BWK CPS Mechanical Services Report - SR

INVESTITOR:
„JUP istraživanje i razvoj“ d.o.o.

Nemanjina 22-26, Beograd, Srbija
AUTOR:
Wolfgang Tschapeller
Lindengasse 38/6, 1070 Wien, Oesterreich
T: +43 1 526 60 68-0
F: +43 1 526 69 68-15
web: www.tschapeller.com
PROJEKTNA ORGANIZACIJA:
BWK ENGINEERS d.o.o.

Vitanovačka 27, 11000 Beograd, Srbija
T: +381 11/2 460 460
F:+381 11/405 35 70
PROJEKAT:
CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE

BLOK 39, NOVI BEOGRAD, SRBIJA
KNJIGA 06
TERMOTEHNIČKE INSTALACIJE
FAZA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE:

GLAVNI PROJEKAT
JUN 2014.
Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 1

Projekat: CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE GLAVNI PROJEKAT – KNJIGA 06
Projektna Dokumentacija: BWKENGINEERS doo 525045422.docx
Knjiga 01 GLAVNI ARHITEKTONSKI PROJEKAT
Knjige 02 GLAVNI PROJEKAT KONSTRUKCIJE
Knjiga 03: GLAVNI PROJEKAT UNUTRAŠNJIH INSTALACIJA VODOVODA I KANALIZACIJE
GLAVNI PROJEKTI ELEKTRO INSTALACIJA JAKE STRUJE
Knjiga 04.1 GLAVNI PROJEKAT UNUTRAŠNJIH ELEKTROENERGETSKIH INSTALACIJA
Knjiga 04.2 GLAVNI PROJEKAT CENTRALNOG SISTEMA NADZORA ELEKTROMOTORNIH
POGONA I AUTOMATIKE (CSNU i EMP)
GLAVNI PROJEKTI ELEKTRO INSTALACIJA SLABE STRUJE
Knjiga 04.3 GLAVNI PROJEKAT TELEKOMUNIKACIONIH I SIGNALNIH INSTALACIJA
Knjiga 04.4 GLAVNI PROJEKAT ZA AUTOMATSKU DOJAVU POŽARA
Knjiga 04.5 GLAVNI PROJEKAT MULTIMEDIJALNIH SISTEMA PLANETARIJUMA
Knjiga 04.6 GLAVNI PROJEKAT MULTIMEDIJALNIH SISTEMA KONFERENCISKE SALE
Knjiga 05 GLAVNI PROJEKAT TERMOTEHNIČKIH INSTALACIJA
Knjiga 06 GLAVNI PROJEKAT TRAFO STANICE I AGREGATSKOG POSTROJENJA
GLAVNI PROJEKAT PARTERNOG UREĐENJA
Knjiga 07.1 GLAVNI PROJEKAT PEJZAŽNOG UREĐENJA SLOBODNIH POVRŠINA-OZELENJAVANJE
Knjiga 07.2 GLAVNI PROJEKAT AUTOMATSKOG ZALIVNOG SISTEMA
Knjiga 08 GLAVNI PROJEKAT ZAŠTITE OD POŽARA
Knjiga 09 GLAVNI PROJEKAT SPRINKLER INSTALACIJA
Knjiga 10 STUDIJA – SINHRON PLANOVI UNUTRAŠNJIH INSTALACIJA
Knjiga 11 GLAVNI PROJEKAT PRAĆENJA ZEMLJIŠTA
Knjiga 13 GLAVNI PROJEKAT ENTERIJERA
GLAVNI PROJEKTI SAOBRAĆAJNIH POVRŠINA
Knjiga 14.1 GLAVNI GRADJEVINSKOG PROJEKAT SAOBRAĆAJNIH POVRŠINA
Knjiga 14.2 GLAVNI PROJEKAT GEODETSKOG OBELEŽAVANJA
Knjiga 14.3 GLAVNI PROJEKAT SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE I OPREME
Knjiga 15: GLAVNI PROJEKAT LIFTOVA I POKRETNIH STEPENICA
GLAVNI PROJEKTI TEHNOLOGIJE
Knjiga 16.1 GLAVNI PROJEKAT TEHNOLOGIJE KUHINJE
Knjiga 16.2 GLAVNI PROJEKAT TEHNOLOGIJE FONTANE
Knjiga 16.3 GLAVNI TEHNOLOŠKI PROJEKAT PRIKUPLJANJA I RECIKLAŽE OTPADA
Knjiga 16.4 GLAVNI TEHNOLOŠKI PROJEKAT LABORATORIJA
Knjiga 17: GLAVNI PROJEKAT UNUTRAŠNJIH GASNIH INSTALACIJA
Knjiga 18: ELABORAT ENERGETSKE EFIKASNOSTI
Knjiga 19: ELABORAT PROSTORNE AKUSTIKE

KNJIGA 06 - SADRŽAJ
1. General...................................................................................................................................................................7
1.1 Saglasnost investitora na projektnu dokumentaciju....................................................................................7
1.2 Rešenje o registraciji privrednog subjekta....................................................................................................8
1.3 Rešenje o određivanju odgovornog projektanta........................................................................................13
1.4 Licenca odgovornog projektanta................................................................................................................14
1.5 Potvrda o roku važenja licence odgovornog projektanta...........................................................................15
1.6 Izjava odgovornog projektanta o primeni tehničkih normi i propisa.........................................................16
1.7 Izjava Odgovornog Projektanta o Identičnosti Svih Primeraka Projekta....................................................17
1.8 Izjava o Međusobnoj Usaglašenosti Svih Faza Projektne Dokumentacije..................................................18
1.9 Potvrda Direktora........................................................................................................................................22
1.10 Rešenje o lokacijskoj dozvoli.......................................................................................................................23
1.11 Uslovi firme „Srbijagas“ za priključenje na Gasovodni Sistem....................................................................30
2. Terms of Reference.................................................................................................Error! Bookmark not defined.
3. Opšti i Pogodbeni Tehnički Uslovi.......................................................................................................................35
4. Prilog o Bezbednosti i Zdravlju Na Radu.............................................................................................................43
5. Report......................................................................................................................Error! Bookmark not defined.
5.1 General........................................................................................................................................................49
5.2 Base of the Design..........................................................................................Error! Bookmark not defined.
6. Foreword.................................................................................................................Error! Bookmark not defined.
6.1 Appointment..................................................................................................Error! Bookmark not defined.
6.2 Design Brief....................................................................................................Error! Bookmark not defined.
6.3 Main Design Report........................................................................................Error! Bookmark not defined.
6.4 Mechanical Preliminary Design Drawings......................................................Error! Bookmark not defined.
7. Introduction.............................................................................................................Error! Bookmark not defined.
7.1 Schedule of Areas...........................................................................................Error! Bookmark not defined.
7.2 Engineering Services Objectives.....................................................................Error! Bookmark not defined.
7.3 Sustainability & Environmental Engineering..................................................Error! Bookmark not defined.
7.3.1 Standards...................................................................................................Error! Bookmark not defined.
7.3.2 Energy Hierarchy........................................................................................Error! Bookmark not defined.
7.3.3 Energy and CO2 Emissions..........................................................................Error! Bookmark not defined.
7.3.4 Health and Well-Being...............................................................................Error! Bookmark not defined.
7.3.5 Pollution.....................................................................................................Error! Bookmark not defined.
7.4 Local Design Considerations...........................................................................Error! Bookmark not defined.
7.5 Mechanical Services Design Life.....................................................................Error! Bookmark not defined.
8. Design Criteria and Loadings...................................................................................Error! Bookmark not defined.
8.1 General...........................................................................................................Error! Bookmark not defined.
8.2 Outdoor Design Conditions............................................................................Error! Bookmark not defined.
8.3 Internal Design Criteria..................................................................................Error! Bookmark not defined.
8.4 Vibration Criteria............................................................................................Error! Bookmark not defined.
9. Heating and Cooling Systems..................................................................................Error! Bookmark not defined.
9.1 Conceptual Design Analysis............................................................................Error! Bookmark not defined.
9.2 Heating and Cooling Load Calculation............................................................Error! Bookmark not defined.
9.3 Heating Systems.............................................................................................Error! Bookmark not defined.
9.3.1 Ground Source (Geothermal) Heat Pump.................................................Error! Bookmark not defined.
9.3.2 Gas-Fired Boiler..........................................................................................Error! Bookmark not defined.
9.3.3 Domestic Hot Water Systems....................................................................Error! Bookmark not defined.
9.3.4 Hot Water Distribution..............................................................................Error! Bookmark not defined.
9.3.5 Pressure Ratings.........................................................................................Error! Bookmark not defined.
9.3.6 Room Heating............................................................................................Error! Bookmark not defined.
9.3.6.1 Underground Part of the Building......................................................................................................67
9.3.6.2 Elevated Part of the Building.................................................................Error! Bookmark not defined.
9.4 Cooling System............................................................................................................................................71
9.4.1 Ground Source (Geothermal) Heat Pump.................................................Error! Bookmark not defined.
9.4.2 Chilled Water Distribution.........................................................................Error! Bookmark not defined.
9.4.3 Pressure Ratings.........................................................................................Error! Bookmark not defined.
9.4.4 Room Cooling.............................................................................................Error! Bookmark not defined.
9.4.4.1 Underground Part of the Building.........................................................Error! Bookmark not defined.
9.4.4.2 Elevated Part of the Building.................................................................Error! Bookmark not defined.
9.4.4.3 Failure of Geothermal Water Wells (Wells Run Dry).........................................................................77
9.4.5 Thermal Energy Storage.........................................................................................................................77
9.4.5.1 Seasonal Performance...........................................................................Error! Bookmark not defined.
9.5 Failure Scenarios............................................................................................Error! Bookmark not defined.
9.5.1 Heat Pumps System Failure.......................................................................Error! Bookmark not defined.
9.5.2 Thermal Storage System Failure................................................................Error! Bookmark not defined.
9.5.3 Gas Supply or Gas Boiler Failure................................................................Error! Bookmark not defined.
9.6 Technical Connection Riser (TCR)...................................................................Error! Bookmark not defined.
10. Ventilation.......................................................................................................................................................83
10.1 Technical and Equipment Area (AHU/U20/01)..............................................Error! Bookmark not defined.
10.2 Open Office Space (AHU/U20/03)..................................................................Error! Bookmark not defined.
10.3 Art and Science Gallery (AHU/U20/04)..........................................................Error! Bookmark not defined.
10.4 Science Labs (AHU/U20/05)...........................................................................Error! Bookmark not defined.
10.5 Underground Entrance Hall and Picnic Area (AHU/U20/06).........................Error! Bookmark not defined.
10.6 Animal Workshop (AHU/U20/07)..................................................................Error! Bookmark not defined.
10.7 Level 010 Entry, Shop and Cafe (AHU/010/08)..............................................Error! Bookmark not defined.
10.8 Permanent Exhibition Area (AHU/050/09).................................................................................................85
10.9 Restaurant and Bar (AHU/040/11).................................................................Error! Bookmark not defined.
10.10 Kitchen Makeup Air (AHU/040/12)................................................................Error! Bookmark not defined.
10.11 Dome Theatre Lobby, Conference Hall Lobby, Level 030 (AHU/040/13)......Error! Bookmark not defined.
10.12 Dome Theatre (AHU/021/15).........................................................................Error! Bookmark not defined.
10.13 Conference Hall (AHU/040/16)......................................................................Error! Bookmark not defined.
10.14 Underground Car and Bus Park Ventilation and Smoke Extraction............................................................86
10.14.1 Ventilation / Smoke Extraction System for Car Park..............................................................................88
10.14.2 Ventilation / Smoke Extraction System for Bus Park.................................Error! Bookmark not defined.
10.15 Toilet Exhaust System....................................................................................Error! Bookmark not defined.
10.16 Refrigerant Exhaust Ventilation.....................................................................Error! Bookmark not defined.
10.17 Stand-By Generators Ventilation..............................................................................................................109
10.18 Gas Boiler Plantroom Ventilation..............................................................................................................109
11. Fuel Supply System for Standby Generator.................................................................................................109
12. Fire Protection Systems................................................................................................................................110
In order to provide safe evacuation of people, efficient action of firefighting brigade and to protect material
goods in the building and, to certain extent, building itself mechanical fire protection systems are foreseen.. .110
12.1 Smoke Extraction Systems........................................................................................................................110
12.2 Pressurization Systems..............................................................................................................................111
13. Calculation.....................................................................................................................................................112
13.1 Heating and Cooling Load.........................................................................................................................112
13.2 Fresh Air Quantity Calculation..................................................................................................................113
13.3 Pipework Pressure Drop Calculation.........................................................................................................114
13.4 Ductwork Pressure Drop Calculation........................................................................................................115
13.5 Underfloor Heating Calculation................................................................................................................116
13.6 Standby Generator Ventilation Calculation..............................................................................................117
13.7 Gas Fired Boiler Plantroom Natural Ventilation Calculation....................................................................118
13.8 Transformer Ventilation Calculation.........................................................................................................119
13.9 Noise Calculation.......................................................................................................................................120
13.10.......................................................................................................................................................................120
13.11 Smoke Extract Calculation.........................................................................................................................121

13.12 Pressurization Systems Calculation...........................................................................................................122
14. Equipment Sizing...........................................................................................................................................123
14.1 Gas Fired Boiler and Heat Pumps..............................................................................................................123
14.2 Circulation Pumps.....................................................................................................................................124
14.3 Air Handling Units and Fans......................................................................................................................126
14.4 Fan Coils....................................................................................................................................................127
14.5 Trench Convectors....................................................................................................................................128
14.6 Radiators...................................................................................................................................................129
14.7 Air Curtains................................................................................................................................................130
14.8 CRAC Units, Split Systems.........................................................................................................................131
14.9 Air Distribution Elements..........................................................................................................................132
14.10 3-Way and 2-Way Valves..........................................................................................................................133
15. Bill of Quantity..............................................................................................................................................134

