INTERPERSONALNA PERCEPCIJA I PONAŠANJE

Mnogi faktori određuju kako ljudi opažaju druge osobe i kako će se ponašati u
različitim interpersonalnim situacijama. Neki su unutrašnje prirode poput potreba,
stavova, emocionalnih stanja, setova i coping-stilova i ma koji od njih može snažno da
utiče na uobličavanje impresija o drugim ljudima i sredini. Ovi faktori su obično ključni u
određivanju rutinskih obrazaca interakcija sa drugima. Spoljni faktori, međutim, takođe
imaju važnu ulogu u određivanju interpersonalne percepcije i ponašanja, a ponekad
postaju dominantni u oblikovanju prirode socijalnih interakcija. Na primer, čovek koji se
ponaša dominantno u odnosu na druge ljude mogao bi da se nađe u situaciji u kojoj je
dominiranje neprihvatljivo ili kontraproduktivno pa bi, u skladu sa tim, mogao da
preuzme submisivniju ulogu. Isto tako, čovek koji slobodno pokazuje svoje emocije
mogao bi zbog prirode određene situacije da bude podstaknut da suspreže svoje
emocije.
Promene u interaktivnim ulogama se dešavaju zbog toga što ih ljudi smatraju
neophodnim u svetlu okolnosti u kojima se zateknu. Te promene predstavljaju jedan vid
adaptacije koji je često vrlo važan pri uspostavljanju i održavanju efikasnih načina
socijalnog komuniciranja. Neki ljudi, nažalost, nisu fleksibilni u socijalnim situacijama
zato što imaju neke duboko ukorenjene osobine vezane za socijalne razmene koje
ograničavaju njihovu adaptibilnost u pogledu mnogih potencijalnih interpersonalnih
situacija. Na primer, neka osoba se oseća vrlo nesigurno i razvija tendenciju ka jakoj
zavisnosti od drugih ljudi u situacijama kada treba da donosi neke važne odluke. Kada
dođe trenutak da se izjasni, takva osoba bi mogla da okleva ili da zamuckuje, a takvim
ponašanjem bi umanjila kvalitet interpersonalne razmene. S druge strane, ima osoba koje
su nesigurne zato što im nedostaju zrelost ili osetljivost koje su nužne za adekvatno
razumevanje različitih socijalnih situacija. Takve osobe imaju rutinski pristup
interpersonalnim situacijama i skoro istovetno reaguju u različitim okolnostima, a taj
nedostatak fleksibilnosti dovodi do velikih oscilacija u pogledu efikasnosti njihovog
socijalnog ponašanja.
Interpretatori Rorschacha su pomalo u nezavidnom položaju kada pokušavaju da
opisuju interpesonalno ponašanje, uglavnom zbog toga što vrlo malo test-podataka pruža
informacije o stvarnom klijentovom okruženju ili o ljudima sa kojima stupa u interakciju.
Upravo zato postulati koji su generisani na osnovu podataka iz ovog klastera, iako su
prilično pouzdani kada se radi o interpersonalnoj percepciji, često su mnogo posredniji i
uopšteniji nego što je poželjno kada se radi o interpersonalnom ponašanju.

 KLJUČNA PITANJA. Osnovna pitanja kojima se mora posvetiti pažnja pri

interpretiranju materiajla koji se odnosi na interpersonalnu percepciju i ponašanje
su:
1. Da li ima podataka koji sugerišu da klijentu upadljivo nedostaju socijalne
veštine?
2. Da li klijent ima neke neuobičajene setove ili stilističke karakteristike koje
utiču na percepciju drugih ili na interakcije sa njima?
3. Da li je klijent otvoren u pogledu emocionalne bliskosti?
4. U kom stepenu je zainteresovan za druge?
5. Da li obično smatra da su interpersonalne razmene pozitivne?

1
6. Da li ima podataka koji sugerišu da je klijent preterano defanzivan na planu
socijalnih interakcija ili je sklon socijalnoj izolaciji?

 RORSCHACH VARIJABLE U VEZI SOCIJALNE PERCEPCIJE

PODACI U KLASTERU INTERPERSONALNE PERCEPCIJE KLIJENTA

XY
R = 21 CDI = 3 HVI = No COP i AG ODGOVORI
a:p = 8:5 SumT = 3 Fd = 2 III 6. D+ Ma.mp.FC'.FD.CFo H,Fd,Cg P 4.0 COP,
MOR, GH
Suma ljudskih sadržaja = 6 V 11. D+ Ma.FC'- H,Hh,Sx 2.5 COP, PHR
[Stil:ekstrat.] H = 3 VIII 16. W+ FMa.CFo 2 A,An,Fd P 4.5 AG, MOR,
PHR
GHR : PHR = 5 : 2 COP = 2 AG = 1 PER = 1
Indeks izolacije = 0.24 [eb = 9:12]

INTERPRETATIVNA RUTINA

Strategija interpretiranja obuhvaćena je u jedanaest koraka. Prvih deset se odnosi

na strukturalne podatke i na COP i AG odgovore, a poslednji na pregled
verbalizacije odgovora koji sadrže M i FM u paru.

