Pol Verlen

Pol Verlen (1844-1896), jo jedan je "ukleti pesnik" iz naju eg kruga simbolista. Im

ao je buran porodini i lini ivot: ne nosti i sukobi sa enom, ljubav i sukob sa Remboom
, odlazak od porodice i vraanje, dugi periodi alkoholizma, boemski ivot, beda. Ran
o je poeo da pi e. bio je vrlo plodan (dvadesetak knjiga), ogledao se u nekoliko anr
ova, lirika je njegova osnovna literarna forma. Lirsko je uvek u prvom planu, mi
saonost dolazi naknadno i neobavezno. Neguje irok opseg tema, njegova lirika je v
rlo oseajna i ne na, melanholina i mistina, u poslednjim godinama izrazito religiozna
. Insistira na eufoniji (muzikalnosti) stiha - "muzika - izvan svega", ritminost
i muzikalnost su prepoznatljive osobine Verlenove lirike. Za razliku od Malarmea
, Verlen je jediostavan i razumljiv. Dugo nije bio poznat, tek je to postao 1885
. godine, a ubrzo postaje uveni pesnik. Prava ocena njegovog pevanja do la je tek p
osle smrti. Najznaajnija dela: Nekada i nedavno (1884), Ljubav (1888), ene (1890),
Intimne liturgije (1892), Elegije i ode u njenu ast (1893), Epigrami (1894), Moj
e bolnice (1891), Moji zatvori (1893), Ispovesti (1895).
Pol Verlen je roen 30. marta 1844. godine u Mecu. Bio je francuski pisac koji je
poeziju obogatio novom muzikalno u, a lirski izraz novim nijansama. Njegova poema "
Pesniko umee" ("L'art poetique") prihvaena je kao manifest simbolizma. Pripadao je
Bodlerovom krugu simbolista ali ne sav i ne do kraja. Kada je 1886. godine objav
ljen manifest simbolizma, Verlen je ve bio za ao u jezik i raspolo enja impresionizma
. Verlen nije nadma io Bodlera, nije ga ak ni dostigao, ali je on nagovestio nova p
esnika raspolo enja koja e se iskristalisati kao impresionizam, to se primjeuje i u nj
egovoj pesmi "Meseina". Poznavaoci linosti Verlena ka u da je on bio ovek u stalnim l
judskim i pesnikim padovima i uzletima, ovek bez moralne vrstine i reda u stvaranju
, labilna linost, neumeren i ekscentrian. U ivotu je tra io blato i sa u ivanjem gacao
po njemu, a onda se pokajniki vraao iz greha u svetost i istotu, da bi posle izvesn
og vremena sve poeo iz poetka. U njegovoj poeziji mo e se pratiti preobra aj poezije u
pravcu dekadence i simbolizma. Njegova lirika znaajna je za razvoj slobodnog, mu
ziki bogatog stiha, posebno u zbirci "Romanse bez rei" (1874). Prvi stih njegove p
esme Umee pevanja glasi: "Muzika pre svega".
Umro je u Prizu 8. januara 1896. godine.