POD ZVEZDANOM UROM

Jeremić Damjan

Zajedno se klate neiskupljeni.

Kritičari su krivica poraženih.

Svaka vrednost sopstvenom procenom je ništavna.

Danas bi svako da bude nedodirljiv.

Ne treba verovat, treba znat.

Sve je u vremenu svog razjedinjenja.

Čovek izveden mudrošću i plamenim okovima oko vrata i

ruku prolomi izlaz kroz iglene uši.

Jedini kadri nikada nisu na svome.

Da ne osetite oštar ukus širokog vam sveta, izgubite iz

svoje pažnje onog ko vas uvek pričinjava jednom od dve
vatre po sebe.
 Ono malo neophodno po život za nekim da umreš na
mukama od večne ljubavi staje u aforizam.

Što je bivše predstavlja omjer.

Oni koji su se odrekli svoga dostojanstva i odrazom

jutarnjeg rumenila u kapljici rose vide za stalnu prepreku.

Lakše je razazdati vatreni tornadno i proći poljem

penitena do priklanjanja tuđoj ambiciji.

Oslona tačka jednog prema drugom proizilazi iz razlike.

Klica traži izdanke.

On je proizišao iz Marloa.  ( „Delo „Lascivna kraljica“

pripisivano Kristofer Kit Marlou, posuđuje sa pamfleta
objavljenog 1599. o smrti kralja Filipa II od Španije u 1598. Smrt
Marloa se odvila 1593.“ Marlovijansku teoriju zaslugom pisca
neophodno je preimenovati u „Derogacija kralja“ . )
 Pontonskim prelazom od dna neiscrpnog kovitcla.

Vera, beli golub pri obali, na priliku je nizvedena dubini

mudrošću kornjače.

Bezobzirnost je lek kukavičluka.

Eksplozivnom temperamentu, blagost se čini

nedorečenom.

Siromašnost nije neimanje nego čin preuzimanja tuđih

dragocenosti.

Brojnost očuvanih mravljih jaja izvodi bonitet nad

mravinjakom.

Bol pod plaštom sujete je najjači atribut nesreće.

Prvenstvo srodne reči izostavlja.
 Žurba je odgađanja svedok.

Cilj nema vrednost.

Cinik nastaje pogađanjem za vlastitu vrednoću, bez

priznavanja proizilazećeg utiska drugih.

Kada se preokrene dlan mnogi u sebi drže ono što se ne

da ostvariti ili što ne odgovara svima onima koji bi ustajali
držanjem u hipu menjajući postojanost svojih svrha ne
poveravajući kada se navršava jedno naličje života,
prekršivši vlastiti identitet iz obustavljanja svake žrtve do
svoje neosobenosti, čija je znamenitost poput prve
odmerne znamenitosti onih koji nisu imali svet niti su
postojali u prvom licu, samo da vas izdaju kako su to
traženjem razloga sa sobom učinili narušavajući sve što je
imalo načina neumećem uživanja u vašem već
ponuđenom miru. Porekao bi ovu slutnju samo ko se
radovao smrtnom dobru.
 Razlika između ljudi i životinja jeste da životinje i kada bi
postojale kao pravna bića ne mogu biti smatrane validnim po
delanju, nego po zakonu stvari za koje su namenjene.

Vreme je objedinjeno žigom kobre, znakom njenog bremena na

leđima. I bljuvanjem vatre koja zahvata zlatom neće izmeniti
besmrtnost.

Bog je preimućstvo nad zaslugama.

Zlom se iskupljuje od besmrtnosti.

Čestitost kao odnos prava sa nastojanjem odražava svačiju

iscrpljenost ambicije kojom se navršava moral.

Reči su zlatni stepenici nastale iz sunčeve školjke njenog nosioca

koje pružajući prohodnu potporu sprovode na odjek obziru
svaku suštinu.

Čitanje je prilika iznošenja novog prelaza sa sobom.

 Dolazno je imati čovekovu formu, neogrešivost o sopstvena
načela urođene veličine.

Kao neodbačenost latica biljke zarad ploda primarnost lepotom

odlikuje površne.

Najveličanija privilegija svakog čoveka je postati eponim ljubavi

svih vremena barem za jednu osobu.

Veliki monarh nije onaj koji se pričešćuje iz sirćem rastvorenog

lapiz lazulija uz hljeb od zlatnog praha, nego onaj koji od prvog
dana dužnosti može biti opozvan procentualnim udiom po što
manjoj stopi glasača iskazujući da je na začelju, nedostojan
naroda.

Diplomatiju odlikuje odgovornost za zajedništvo bez polaganja

brige za druge.

Nadrilekarstvu politike podučava neposredna demokratija.

 Darežljivost ne ispoljava dobročinstvo kako pružanjem
izbavljujemo one što smo materijalnim zaposeli.

Istina sučeljava poimanje sa osnovom.

Dobrima je vrlina u postojanju.

Dogmatizam se ustoličen sa kobrinog jezika glađen pelutanjem

za plenom ne osporava niti iskustvom izbavljenika jer to
drugima iz neke svojstvene nepobitnosti odaje prizvuk siktanja.

U duhovnoj širini vetar ne prebira vlati trave.

Dostojanstvo zateže uže po kome hodamo ali ga doličnost

zatresa.

Đavo je u moći nesmotrenih sve dok iz žari nečovečnosti

zahvatanja ognjem drugih ne uzdignu ga ljudskom formom.
Život je zlatna paučina o oblacima, provodnik elektriciteta
do isijanja paukovih jaja tvoreći svetlošću energetski svet.