Korak 1: CDI
CDI uključuje 11 varijabli od kojih se 6 odnosi na interpersonalnu percepciju i
ponašanje (COP<2 i AG<2, P> a+1, ČistoH<2, Fd>0 i Indeks izolacije>.24), tri
na afektivitet (WSumC<2.5, Afr<.46 i SumT>1), a preostala dva na resurse i
kontrolu (EA<6.0 i AdjD<0).
U slučaju da CDI iznosi 4 ili 5, verovatno se radi o socijalnoj nezrelosti ili
nepodobnosti sa znatnom verovatnoćom da takva osoba teško uspostavlja i/ili
održava bliske, zrele odnose sa drugima. Na primer, kompozit podataka EA = 4.5,
a:p = 1 : 3, Afr = .40 i SumT = 2 sugeriše da dotična osoba ima skučene resurse,
pokazuje tendenciju da bude pasivna, preferira izbegavanje emocionalnih
razmena i usamljena je (mada ovi postulati ostaju samo spekulativni u odsustvu
drugih test-podataka ili biografskih podataka). Iako spomenute karakteristike ne
isključuju nužno zadovoljavajuće interpersonalne odnose, ipak povećavaju
verovatnoću da se takvi odnosi teško uspostave i/ili održe.

Potencijalni nalaz: Kada CDI iznosi 4 ili 5, klijent je verovatno socijalno

nezreliji nego što bi se očekivalo. Takva osoba ima ograničene socijalne veštine i
disponirana je da često doživljava teškoće u interakcijama sa okolinom, posebno u
interpersonalnoj sferi. Odnosi sa drugim ljudima su verovatno površni i teško ih
održava. Drugi ljudi takvu osobu često vide kao distanciranu, trapavu ili

2
 bespomoćnu u odnosima sa ljudima, ali i kao prilično neosetljivu na tuđe potrebe i
interese.
Ljudi sa pozitivnim CDI često u biografijama imaju podatke o socijalnom
haosu i/ili interpersonalnom nezadovoljstvu. Ponekad prekidaju socijalne
kontakte i prelaze na usamljenički život koji uključuje samo površne odnose. Oni
traže bliske i trajne odnose, ali ih sopstvena neumešnost čini neprihvatljivim u
očima drugih ljudi ili čak vulnerabilnim na odbacivanje. Oni lako postaju
nezadovoljni svojim životom i često su konfuzni ili bespomoćni u pogledu svoje
socijalne pozicije. U stvari, kao reakcija na neuspešnost na socijalnom planu često
dolazi do periodičnih nastupa depresije.
Pozitivni CDI nije redak kod mlađe dece koja se još uvek bore sa pitanjem
sopstvenog identiteta i odnosa sa vršnjacima, ali je znatno ređi kod dece starije od
devet godina. Pozitivni CDI kod starije dece i adolescenata ukazuje da su ona
verovatno socijalno manje zrela nego što bi se očekivalo i da verovatno imaju
neke od istih problema pri uspostavljanju ili održavanju odnosa sa drugima koje
imaju odrasle osobe koje su pozitivne na ovom indeksu. Preći na Korak 2.

Korak 2: HVI
O ovom indeksu je bilo reči u klaterima self-percepcije i ideacije. Hipervigilni stil, ako je
prisutan, formira suštinski element klijentove psihološke strukture. Hipervigilna osoba
koristi značajnu količinu energije kako bi održavala relativno kontinuirano stanje
pripravnosti zato što ima negativan ili nepoverljiv stav prema sredini.

Potencijalni nalaz: Pozitivni HVI ukazuje na tendenciju klijenta da bude previše

oprezan ili konzervativan u odnosima sa drugim ljudima. Hipervigilne osobe se osećaju
izuzetno vulnerabilnim pa krajne oprezno formulišu i primenjuju oblike svog ponašanja.
Preokupirane su pitanjima ličnog prostora i vrlo su oprezne u odnosima sa drugim
ljudima. Obično nisu u stanju da održe bliskiji odnos sem ako ne osećaju da imaju
potpunu kontrolu nad interakcijama. Ne očekuju bliskost i često postaju jako sumnjičave
u pogledu gestova bliskosti od strane drugih ljudi. Iako ova osobina ne mora nužno da
bude patološka, u egzacerbacijama često dovodi do paranoidnih manifestacija. Preći na
Korak 3.

Korak 3: odnos aktivnih i pasivnih pokreta (a : p)

O ovom odnosu je već bilo reči u vezi ideacije, gde se koristi kao izvor za razmatranje
pitanja fleksibilnosti vrednosti i stavova. U ovom klasteru, međutim, isti odnos se ponovo
razmatra kako bi se odredilo da li je klijent sklon preuzimanju pasivne uloge u
interpersonalnim odnosima. Ranije je već spomenuto da pokret-odgovori obično
uključuju projektovani materijal koji otkriva nešto o klijentu. Međutim, ne postoje
poznati bihejvioralni korelati aktivnih pokreta per se, verovatno zato što aktivni pokreti
sačinjavaju veliku većinu pokret-odgovora tako da ih ima dva ili tri puta više od pasivnih
pokreta. Pasivni pokreti obično reprezentuju ne više od jedne trećine svih pokret-
odgovora. Prilično pouzdano je utvrđeno da značajno veća učestalost p od a reflektuje
pasivni interprsonalni stil.