1. GENERAL
1.1 SAGLASNOST INVESTITORA NA PROJEKTNU DOKUMENTACIJU
OBJEKAT: CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE
LOKACIJA: Na delu kat.parc. 2240/1 i 2240/2 Blok 39,

KO Novi Beograd, Srbija
INVESTITOR: “JUP ISTRAZIVANJE I RAZVOJ“ d.o.o.

sa sedištem u Beogradu, ul. Nemanjina br. 22-26,
koja je zastupnik Republike Srbije, Ministarstva
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
FAZA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE: GLAVNI PROJEKAT
BROJ PROJEKTA: _____________
PROJEKTANT: BWK Engineers d.o.o

Vitanovačka 27, Beograd , Srbija
Datum
Jun 2014.
Saglasnost Investitora:
Investitor saglasan sa tehničkom dokumentacijom, kako sa namenom tako i sa tehničkim rešenjem.
Za investitora:
________________________________

1.2 REŠENJE O REGISTRACIJI PRIVREDNOG SUBJEKTA

1.3 REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTA
Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji (“Sl.glasnik RS“ br. 43/2003 i 34/2006. god.), a u skladu sa
članom 218. Zakona o planiranju i izgradnji objekata (“Sl.glasnik RS“ br. 72/2009 i 81/2009. god.) i
Zakona o Izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji objekata, ("Sl. glasnik RS- ispr., 64/2010 -
odluka US, 24/2011, 121/2012 - odluka US), donosim:
REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANATA
PROJEKAT: GLAVNI PROJEKAT

sa sedištem u Beogradu, ul. Nemanjina br. 22-26, koja je
zastupnik Republike Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja
Za izradu tehničke dokumentacije određuje se odgovorni projektant:
IDEJNI PROJEKAT:
IME I PREZIME BR. LICENCE BROJ PROJEKTA
330 H505 09
Dejan Bajić, dim
Imenovani može izrađivati tehničku dokumentaciju pošto ispunjava uslove koji su utvrđeni članovima
107 i 109 Zakona o planiranju i izgradnji („ Sl.glasnik RS“ 43/2003 i 34/2006. god. i br. 72/09, 81/09 god. -
ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012 - odluka US).
Direktor
Dejan Bajić, dim

1.4 LICENCA ODGOVORNOG PROJEKTANTA

1.5 POTVRDA O ROKU VAŽENJA LICENCE ODGOVORNOG PROJEKTANTA

1.6 IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA O PRIMENI TEHNIČKIH NORMI I
PROPISA
Ovim portvrđujem da sam prilikom projektovanja tehničke dokumentacije za:

sa sedištem u Beogradu, ul. Nemanjina br. 22-26, koja je
zastupnik Republike Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i
koristio važeće standarde, odnosno propise i ispunio uslove prema Zakonu o planiranju i izgradnji
objekta (“Sl.glasnik RS”br. 72/09, 81/09. god.) i Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i
izgradnji objekata ("Sl. glasnik RS- ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012 - odluka US).
Za: Glavni projekat termotehničkih instalacija
Odgovorni projektant: DIM Dejan Bajić
_______________________________
Br. Licence 330 H505 09

1.7 IZJAVA ODGOVORNOG PROJEKTANTA O IDENTIČNOSTI SVIH
PRIMERAKA PROJEKTA
Ovim izjavljujem da su svi dostavljeni primerci projektne dokumentacije indentični za:
PROJEKAT GLAVNI PROJEKAT
OBJEKAT CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE
INVESTITOR “JUP ISTRAZIVANJE I RAZVOJ“ d.o.o. sa sedištem u

Beogradu, ul. Nemanjina br. 22-26, koja je zastupnik
Republike Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja
Za:
Glavni projekat termotehničkih instalacija
Odgovorni projektant: Dejan Bajić, dim
_______________________________
Br. Licence 330 H505 09

1.8 IZJAVA O MEĐUSOBNOJ USAGLAŠENOSTI SVIH FAZA PROJEKTNE
DOKUMENTACIJE
IZJAVA ODGOVORNIH PROJEKTANTA
O USAGLAŠENOSTI SVIH DELOVA PROJEKTNE DOKUMENTACIJE
Ovim izjavljujem da je prilikom izrade projektne dokumentacije za:
INVESTITOR: “JUP ISTRAZIVANJE I RAZVOJ“ d.o.o. sa sedištem u

Republike Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i
Izvršena međusobna usaglašenost svih delova projekta.
Odgovorni projektant za glavni arhitektonski projekat:
___________________________________________
Jugoslav Janjić, dia Licenca br. 300 0287 03
Odgovorni projektant za glavni projekat konstrukcije:
__________________________________________
Vanja Alendar, dig Licenca br. 310 8883 04
Odgovorni projektant za glavni projekat konstrukcije:
_________________________________________
Miloš Lazović, dig Licenca br. 316 A429 04
Odgovorni projektant za glavni projekat unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije:
_________________________________________
Danica Babić, dig Licenca br. 314 F742 08

Odgovorni projektant za projekat unutrašnjih elektroenergetskih instalacija:
________________________________________
Zoran Vilus, die Licenca br. 350 G330 08
Odgovorni projektant za projekat centralnog sistema nadzora i elektromotornih pogona i automatike:

_______________________________________
Zoran Božinovski, die Licenca br. 352 6171 03
Odgovorni projektant za glavni projekat telekomunikacionih i signalnih instalacija:

_______________________________________
Saša Dunjić, die Licenca br. 353 B911 05
Odgovorni projektant za glavni projekat za automatsku dojavu pozara:

_______________________________________
Nikola Bajić , die Licenca br. 353 E998 07
Odgovorni projektant za glavni projekat multimedijalnih sistema planetarijuma:

_______________________________________
Odgovorni projektant za glavni projekat multimedijalnih sistema konferencijske sale:

_______________________________________
Odgovorni projektant za projekat termotehničkih instalacija:

_______________________________________
Dejan Bajić, dim Licenca br. 330 H505 09
Odgovorni projektant za projekat trafo stanice i agregatskog postrojenja:
_______________________________________
Zoran Vilus, die Licenca br. 350 G330 08
Odgovorni projektant za projekat zaštite od požara:
_______________________________________
Dragan Sekulović, dim Licenca br. 330 1242 03

Odgovorni projektant za glavni projekat Sprinkler instalacije:
_______________________________________
Dragan Sekulović, dim Licenca br. 330 1242 03
Odgovorni projektant za glavni projekat Praćenja zemljišta:

_______________________________________
Toša Ninkov, dig Licenca br. 471 G848 12
Odgovorni projektant za glavni projekat enterijera:
___________________________________________
Jugoslav Janjić, dia Licenca br. 300 0287 03
Odgovorni projektant za glavni gradjevinski projekat saobraćajnih površina:

__________________________________________
Mirko jokanović, dig Licenca br. 315 5216 03
Odgovorni projektant za glavni projekat geodetskog obeležavanja:

_________________________________________
Aleksandar Skalamera, dig Licenca br. 372 A555 04
Odgovorni projektant za glavni projekat saobraćajne signalizacije i opreme:
_________________________________________
Marijana jaćimović, dis Licenca br. 370 H858 09
Odgovorni projektant za projekat liftova i eskalatora:
_________________________________________
Dragan Vuletić, dim Licenca br. 333 1628 03
Odgovorni projektant za glavni tehnološki projekat kuhinje:

_________________________________________
Vesna Savić, dia Licenca br. 300 8825 04
Odgovorni projektant za glavni tehnološki projekat fontane:
_________________________________________
Dejan Bajić, dim Licenca br. 330 H505 09
Odgovorni projektant za glavni tehnološki projekat prikupljanja i reciklaže otpada:

_________________________________________

Zorica jokić janković, dit Licenca br. 371 4493 03
Odgovorni projektant za glavni tehnološki projekat laboratorija:

_________________________________________
Zorica jokić janković, dit Licenca br. 371 4493 03
Odgovorni projektant za glavni projekat unutrašnjih gasnih instalacija:

_________________________________________
Bjelac Vojislav, dim Licenca br. 330 1563 03
Odgovorni projektant za elaborat energetske efikasnosti:

_________________________________________
Tanja Gavrilović, dia Licenca br. 381 0081 12
Odgovorni projektant za elaborat prostorne akustike:

_________________________________________
Dejan Todorović, die Licenca br. 353 1552 10
Rukovodilac projekta
Jugoslav Janjić, dia

1.9 POTVRDA DIREKTORA
POTVRDA
Na osnovu člana 126. Zakona o planiranju i izgradnji (“Sl.glasnik RS“ 72/2009, 81/2009, 24/2011. i
121/2012):
PROJEKAT GLAVNI PROJEKAT
OBJEKAT CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE
INVESTITOR “JUP ISTRAZIVANJE I RAZVOJ“ d.o.o. sa sedištem u

Republike Srbije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja
Izrađen računski tačno i tehnički ispravno u svemu prema važećim Zakonima, tehničkim propisima i standardima za
tu vrstu objekata.
Izrađen glavni projekat od strane lica koja ispunjavaju uslove iz Zakona o izgradnji objekata.
Direktor
Dejan Bajić, dim

1.10 REŠENJE O LOKACIJSKOJ DOZVOLI

1.11 USLOVI FIRME „SRBIJAGAS“ ZA PRIKLJUČENJE NA GASOVODNI SISTEM

2. PROJEKTNI ZADATAK

Faza: Glavni Projekat
Objekat: Centar za promociju nauke
Projekat: TERMOTEHNIČKE INSTALACIJE Datum Jun 2014
Na zahtev investitora – Jedinice za Upravljanje Projektima, Beograd uraditi Glavni projekat termotehničkih instalacija za objekat
Centar za promociju nauke, Blok 39 Novi Beograd.
Projekat uraditi na osnovu Glavnog arhitektonsko – građevinskog projekta i prema važećim propisima za ovu vrstu instalacija,
pravilima struke kao i u skladu sa zahtevima Investitora i projektnog zadatka.
LOKACIJA OBJEKTA
Objekat se nalazi u bloku 39 na Novom Beogradu između ulica bulevar Arsenija Čarnojevića, Omladinskih brigada i Bulevar
umetnosti.
Centar za promociju nauke je projektovan kao objekat visoko iznad tla, samo sa potpornim stubovima i stepeništima koji dodiruju
tlo, stvarajući na taj način, park zaklonjen konstrukcijom iznad. Posebna uloga data je donjoj ploči nadzemne konstrukcije; efekat
ogledala obloge ploče treba će omogućiti odraz kretanja na terenu. Centar će imati više glavnih sadržaja od kojih su interaktivni
izložbeni prostor, planetarijum, restoran i konferencijska sala smešteni u izdignutom delu objekta. Podzemni nivoi su projektovani
u dve etaže sa parking mestima za automobile i autobuse, tehničkim prostorijama, izložbenim prostorom, "naučnim klubom",
laboratorijama, itd.
PODLOGE
Kao podloge za izradu Glavnog projekta termotehničkih instalacija koristiti:

 Glavnii arhitektonsko – građevinski projekat,
 Uslove izdate od nadležne kuće za transport i distribuciju prirodnog gasa (Srbijagas)
 Situacioni plan sa lokacijom crpnih i upojnih bunara za toplotne pumpe (prema projektu Bunarske Tehnike), i
 Projektni zadatak.
USLOVI I REŠENJE
Uraditi Glavni projekat termotehničkih instalacija za objekat Centar za promociju nauke, Blok 39, Novi Beograd. Projektnom
dokumentacijom za unutrašnje instalacije predvideti sledeće:
 Snabdevanje toplotnom i rashladnom energijom;
 Grejanje i hlađenje objekta;
 Gasna kotlarnica;
 Ventilacija podzemne garaže;
 Priprema tople sanitarne vode
SNABDEVANJE TOPLOTNOM I RASHLADNOM ENERGIJOM
Objekat se nalazi u Beogradu. Koristiti spoljnju projektnu temperaturu od -12.1°C (Prema Zakonu o Energetskoj Efikasnosti).
Toplotnu i rashladnu energiju primarno obezbediti iz toplotnih pumpi koje koriste geotermalnu vodu („otvoreni krug“) iz
crpnih/upojnih bunara u skladu sa Revidovanim Konceptualnim Projektom. Gasnu kotlarnicu predvideti kao dopunski izvor
toplotne energije, u skladu sa uslovima nadležne kuće za transport i distribuciju prirodnog gasa (Srbijagas).
Letnji projektni parametri su:
 +35°C Temperatura po Suvom Termometru
 +22.1 Temperatura po Vlažnom Termometru
Predvideti posebne toplotne/rashladne podstanice za podzemni odnosno nadzemni deo objekta.

