Rumi- Tihost

Unutar ove nepoznate ljubavi, umri.

Tvoj put počinje na drugoj strani.
Postani nebo.
Kreni sa sekirom na zatvorski zid.
Spasi se.
Izađi kao neko ko se iznenada rodio u boji.
Učini to sada.
Pokriven si crnim oblakom.
Klizni postrance. Umri, i budi tih.
Tihost je najsigurniji znak da si umro.
Tvoj stari život bio je mahnito bežanje od tišine.
Ćutljivi pun mesec pojavljuje se sad.

Rumi- Zaljubljen

Kad voliš tad živiš lud,

sa patnjom,
i čežnjom
i brigom.
Pa šta?
Bez ljubavi nikuda ne vodi put,
sa ljubavlju, već si stigo.

Soneti

Da te ne volim, kako možeš reći?

Kad sam na tvojoj strani protiv sebe.
I zar nisam na tvoju misleć
Zaboravio svoju bit zbog tebe?
Ko tebe mrzi, zar mi mrzak nije?
Na kog se mrštiš, smiješim li se njemu?
Kad me pogledaš mrko, najradije
Padam tog trena u tugu golemu.
Koju vrlinu ja poštujem svoju
A da je odveć gorda da ti služi?
Duša mi voli svaku manu tvoju
I pod pogledom tvojim ko rob tuži.
Mrzi me, znam da voliš mila,
One što vide, a ja pun sam sljepila.

116.
Ljubavnoj sprezi dva srodna stvorenja
prepreke nema. Ljubav ljubav nije
ako sa svakom promenom se menja
i ako se pred svakom silom krije.
Ne! čvrst je ona svetionik: grudi
oluji pruza al' se ne pokrenu;
svakoj je ladji zvezda, kojo ljudi
visinu znaju, al' ne vrednost njenu.
Ne smuti Vreme ljubav, mada krivi
srp njegov kosi mladosti miline;
kroz kratke dane ona ista zivi
i traje sve do ostrice sudbine.
Ako je, pak, to varka sto me sludi,
tad nit' ja pisah, nit voljahu ljudi...
66.

Umornom od sveg u smrt mi se žuri,

Jer videh zaslužnog kako bedno prosi,
I nitkova što se bogato kinđuri,
I odanost kako poniženja snosi,
I zlatna odličja o pogrešnom vratu
I savršenstvo u blatnom beščašću,
I device silom predane razvratu
I snagu straćenu nesposobnom vlašću,
I umetnost kojoj moćnik uzde stavlja
I zločince kako vladaju dobrotom,
I mračnjaštvo kako mudrošću upravlja,
I kako iskrenost brkaju s prostotom:
Skrhan, spokojnoj smrti ću se dati.
Od nje me tek ljubav može sačuvati.