3
Potencijalni nalaz: Ako vrednost pasivnih pokreta prevazilazi vrednost aktivnih pokreta
za više od jedan, to znači da klijent generalno preuzima pasivnu, ali ne nužno i
submisivnu, ulogu u interpersonalnim odnosima. Takve osobe obično izbegavaju
odgovornost za donošenje odluka i nisu sklone traženju novih rešenja u problemskim
situacijama niti iniciranju drugačijih oblika ponašanja , posebno ako je velika
verovatnoća da će neko drugi preuzeti odgovornost na sebe. Preći na Korak4.

Korak 4: odgovori čiji je sadržaj hrana (Fd)

Fd-odgovori obično ukazuju na prisustvo orijentacije ka zavisnosti koja utiče na
interpersonalne odnose. Očekuje se da vrednost Fd-odgovora bude nula, sem u
protokolima dece, u kojima nije retko da se naiđe na jedan takav odgovor.

Potencijalan nalaz: Kada je vrednost Fd veća od nule u protokolima adolescenata i

odraslih osoba ili veća od jedan u protokolima dece, to sugeriše da takve osobe
manifestuju više zavisnog ponašanja nego što se obično očekuje. One su sklone da se
oslanjaju na druge tražeći direkciju i podršku, a takođe su dosta naivne u svojim
očekivanjima vezanim za interpersonalne odnose. Naime, one obično očekuju da drugi
tolerišu njihove potrebe i zahteve kao i da smesta postupaju u skladu sa njima. Ako je
ovaj nalaz pozitivan u slučaju klijenta koji takođe manifestuje i pasivan stil, razumno je
pretpostaviti da pasivno-zavisni stil predstavlja jednu od ključnih komponenti klijentove
strukture ličnosti. Preći na korak 5.

Korak 5: Suma T
Odgovori sa teksturom tiču se potrebe za bliskošću i klijentove otvorenosti za bliske
emotivne odnose. Veće vrednosti od očekivanih za ukupnu sumu odgovora sa teksturom
spomenute su u poglavljima o kontroli, stresu i afektivitetu, ali ovde je potreban
ekstenzivniji diskurs zbog postojanja očigledne veze između odgovora sa teksturom i
interpersonalne percepcije i ponašanja.
Taktilna interakcija predstavlja značajnu komponentu u svakodnevnim odnosima.
Čulo dodira je jedno od osnovnih čula i važan izvor učenja i komuniciranja. To je neka
vrsta avenije kojom malo dete grubo diskriminiše aspekte svog okruženja. Ono ostaje
značajno i kasnije, u godinama razvoja, kada dodirivanje ljudi i objekata pomaže da ih
diferenciramo i upoznamo. Decu često nagrađujemo, štitimo ili tešimo time što ih
gladimo i grlimo, s tim što dodire ili njihovo uskraćivanje možemo, naravno, da
uključimo i kada ih kažnjavamo. Tokom sazrevanja mnogi taktilni aspekti, koji su
naučeni ili korišćenji u razvojnim godinama, opstaju kao načini našeg eksplorisanja i
komuniciranja. Neke objekte često opisujemo kao glatke, meke, tvrde, oštre itd., a
zagrljaji i rukovanje postaju načini ispoljavanja pozdravljanja ili čestitanja. Glađenje,
maženje i milovanje su tipični neverbalni načini ispoljavanja zainteresovanosti ili brige
za nekog, a ispoljavanje ljubavi rutinski uključuje različite oblike taktilne razmene.
Široki raspon i često korišćenje dodira u životu ljudi predstavlja konceptualni
kamen-temeljac za razumevanje i interpretiranje odgovora sa teksturom. Upravo zbog
toga što je doživljavanje i interpretiranje stvari i događaja taktilnim putem tako
uobičajeno u životu, logično je pretpostaviti da kada klijenta suočimo sa stimulusnim
poljem koje se može “prevesti” taktilno on to i uradi.

4
 Ovaj postulat ima empirijsku potporu u podacima vezanim za odgovore sa
teksturom na Rorschachu. Takvi odgovori se javljaju na svim kartama, a najčešće na
kartama IV i VI i to obično u popularnim odgovorima na tim kartama zato što senčene
karakteristike tih mrlja predstavljaju potentne distalne elemente koji se lako prevode kao
krzno ili dlaka. Potentnost tih karakteristika dobro ilistruje činjenica da 60% do 80%
klijenata iz uzorka nepacijenata, izuzimajući osobe izbegavajućeg stila, daju bar jedan
odgovor sa teksturom. Većina njih daje samo jedan takav odgovor, a to su pretežno
odgovori baš na kartama IV i VI. Upravo zato očekivana vrednost T-odgovora iznosi
jedan.

Potencijalni nalaz 1: Očekivana vrednost T iznosi jedan, a postojanje jednog jedinog

takvog odgovora sugeriše da klijent verovatno prepoznaje i ispoljava potrebe za bliskošću
poput većine drugih ljudi. Takve osobe su obično pristupačne u pogledu uspostavljanja
bliskijih veza i otvorene za rutinske taktilne razmene koje predstavljaju jedan od načina
za uspostavljanje i održavanje takvih odnosa. Preći na korak 6.