GREJANJE/HLAĐENJE OBJEKTA
Zimske i letnje unutrašnje projektne temperature će biti usvojene u skladu sa propisima i namenom prostorija. Za ventilaciju
radnog i izložbenog prostora predvideti ubacivanje svežeg pripremljenog vazduha i izvlačenje otpadnog vazduha. Broj izmena
vazduha predvideti prema nameni prostora, u skladu sa tehnološkim projektima, i u skladu sa brojem osoba koje borave u datom
prostoru. Za sve prostore u kojima boravi mali broj ljudi ispitati mogućnost primene prirodne ventilacije. Za distribuciju cevnog i
kanalskog razvoda predvideti horizontalne i vertikalne instalacione šahtove (u okviru projekata arhitekture i konstrukcije). Sav
kanalski i cevni razvod uskladiti sa projektom enterijera.
Instalacije grejanja i hlađenja objekta treba projektovati u skladu sa arhitektonskim projektom, elaboratom građevinske fizike,
protivpožarnom zaštitom, tehničkim uslovima za priključenje na gasnu instalaciju i ostalim relevatnim zakonima i pravilnicima za
ovakvu vrstu zgrada i instalacija.
GASNA KOTLARNICA
Za potrebe grejanja (kao dodatak toplotnim pumpama), predvideti gasnu kotlarnicu u skladu sa Revidovanim Konceptualnim
Projektom, Protivpožarnom Zaštitom i tehničkim uslovima za priključenje Srbijagas-a. Za gasnu kotlarnicu predvideti ventilaciju,
zvučnu izolaciju, elektroenergetske priključke, dovod vode i kanalizaciju.
VENTILACIJA PODZEMNE GARAŽE
Predvideti ventilaciju i odimljavanje podzemne garaže u skladu sa Pravilnikom o tehničkim zahtevima za zaštitu garaža za
putničke automobile od požara i eksplozija (Službeni Glasnik Srbije i Crne Gore, br. 31/2005.);
PRIPREMA TOPLE SANITARNE VODE
Potrebno je predvideti centralnu pripremu tople sanitarne vode. Za zagrevanje tople sanitarne vode predvideti solarne kolektore
na krovu objekta, dok je za vršno opterećenje potrebno predvideti električne grejače. Rezervoar za grejanje tople sanitarne vode
predvideti u mašinskoj sali.
INVESTITOR
-------------------------------------

3. OPŠTI I POGODBENI TEHNIČKI USLOVI
A. Opšti deo
1. Izgradnji objekta može se pristupiti pošto se od nadležnih organa pribavi građevinska dozvola.
Investicioni objekat se može izgraditi samo prema tehničkoj dokumentaciji - projektu (tehnička
dokumentacija ne mora sadržati deo dokumentacije za ugrađivanje elemenata koji su fabrički
proizvedeni).
2. Izgradnja objekta može se ustupiti samo specijalizovanoj privrednoj organizaciji registrovanoj za

vršenje delatnosti u koju spada izgradnja instalacija ove vrste.
3. Investitor i organizacija kojoj se ustupa izgradnja objekta dužni su o tome zaključiti pismeni
ugovor. Ugovor mora sadržati i odredbe o roku za izvođenje radova koji su predmet ugovora, o
garantnim rokovima, za kvalitet izvedenih radova i o ugovorenoj kazni.
4. Garantni rok je dve godine, računajući od dana prijema. U garantnom roku izvođač je dužan da
otkloni sve nedostatke usled loše montaže ili ugrađenog rđavog materijala. Ako se nedostaci ne
otklone u određenom roku investitor će to učiniti sam u svojoj režiji ili preko drugog preduzeća,
a ove troškove i nastalu štetu naplatiće od potraživanja izvođača odnosno njegove imovine.
5. Izvođačka organizacija je dužna prijaviti organu koji je dao odobrenje za gradnju, dan
otpočinjanja radova na izgradnji investicionog objekta, i to najmanje na osam dana pre njihovog
počinjanja.
6. Organizacija koja izgrađuje objekat dužna je da:
a) radove izradi prema važećim propisima, normativima i obaveznim standardima koji važe
za izgradnju ove vrste objekta.
b) ugrađuje materijal koji odgovara propisanim standardima, odnosno koji je snabdeven

atestom izdatim od strane stručne organizacije registrovane za delatnosti ispitivanja tog
materijala, ako za taj materijal ne postoje standardi.
U slučaju da ne postoje standardi, kao što je slučaj sa patentima i specijalnom opremom
i materijalima, potrebno je priložiti ateste renomiranih ustanova o ispitivanju ovakve
opreme odnosno materijala. Standardi i tehnički propisi drugih zemalja i preporuke
međunarodnih organizacija za standarde mogu biti prihvaćeni ako su suštinski jednaki sa
naznačenim standardima.
Na gradilište se ne može dovesti, skladištiti ili ugraditi oprema bez atesta i bez natpisne
pločice kao i oštećena oprema (u transportu ili na gradilištu).
c) blagovremeno preduzima mere sigurnosti objekata, radova, opreme, investicionog

materijala, radnika, saobraćaja i susednih objekata, a prilikom nabavke oruđa za rad i
uređaja na mehanizovani pogon, pribavi i preda korisniku ateste u smislu Zakona o
zaštiti na radu.
d) da se pridržava tehničke dokumentacije na osnovu koje je izdato ododbrenje za

građenje.
e) ponuđenom cenom za opremu i materijal obuhvati kompletnu montažu celog

postrojenja.

f) unutrašnjom kontrolom da obezbedi da se radovi izvode u skladu sa odredbama a,b,c i
d.
g) vodi odgovarajuće knjige o izgradnji objekta iz kojih se može utvrditi tok i način izgradnje
objekta u celini i pojedinih faza njegove izgradnje.
7. Izvodjač može u ponudi izvršiti izmenu opreme radi smanjenja investicija garantujući parametre
i kapacitete prema tehničkoj dokumentaciji. Po usvajanju opreme izvođač usaglašava tehničku
dokumentaciju za izvođenje.
8. Izvođač odnosno investitor dužan je da sačuva projekat sa svim izmenama i dopunama po

kojima je izvedena instalacija.
9. Ako organizacija koja gradi objekat obzirom da preuzima garanciju funkcionalnosti primeti
nedostatke u tehničkoj dokumentaciji po kojoj se izgrađuje objekat, dužna je da na te
nedostatke upozori investitora.
Ako investitor bez nepotrebnog odlaganja ne otkloni nedostastke na koje je upozoren
organizacija koja radi objekat dužna je da o tim nedostacima obavesti organ uprave koji je dao
odobrenje za izgradnju.
10. Po izvršenoj izgradnji objekta ili dela objekta koji predstavlja ekonomsko tehničku celinu ili se
kao takav može samostalno koristiti, a pre početka njegovog korišćenja odnosno stavljanja u
pogon ima se izvršiti tehnički pregled radi proveravanja njegove tehničke ispravnosti.
11. Tehnički pregled vrši organ koji je dao odobrenje za izgradnju ako republičkim zakonom nije
drugačije regulisano. Izgrađeni objekat može se samostalno koristiti odnosno staviti u rad tek
pošto se posle tehničkog pregleda da odobrenje za njegovu upotrebu. Odobrenje se daje na
zahtev investitora ili izvođača radova koji je za njegov račun izgradio objekat za koji se traži
odobrenje.
12. Investitor i organizacija koja je izvela objekat odnosno izvela određene radove na objektu, dužni
su u roku od 60 dana od prijema rešenja da se objekat može koristiti, izvršiti primopredaju i
konačan obračun izgrađenog objekta odnosno radova na njegovoj izgradnji, ako ugovorom nije
drugačije predviđeno.
13. Ovi uslovi obavezni su za izvođača, sem ukoliko nije drugačije definisano ugovorom između
izvođača i investitora.

B. Tehnički uslovi
1. Izrada ovog postrojenja mora se izvesti u svemu prema tehničkoj dokumentaciji odobrenog
projekta, na koji je dao saglasnost i izvođač, obzirom na garanciju funkcionalnosti, a sav
upotrebljen materijal mora biti prvoklasan i mora odgovarati svojoj nameni, kao i priznatim
propisima o kvalitetu materijala.
Svako odstupanje od projekta dozvoljeno je uz predhodnu saglasnost projektanta, a sve izmene
se moraju uneti u građevinsku knjigu.
2. Cevna mreža
I) Hladne i tople vode
a) Cevna mreža će se izvesti na način koji je naznačen u tehničkom opisu i na grafičkoj

dokumentaciji. Za izradu cevne mreže upotrebljavati crne cevi. Spojevi crnih cevi moraju
biti izvedeni zavarivanjem. Zavarena mesta moraju biti dobro izrađena sa ravnomernom
i dovoljnom debljinom zavarenog sloja tako da se preseci cevi ne menjaju. Nastavci cevi
se ne smeju izvoditi u zidovima ili međuspratnim konstrukcijama, već na lako
pristupačnim mestima. Prolazi cevi kroz zidove moraju se tako izvesti da se pri toplotnoj
dilataciji ne ošteti malter ili sami zidovi. U svakom slučaju se na tim mestima na cevi
moraju postaviti čaure. Delovi cevi na mestima prolaza kroz zidove moraju biti dva puta
minizirani. Horizontalna cevna mreža mora biti izvedena sa padom od 2 o/oo kako je
naznačeno u dokumentaciji. Sve konzole, obujmice, vešaljke i drugi nosači moraju biti
uzidani sa upotrebom cementnog maltera. Upotreba gipsa je zabranjena. Bušenje
armiranobetonskih stubova i svih konstruktivnih elemenata zgrade sme se vršiti jedino
po odobrenju i uputstvu nadzornog organa za građevinske radove.
b) Cevi razvodne i povratne tople i hladne vode moraju biti propisno izolovane negorivom
izolacijom.
c) Armatura i spojevi cevovoda se izoluju na isti način kao i cevovod.
d) Sve vidno postavljene neizolovane cevi, konzole i razni držači moraju biti očišćeni od rđe
i maltera, grundirani, obojeni uljanom bojom i lakirani lakom otpornim na temperaturi
od 120C.
e) Nosače cevne mreže postavljati na rastojanja propisana tablicama, a u zavisnosti od

prečnika cevovoda. Kod kliznih oslonaca za cevovode, koji se oslanjaju na nosače moraju
na cevovodima biti postavljene "papuče" da se kod pomeranja cevi ne ošteti izolacija.
f) Ukoliko nije predvidjen dovoljan broj kompenzatora, izvodjač radova će upozoriti

projektanta na ovu okolnost i zajednički predvideti odgovarajuće kompenzatore.
g) Svi cevovodi u tehničkim prostorima i na mestima gde će se vršiti pregled i revizija

cevovoda moraju biti označeni bojom.
Neizolovane cevovode do prečnika 50 mm bojiti celom dužinom ili mestimično
prstenovima a na većim prečnicima i izolovanim cevovodima označiti strelicom smer
proticanja u odgovarajućoj boji.
h) izrada i montaža cevovoda, ispitivanje i provera cevovoda mora u potpunosti da

ispunjava zahteve standarda SRPS EN 13480
i) Razvod cevi izvesti tako da cevi budu postavljene sa potrebnim nagibom i pričvršćene
vešaljkama, obujmicama i konzolama. Razmak između konzola, odnosno vešaljki, ukoliko
u dokumentaciji nije drugačije određeno, usvojiti prema sledećoj tabeli:
Oznaka cevi Rastojanje između oslonaca [m]
DN 10 1,5
DN 15  DN 20 2,0
DN 25  DN 32 2,5
DN 40  DN 5O 3,0
DN 65  DN 80 3,5
DN 100 4,5
DN 125 i vise 5,0
3. Grejna tela
Predviđeni su parapetni ventilator konvektori za rad sa toplom ulazne temperature 50 oC i

hladnom vodom 7/12oC. Ventilator konvektori su snabdeveni filterima, rešetkama za
ubacivanje / izvlačenje vazduha, izolovanom kondeznom tacnom,
Po završenoj izradi i uspešnom ispitivanju cele instalacije, svi priključci, konzole i držači moraju
biti očišćeni od korozije i maltera, zatim grundirani, jedan put obojeni i lakirani bojom i lakom
postojanim na temperaturu od 120C. Konzole i nosači moraju se uzidati upotrebom cementnog
maltera. Upotreba gipsa je zabranjena.
4. Instalacija za ventilaciju i klimatizaciju
a) Kanali za vazduh kao i ostali elementi ventilacionih uređaja moraju biti izvedeni tako da im
unutrašnje površine budu glatke.
b) Postavljenje ili sprovođenje električnih provodnika, izuzev priključnih dovoda na

elektromotorima ventilacionih uređaja kao i cevovoda za razvod fluida, kroz vazdušne
kanale nije dopušteno.
c) Vazdušni kanali i ostali elementi ventilacionih uređaja moraju biti izrađeni od pocinkovanog
lima ili drugog pogodnog materijala. Kanali se izrađuju dvostruko povijenim podužnim
šavom. Lim na prekidu mora biti povijen preko prirubnice.
d) Za izradu ravnih i fazonskih delova kanala mora se upotrebiti pocinkovani lim sledećih
debljina, i to:
Prečnik ili veća ivica kanala [mm] Debljina lima [mm]

do 250 0,5
251÷ 499 0,75
500 ÷ 999 1,0
preko 1000 1,25
Za reducire i druge fazonske delove za određivanje debljine lima važi dimenzija veće ivice na
kraju manjeg preseka.
Za izradu prirubnica mora se upotrebiti valjani profilisani čelik, i to:

a) za delove od lima debljine 0,5 do 0,75 mm L 25 x 25 x 4 mm,
b) za delove do lima debljine 1,0 do 1,25 mm L 30 x 30 x 4 mm.
e) Poprečni sastavi vazdušnih kanala i drugih elemenata ventilacionih uređaja, pri prolazu kroz
zidove, moraju se postaviti van istih.
f) Spajanje okruglih vazdušnih kanala i ostalih delova ventilacionih uređaja izvesti

prefabrikovanim prirubnicama. Međusobno spajanje prirubnica izvesti zavrtnjima i
zaptivnom trakom tako da je obezbeđena potpuna hermetičnost.
g) Krivine vazdušnih kanala moraju biti izvedene sa središnim poluprečnikom jednakim

prečniku ili visini kanala koji prelazi u krivinu.
h) Nosače kanala postaviti na rastojanju od 2 m. Vešanje kanala o prirubnice nije dozvoljeno.
i) Na svim kanalima veće širine od 500 mm moraju se postaviti usmerni limovi
j) Sve kanale sistema K1 izolovati negorivom izolacijom sa parnom branom sa spoljne strane.
Izvršiti izolovanje kanala svežeg vazduha sistema K2 i K3 negorivom izolacijom sa parnom
branom sa spoljne strane.
k) Kanale otpadnog vazduha sistema K1 i OV1 koji prolaze kroz tavanski prostor izolovati
protivpožarnom izolacijom odgovarajuće vatrootpornosti.
5. Ispitivanje i regulacija
a) Posle postavljanja cevne mreže za toplu i hladnu vodu, ista će se ispitati hladnim
vodenim pritiskom od 6 bar u prisustvu nadzornog organa. Ispitni pritisak ne može biti
manji od statičkog pritiska uvećanog za pritisak pumpe sa dodatkom 1,5 bara. Ispitivanje
se smatra uspešnim ako posle 2 sata držanja instalacije na ispitnom pritisku, pritisak nije
uopšte opao. Rezultate ispitivanja upisati u gradjevinsku knjigu.
b) Ispitivanje instalacije za klimatizaciju i ventilaciju ima za cilj da potvrdi da ugrađeni

uređaji i elementi odgovaraju predviđenom elaboratu i da je postignut odgovarajući
kvalitet montaže i stanje uređaja u momentu ispitivanja.
Ispitivanje vršiti u prisustvu nadležnog organa.
Prilikom ispitivanja naročito treba kontrolisati:

- pravilnost balansiranja radnog kola ventilatora
- nepropustljivost spojeva svih kanala za vazduh
- bešumnost uređaja
- količinu vazduha na svim rešetkama koje moraju odgovarati
projektovanom uz prethodnu regulaciju
- količine vazduha na svim klima komorama koje treba da odgovaraju
atestima, kao i projektovanim količinama
- toplotni učin grejača i hladnjaka
- temperatura obrađenog vazduha na svim mestima gde su postavljeni
instrumenti za merenje i regulaciju
Dozvoljena odstupanja od projektovanih količina vazduha mogu iznositi najviše 5%.
Rezultate ispitivanja uneti u građevinsku knjigu.

Zapisnik o ispitivanju predati Investitoru.
6. Završni radovi
Posle uspešnog ispitivanja instalacije izvođač će istu staviti u probni pogon. Ako je ispitivanje
uspešno završeno onda se može pristupiti čišćenju cevi, miniziranju, obavijanju talasastim
papirom, izolaciji, lakiranju, bojenju i dr.
7. Primopredaja gotovog posla
Po završetku montaže izvršiće se prijemno ispitivanje čiji je zadatak da utvrdi:

a) da armatura, aparati i postrojenja normalno funkcionišu
b) da distribucija vazduha kod klimatizacije i ventilacije bude što
ravnomernija
c) da su sve konzole, obujmice i pričvršćenja čvrstih tačaka dobro učvršćeni i da lako
podnose naprezanja nastala usled temperaturnih promena
d) da instalacija ne propušta vodu i vazduh
e) kvalitativni prijem instalacije izvršiće se kad spoljna zimska temperatura bude –18 oC, a
letnja 38 oC koja je uzeta kao osnov za izradu ovog projekta. Pri ovom ispitivanju posle 2
časa neprekidnog grejanja odnosno hlađenja, ako su prethodnih dana prostorije
normalno grejane odnosno klimatizovane, moraju se u svim prostorijama postići one
temperature koje su ubeležene u planovima, a koje će biti merene na sredini prostorije
na visini 1,2 m od poda.
Ukoliko je za vreme ispitivanja, kod tehničkog prijema spoljna temperatura iznad
projektne ocena ispravnosti funkcionisanja grejanja prepušta se članovima komisije. U
izveštaju komisije mora da je naznačeno na kojoj je spoljnoj temperaturi bilo vršeno
ispitivanje.
Radi definitivnog utvrđivanja ispravnosti instalacije investitor je dužan da u toku
garantnog roka omogući ponovno ispitivanje onog dana kada spoljna temperatura
odgovara projektnoj.
f) Završne radove na instalaciji izvođač predaje komisiji. Investitor snosi sve troškove
prijema, komisije i daje gorivo, maziva i električnu energiju potrebnu za kvalitetan
prijem instalacije. Investitor stavlja komisiji na raspoloženje potrebne instrumente i
pribor sa dovoljnim brojem ljudstva i snosi troškove oko nabavke instrumenata i
zaposlenog ljudstva.
8. Za celu instalaciju hladne vode izvođač radova je obavezan da pored uputstava za rukovanje
izvrši i obuku ljudstva koje će rukovati ovim uređajima.
Rok obuke utvrđuje se ugovorom a prema propisima.
9. Izvođač radova dužan je predati investitoru: pismena uputsva i šeme rukovanja i održavanja
posebno za svaku instalaciju u tri primerka od kojih je jedan uramljen i u zastakljenom ramu
istaknut na pogodnom mestu.
Izvođač radova takođe je dužan da preda investitoru u dva primerka ateste o ispitivanju za svu
opremu sem cevovoda.

C. Ispitivanje čistih prostora u uslovima eksploatacije
U cilju ispunjenja zahteva iz standarda ISO 14644-1 (klasifikacija čistoće vazduha) treba vršiti periodočno
ispitivanje čistih prostora u skladu sa standardom ISO 14644-2.
Tabela 1. Klasa čistoće prema ISO 14644-1
Maksimalna dozvoljena koncentracija (broj čestica / m³ vazduha) čestica

Broj klase jednakih ili većih od specificiranih [granična koncentracija]
prema ISO - u 0,2 μm 0,3 μm 0,5 μm 1 μm 5 μm
0,1 μm
Klasa 1 10 2
Klasa 2
100 24 10 4
Klasa 3
1 000 237 102 35 8
Klasa 4
10 000 2 370 1 020 352 83
Klasa 5
100 000 23 700 10 200 3 520 832 29
Klasa 6
1 000 000 237 000 102 000 35 200 8 320 293
Klasa 7
352 000 83 200 2 930
Klasa 8
3 520 000 832 000 29 300
Klasa 8
35 200 000 8 320 000 293 000
Ukoliko se korisnik i isporučilac dogovore, može se izvesti i test prikazan u tabeli 2.
Tabela 2. Plan merenja koncentracije čestica
Klasifikacija Maksimalni vremenski interval Tip merenja

≤ ISO klasa 5 6 meseci Aneks B, ISO 14644-1 (1999)
> ISO 5 12 meseci Aneks B, ISO 14644-1 (1999)
Primedba: Uobičajeno je da se test prisutnosti broja čestica vrši prema “operational” (u radu) uslovu
zaposednutosti, ali se po zahtevu može obaviti i u “at rest” (neaktivnom) uslovu zaposednutosti.
Tabela 3. Plan merenja dopunskog testa za sve klase
Parametri testiranja Maksimalni vremenski interval Tip merenja

a
Protok ili brzina 12 meseci ISO 14644-3: -, uslov B.4
Razlika pritiksakab 12 meseci ISO 14644-3: -, uslov B.5
Primedba: Ova merenja se rade za “operational” (u radu)ili “at rest” (neaktivnom) uslove
zaposednutosti.
a
Protok se izračunava preko brzine ili merenjem
b
Ovaj test se ne primenjuje na čiste zone, ukoliko nisu potpuno zatvorene
Pored navedenih mogu se vršiti i druga merenja ukoliko se isporučilac i korisnik tako dogovore.
Vremenski interval može biti i duži ukoliko je čisti prostor opremljen instrumentima za permanentno ili
povremeno merenje predmetnih parametara.

Instrumenti kojima se vrši merenje moraju biti podešeni saglasno dobroj praksi za odabrnu oblast.
Ukoliko se i jedan od rezultata testa ne nalazi unutar propisanih granica, instalacija ne zadovoljava uslove
ISO 14644-1 i mora se „dokvalifikovati“. U tom slučaju se vrše ponovna testiranja, prema dogovoru investitora i
izvođača:
a) posle korekcije neodgovarajućih parametara,

b) u slučaju značajnih promena u odnosu na postojeće parametre, kao što je korekcija u operativnoj
primeni,
c) u slučaju značajnih prekida kretanja vazduha, kkoja utiču na rad instalacije i
d) u slučaju potrebe za servisiranjem elemenata opreme, koji u značajnoj meri utiču na kvalitet rada
instalacije, kao što je zamena finalnog filtera.
Obavezno je povremeno merenje zahtevane klase čistoće vazduha propisanim načinom testiranja. Plan
osmatranja mora sadržati: lokaciju uzimanja uzoraka, minimalnu količinu vazduha po uzorku, vreme merenja, broj
merenja po mestu uzorkovanja, vremenski interval između uzastopnih merenja, veličinu čestice i sl. Na isti način
mogu se kontrolisati i drugi parametri kao što su temperatura i vlažnost vazduha.
Posle otklanjanja uočenih grešaka, instalacija može nastaviti sa radom.
Merni instrumenti moraju biti baždareni saglasno postojećim standardima i važećim propisima struke.
Posle završetka ispitivanja obaveza organizacije koja je obavila merenja je da sačini odgovarajući izveštaj,
koji treba da sadrži ime i adresu organizacije koja je obavila testiranje, datum obavljenog ispitivanja i datume
prethodnih ispitivnja, atest radnika koji je obavio ispitivanje, lokaciju instalacije koja je ispitivana, tačno definisana
mesta uzimanja uzoraka unutar instalacije, klasifikaciju ispitivanih čestica saglasno ISO 14644-1, protok vazduha ili
brzine, razliku pritisaka, specifikaciju korišćenih mernih instrumenata sa atestima i rezultate testa, uključujući
podatak o koncentraciji čestica na svakom ispitnom mestu.
ODGOVORNI PROJEKTANT
Dejan Bajić, dipl.ing.maš.

br. licence 330 H505 09

4. PRILOG O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU
o primenjenim propisanim merama i normativina zaštite na radu pri projektovanju a prema Zakonu o
bezbednosti i zdravlju na radu (“Sl. Glasnik RS” br. 101/05 i izmene I dopune 53/93, 48/94, 67/93 I
42/98)
INVESTITOR: JUP Istraživanje i razvoj d.o.o.


Blok 39, Novi Beograd, Srbija
ARHITEKTA: Wolfgang Tschapeller

DESIGN STAGE: GLAVNI PROJEKAT

Termotehničkih Instalacija
PROJEKTANT: BWK ENGINEERS d.o.o.

Vitanovačka 27, Beograd, Srbija
1. OPASNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI KOD MAŠINSKIH INSTALACIJA ZA GREJANJE I

VENTILACIJU
1. Opasnost od nekvalitetnog materijala.
1. Opasnost od neadekvatnog rasporeda grejnih tela.
1. Opasnost od nemogućnosti regulacije protoka u cevnoj mreži.
1. Opasnost od nemogućnosti isključenja cevovoda pojedinih elemenata sistema za

grejanje i ventilaciju.
1. Opasnost od nemogućnosti odzračivanja cevne mreže grejnih uređaja.
1. Opasnost od poprečnih naprezanja cevi i njihovog ugibanja.
1. Opasnost od korozije.
1. Opasnost od smrzavanja horizontalne razvodne cevne mreže.
1. Opasnost od smrzavanja vode u grejaču vazduha.

1. Opasnost od toplotnih dilatacija.
1. Opasnost od prenošenja vibracija na kanale.
1. Opasnost od nepravilne ugradnje ventilatora bez amortizera.
1. Opasnost od širenja požara.
1. Opasnost od električne struje.
1. Opasnost od nastajanja varnice ili termičkih efekata u električnim uređajima.
1. Opasnost usled otežanih uslova održavanja zbog ukrštanja i blizine drugih nosioca
energije.
1. Opasnost od povrede pri dodiru sa rotirajućim elemenatima.
1. Opasnost od nestručnog rukovanja instalacijama.
2. ŠTETNOSTI KOJE SE MOGU JAVITI KOD MAŠINSKIH INSTALACIJA ZA GREJANJE I

VENTILACIJU
1. Štetnost usled pojave taloga u cevima.
1. Štetnost od nepravilnog izbora opreme i materijala za ventilacione kanale.
1. Štetnost od pregrevanja i podhlađivanja prostora.
1. Štetnost od nepravilnog rasporeda kanala i mesta za uzimanje svežeg i izbacivanje

otpadnog vazduha
1. Štetnost od nepravilnog rasporeda mesta za ubacivanje i izvlačenje vazduha.
1. Štetnost od buke.
1. Štetnost usled termičke neizolovanosti cevovoda i opreme.
1. Štetnost od unošenja spoljnje prašine sa vazduhom.
1. Štetnost od upada kiše i snega u instalaciju.
1. Štetnost od nedostataka električne energije.

