MILAN RAKIC

OCAJNA PESMA
Upij se u mene zagrljajem jednim,
ko groznica tajna struji mojom krvi,
krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
i daj mi poljupce za kojima ednim.
Kao Hermes stari i s njim Afrodita,
stopi se u meni stra cu tvojom celom,
da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
i da du a moja najzad bude sita...
- Kad pomislim, draga, da ce doci vreme
kad za mene nece postojati ena,
kad ce cula moja redom da zaneme,
i strasti da produ kao dim i pena,
a da ce, jo uvek, pokraj mene svuda
biti mesecine pod kojom se udi,
i mladih srdaca to stvaraju cuda,
i ena to vole, i voljenih ljudi,
vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
kao bik pogoden zrnom posred cela
to u naporima uzaludnim pada
dok iz njega bije krv crna i vrela...
Upij se u mene zagrljajem jednim,
ko groznica tajna struji mojom krvi,
krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
i daj mi poljupce za kojima ednim...

LEPOTA
Jest, nema na tebi ni jednog dela
da se mome oku mogao da skrije,
ni jednog prevoja blistavog ti tela
da se moj poljubac na nj spustio nije.
Znam te tako dobro: u rastanka ca e
ti preda me stupa sva sjajna i iva,
znam kada ce suze oko da ti kvase,
znam kad ti se du a milo tom preliva,
A kad u njoj nosi svu toplinu Juga
Pa ipak si svakog dana nova meni,
uvek nova, uvek tako cudna druga,
i nikad slicna jucera njoj eni.
Ta moc tvoja cudna zaslepljava mene
raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.
- Oh, budi jedanput ko i druge ene.
Da odahnem najzad pred lepotom tvojom

OBCNA PESMA
Na a je ljubav bila kratkog veka,
Trenutak jedan - tek godinu dana.
I rastavi nas naglo sudba preka,
Bez uzdisaja, bez suza, bez rana.
U svadi nam je proslo pola dana;
U pomirenju mucnom pola noci.
I be ao sam iz na eg stana,
Tra eci mira u poljskoj samoci.
No to je bilo kratko vreme;
Pa postadosmo tudi jedno drugom;
I gledasmo se u cutanju dugom,
Tupo, k'o sito dete ecerleme.
I tako sve je pro lo; i ja sada
Ne mogu kleti nebo ni sudbinu,
Il' s pesnicama stisnutim, pun jada,
Prokleti ene ili podlost njinu
Pa ipak - da si samo katkad znala
Veliki, kobni oganj du e ove,
I silnu ljubav to nisti k'o hala
Sve druge misli i nade i snove; Pa ipak - da si samo katkad htela
U zanosu, i slicnu mekoj svili,
Da nade ne nu rec iz srca vrela I mi bi mo da dugo srecni bili
A sad polako tece ovo vreme;
Postasmo tako tudi jedno drugom;
I gledamo se u cutanju dugom
Tupo, k'o sito dete ecerleme.
LJUBAVNA PESMA
Sume bokori cvetnog jorgovana,
I noc zvezdana treperi, i zudi
Za bujnu ljubav, svetu bogom dana.
Dok mesecina nasmejana bludi,
Sume bokori cvetnog jorgovana.
U taku noc je pozudnu i strasnu
Izolda nekad cekala Tristana.
Bude se groblja uz kuknjavu glasnu
I secaju se prohujalih dana.
U taku noc je pozudnu i strasnu,
Noseci sobom lestvice od svile,
Starinski vitez, pun vere i nade,
Hitao zamku svoje verne Vile,
I pevao joj strasne serenade.
Starinski vitez, pun vere i nade!
Sumi, o noci prohujalog doba!
U srcu nosim nekadanje ljude.