Potencijalni nalaz 2: Kada T iznosi nula, to sugeriše da klijent prepoznaje i/ili ispoljava
svoje potrebe za bliskošću drugačije od većine drugih ljudi. Međutim, ovaj nalaz ne znači
da klijent nema takve potrebe, već samo da je konzervativniji nego što bi se očekivalo u
bliskim interpersonalnim situacijama, a posebno u onima koje uključuju taktilnu
razmenu. Takvi ljudi su obično previše zaokupljeni ličnim prostorom i vrlo obazrivi kada
se radi o uspostavljanju ili održavanju bliskih emocionalnih veza sa drugima.
Postoji jedan izuzetak od ovog postulata! U pitanju su protokoli u kojima
odsustvo tekstura može da predstavlja “falš-pozitiv” nalaz. To su protokoli u kojima
uopšte nema sivo-crnih ili senčenih odgvora. Takvi protokoli su česti kod dece mlađe od
devet godina koja ne artikulišu senčenje dok daju ili objašnjavaju svoje odgovore, dok
oko 25% protokola dobijenih od klijenata sa izbegavajućim stilom (posebno kada je L >
1.2 i kada R iznosi 20 ili manje) takođe uopšte nema sivo-crne ili senčene odgovore. Pri
interpretiranju takvih protokola vrlo je teško utvrditi da li je odsustvo T validan nalaz pa
je poželjno biti vrlo oprezan ako postulat koji se tiče odsustva tekstura uključujemo u
završni nalaz ovog klastera. Ponekad biografija klijenta može da nam pomogne da
ustanovimo da li je nalaz o odsustvu tekstura relevantan i za protokol bez sivo-crnih ili
senčenih odgovora, ali u principu je bolje ako pogrešimo zato što smo bili oprezni i
nismo takav nalaz prihvatili kao relevantan.
Ovde se nameće logično pitanje da li se izuzetak koji važi za protokole bez
teksture može proširiti i na izračunavanje HVI jer odsustvo T predstavlja nukleus ovog
indeksa. Odgovor na ovo pitanje je negativan zato što se komponente HVI (sa izuzetkom
T = 0) po pravilu javljaju samo u prokolima koji su dosta kompleksni. S druge strane,
protokoli bez sivo-crnih ili senčenih odgovora nisu kompleksni i u njima nema ni mnogih
drugih determinanti, što možda reflektuje defanzivni pristup klijenta testiranju ili prosto
jednu dosta osiromašenu strukturu ličnosti. Preći na korak 6.

Potencijalni nalaz 3: Ako vrednost T prevazilazi jedan, to upućuje na postojanje jakih

nezadovoljenih potreba za bliskošću. U većini takvih slučajeva u pitanju je reaktivni
momenat provociran nedavnim emocionalnim gubitkom, ali ponekad ovaj nalaz može da
reprezentuje perzistentno stanje koje je bilo provocirano emocionalnim gubitkom ili

5
razočarenjima posle kojih nije došlo do adekvatnih kompenzacija ili zamena. Bez obzira
na uzrok, klijent obično razvija iritirajuće osećanje čežnje ili usamljenosti, a ljudi koji
iskuse takvu iritaciju obično žele bliske emocionalne odnose sa drugim ljudima, ali nisu
načisto kako najbolje da ih realizuju. Intenzitet njihovih potreba za bliskošću ponekad im
oslabi rasuđivanje pa postanu vulnerabilni na manipulacije od strane drugih ljudi, a ovo
posebno važi za klijente koji su pasivni ili zavisni. Preći na korak 6.

KORAK 6: Suma ljudskih sadržaja i čisto H

Iako su odgovori čiji sadržaj predstavljaju ljudi neka vrsta self-reprezentacije, ukupan
broj odgovora u protokolu čiji sadržaj su ljudi takođe predstavlja osnovu za procenu
zainteresovanosti klijenta za druge ljude.
Ljudi koji su, bez obzira na uzrok, dosta zainteresovani za druge obično daju nekoliko
odgovora čiji sadržaj su ljudi, dok oni koji su manje zainteresovani za druge ili su čak
skloni socijalnoj izolaciji obično daju malo takvih odgovora.
Dok se bavi zainteresovanošću klijenta za druge interpretator bi, takođe, morao da uzme
u obzir i činjenicu da li klijentove impresije o drugim ljudima počivaju na realnim
osnovama ili ne. Upravo zato se mora razmotriti učestalost čistih H odgovora, odn.
odgovora u kojima se izveštava o stvarnim osobama. Ako čisti H odgovori sačinjavaju
veći deo svih odgovora sa ljudskim figurama, razumno je pretpostaviti da je klijentova
percepcija drugih ljudi verovatno zasnovana na realitetu. S druge strane, ako takvi
odgovori sačinjavaju samo manji deo svih odgovora sa ljudskim figurama, klijent
verovatno ne razume dobro druge ljude.
U prethodnom poglavlju je napomenuto da očekivani broj odgovora sa ljudskim figurama
zavisi od R i od stila reagovanja. U tabeli 32, sačinjenoj na uzorku odraslih nepacijenata,
date su očekivane vrednosti ukupnog broja ljudskih figura u odgovorima. Prosečne
vrednosti čistih H odgovora su takođe prikazane u cilju komparacije zato što
interpretiranje podataka u koraku 6 obuhvata razmatranje obe varijable. Mora se istaći i
činjenica da su očekivane sume tih varijabli u protokolima sa R < 17 i R > 27 dobijene na
malim uzorcima pa bi ih trebalo oprezno koristiti.
Podaci u toj tabeli koji se odnose na ukupnu sumu ljudskih figura u protokolu mogu se
primeniti i na decu stariju od osam godina, s tim što su prosečne vrednosti za čisto H
generalno manje za decu mlađu od 13 godina. Mala deca često daju odgovore sa
sadržajem (H) ili (Hd). Ona ne razumeju baš dobro ljude, a takođe su sklona da se češće
identifikuju sa nestvarnim ličnostima. Zbog toga se pri interpretiranju protokola male
dece moraju modifikovati pretpostavke vezane za očekivane vrednosti čistih H odgovora.

