maksimalno
povećamo svoju dobit i maksimalno smanjimo gubitke. Pomažemo samo
onda kada dobici prevazilaze gubitke. Istinski altruizam ne postoji.
 Implicitan proces
 Dobiti od pomaganja:
 Povećanje verovatnoće da će i nama neko pomoći u budućnosti
 Smanjenje ličnog stresa kod pomagača
 Socijalno odobravanje
 Povećanje osećaja lične vrednosti

 Kritika teorije socijalne razmene:

 Kako objasniti da neki ljudi žrtvuju živote zarad drugih?
Hipoteza empatija-altruizam
 Empatija:sposobnost stavljanja u položaj druge osobe i doživljavanja
događaja i osećanja onako kako ih ta osoba doživljava
 Danijel
Batson: ,,čist’’ altruizam se javlja kada doživimo empatiju
prema osobi kojoj je potrebna pomoć
 Kada ne doživimo empatiju, postajemo zabrinuti za socijalnu razmenu
 Kako razlikovati da li pomažemo jer empatišemo 8000%
ili želimo da se osećamo dobro povodom sebe? 6000%
 Batsonom eksperiment sa povređenom Neće videti Kerol
studentkinjom – variranje stepena empatije i 4000% na predavanju
nelagode Videće Kerol na
 y osa - procenat osoba koje su pristale da
2000%
predavanju
pomognu 0%
Niska Visoka
empatija empatija
Individualni faktori pomaganja
 Da li postoji altruistička ličnost?
 Prosečne korelacije pomaganja u različitim situacijama r = .23
 Niska prediktivna validnost testova altruizma
 Rodne razlike u pomagačkom ponašanju:
 Muška rodna uloga – herojstvo
 Ženska rodna uloga – pomaganje u bliskim, dugoročnim vezama

 Kulturne razlike:
 Kulturno invarijantna sklonost da pre pomažemo članovima sopstvene, nego tuđe grupe
 U kolektivističkim društvima ova tendencija je izraženija – više nego individualisti
pomažu sopstvenoj grupi, manje nego individualisti pomažu tuđoj grupi
 Razlike u kulturama s obzirom na vrednovanje prijateljstva i prosocijalnog pomaganja
Individualni faktori pomaganja
 Uticaj trenutnog raspoloženja na pomaganje?
 Pozitivno raspoloženje značajno podstiče pomaganje
 Eksperiment za novčićem od 10 centi i pomaganjem prolazniku da pokupi papire (4%
vs. 84%)
 Zašto?
 Pozitivan mentalni okvir – skloniji smo da druge ljude sagledavamo kao pozitivne i
vredne pomoći
 Pomaganjem nastojimo da produžimo dobro raspoloženje
 Povećana svest o sebi → ponašanje u skladu sa sopstvenim vrednostima i normama
Individualni faktori pomaganja
 Uticaj trenutnog raspoloženja na pomaganje?
I negativno raspoloženje utiče pozitivno na pomaganje
 Zašto?
 Da bi popravili raspoloženje
 Da bi umanjili krivicu

 Hipoteza oslobađanja od negativnog raspoloženja: pretpostavka da ljudi

pomažu da bi umanjili sopstvenu tugu i uznemirenost
Situacioni faktori pomaganja
 Ruralna vs. urbana sredina
 Veća verovatnoća pomaganja u manjim sredinama (50% vs. 15%). Zašto?
 Hipoteza urbane preopterećenosti (Stenli Milgram): ljudi manje pomažu u urbanim
sredinama jer su izloženi velikom broju draži i povlače se u sebe kako bi izbegli
preplavljivanje

 Broj posmatrača
 Efekat broja posmatrača: veći broj posmatrača, manja verovatnoća pomaganja. Zašto?
 Manja sklonost primećivanja događaja, posebno ukoliko osoba žuri
 Događaj ne mora biti protumačen kao nesreća. Ignorisanje u mnoštvu = pretpostavka pomagača da
je sve u redu, jer drugi ne izgledaju zabrinuto (informaciono konformiranje)
 Podela odgovornosti, posebno kada nemamo pristup informaciji da li je neko drugi već reagovao

 Znanje o tome kako pružiti pomoć? Procena cene pružanja pomoći?