Povorke bele dizu se iz groba,

I sa mnom, ljube, ceznu, strepe, zude!
Sumi, o noci prohujalog doba,
Strasno i zudno! Ona mene ceka
Ko nekad plava Izolda Tristana.
Strepi, i slusa topot iz daleka,
Dok mesecina nasmejana sija
I cuv mirisni zanosno carlija
U bokorima cvetnog jorgovana!
PONOSNA PESMA
Bezbrojne su ochi po tvom stasu pale
K'o umorna jata na pomorsku ladju,
I, sve ocharene, za trenutak stale
Da na tebi odmor i lepotu nadju.
Bezbrojna su usta rekla da te ljube,
I umukla zatim, da nikada vishe
Ne prozbore rechi ni nezhne ni grube,
Jer tebi rechena rech - sve druge brishe!
Bezbrojni jauci prate tvoje stope
Kad ti, k'o bozhanstvo strasno, sidjes k nama,
I bezbrojne strasti zaplamte ko slama,
I bezbrojna srca crnom krvlju lope...
I niko, i nikad, ne dotache vrele
Usne tvoje, niti rech ti nezhnu zachu.
Samo, k'o dve seste u bezglasnom plachu,
Dve se dushe nashe u milosti srele.
I ja sam gospodar tvoj i tvoga tela,
K'o despoti stari vladam tobom sada,
Sam napajam usta sa svih tvojih vrela,
I sva nezhnost tvoja samo na me pada.
O, kada je tako stari Usud hteo,
Da ja izabranik budem, ja jedini,
I da, uvek uz nju, vek provedem ceo
Ocharan, i bachen u charobne chini,
Podignucu glavu svoju ponosito,
I kao mujezin sa tankog minareta,
Dok podamnom shushti nepregledno zhito
I na mesechini plavi kukolj cveta,
Uzviknucu gromko kroz predele nema,
Da obuzme svakog nevernika strava:
"Jest, samo je ona lepotica prava,
A ja njezin prorok za vechito vreme!"
ISKRENA PESMA
O sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi du u, nek' spokojno sniva Dok kraj nas li ce na drvecu uti,
I laste lete put toplijih krajeva.

O sklopi usne, ne mici se, cuti!

Ostavi misli, nek' se bujno roje,
I rec nek' tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osjecaje moje.
Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim zanosnim ivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje,
Pred velicanstvom prirode! A po tom,
Kad prode sve,
Ponovo padne u
I ivot nov, i
Necujno, tiho,

i malaksalo telo
obicnu camu,
nadahnuce celo,
potone u tamu -

Ja cu ti, draga, opet reci tada

Otu nu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako...
A ti ce , bedna eno, kao vazda,
Slusati rado ove reci la ne:
I zahvalice bogu to te sazda,
I oci ce ti biti suzom vla ne.
I gledajuci, vrh zaspalih njiva,
Kako se spu ta nema polutama,
Ti nece znati ta u meni biva, Da ja u tebi volim sebe sama,
I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki ivac rastrese i nadme,
I osecaji navale k'o plima!
Za taj trenutak ivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te, draga!
I zato cu ti uvek reci: Cuti!
Ostavi du u, nek' spokojno sniva Dok kraj nas li ce na drvecu uti,
I tama pada vrh zaspalih njiva.
SETNA PESMA
Doshlo je vreme kad nam kosa sedi,
I nasha chula postepeno grube.
Stojimo tako skrusheni i bledi
Dok nashu starost obljavljuju trube.
No jos u meni ishcheznuo nije
Sledbenik Mladog Vertera, shto sanja
Pri mesechini, i shto suze lije
Uz svaki spomen starog seccanja!
O, znam to dobro, stari oganj da je
Nestao, da ga necce biti vishe.
No nashu ljubav nema ko da zbrishe:

Ona se menja ali uvek traje.

Sad nam je ljubav otmena i chedna,
Ko mesechinom prozheta. Mirishe
K'o cvet sasushen, uspomena jedna,
U knjizi shto se vec ne chita vishe.
O, daj mi draga, da na krilo tvoje
Polozhim glavu umornu, da sada
Slusham, dok bljeshte na zapadu boje
I veche kao crno krilo pada,
Kao u shkoljci huku morskih vala
U nashoj dushi, gde ce odsad rasti
Niz crnih beda i starachkih zhala,
Prigushen sumor nekadanje strasti...
KONDIR
Pochuj, draga, rechi iskrene i jasne
Jedne bolne dushe, tvojoj dushi prisne,
Pre no oluja stigne i grom strashni prasne,
I nemirno srce najedanput svisne,
Pochuj ove pesme uzaludno strasne.
Pre odsudnog boja ja ti nisam dao
Koprenu, ni burmu, ni azdiju, kao
Starinski junaci, po chemu ces mene
Pomenuti kada stigne udes zao
I zapishte deca i zaplachu zhene.
Sad na razbojishtu lezhi lesh do lesha.
Plemici i sebri. Lezhi strashna smesa.
Noc se hvata. Samo munja katkad blisne.
Nepregledna hrpa ranjenika kisne...
Hocce li me nacci medju njima tvoje
Bistre ochi, draga? Hocce l' iz kondira,
K'o pretecha skromna vechitoga mira,
Pasti kap na rane shto zjape i gnoje?
Hocce l' pasti kaplja shto bolove spira?
Chekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne.
Noc prosipa tamu i chasove kasne,
Ni zvezde na nebu da za trenut blisne.
- Chekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasne
Nepregledna hrpa ranjenika kisne...