Tabela 32 : Očekivana suma svih ljudskih sadržaja (SS) i proseka za čisto H (ČH) na
uzorku od 500 nepacijenata
R = 14 do 16 R = 17 do 27 R = 28 do 55
Očekivane vrednosti i Očekivane vrednosti i Očekivane vrednosti i
stil reagovanja* stil reagovanja* stil reagovanja*
I A E L I A E L I A E L
N = 18 22 17 16 116 54 129 38 33 16 24 17
SS 4-6 2-4 2-4 2-5 5-8 4-7 3-6 4-7 7-11 5-9 4-7 5-9
ČH 3.8 1.8 1.6 1.7 4.8 2.5 2.5 1.8 7.1 3.7 2.1 2.9
* I = introverzivni; A = ambitenti; E = ekstratenzivni; L = izbegavajući

6
Potencijalni nalaz 1: Pošto se razmotre vrednost R i stil reagovanja, a suma svih
ljudskih sadržaja bude u očekivanom rasponu, dok vrednost čistih H iznosi više od pola
te sume kod introverzivnih klijenata ili je bar pola te sume kod klijenata sa drugim
stilovima, razumno je pretpostaviti da je takva osoba zainteresovana za druge ljude poput
većine ljudi i da ih verovatno realistično konceptualizuje. Preći na korak 7.

Potencijalni nalaz 2: Pošto se razmotre vrednost R i stil reagovanja, a suma svih

ljudskih sadržaja bude u očekivanom rasponu, ali je vrednost čistih H ista ili manja od
polovine te sume kod introverzivnih klijenata, a manja od polovine te sume kod klijenata
sa drugim stilovima, razumno je pretpostaviti da je takva osoba zainteresovana za druge
ljude poput većine ljudi, ali ih verovatno ne razume baš najbolje.
Takvi klijenti pokazuju tendenciju da pogrešno "čitaju" druge ljude i često loše tumače
socijalne gestove, a ponekad imaju preterana očekivanja u odnosu na druge ljude. Isto
tako, događa im se da zbog nesposobnosti da shvate druge postaju netaktični
(nepromišljeni, nespretni) na socijalnom planu, a zbog toga drugi ljudi mogu da počnu da
se otuđuju od njih. Preći na korak 7.

Potencijalni nalaz 3: Pošto se razmotre vrednost R i stil reagovanja, a suma svih

ljudskih sadržaja bude veća od očekivanog raspona, dok je vrednost čistih H veća od
polovine te sume kod introverzivnih klijenata ili je bar pola te sume kod klijenata sa
drugim stilovima, to ukazuje na postojanje znatne zainteresovanosti za druge ljude i na
razumevanje drugih ljudi koje počiva na realitetu. Ovaj nalaz obično ukazuje na zdravu
zainteresovanost za druge, s tim što može da reflektuje i manje zdravu zaokupljenost
drugim ljudima kakva se sreće kod hipervigilnih klijenata prožetih snažnim osećanjem
nepoverenja prema drugim ljudima. Preći na korak 7.

Potencijalni nalaz 4: Pošto se razmotre vrednost R i stil reagovanja, a suma svih

ljudskih sadržaja prevazilazi očekivani raspon, ali je vrednost čistih H ista ili manja od
polovine te sume kod introverzivnih klijenata ili je manja od pola te sume kod klijenata
sa drugim stilovima, to ukazuje na jako interesovanje za druge, ali istovremeno sugeriše
da klijent ne razume ljude baš najbolje. Interesovanje za druge može da bude pozitivan
znak, ali ponekad reprezentuje nezdravu preokupiranost drugima koja je svojstvena
ljudima koji su sumnjičavi i nepoverljivi prema drugima. U oba slučaja nemogućnost
razumevanja drugih ljudi često dovodi do nerealističnih očekivanja vezanih za odnose
i/ili do netaktičnosti na socijalnom planu, zbog čega drugi ljudi mogu da počnu da se
otuđuju od takvih osoba. Preći na korak 7.

Potencijalni nalaz 5: Pošto se razmotre vrednost R i stil reagovanja, a suma svih

ljudskih sadržaja je ispod očekivanog raspona, trebalo bi pretpostaviti da je klijent manje
zainteresovan za druge od većine drugih ljudi. Ovaj nalaz se često sreće kod ljudi koji su
emocionalno povučeni ili socijalno izlovani u svom okruženju. U slučaju da je ovaj nalaz
pozitivan, interpretiranje vrednosti čistih H odgovora se ne može primeniti u slučaju
protokola sa manje od 17 odgovora. Međutim, ako protokol sadrži 17 ili više odgovora,
primenjuju se isti princip kao u slučaju prethodnih nalaza. Može se, dakle, pretpostaviti
da klijent ima percepciju drugih koja odgovara realitetu ako je vrednost H veća od