 Pomaganje u odnosima zajedništva? Uticaj značaja zadatka?
Kako podstaći pomaganje?
 Znanje o preprekama smanjuje spoticanje o iste
 Doziranje veličine nagrade – male nagrade učvršćuju intrinzičku, velike
ekstrinzičku motivaciju
 Podsticati empatiju
 Dovesti osobu u dobro raspoloženje
 Učiniti budućem/ćoj pomagaču/čici uslugu (norma uzajamnosti)
 Prikazati budućeg/ću pomagača/čicu u dobrom svetlu
 Pozvati na ličnu odgovornost – izdvojiti osobu imenom i prezimenom
Priroda i poreklo agresivnog ponašanja
 Agresivno ponašanje: namerni postupak kome je cilj nanošenje
štete ili boli drugoj osobi
 Fizička i verbalna, cilj postignut ili ne
 Agresija ≠ asertivnost

 Neprijateljska
agresija: proizilazi iz osećanja ljutnje i cilj je
nanošenje boli ili ozlede
 Instrumentalna agresija: povređivanje je sredstvo ostvarenja cilja
koji nije nanošenje boli
Priroda i poreklo agresivnog ponašanja
 Agresivno ponašanje se ne uči, ali ga je moguće modifikovati i
odučiti
I agresivno ponašanje i inhibicija agresije su adaptivni
 Velikekultorološke varijacije, kao i temporalne unutar jedne
kulture
 Rodnerazlike – muškarci su skloniji otvorenoj agresiji i da tumače
dvosmislene situacije kao provokaciju, žene su sklonije
ogovaranju i širenju glasina
 Rodno zasnovano nasilje
Biologija agresije
 Amigdala – učestvuje u agresivnom odgovoru, ali je njena reakcija
uslovljena i kognitivnom procenom (napad/bežanje)
 Serotonin – inhibira agresivne reakcije
 Testosteron – dezinhibira agresivne reakcije
 Alkohol– smanjuje socijalne inhibicije, čini nas manje opreznim,
ometa kognitivne procese → reagujemo na početne i najočiglednije
aspekte situacije, propuštamo detalje
 Bol
i neprijatnost (vlaga, temperatura) – podstiču agresivno
ponašanje
Uticaj socijalne situacije na agresiju
 Frustraciona teorija agresije
 Frustracija – doživljaj kada je osoba sprečena na putu do postizanja cilja ili
zadovoljenja potrebe
 FTA – Frustracija povećava verovatnoću agresivnog odgovora
 Faktori:
 Blizina cilja
 Iznenadna frustracija
 Odlike osobe koja je dovela do frustracije (namera, veličina, snaga...)
 Frustracija ≠ deprivacija
 Relativna deprivacija = percepcija da imamo manje nego što nam pripada ili
zaslužujemo → POBUNA
Uticaj socijalne situacije na agresiju
 Primovanje agresivnim dražima (objektima asociranim sa agresijom)
 Oružje – prisustvo povećava verovatnoću agresivne reakcije (ne nužno upotrebom
oružja)
 Dostupnost oružja = veća stopa nasilnih zločina

 Teorija socijalnog učenja – imitacija agresije kod dece, fizički kažnjavana

deca sklonija agresiji u odraslom dobu
 Izloženost nasilju u medijima – izlaganje nasilju u medijima podstiče
nasilje, i to posebno kod dece i osoba sklonih nasilju. Zašto?
 Normalizovanje nasilja, slabljenje inhibicija (efekat izloženosti)
 Učenje novih oblika ponašanja imitacijom
 Primovanje i referentna tačka – sopstveni doživljaji se tumače kao povod za agresiju
 Otupljivanje, tolerisanje sve težih oblika
 Doživljaj sveta kao agresivnog i opasnog mesta
Kako smanjiti agresivnost?
 Roditeljske
prakse – bez fizičkog kažnjavanja i blage kazne, modelovanje
neagresivnog ponašanja
 Kazne za počinioce nasilnih zločina – dosledne i izvesne, ne nužno stroge
 Empirijskipodaci ne podržavaju ideju agresivnog ponašanja radi katarze.
Nasilje rađa novo nasilje, posebno prema nedužnim žrtvama (kognitivna
disonanca)
 Aktivno
dopuštanje ljutnji da se ispolji na neagresivan način – disanje,
zaokupljanje nekom aktivnošću
U odnosima zajedništva – asretivno iskazivanje ljutnje (počiniocu ili čak
trećoj osobi) i svest o svojim osećanjima
 Izvinjenje

 Empatija radi sprečavaja dehumanizacije žrtve