KAO BAJKA
Hteo bih jednu noc kad mesec kunja,
Plachevan, krzhljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Shto mesecima u prozoru stoje;
I sve da bude tuzhno, sve da bude
Kao da svuda jeche bolna deca,

Rastapaju se chezhnje kao grude,

I sve kroz suton prigusheno jeca;
Pa kad na mene padnu usne tvoje,
Da zajecamo i mi, obadvoje...
Hteo bih jednu noc venchano belu,
Providnu, svetlu, svu u mesechini,
Da nezemaljski izgled d tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se chini
K'o bajka da je, da to nije java,
Da s mesechinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve ishchezava,
Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da ishcheznemo i mi, obadvoje...

DALIDA
K'o pechat sam te metnuo na srce
I kao pechat na mishicu svoju;
I sve sam dao, i, po ljutom boju,
Hladnokrvno sam pokopao mrce.
I dusha moja nije htela znati
Za tajnu grizhu i oseccaj stida,
Ni da l' ces biti dobra kao mati,
Ili si stara, vechita Dalida.
Vladaj nad mojom dushom, moccno dete,
Sa rascvetanim ruzhama u kosi,
I vlast nek tvoju nishta ne omete,
Ni bol, ni plach, ni rech shto milost prosi.
U mojoj dushi uvek mesta ima
Za pun zaborav, za sve shto ce redom
Navaliti na mene kao plima,
I sve, zbog tebe, zameniti bedom.
Pa shto se plashish i ustezhesh? Znam te!
Caruj ko uvek, caruj prema sebi,
Ti, despotice, shto te vechno pamte;
Da nisi takva- voleo te ne bi'!
CEKANJE
Cekam u senci jedog strog duda
Da mesec zadje I, skrivena tamom,
Po uskoj stazi sto kroz noc krivuda,
Da sidjes k meni ceznjivom I samom.
Cekam, a lenjo prolaze minuti,
I sati biju na tornju daleko.

Vec zora svice, blede mlecni puti,

A ja jos cekam, - I vecno bih cek'o!
O, sta je to sto mene veze sada
Za jedan put, za jedan oblik tela,
I sto mi dusa zatreperi cela,
I sva nemocna izdise I pada,
Kad me se takne jedna ruka bela!
I sav zasenjen pred cudesnim sjajem
Lepote tvoje, slab, bez jednog daha,
Kao da svakog casa zivot dajem,
Prilazim tebi pun poboznog straha,
Posrcem, klecam, dokle me privlace,
Ko provalija tamna I duboka,
I dok se strasnim prelivima mrace,
Tvoja dva crna neumitna oka...
OBNOVA
Hocu na jednome
Da sahranim ono
I da ti donesem
Bez ijedne pege

svecanom opelu
sto prosloscu zovu.
tada dusu novu,
negdasnje
svu belu.

I hocu da onog casa, kad na mene

Padnu kose tvoje i poljubac jedan,
Budem kao nekad bezazlen i cedan,
Da prvi put spoznam car ljubljene zene;
I da sav u tvojoj beskonacnoj moci
Ocaran, bez svega sto me davno gusi,
Osecam pod sjajem ove prve noci
Kako se u mojoj obnovljenoj dusi,
Uz veselu pesmu razdraganih gnezda
Dok susti topola i mirise lipa
I radosno nebo mesecinu sipa,
Tajanstveno radja novo jato zvezda...