7
polovine sume svih ljudskih sadržaja u slučaju da klijent ima introverzivni stil ili ako je
ta vrednost ista ili veća od polovine sume svih ljudskih sadržaja ako se radi o drugim
stilovima. Ponekad nalaz koji se odnosi na čisto H može da bude koristan u pokušaju da
razumemo zašto je neko povučen ili izolovan u sosijalnim situacijama. Preći na korak 7.
Korak 7: GHR I PHR
Varijable GHR i PHR su dihotomne. GHR odgovori koreliraju sa podacima o
interpersonalnom ponašanju koje se obično smatra efikasnim i adaptivnim. Ljude koji
daju dosta GHR odgovora drugi ljudi ocenjuju pozitivno, a u njihovim interpersonalnim
aktivnostima praktično nema haosa. Kao što se može i pretpostaviti, najveće učestalosti
GHR odgovora se nalaze u protokolima nepacijenata, s tim što nije neuobičajeno da se
dosta takvih odgovora nađe i u protokolima najrazličitijih kategorija pacijenata čiji se
problemi ne šire na interpersonalnu oblast. Pacijenti sa teškom patologijom, ipak, daju
malo GHR odgovora.
S druge strane, PHR odgovori visoko koreliraju sa maladaptivnim i neefikasnim
oblicima interpersonalnog ponašanja. Ljudi koji daju dosta PHR odgovora obično
manifestuju interpersonalno ponašanje koje je obeleženo konfliktima i/ili neuspesima.
Izgleda da su oni socijalno neartikulisani, zbog čega ih se drugi klone ili ih odbacuju.
Ponekad zbog nedostatka socijalne osvešćenosti dolazi do neadekvatnog socijalnog
ponašanja koje lako može da izazove neželjene konflikte. PHR odgovori se često
pojavljuju u protokolima osoba koje imaju teške patološke poremećaje, a ima ih malo ili
umereno u protokolima većine pacijenata različitih kategorija, s tim što se mala učestalost
ovih odgovora često sreće u protokolima nepacijenata.

Potencijalni nalaz 1: Kada je broj svih odgovora sa reprezentacijama ljudskih figura bar
tri, a vrednost GHR je veća od PHR, može se pretpostaviti da klijent generalno učestvuje
u interpersonalnom ponašanju koje je primereno datim okolnostima. Što je razlika
između GHR i PHR vrednosti veća u korist GHR, raste i verovatnoća da će klijentovo
interpersonalno ponašanje biti adaptivno i/ili efikasno u pogledu širokog spektra
interpersonalnih odnosa i da će ga drugi ljudi pozitivno ocenjivati. Preći na korak 8.

Potencijalni nalaz 2: Kada je broj svih odgovora sa reprezentacijama ljudskih figura bar
tri, a vrednost PHR je ista ili veća od GHR, može se pretpostaviti da da klijent generalno
učestvuje u interpersonalnom ponašanju koje nije primereno datim okolnostima u
željenoj meri. Što je razlika između PHR i GHR vrednosti veća u korist PHR, raste i
verovatnoća da će klijentovo intzerpersonalno ponašanje u mnogim situacijama biti
neadaptivno i/ili neefikasno i da će ga drugi ljudi negativno ocenjivati. Preći na korak 8.

Korak 8 : COP i AG
COP i AG odgovori uključuju projektivne elemente koje dodaje klijent koga testiramo.
Oni predstavljaju self-reprezentacije i ponekad pružaju korisne informacije o unutrašnjim
setovima koje klijent ima u pogledu interakcija među ljudima.
COP odgovori prenose uverenje da će interpersonalna razmena biti pozitivna, dok AG
odgovori implikuju da klijent anticipira razmene koje će biti obeležene nekim vidom
agresivnosti ili kompetitivnosti. Na prvi pogled možda se čini da je interpretiranje ovih
odgovora jednostavno zbog utiska da oni reprezentuju suprotne tendencije, ali stvari nisu
baš tako proste zato što se COP i AG odgovori često pojavljuju u istom protokolu. Skoro