3. PREDVIĐENE MERE ZA OTKLANJANJE OPASNOSTI KOD MAŠINSKIH
INSTALACIJA ZA GREJANJE I VENTILACIJU
1. Opasnost od nekvalitetnog materijala je otklonjena na taj način što je opštim i

tehničkim uslovima propisano da se mora primeniti materijal u skladu sa SRPS-om,
a oprema mora imati ateste. O ovim uslovima vodi računa nadzorna služba
investitora.
2. Opasnost od neadekvatnog rasporeda grejnih tela izbegnuta je pravilnim

rasporedom istih u odnosu na proračunate toplotne gubitke. Grejna tela se
smeštaju na hladnim površinama, ispod prozora ili na hladnom zidu, ako prozora
nema.
3. Opasnost je otklonjena ugradnjom ventila za regulisanje na pojedenim ograncima

cevne mreže.
4. Opasnost je otklonjena ugradnjom ventila za zatvaranje pojedenih sistema.
5. Opasnost od nemogućnosti odzračivanja cevne mreže izbegnuta je postavljanjem

odzračnih sudova na najvišem mestu.
6. Opasnost od poprečnih naprezanja cevi i njihovog ugiba izbegnuta je ugradnjom

čvrstih, pomoćnih i planiranih oslonaca.
7. Opasnost od korozije otklonjena je prethodnim čišćenjem od rđe i drugih nečistoća i

dva puta miniziranjem.
8. Opasnost od smrzavanja razvodne cevne mreže ne postoji. S obzirom na smanjenje

usputnih toplotnih gubitaka mreža se toplotno izoluje.
9. Opasnost od smrzavanja vode u grejaču vazduha smeštenog u komori reguliše se

zatvaranjem dempera pri automatskom isključenju instalacije.
10. Opasnost od toplotnih dilatacija u cevovodima otklonjena je samokompenzacijom i

postavljanjem aksijalnih kompenzatora da se zadovolje uslovi kompenzacija
dilatacija cevovoda i naprezanja materijala cevovoda.
11. Opasnost od prenošenja vibracija na kanale otklonjena je tako što su ventilatori za

ubacivanje i izvlačenje vazduha, kao glavni i jedini izvori vibracija, odvojeni sa usisne
i potisne strane fkeksibilnim vezama od limenih kanala, a time i prenošenja buke.
12. Opasnost od nepravilne ugradnje ventilatora bez amortizera na mestu oslanjanja

zbog bučnosti otklonio je sam proizvođač predviđenim komorama sa amortizerima
za oslanjanje.
13. Opasnost od širenja požara otklonjena je ugradnjom protivpožarnih klapni na izlazu
iz podstanice.
14. Opasnost od električne struje otklonjena je na taj način što su motori, ventilatori i
ostali električni potrošači vezani sa odgovarajućim zaštitima što je sprovedeno u
elektroprojektu.
15. Opasnost od nastajanja varnice ili termičkih efekata otklonjena je izborom klima
komore i elektroinstalacija u eksplozivnoj zaštiti.
16. Opasnost usled otežanih uslova održavanja izbegnuta je tako što se vodilo računa o
propisanom rastojanju da se ne oštete drugi nosioci energije i ne izazovu havariju
pri održavanju mašinskih instalacija. Zbog toga je potrebno pri radu imati plan na
kome su ucrtani svi nosioci energije u blizini mesta rada.
17. Opasnost od povreda pri dodiru rotirajućih elemenata otklonjena je smeštanjem

elektromotora i ventilatora u zatvorenim komorama.
18. Opasnost od nestručnog rukovanja instalcijom je otklonjena time što je puštanje i

isključivanje povereno stručnom licu.
4. PREDVIĐENE MERE ZA OTKLANJANJE ŠTETNOSTI KOD MAŠINSKIH INSTALACIJA ZA

GREJANJE I VENTILACIJU
1. Štetnost od taloga u cevima je otklonjena ispiranjem cevovoda pri puštanju u rad

kao i hvatačima nečistoće, sudovima za odmuljavanje i vođenjem cevi sa usponom
3,5%.
2. Štetnost od nepravilnog izbora opreme i materijala za ventilacione kanale

otklonjena je pravilnim izborom debljine lima u zavisnosti od duže ivice kanala kao i
ukrućenja kanala.
3. Projektom je izvršen pravilan izbor elemenata za grejanje i ventilaciju čime se

postižu projektni mikroklimatski uslovi u letnjem i zimskom periodu.
4. Pri projektovanju vođeno je računa o rasporedu kanala. Na bazi zahtevanih radnih

uslova, izvršen je pravilan raspored kanala sa potrebnim brojem mesta i
odgovarajućim površinama za ubacivnje i izvlačenje vazduha. Položaj otvora za
uzimanje svežeg vazduha i izvlačenje otpadnog vazduha je takav da je izbegnuta
„kratka veza”.

5. Štetnost od stvaranja „promaje” otklonjena je pravilnim izborom rešetki za vazduh i
dometa vazdušne struje na čijem kraju brzina vazduha iznosi 0,2 m/s.
6. Štetnost od buke otklonjena je na sledeći način: ventilatori za ubacivanje i izvlačenje

vazduha smešteni su u zatvorenim komorama koje se oslanjaju na profilisane
nosače sa gumenom podlogom.
7. Štetnost usled termičke neizolovanosti cevovoda i opreme otklonjena je

postavljanjem izolacije na cevni razvod i opremu mineralnom vunom u omotaču od
al. lima.
8. Štetnost od unošenja spoljnje površine sa vazduhom za ventilaciju otlkonjena je

predviđenim filterom za vazduh, koji se lako demontiraju radi pranja i čišćenja.
9. Štetnost od upada kiše ili snega u instalaciji za provetravanje otklonjena je pravilnim

izborom žaluzina sa fiksnim lamelama. Brzine na usisu su tako odabrane da ne
postoji opasnost od povlačenja kapi i snežnih pahuljica.
10. Štetnost od nedostataka električne energije kod pojedinih instalacija otklonjena je

signalizacijom na komandnoj tabli, posle čega upućuje radnika na održavanje.
5. OPŠTE NAPOMENE I OBAVEZE
1. Izvođač radova je obavezan da uradi poseban elaborat o uređenju gradilišta i rada

na gradilištu.
2. Proizvođač oruđa za rad i uređaja na mehanizacioni pogon obavezan je da uz

proizvedeno oruđe za rad ili uređaje, pored uputstva za upotrebu i održavanje, izda
i ispravu da su na istim primenjene propisane mere zaštite na radu.
3. Radna organizacija je obavezna da 8 dana pre početka rada obavesti nadležni organ
inspekcije rada o početku rada.
4. Radna organizacija je obavezna da izradi normativna akta iz oblasti zaštite na radu

(Kolektivni sporazum o zaštiti na radu, Program za obučavanje radnika iz oblasti
zaštite na radu, Opšti akt o pregledima, ispitivanjima i održavanju oruđa, uređaja i
alata, Program mera zaštite na radu).
5. Radna organizacija je obavezna da izvrši obučavanje radnika iz materije zaštite na

radu i da upozna radnike sa pravima i obavezama iz oblasti zaštite na radu, uslovima
rada i opasnostima na radnom mestu, merama i sredstvima zaštite na radu, te obavi
obuku radnika za samostalan i bezbedan rad na radnom mestu.

6. Prilikom nabavke oruđa za rad i uređaja, uz dokumentaciju koja se prilaže moraju
da se pribave podaci o njihivim akustičkim osobinama iz kojih će se videti da buka
na radnom mestu i u radnim prostorijama neće prelaziti dopuštene vrednosti.
7. Ako je za ispunjenje uslova o dopuštenim vrednostima buke potrebno

preduzimanje posebnih mera (prigušivači buke, elastična polaganja i sl.), u
pomenutoj dokumentaciji moraju biti naznačene i te mere.
ODGOVORNI PROJEKTANT
Dejan Bajić, dipl.ing.maš.

br. licence 330 H505 09

5. TEHNIČKI IZVEŠTAJ
5.1 OPŠTE
INVESTITOR/NARUČILAC: JUP Istraživanje i razvoj d.o.o.


Blok 39, Novi Beograd, Srbija
AUTOR: Wolfgang Tschapeller

FAZA PROJEKTA: IDEJNI PROJEKAT

Unutrašnje instalacije vodovoda i kanalizacije
PROJEKTNA ORGANIZACIJA: BWKEngineers d.o.o.

Branka Krsmanovića 24, Beograd, Srbija
KATASTARSKA PARCELA: KP br. 2240/1, 2240/2 KO Novi Beograd
POVRŠINE: BRGP površina ≈25.000,00m2
Na jedinstvenoj građevinskoj parceli GP2 u bloku 39 na Novom Beogradu planirana je izgradnja Kompleksa nauke i
umetnosti u okviru kojeg je predviđena izgradnja sledećih objekata:
1. Centar za promociju nauke,

2. Nanocentar,
3. Naučni institut.
Za potrebu izgradnje objekta Centar za promociju nauke u bloku 39 na Novom Beogradu urađen je Idejni projekat
unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije.
5.2 PODLOGE Z A PROJEKTOVANJE
 Idejni projekat arhitekture;

 Projektni zadatak;
 Uslovi za priključenje na Gasovodni system izdati od strane firme “Srbijagas”

6. PREDGOVOR
6.1 UGOVOR I OBAVEZE
U junu 2012. godine BWKENGINEERS su sa Tschapeller Wolfgang Architects (TWA) zaključili ugovor o izradi
projekata termotehnike, elektroenergetike, telekomunikacija i vodovoda i kanalizacije za projekat nove zgrade
Centra za Promociju Nauke u Beogradu, Srbija.
Obim dogovorenih radova uključuje:

 Pomoć u razvoju Konceptualnog projekta prema uputsvima arhitekata
 Početak projektovanja u skladu sa planom predaje projektne dokumentacije
Uopšteno govoreći, zgrada se sastoji iz:

 Podzemnog dela zgrade koji sadrži podzemne garaže (za automobile i autobuse), centralni ulazni hol,
privremeni izložbeni prostor, skladišta (depoi), toaleti i tehnički blok.
 Izdignutog dela zgrade, koji je preko liftova (tri putnička i jedan teretni), stepenica i pokretnih stepenica
povezan sa podzemnim delom zgrade. Najniži etaž nadzemnog dela zgrade je na nivou +16.62m mereno
od nivoa zemlje. Ovaj deo zgrade ima četiri nivoa, gde je pod najvišeg nivoa na +34.23m. Izdignuti deo
zgrade se sastoji od ulaznog hola sa kafeom i prodavnicom, zatim glavnog izložbenog prostora, konferens
sale (sa pratećim prostorima),
6.2 PROJEKTNI ZADATAK
Pogledati poglavlje 2. Projektni Zadatak.
6.3 GLAVNI PROJEKAT TERMOTEHNIČKIH INSTALACIJA – TEHNIČKI OPIS
Ovaj izveštaj ima za cilj da sažeto postavi osnove principe termotehničkih i ekoloških inženjerskih rešenja prema
zahtevima postavljenim u Projektnom Zadatku i savremenoj inženjerskoj praksi.
6.4 SPISAK CRTEŽA
Spisak grafičke dokumentacija Idejnog Projekta je prikazan u tablici ispod.
Veličin
Dwg. No. Razmera a Naziv Crteža
papira
Osnove sa dispozicijom opreme za grejanje i hlađenje
Nivo U20 (-6.90) – Dispozicija opreme

BWK-CPS-4-TCH-00-P-U20-_____-S-140620-11 1:100 A0
za grejanje i hlađenje - 1/4

BWK-CPS-4-TCH-00-P-U20-_____-S-140620-12 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-U20-_____-S-140620-21 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-U20-_____-S-140620-22 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-U20-UFHC___-S-140620 1:100 A0
za podno grejanje i hlađenje
BWK-CPS-4-TCH-00-P-U20-PR_____-S-140620 1:100 A0 Nivo U20 (-6.90 – Dispozicija opreme

mašinska sala
Veličin
papira

BWK-CPS-4-TCH-00-P-U10-_____-S-140620-11 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-U10-_____-S-140620-12 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-U10-_____-S-140620-21 1:100 A0
za grejanje i hlađenje – 3/4

BWK-CPS-4-TCH-00-P-U10-_____-S-140620-22 1:100 A0
Nivo 000 (±0.00) – Dispozicija opreme

BWK-CPS-4-TCH-00-P-000-_____-S-140620-11 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-000-_____-S-140620-12 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-000-_____-S-140620-21 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-000-_____-S-140620-22 1:100 A0
Nivo 010 (+16.62) – Dispozicija opreme

BWK-CPS-4-TCH-00-P-010-_____-S-140620 1:100 A0
za grejanje i hlađenje

BWK-CPS-4-TCH-00-P-015-_____-S-140620 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH_00-P-015-PR_____-S-140620 1:50 A0
mašinska sala

BWK-CPS-4-TCH-00-P-020-_____-S-140620 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-030-_____-S-140620 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-040-_____-S-140620 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH_00-P-040-PR_____-S-140620 1:50 A0
mašinska sala

BWK-CPS-4-TCH-00-P-050-_____-S-140620 1:100 A0
Dispozicija opreme za ventilaciju i klimatizaciju

BWK-CPS-4-TV_-00-P-U20-_____-S-140620-11 1:100 A0
za ventilaciju i klimatizaciju- 1/4
BWK-CPS-4-TV_-00-P-U20-_____-S-140620-12 1:100 A0 Nivo U20 (-6.90) – Dispozicija opreme


Veličin
papira

BWK-CPS-4-TV_-00-P-U20-_____-S-140620-21 1:100 A0

BWK-CPS-4-TV_-00-P-U20-_____-S-140620-22 1:100 A0

BWK-CPS-4-TV_-00-P-U10-_____-S-140620-11 1:100 A0
za ventilaciju i klimatizaciju– 1/4

BWK-CPS-4-TV_-00-P-U10-_____-S-140620-12 1:100 A0

BWK-CPS-4-TV_-00-P-U10-_____-S-140620-21 1:100 A0
za ventilaciju i klimatizaciju– 3/4