8
50% svih protokola nepacijenata sadrži bar po jedan COP i AG odgovor. Većina COP
odgovora se dobija na kartama II, III i VII. Distalne karakteristike ovih mrlja koje
pospešuju davanje M odgovora, takođe olakšavaju karakterisanje takvih pokreta u smislu
pozitivnih interakcija. Međutim, iste te karakteristike takođe olakšavaju i karakterisanje
tih pokreta kao agresivnih. Upravo zbog toga očekivane vrednosti i COP i AG odgovora
iznose jedan.
Zanimljivo je da do istovremenog javljanja i COP i AG odgovora dolazi znatno ređe u
protokolima pacijenata (samo u 25% takvih protokola), a razlog je možda u tome što su
pacijenti rigidniji u svojim stavovima u pogledu interpersonalne razmene. U svakom
slučaju, interpretativne postulate vezane za ta dva skora ne bi trebalo formulisati dok se
ne razmotre podaci o oba skora.
Oko 80% nepacijenata koji nemaju izbegavajući stil daju bar jedan COP, a oko 40% daje
više od dva COP odgovora. Ove vrednosti su, međutim, drugačije kod nepacijenata koji
imaju izbegavajući stil. Samo oko 30% njih daje bar jedan COP, bez obzira na R, a manje
od 10% daje više od dva COP odgovora. Oko 50% pacijenata daje bar jedan COP, ali
samo oko 20% daje dva ili više COP odgovora.
Ljudi koji daju dosta COP odgovora, posebno više od dva, vole da izlaze i izgleda da
imaju optimistički pristup interpersonalnim odnosima. Moglo bi se očekivati da
introverzivne osobe daju više COP odgovora od drugih zatto što daju više M odgovora od
ljudi sa drugim stilovima, ali to nije tačno. Proporcija osoba koje daju dosta COP
odgovora je otprilike ista za ambitente i ekstratenzivne kao i za introverzivne.
Oko 70% nepacijenata, uključujući i one sa izbegavajućim stilom, daju bar jedan AG, ali
samo oko 20% daje dva ili više takvih odgovora. Oko 50% pacijenata daje bar jedan AG,
a oko 35% daje dva ili više takvih odgovora. Osobe koje daju dosta AG odgovora su
disponirane da interpersonalne odnose vide kao rutinski obeležene nekim
manifestacijama kompeticije ili agresije. Ovo ne znači nužno da je takva agresivnost
asocijalna ili antisocijalna. Mnogi ljudi smatraju socijalno prihvatljive oblike agresivnosti
(dominaciju, "peckanje," raspravljanje) rutinskim aspektima svakodnevnog ponašanja.
Takve osobe u svojim protokolima obično imaju i COP odgovore. S druge strane,
postojanje više AG odgovora, , naročito tri ili više, u protokolu bez COP odgovora često
ukazuje na osobu čija agresivnost odbija druge ljude, a ponekad čak postaje asocijalna ili
antisocijalna.
Važno je, takođe, pregledati kodove odgovora koji uključuju COP i AG skorove. Moguće
je, npr. da kodni niz uključuje negativne karakteristike poput S, lošeg kvaliteta forme,
neuobičajenih kombinacija determinanti ili nekih drugih specijalnih skorova. Bilo koja od
tih karakteristika bi mogla da izmeni inače pozitivnu konotaciju COP odgovora ili da
prenaglasi potencijalno negativne implikacije AG odgovora. Na primer, COP odgovor
koji uključuje minus kvalitet forme i INCOM2 ne može se smatrati naročito pozitivnim.
Isto tako, neki COP odgovori takođe uključuju specijalni skor AG pa se generalno ne
mogu smatrati povoljnim kada ih razmatramo u kontekstu klijentovih koncepcija o
interpersonalnoj razmeni.

Potencijalni nalaz 1: Ako je COP nula, a AG nula ili jedan, klijent verovatno ne
anticipira pozitivne interakcije među ljudima kao rutinske. Takve osobe su sklone da se
osećaju neugodno u interpersonalnim situacijama, a drugi ih možda vide kao distancirane
i hladne. Ovo ne isključuje nužno zrele i/ili duboke odnose sa drugima, ali takve osobe

9
drugi generalno ne vide baš kao naročito druželjubive, a tokom grupnih aktivnosti često
ostaju po strani. Preći na korak 9.

Potencijalni nalaz 2: Ako je COP nula ili jedan, a AG dva ili više ili ako je COP dva, a
AG veće od dva, klijent verovatno opaža agresivnost kao prirodni segment
interpersonalnih odnosa. Takve osobe su upadljivo nasilne ili agresivne u svakodnevnom
ponašanju, s tim što ponekad takvo ponašanje predstavlja odbrambenu taktiku kojom
pokušavaju da izađu na kraj sa svojim osećanjem nesigurnosti u interpersonalnim
situacijama. Takvo ponašanje ponekad prosto reflektuje jedan naučeni način ophođenja
sa drugim ljudima. Specifične manifestacije asertivnosti ili agrsivnosti značajno variraju
u zavisnosti od drugih varijabli ličnosti kao i prirode date situacije. Preći na korak 9.

Potencijalni nalaz 3: Ako je COP jedan ili dva, a AG nula ili jedan, razumno je
pretpostaviti da takav klijent obično anticipira pozitivne interakcije među ljudima kao i
da je zainteresovan da učestvuje u njima. Specifični način interakcije obično određuju
neke druge osobine ličnosti, pre svih coping-stilovi i slika o sebi. Preći na korak 9.

Potencijalni nalaz 4: Ako je COP dva ili tri, a AG dva, to upućuje da je klijent otvoren i
zainteresovan za pozitivne interakcije, s tim što je verovatno da će dosta tih interakcija
biti obeleženo nasilnim ili agresivnim formama razmene. Takvi ljudi smatraju
agresivnost prirodnim oblikom razmene među ljudima, ali takođe anticipiraju da će
razmene, generalno, biti pozitivne. Preći na korak 9.

Potencijalni nalaz 5: Ako je COP tri ili više, a AG nula ili jedan ili ako je COP veće od
tri, a AG iznosi dva ili manje, takvu osobu drugi verovatno vide kao druželjubivu i
simpatičnu. Takvi ljudi smatraju interpersonalnu aktivnost važnim delom svoje
svakodnevice, a ljudi kojima su okruženi ih obično identifikuju kao najaktivnije u
grupnim aktivnostima. Oni anticipiraju i teže harmoničnim inetarkcijama sa drugima.
Preći na korak 9.

Potencijalni nalaz 6: Ako je COP tri ili više, a AG veće od dva, radi se o neuobičajenom
nalazu koji najčešće upućuje na ozbiljan konflikt ili konfuziju u pogledu odgovarajućeg
pristupa interpersonalnom ponašanju. Takve osobe ne razumeju baš dobro druge ljude i
sklone su da budu manje dosledne i/ili predvidive u svom interpersonalnom ponašanju.
Preći na korak 9.