BWK-CPS-4-TV_-00-P-U10-_____-S-140620-22 1:100 A0

BWK-CPS-4-TV_-00-P-000-_____-S-140620-11 1:100 A0

BWK-CPS-4-TV_-00-P-000-_____-S-140620-12 1:100 A0

BWK-CPS-4-TV_-00-P-000-_____-S-140620-21 1:100 A0

BWK-CPS-4-TV_-00-P-000-_____-S-140620-22 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-010-_____-S-140620 1:100 A0
za ventilaciju i klimatizaciju

BWK-CPS-4-TV_00-P-015-_______-S-140620 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-020-_____-S-140620 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-030-_____-S-140620 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-040-_____-S-140620 1:100 A0

BWK-CPS-4-TCH-00-P-050-_____-S-140620 1:100 A0
Schematics
BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-WATSCH-S-140620.dwg NTS A0 Hidraulička šema povezivanja opreme
Podno Grejanje i Hlađenje – Šema

BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-UFHCBG-S-140620.dwg NTS A0
povezivanja - Podzemni Deo
BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-RACSBG-S-140220.dwg NTS A0 Radijatori i Vazdušne Zavese – Šema

Veličin
papira
povezivanja - Podzemni Deo
Ventilator Konvektori – Šema

BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-FCUSBG-S-140220.dwg NTS A0
Povezivanja - Podzemni Deo
Šema – Priprema sanitarne tople vode

BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-SOLSCH-S-140620 NTS A0 pomoću solarnih panela i električnog
kotla
Klima Komora AHU/U20/01 Šema

BWK-CPS-4-TV_-00-F-xxx-VAHU01-S-140220.dwg NTS A0
Ventilacije - Podzemni Deo





Odsisni Sistemi - Šema Ventilacije -

BWK-CPS-4-TV_-00-F-xxx-VEFSBG-S-140620.dwg NTS A0
Podzemni Deo
Sistemi Nadpritiska - Šema Ventilacije -

BWK-CPS-4-TV_-00-F-xxx-VPFSBG-S-140620.dwg NTS A0
Podzemni Deo
Sistemi za Ubacivanje Vazduha - Šema

BWK-CPS-4-TV_-00-F-xxx-VSFSBG-S-140620.dwg NTS A0
Podni konvektori – Šema Povezivanja –

BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-UTCSAG-S-140620.dwg NTS A0
Nadzemni Deo
Radijatori – Šema povezivanja –

BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-RADSAG-S-140620.dwg NTS A0
Nadzemni Deo
Vazdušne zavese – Šema povezivanja –

BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-ACSCAG-S-140620.dwg NTS A0
Nadzemni Deo
BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-AHWSAG-S- Klima Komore – Šema povezivanja –

NTS A0
140620.dwg Nadzemni Deo
Klima Komora AHU/015/08 Šema

Ventilacije – Nadzemni Deo

Ventilacije - Nadzemni Deo

Veličin
papira







Odsisni sistemi - Šema Ventilacije -

BWK-CPS-4-TV_-00-F-xxx-VEFSAG-S-140620.dwg NTS A0
Nadzemni Deo
Sistemi Nadptritiska - Šema Ventilacije

BWK-CPS-4-TV_-00-F-xxx-VPFSAG-S-140620.dwg NTS A0
- Nadzemni Deo
Detalji
Detalji – Šema vođenja I povezovanja

BWK-CPS-4-TCH-01-D-xxx-_____01-S-140620 NTS A0
ormarića za podno grejanje I hlađenje
Detalji – Šema vođenja, povezovanja I

montaže cevi I cevne armature
Detalji – Šema povezivanja I montaže

kanala I ventilatora
Detalji – Šema povezivanja I montaže

kanala I ventilatora
Detalji – Standardni detalji za

izvođenje cevnog razvoda

7. UVOD
7.1 SPISAK PROSTORIJA SA POVRŠINAMA
Za aktuelni spisak prostorija sa površinama pogledati Arhitektonski Idejni Projekat.
7.2 CILJEVI TERMOTEHNIČKIH INSTALACIJA
Primarni ciljevi termotehničkih instalacija su:
 Funkcionalna autonomija i odvojeni sistemi za svaki veći (ili funkcionalni) deo zgrade;
 Kombinacija mehaničke i prirodne ventilacije gde i kad god je to moguće;
 Energetska efikasnost: projekat će zadovoljiti zahteve iz aktuelnog Pravilnika o Energetskoj Efikasnosti
 Republike Srbije;
 Postizanje visokog nivoa termičke ugodnosti za korisnike prostora;
 Niska potrošnja energije vođenjem računa o omotaču zgrade i primenjenim sistemima;
 Optimalna upotreba integrisanih inteligentnih sistema Centralnog Sistema za Nadzor i Upravljanje (CSNU)
 Efikasnost korišćenja prostora ‐ prepoznavanje da prostor koji zauzimaju instalacije ima svoju vrednost
 Instalacije koje su potpuno integrisane u estetiku objekta (koordinisane sa projetkima Arhitekture i
 Konstrukcije)
 Visok nivo fleksibilnosti, pouzdanosti i redudantnosti (rezerva) u sistemima instalacija
 Isplativa rešenja uzimajući u obzir sve troškove tokom životnog veka opreme
7.3 ZAŠTITA Ž IVOTNE SREDINE

7.3.1 STANDARDI
Iako u Republici Srbiji ne postoji standard koji se bavi sertifikacijom objekata u smislu ekologije (zaštite
životnesredine), i u Knjizi zahteva Klijenta (Book of Requirements) ovakav zahtev nije eksplicitno iskazan, to je sve
važniji faktor u projektovanju novih objekata na internacionalnom nivou. Standardi koji bi mogli biti primenjeni su
LEED (SAD) ili BREEAM (Velika Britanija). Dodatni napori će biti uloženi tokom procesa projektovanja, i instalacije u
objektu projektovane na način koji omogućava klijentu da ukoliko se kasnije odluči za sertifikaciju po nekom od
međunarodno priznatih sistema to može da uradi sa minimalnim (ili bez dodatnih) troškovima. Ovaj odeljak opisuje
strategiju u okviru Zaštite životne sredine.
7.3.2 HIJERARHIJA ENERGIJE
Naša strategija za smanjenje potrošnje energije i smanjenje odgovarajućeg zagađenja, je zasnovano na konceptu
"zgrade sa niskim energetskim potrebama":
 Smanjenje potreba za potrošnjom energije;
 Korišćenje obnovljivih izvora energije;
 Snabdevanje sistema energijom sa minimalnim gubicima.
Projekat termotehničkih instalacija je primarno fokusiran na smanjenje potreba za potršnjom energije ‐ na projektu
same zgrade. Takođe, biće analizirane mogućnosti za primenu obnovljivih izvora energije na parceli objekta. Ovo
uključuje primenu solarnih kolektora za pripremu tople sanitarne vode, i korišćenje podzemnih voda za hlađenje,
grejanje i ventilaciju objekta. Energija potrebna za pogon sistema za grejanje, hlađenje, ventilaciju i pripremu tople
sanitarne vode će biti dobijena iz gradskog elektroenergetskog sistema (EPS). Širok dijapazon opcija za grejanje i
hlađenje objekta je razvijen tokom faze Idejnog rešenja projekta.
7.3.3 ENERGIJE I EMISIJA CO2
Najvažniji parametri za projektovanje energetski efikasnih objekata su:
 Visokokvalitetna fasada kao i spoljni zidovi zgrade (visoka zaštita od direktnog sunčevog zračenja,
adekvatna toplotna izolacija, omogućeno dnevno svetlo i prordna ventilacija, lokalni termički komfor
korisnika itd.);
 Kombinacija prirodne i mehaničke ventilacije gde i kad je god to moguće ‐ optimizacija prirodne ventilacije
da bi se smanjila potrošnja energije za sisteme sa mehaničkom ventilacijom i klimatizacijom, ali i
korišćenje mehaničke ventilacije sa rekuperacijom toplote kada je to najefikasnije sa aspekta potrošnje
energije (npr. pri temperaturama bliskim 0°C tokom zime) ili kad je potrebno održavati uslove ugodnosti
(npr. leti)
 Korišćenje niskotemperaturskih sistema za grejanje, odnosno "visokotemperaturskih" za hlađenje (npr.
podno grejanje)
 Posebna pažnja će biti posvećena proračunu količina vazduha za ventilaciju ‐ minimiziranje mehaničke
ventilacije dok se istovremeno obezbeđuje dovoljna količina svežeg vazduha za održavanje zdrave
atmosfere za korisnike prostora (proračun prema ASHRAE 62.1‐2007.)
 Korišćenje niskoenergetskog sistema potisne ventilacije (ubacivanje vazduha iz duplog poda) sa
rekuperacijom toplote, će biti razmatrana. U prostorima u kojima je to potrebno, biće predviđeno
merenje koncentracija CO2 i VOC, tako da bude ubačena minimalna dovoljna količina svežeg vazduha za
obezbeđivanje zdravog okruženja u zavisnosti od broja ljudi, ali ne više od toga;
 Efikasna rekuperacija na svim sistemima (npr. rotacioni rekuperatori i druge odgovarajuće vrste
rekuperatora u skladu sa Pravilnikom o Energetskoj Efikasnosti Republike Srbije)
 Pumpe sa promenljivim protokm za sve vodene sisteme;
 U prostorima u kojima će biti primenjeni ventilator konvektori, obezbediti energetski efikasne uređaje i
kontrolu, npr. nove generacije ventilator konvektora mogu koristiti više temperature hladne vode i imati
elektromotore visoke efikasnosti (koji mogu smanjiti potrošnju električne energije za više od 50%)
 Intenzivno i strateški raspoređeno merenje utroška energije, sa odgovarajućim softverom za praćenje i
upravljanje potrošnjom energije integrisanim u CSNU ‐ za praćenje potrošnje energije, i predlaganje mera
za uštedu i njihova provera u radu.
 Zagovarati nabavku energetski efikasne opreme i uređaja u svim delovima zgrade i svim strukama;
 Ukupna efikasnost rashladnih centrala ili toplotnih pumpi treba da bude najveća moguća prema
međunarodnim preporukama (a da pri tome zadovoljava i lokalne propise)
7.3.4 ZDRAVLJE KORISNIKA OBJEKTA
Kreiranje zdravog i prijatnog okruženja za sve prostore u objektu može imati značajnu korist u smislu zadovoljstva
korisnika prostora, i indirektnu korist u smislu povećane produktivnosti. Važni aspekti u predloženim
projektantskim rešenjima su:
 Visok nivo termičkog komfora i individualne kontrole ‐ npr. individualno kontrolisanje temperature,
kontrola zaštite od direktnog sunčevog zračenja/blještanja. Međutim, očekivano je da uslovi ugodnosti
variraju u prihvatljivom opsegu tokom dana i tokom godine, na taj način izbegavajući sterilno okruženje
koje se može naći u mnogim "zaptivenim" i inenzivno klimatizovanim zgradama;
 Izuzetan kvalitet vazduha postignut mehaničkim sistemima ventilacije i otvorima za prirodnu ventilaciju;
 Visoki standardi za filtraciju vazduha u centralnim klima komorama i lokalnim ventilator konvektorima. UV
prečišćavanje vazduha će biti razmotreno za primenu na kuhinjskim sistemima;
 Lokacije otvora za uzimanje svežeg i izbacivanje otpadnog vazduha će biti pažljivo izabrane da bi se
izbegao "by‐pass" vazduha;
 Odvojeni sistemi ventilacije za sve prostore koji imaju značajnije izvore zagađenja;
 Izbegavanje korišćenja opasnih i štetnih materijala ‐ korišćenje materijala koji imaju nizak nivo zagađenja;
 Nizak nivo buke u svim prostorima u kojima borave ljudi;
 Priprema tople sanitarne vode na način koji sprečava pojavu Legionele;
7.3.5 ZAGAĐENJE
 Predvideti protivkišne žaluzine za izbacivanje vazduha tako da nemaju uticaj na susedne zgrade ili
pešake/korisnike kad god je to moguće
 Izbor rashladnih fluida na način da se minimizuje uticaj na globalno zagrevanje
7.4 RAZMATRANJE LOKALNIH STANDARDA

U odsustvu domaćeg standarda za proračun količine svežeg vazduha, odlučeno je da se ovi proračuni sprovode
prema standardu ASHRAE 62.1‐2007. Na ovaj način su direktno zadovoljeni i zahtevi neophodni zahtevi za LEED
sertifikaciju.
7.5 MECHANICAL SERVICES DESIGN LIFE
Razmatranje radnog veka mašinskih instalacija je važno da bi se obezbedio ispravan izbor i specifikacija
komponenti sa jedne strane, ali takođe da se obezbedi da se održavanje sprovodi na komponentama na kojima će
imati najviše efekta. U tabeli u prikazane preporučene vrednosti radnog veka za različite sisteme i komponente za,
u najvećem broju slučajeva, umerenu eksploataciju. Prikazani radni vek polazi od pretpostavke da su praćene
preporuke proizvođača opreme prilikom instalacije i eksploatacije. Elementi sistema koji su za jednokratnu
upotrebu su isključeni iz analize.
Oprema Radni Vek (u godinama)

Cevovodi 35+
Armatura 20
Loptasti Ventili 10-15
Velike Cirkulacione Pumpe 20
Kotlarnica i prateća oprema 20
Elektromotori 15
Ventilatori 15-20
Klima Komore 10-15
Kanali za razvod vazduha od pocinkovanog
čeličnog lima 35
Kanali za razvod vazduha od PVC-a 15
Fleksibilni kanali za razvod vazduha 10-20
Radijatori I Konvekotir 20-25
Za cevovode koji su položeni u betonu (prefabrikovani ili položeni na licu mesta) za sisteme
podnog/zidnog/plafonskog grejanja i/ili hlađenja preporuke za specifikaciju ceovovoda i garancije (za curenje, radni
vek, itd.) treba tražiti od proizvođača opreme.