Korak 9: PER
Ovi odgovori nisu retki, više od polovine protokola odraslih nepacijenata sadrži bar jedan
PER, a skoro 20% dva takva odgovora. Deca često daju više PER odgovora od odraslih
osoba. Kada klijent artikuliše svoj odgovor tako da uključi PER, to predstavlja neku vrstu
ohrabrivanja sebe i odbijanja izazova koji upućuje ispitivač. To je prirodna taktika i
većina ljudi je koristi s vremena na vreme. Činjenica je da ubeđenost u sopstveno
saznanje deluje ohrabrujuće. Neki ljudi, međutim, to čine preterano i ne samo da bi sebe
hrabrili. Tada je u pitanju neka vrsta intelektualne autoritarnosti koju takve osobe koriste
kao odbranu od slabosti koje bi drugi ljudi mogli da uoče u njima, a ponekad je to način
da se dominira drugim ljudima. Osobe koje to rade deluju odbojno na druge ljude zbog

10
siline i učestalosti kojom ispoljavaju svoja saznanja i mišljenje i zato ih drugi često
smatraju uskogrudim ili "sveznalicama."

Potencijalni nalaz 1: Ako je PER jedan ili dva, to sugeriše da je klijent pomalo
defanzivniji u interpersonalnim situacijama od većine drugih ljudi i da se često oslanja na
pokazivanje informisanosti kako bi zadržao sigurnost u takvim situacijama. To ne mora
nužno da remeti njegove interpersonalne odnose, već samo ukazuje na pojačanu
nesigurnost u situacijama u kojima se dovodi u pitanje njegovo mišljenje.

Potencijalni nalaz 2: Ako je PER veće od tri, razumno je pretpostaviti da je klijent

nesiguran u vezi sopstvenog integriteta u interpersonalnim situacijama i da je sklon da
bude defanzivno autoritaran kako bi odbio opaženo osporavanje koje se javlja u takvim
situacijama. Takve osobe drugi obično vide kao rigidne ili uskogrude, a zbog toga često
imaju teškoća u održavanju bliskijih odnosa, posebno sa ljudima koji im nisu potčinjeni.
Preći na korak 10.

Korak 10: Indeks izolacije

Od pet sadržaja koji ulaze u ovaj indeks, dva (Bt i Ls) se pojavljuju u mnogo protokola,
ali sa malom učestalošću, dok se preostala tri (Cl, Ge, Na) javljaju još ređe i vrednost im
je blizu nule. Njihova ukupna vrednost, uključujući i dvostruku vrednost Cl i Na, obično
predstavlja samo mali deo ukupnog broja odgovora u protokolu. Ali, ako je njihova
vrednost veća od jedne četvrtine R, mogu se izvući neki zanimljivi interpretativni
postulati.

Potencijalni nalaz 1: Ako je vrednost indeksa izolacije između .26 i .32, to ukazuje da
klijent teži da bude manje aktivan u socijalnim interakcijama nego što se očekuje. To nije
tako redak nalaz i sreće se kod više od 15% pacijenata i nepacijenata. On ne reflektuje
socijalnu neprilagođenost ili konflikte, već upućuje na slabije interesovanje ili, možda, na
kolebljivost u pogledu rutinskog uključivanja u socijalne odnose. Ako je ovo drugo u
pitanju, protokol obično sadrži bar prosečan broj ljudskih sadržaja, a COP iznosi bar
jedan, što ukazuje da interesovanje postoji, ali je učestvovanje skromno. Preći na korak
11.

Potencijalni nalaz 2: Ako je vrednost indeksa izolacije .33 ili veća, vrlo je verovatno da
je klijent socijalno izolovan. Takve osobe često daju ljudske sadržaje čiji je ukupan broj
ispod proseka, a takođe retko daju dva ili više COP. Oni teško uspostavljaju i/ili
održavaju prijatne i osmišljene odnose sa drugima. Ovaj nalaz ne ukazuje na patološko
povlačenje iz socijalnih odnosa, već da se klijent, iz nekog razloga, slabo vezuje za druge
i da se često oseća prikraćenim za odnose u kojima bi bio gratifikovan. Preći na korak 11.

Korak 11: M i FM odgovori u paru

Poslednji korak u ovom klasteru obuhvata procenu odgovora čiji sadržaj predstavljaju
ljudi ili životinje u pokretu, a koji sadrže i kod za odgovor u paru (2). Često se dešava da
su takvi odgovori već bili iščitani u klasteru self-percepcije, a ovde ih razmatramo sa
drugim ciljem. Ovde pokušavamo da ustanovimo da li postoji neka konzistentnost ili
sličan obrazac opisanih interakcija, a takođe tragamo i za neuobičajenim rečima ili

11
verbalizacijom kojom se opisuju interakcije. Često ovakvim traganjem ne dolazimo do
neke informacije koja nas vodi novom postulatu, ali ponekad ovako razjašnjavamo ili
obogaćujemo prethodno ustanovljene postulate u vezi socijalnih interakcija.

 SUMIRANJE NALAZA
Postulate koji su generisani u opisanim koracima sada bi trebalo integrisati i sumirati.
Kao i u slučaju svih drugih klastera, moramo paziti da uključimo i pozitivne i negativne
nalaze, a kontradiktorne postulate bi trebalo, po mogućstvu, razrešiti ili objasniti.

12