8. PROJEKTNI PARAMETRI I OPTEREĆENJA
8.1 OPŠTE
U nastavku ovog odeljka su navedeni projektni parametric.
8.2 SPOLJNJI PROJEKTNI PARAMETRI
Zimski i letnji spoljnji projektni parametri su navedeni u projektnom zadatku.
Lokalni klimatski uslovi za Beograd su zasnovani na domaćim propisima i klimatskim podacima prikazanim u
ASHRAE Priručniku ‐ Osnove Projektovanja (ASHRAE Handbook ‐ Fundamentals).
 Lokacija Projekta: Beograd, Srbija

Bulevar Umetnosti 20
 Geografska širina/dužina: 44°49’N / 20°28’E
 Nadmorska visina: 117m
Zimski Projektni Parametri
Spoljnja projektna temperatura koja je korišćena za proračun toplotnih gubitaka je definisana Pravilnikom o
Energetskoj Efikasnosti Republike Srbije, i za Beograd ova temperatura iznosi: ‐12.1°C.
Letnji Projektni Parametri
Projektni parametri za proračun rashladnog opterećenja su zasnovani na ASHRAE Priručniku 2009 (ASHRAE
Handbook Fundamentals 2009): +33.7°C, na koji je dodata rezerva imajući u vidu porast spoljnjih temperatura u
letnjem periodu poslednjih godina:

Ovi projektni parametri su korišćeni za izbor sistema sa 100% svežim vazduhom, sisteme rekuperacije, itd:

Beograd je lociran na ušću reke Save u Dunav u Centralnoj Srbiji. Klima je u prelaznoj zoni između vlažne
subtropske i vlažne kontinentalne: sa relativno hladnim zimama (približna prosečna temperatura u Januaru 0.4°C) i
dominantno vrela i vlažna leta (približna prosečna temperatura u Julu je 21.8°C). Prosečna godišnja temperatura u
Beogradu je 12.2°C. Beograd je relativno vetrovit, posebno zimi, sa jakim udarima vetra.

8.3 UNUTRAŠNJI PROJEKTNI PARAMETRI
U odeljku 6.3 i tablici Unutrašnjih projektnih parametara za prostore u zgradi Centra za Promociju Nauke, osnovni akustični i termički uslovi za glavne tipove prostorija su definisani
prema domaćim propisima i dobroj inženjerskoj praksi.
Kancelarijski prostor Prostr za proizvodnju Prodaja Ostali prostori Tehnički prostori Hodnici/Stepen.
IT sobe / Server Sale

Design Parameter
(kopirnice, magacini)Spratne prostorije
kuhinjeSpratne čajne
Podzemna garaža
Tehnički prostori
Sala za sastanke
Opšte opstave
Tip Prostora
Kancelarija
Garderoba
Stepeništa
Radionice
Restoran
Hodnici
Kuhinja
WC
Jedin.
Parametri u prostoriji
Projektna temperatura
Zimski minimum °C 20 20 18 18 16 18 20 12 18 22 5 5 21 15 15
Projektna temperatura
Letnji maksimum °C 24 24 24 26 30 30 24 30 - 26 - - 23 - -
Minimalna Relativna Vlažnost % 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30 30
Maksimalna Relativna Vlažnost % 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70 70
Maksimalan Nivo Buke dB(A) 40 40 45 55 NC 45 45 50 45 45 70 70 65 50 50

Ventilacija / Hlađenje
*1 *1 *1 *1 *1 *1 *1 *1 *1 *1 *1 *1 *1 *1 *1
Svež vazduh m3/h
0.5/ 0.5/ 2.0/ 0.5/ 0.5/ 2.0/ 2.0/
Infiltracija ac/h 0.25 0.25 1.0 - 0.25 - 0.25 - - - - - - 1.0 1.0
- - - -
Disipacija toplote od opreme W/m2 15 10 5 0 0 0 - - 1000 0 0
Disipacija toplote od osvetljenja W/m2

15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 0 15 5
Legenda: NC – Nije Kontrolisano
*1 Proračun količine svežeg vazduha vrši se prema ASHRAE 62.1-2007

8.4 VIBRACIJE
Neophodno je potpuno izolovati od strukture (konstrukcije) objketa svu opremu koja proizvodi vibracije, i sprečiti
prenošenje vibracija u prostor koji koriste ljudi. Obezbediti detalje za izolaciju od vibracija za opremu, cevi, itd. u
zavisnosti od mesta ugradnje.

9. SISTEMI GREJANJA I HLAĐENJA
9.1 ANALIZE IZ KONCEPTUALNOG PROJEKTA
Analize koje su sprovedene tokom prethodne faze projektovanja su pokazale da je za zgradu Centra za Promociju
Nauke najpogodniji primarni izvor energije za grejanje, hlađenje i ventilaciju objekta geotermalni sistem sa
korišćenjem podzemne vode (sistem otvorenog tipa). Sa ovim rešenjem su se saglasili Klijent (i tehnička kontrola).
Imajući u vidu kompleksnost i značaj objekta, pored geotermalnih toplotnih pumpi, kao dodatni (i rezervni) izvor
toplotne energije je predviđen gasni kotao. Primarna svrha gasnog kotla je da pokrije toplotni konzum kada
toplotne pumpe nemaju dovoljno kapaciteta a sekundarna svrha je da bude rezervni („bekap“) sistem toplotnih
pumpi: u slučaju kvara na jednoj ili obe toplotne pumpe (ili otkazivanja nekog od elemenata sistema toplotnih
pumpi), gasni kotao može da pokrije kompletno toplotno opterećenje celog objekta kao i ventilaciju najvažnijih
prostora (prvenstveno glavnog izložbenog prostora i kuhinje).
Hlađenje je, kako je to i ranije pomenuto, pokriveno toplotnim pumpama. Da bi se smanjila instalisana snaga
toplotnih pumpi (kao i količina rashladnog fluida, potrošnja električne energije, prostor u mašinskoj sali, itd.) –
sistem akumulacije leda je predviđen.
3D termodinamički model je napravljen za potrebe proračuna toplotnog i rashladnog opterećenja. Pored toga,
detaljno je urađen proračun količine svežeg vazduha, kao ulazni podatak za klima komore, pomoću kojeg je bilo
moguće odrediti toplotne kapacitete grejača i hladnjaka. Svi gorenavedeni proračuni i razmatranja su obezbedili
podatke za kompletno toplotno i rasladno opterećenje i samim tim dimenzionisanje odgovarajuće opreme.
9.2 PRORAČUN TOPLOTNIH GUBITAKA I DOBITAKA
Proračun toplotnih gubitaka i dobitaka je u saglasnosti sa standardom EN 12831. Dolenavedeni parametri će biti
korišćeni kao osnova za proračune.
1. Distribucioni razvod vode: Maksimalan dozvoljeni pad pritiska je 110Pa/m za sekundarni razvod cevi, dok
je za glavne primarne cevi maksimalan dozvoljeni pad pritiska 200Pa/m.
2. Grejanje/Hlađenje: Sistem automatskog upravljanja treba da spreči istovremeno aktiviranje funkcija
grejanja i hlađenja
Ukupan toplotni konzum za grejanje i ventilaciju objekta Centra za Promociju Nauke iznosi 1.51MW.

9.3 SISTEMI GREJANJA
Ukupan toplotni konzum objekta (opterećenje koje uključuje grejanje i ventilaciju objekta) iznosi 1.51 MW. Ovo
toplotno opterećenje je pokriveno prvenstveno toplotnim pumpama. Pored toga, gasni kotao je predviđen da
pokrije vršna opterećenja sistema i da ima ulogu rezervnog sistema u slučaju kvara jedne (ili obe) toplotne pumpe i
li kvara na nekom od elemenata sistema toplotnih pumpi.
Distribucija toplotnog konzuma prema sistemima grejanja u objektu prikazana je u Tablici 1.
Nr. System Heating Capacity Cooling Capacity Remarks
- - kW kW -
1 2 3 4 5
HVAC SYSTEMS COVERING UNDERGROUND LEVELS
1 Fan coils 19.9 45.6
2 Air Handling Units 180.4 213.1
3 Underfloor Heating/Cooling 85 95.8
4 Air Curtains 72.2 0
5 Radiators 24.2 0
TOTAL BELOW GROUND 381.7 354.5
HVAC SYSTEMS COVERING ABOVE GROUND LEVELS

6 Air Handling Units - 1 244.6 335.1
9 Radiators 37.4 0
10 Trench Convectors - Main Exhibition Space 322.6 256.3
11 Trench Convectors - Rest 156.9 290.3
Tablica 1: Distribucija toplotnog konzuma u podzemnom i nadzemnog delu objekta
9.3.1 GEOTERMALNA TOPLOTNA PUMPA
Dve identične voda-voda toplotne pumpe (HP/U20/01 i 02) su predviđene kao primarni izvor tople i hladne vode.
Toplotne pumpe su smeštene u mašinskoj sali na nivou U20.
Toplotne pumpe su izabrane tako da najveći deo vremena rade sa veoma visokom efikasnošću: toplotni kapacitet
svake jedinice je 657.2kW, tj. ukupno 1314.4kW.
Svaka toplotna pumpa ima dva rashladna (kompresorska) kurga, i opremljeni su sa 6 hermetičkih „scroll“
kompresora. Rashladni fluid primenjen u toplotnim pumpama je R410A, freon koji ne oštećuje ozonski omotač, i
obezbeđuje visok nivo efikasnosti smanjenjem potrošnje energije i samim tim i emisije CO 2. Freonu R410A takođe
je potrebno dvostruko manje punjenje nego u slučaju drugih rashladnih fluida (npr. R407C).
Rashladno postrojenje koje se sastoji od dve toplotne pumpe, je preko izmenjivača toplote povezano sa četiri
bunara sa podzemnom vodom. Od crpnih bunara voda se distribuira do izmenjvača toplote preko potopljenih
cirukulacionih pumpi. Deo koji se tiče projektovanja instalacije od bunara do izmenjivača toplote nije obuhvaćen
obimom ovog projekta i biće pokriven posebnim projektom tehnologije bunara. Set dvoglavih pumpi obezbeđuje
cirkulaciju između toplotnih pumpi i pripadajućih izmenjivača toplote. Dvoglave pumpe su primenjene umesto
standardne konfiguracije pumpi „radna-rezervna“ jer je investiciona vrednost niža (pored niže cene pumpe,
potrebno je manje armature) i zauzimaju manje prostora.

Da bi toplotne pumpe bile pogodne za sva grejna tela u objektu (podno grejanje, ventilator konvektore, radijatore,
podno grejanje) i klima komore sa jedne strane i radile sa visokim stepenom iskorišćenje energije (COP) sa druge,
usvojene su sledeće temperature razvodne i povratne vode:
Toplotne pumpe voda-voda, 2.kom

Kapacitet grejanja toplotne pumpe 657.2kW
Ukupan toplotni kapacitet 1314.4kW
Razvod Povrat
Temperature
55°C 50°C
Radni pritisak PN10
Tablica 2: Toplotni kapacitet, radne temperature i pritisak toplotnih pumpi
Kako zbog postojanja izmenjivača toplote postoji pad temperature od 2°C (između toplotne pumpe i potrošača
toplote), za sve sisteme grejanja predviđen je temperaturski režim 53/48°C.
Koeficijent iskorišćenja COP (Coefficient of Performance) za toplotnu pumpu (tipa voda-voda) varira u opsegu 3.5-
4.4.
Sa ukupnim grejnim kapacitetom obe toplotne pumpe (1309.2kW), približno 75% od ukupnih potreba za grejanjem
je pokriveno. Gasni kotao takođe pokriva približno 85% (nominalni kapacitet gasnog kotla je 1400kW). U
normalnom radu (scenario 1) toplotne pumpe pokrivaju potrebe za toplom vodom za grejanje i ventilaciju. U
slučaju veoma niskih spoljnjih temperatura (ispod -5°C – scenario 2), gasni kotlovi obezbeđuju pokrivanje vršnog
opterećenja.Scenario 3, su situacije u kojima dolazi do kvara nekog od elemenata sistema toplotnih pumpi ili
gasnog kotla. Više o ovome pogledati u poglavlju

.
Pogledati crteže:
BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-WATSCH-S-140620.dwg
BWK-CPS-4-TCH-00-P-U20-_______-S-140620.dwg
9.3.2 GASNI KOTAO
Prema uslovima od lokalnog dobavljača gasa („Srbijagas“) glavni gasovod je planiran ispod servisnog puta na
parceli Bloka 39 i kao takav nije u obimu ovog projekta (deo projekta infrastrukture Bloka 39). KMRS (Kućna
Merno-Regulaciona Stanica) je predviđena na obodu parcele koja pripada objektu Centar za Promociju Nauke –
pored unutrašnjeg servisnog puta ispod kojeg je planiran budući glavni gasovod. Gasovod je od KMRS vođen pod
zemljom (između ploče podzemne garaže i nivoa terena) i zatim vertikalno naviše (pored tehničkog šahta za
povezivanje podzemnog i nadzemnog dela objekta), zatim kroz šupljnu fasade (spoljnji prostor) i konačno do gasne
kotlarnice koja se nalazi na nivou 050.
Ukupan toplotni konzum objekta iznosi 1.51MW. Predviđeno je da toplotne pumpe pokriju približno 85% od
ukupnog toplotno konzuma (i da kapacitet gasnog kotla bude takođe približno 85% od ukupnog potrebnog
toplotnog konzuma). U slučaju kvara jedno sistema, drugi može bez ikakvih problema preuzeti ulogu proizvodnje
tople vode odgovarajuće temperature, i obezbediti: grejanje svih prostora u podzemnom i nadzemnom delu
objekta kao i ventilaciju smanjenog kapaciteta (u slučaju da su prilikom kvara temperature spoljnjeg vazduha preko
0°C, toplotne pumpe ili gasni kotao mogu poriti kompletan toplotni konzum).
Kako je ranije pomenuto, topla voda niske temperature (53°C) će proizvoditi kotao sa gorionicima sa gorionikom
opremljenim frekventnim regulatorom. Gasni kotao je smešten u kotlarnici (visine 4m) smeštenoj na najvišoj etaži
objekta: nivo 050. Sama kotlarnica je projektovana tako da zadovolji sve zahteve koji su predviđeni protivpožarnim
propisima (lokacija, visina, otvori za prirodnu ventilaciju, itd.). Kotlarnica je prirodno ventilisana i biće opremljena
senzorom za gas, detektorom toplote i ventilom na dovodu gasa (predmet projekta unutrašnje gasne instalacije).
Kako gasni kotao nije primarni izvor toplote, očekivano je da veći deo zimskog perioda bude van pogona. Iz tog
razloga su predviđeni električni kaloriferi za sprečavanja smrzavanja. Pored toga, primarna kotlovska cirkulaciona
pumpa (povezana na dizel agregat) se aktivira u slučaju da temperatura u kotlarnici padne ispod 5°C.
Kako je predviđen kondenzacioni kotao maksimalna preporučena temperatura (da bi imao smisla efekat
kondenzacije) u razvodu je 55°C. Kako je ranije pomenuto da toplotne pumpe rade u režimu 53/48°C, predviđeno
je da gasni kotlovi rade u istom režimu. Glavne cevi razvoda i povrata su vođene od kotlarnice na nivou 050,
vertikalno kroz tehnički šaht do toplotne podstanice nadzemnog dela objekta na nivou 015. Cevi su dalje vođene
kroz tehnički šaht koji povezuje nadzemni i podzemni deo objekta (TCR – Technical Connection Riser) do toplotne
podstanice za podzemni deo objekta koja se nalazi na nivou U20. Od toplotnih podstanica predviđena je
distribucija tople vode do potrošača pomoću cirkulacionih pumpi. Konačno, prostori u objektu su grejani pomoću
podnog grejanja, podnih konvektora, ventilator konvekotra, radijatora ili vazdušnih sistema.
U zavisnosti od toplotne vrednosti, procenjena potreba za gasom gasnog kotla je:
Toplotna vredost 10kWh/m3 192Nm3/h

Toplotna vredost 8kWh/m3 240Nm3/h
zasnovano na pritisku u mreži od 80 – 300mbar.
Gasovod je opremljen sa svom neophodnom opremom (npr. Ventilom za zatvaranje u slučaju havarije) za ispravan
i bezbedan rad. Sistem grejanja je predviđen za radni pritisak PN10. Inicijalno punjenje i dopunu treba vršiti sa
vodom koja je hemijski pripremljena.
Gasni Kotao
Kapacitet 1400kW
Temperature Razvod Povrat

53°C 48°C
Pressure rating PN10
Tablica 3: Kapacitet, radne temperature i pritisak gasnog kotla
Potrošači toplote u objektu

Razvod Povrat
Ventilator Konvektori 45°C 40°C
Podno Grejanje 45°C 40°C
Podni Konvektori 53°C 48°C
Radijatori 53°C 48°C
Klima Komore – Grejaču 53°C 48°C
Vazdušne zavese 53°C 48°C
Table 4: Razvodne i povratne temperature sistema grejanja
Dimni gasovi se odvode iz kotla preko samostojećeg dimnjaka, čija se kota gornje površine, prema inicijalnom
proračunu, nalazi na 20cm iznad krova kotlarnice.
Razdelnici i sabirnici u toplotnim podstanicama (koje se nalaze na U20 za podzemni deo objekta odnosno na 015 za
nadzemni deo objekta) se napajaju od gasnog kotla (ili toplotne pumpe). Od ovih razdelnika i sabirnika, zasebni
krugovi napajaju preko cirkulacionih pumpi toplotne potrošače. Kotlarnica kao i obe podstanice su opremljene
urađajima za održavanje pritiska, nadoknadu vode i odzračivanje.
Cirkulacioni krugovi grejnih sistema se napajaju iz glavnih razdelnika (koje pokrivaju cirkulacione pumpe) i
podeljeni su:
Grejni krugovi za Podzemni deo objekta:
Heating Circuit H.U1: Snabdevanje toplom vodom podzemnog dela objekta – Toplotna Pumpa 1
Heating Circuit H.U2: Snabdevanje toplom vodom podzemnog dela objekta – Toplotna Pumpa 2
Heating Circuit H.U3: Podzemni deo objekta – Ventilator Konvektori
Heating Circuit H.U5: Podzemni deo objekta – Klima Komore
Heating Circuit H.U6: Podzemni deo objekta – Podno Grejanje
Heating Circuit H.U7: Podzemni deo objekta – Vazdušne zavese
Heating Circuit H.U8: Podzemni deo objekta - Radijatori
Heating Circuit H.U9: Podzemni deo objekta – Rezervni Priključak
Grejni krugovi za Nadzemni deo objekta:
Heating Circuit H.E1: Snabdevanje toplom vodom nadzemnog dela objekta – Gasni Kotao
Heating Circuit H.E2: Snabdevanje toplom vodom nadzemnog dela objekta – Toplotne Pumpe 1&2
Heating Circuit H.E3: Nadzemni deo objekta - Klima Komore 1
Heating Circuit H.E4: Nadzemni deo objekta - Klima Komore 2
Heating Circuit H.E5: Elevated part of the building - Vazdušne zavese
Heating Circuit H.E6: Elevated part of the building - Radijatori
Heating Circuit H.E7: Elevated part of the building – Podni Konvektori (Glavni Izložbeni Prostor)
Heating Circuit H.E8: Elevated part of the building - Podni Konvektori (Ostali Prostori)
Heating Circuit H.E9: Elevated part of the building - Rezervni Priključak
9.3.3 TOPLA SANITARNA VODA
As this building is in terms of domestic hot water consumption categorised as low water consumer, centralized hot
water production is foreseen for elevated part of the building. This decision was based on the fact that in the
underground part of the building there is no major hot water consumer (there are toilets only).

In the elevated part of the building, besides toilets, there is kitchen with restaurant. Having kitchen (as a significant
consumer of domestic hot water) makes elevated part of the building suitable for central domestic hot water
plant.
For the provision of Domestic Hot Water (DHW), one central water tank (volume of 3000l – capacity 69kW/h) is
foreseen for the hot water storage system. As flow temperatures of heat pumps/gas boiler are not sufficient for
preventing Legionella growth anyway – low temperature how water is not used for domestic hot water heating.
Electric heaters together with solar panels are foreseen for heating of domestic hot water instead. In order to
prevent Legionella growth (Legionella prophylaxis), drinking water is periodically heated up to temperatures higher
60°C by means of additional electrical heater inside the water tank.
9.3.4 DISTRIBUCIJA TOPLE VODE ZA GREJANJE U OBJEKTU
Kako je ranije opisano toplotne pumpe odnosno gasni kotao napajaju toplotne podstanice na nivoima U20 i 015
toplom vodom. Individualni sistemi grejanja i uređaji za grejanje su napojeni preko odgovarajućih razdelnika.
Sledeći grejni krugovi su predviđeni za Podzemni deo objekta:
Razvodna/Povratn
Krug
a Temperatura
Heating Circuit H.U1
53/48°C
Snabdevanje toplom vodom podzemnog dela objekta – Toplotna Pumpa 1
53/48°C
Snabdevanje toplom vodom podzemnog dela objekta – Toplotna Pumpa 2
53/48°C
Snabdevanje toplom vodom podzemnog dela objekta – Gasni Kotao
45/40°C
Podzemni deo objekta – Ventilator Konvektori
53/48°C
Podzemni deo objekta – Klima Komore
45/40°C
Podzemni deo objekta – Podno Grejanje
53/48°C
Podzemni deo objekta – Vazdušne zavese
53/48°C
Podzemni deo objekta - Radijatori
-
Podzemni deo objekta – Rezervni Priključak
Sledeći grejni krugovi su predviđeni za Nadzemni deo objekta:
Razvodna/Povratn
Krug
a Temperatura
Heating Circuit H.E1
53/48°C
Snabdevanje toplom vodom nadzemnog dela objekta – Gasni Kotao
53/48°C
Elevated part of the building hot water feed line – Heat Pumps 1&2
45/40°C
Elevated part of the building – Air Handling Units 1
53/48°C
53/48°C
Elevated part of the building - Air Curtains
53/48°C
Elevated part of the building – Radiators
Razvodna/Povratn
Krug
a Temperatura
53/48°C
Elevated part of the building – Underfloor Convectors (Main Exhibition Space)
53/48°C
Elevated part of the building - Underfloor Convectors (Rest)
-
Elevated part of the building - Reserve Circuit Connection
Dodatna pažnja mora biti posvećena horizontalnom razvodu cevi za spratnu distribuciju koje dolaze iz vertikalnih
tehničkih šahtova: moraju se postaviti zaporni ventil na razvodu, balansni ventil na povratu i požarna zaštita mora
biti adekvatno predviđena.
Za kompenzaciju aksijalnih dilatacija usled promene temperature, biće predviđena samokompenzacija adekvatnim
trasiranjem cevovoda. U slučajevima gde je to nedovoljno, biće predviđeni kompenzatori. Takođe, predviđeni su
čvrsti oslonci. Kompenzacija će biti detaljnije rešena u Glavnom Projektu.
U slučaju da se cevovod vodi preko razvodnih ormana (što u svakom slučaju treba izbeći), kadice za skupljanje
vode će biti predviđene zajedno sa sistemom za alarm u slučaju curenja koji je povezan na Centralni Sistem za
Nadzor i Upravljanje (CSNU).
Na najnižim tačkama cevnog razvoda i gde je neophodno biće obezbeđena mogućnost za pražnjenje preko
loptastih slavina. Pražnjenje u mašinskim salama je predviđeno preko jama za skupljanje vode.
Na najvišim tačkama cevnog razvoda, i gde je neophodno, automatski odzračni ventili će biti predviđeni.
Svi balansni ventili (ili ventili za održavanje konstantne razlike pritisaka) su opremljeni sa priključcima sa
mogućnošću povezivanja uređaja za merenje pada pritiska. Priključci na svim ventilima treba da budu takvi da
omogućavaju merenje razlike pritisaka istim uređajem.
Na svim nivoima, cevi vođene u duplom podu su trasirane tako da se preklapanje sa drugim instalacijama svede na
minimum.
CSNU prati temperaturu u prostoriji, i u slučaju da se detektuje otvoren prozor ventil na dovodu u uređaj se
zatvara. U slučaju da temperatura padne ispod 5°C, ventil se otvara i ako je otvoren prozor da bi se sprečilo
smrzavanje cevi ili samog izmenjivača toplote.
Merenje potrošnje toplotne energije je neophodno za potrebe praćenja potrošnje i optimizacije rada preko
kalorimetara. Svaki kalorimetar je opremljen sa zapornim ventilima i odvajačem nečistoće.
9.3.5 RADNI PRITISAK
Sva grejna oprema u podzemnom i nadzemnom delu objekta sa pratećim cevovodima i armaturom je predviđena
za PN10.
9.3.6 GREJANJE PROSTORIJA
Grejna tela su dimenzionisana prema toplotnim gubicima. Grejanje prostora u objektu je predviđeno uglavnom
vodenim sistemima.
Sledeća grejna tela/sistemi (koji su detaljnije opisani u narednim poglavljima) su korišćeni kao grejna oprema:
 Ventilator Konvektori
 Podni Konvektori
 Podno Grejanje
 Toplovodni Radijatori
 Električni Radijatori
9.3.6.1 PODZEMNI DEO OBJEKTA

ULAZNI HOL, GALERIJA ZA UMETNOST I NAUKU
Podno grejanje je predviđeno kao primarni sistem grejanja za većinu prostora u podzemnom delu. Ormarići
podnog grejanja su integrisani u enterijer i njihove pozicije su koordinisane sa arhitektonskim podlogama.
Po jednom ormariću je predviđeno maksimalno 5 cirkulacionih krugova, pri čemu dužina jednog cirkulacionog
kruga ne prelazi 70m.
Razdelnici/Sabirnici podnog grejanja se napajaju cevima koje se vode od mašinske sale vertikalno, zatim pod
plafonom, da bi se na kraju sav razvod u grejanim prostorima trasirao u duplom podu.
TEHNIČKI BLOK (MAŠINSKE /T EHNIČKE SALE, SKLADIŠTA , ELEKTRO SOBE, RADIONICE )
Grejanje tehničkih prostora u podzemnom delu objekta je pomoću aluminijumskih člankastih radijatora. Radijatori
su opremljeni termostatskim ventilima.
TOALETI
Različiti sistemi za grejanje su predviđeni u toaletima u zavisnosti od mesta na kome se tolaet nalazi u objektu.
Toaleti koji se nalaze centralno u Ulaznom holu su grejani sistemom podnog grejanja. Toaleti u tehničkom bloku su
grejani radijatorima, dok su toaleti kojim ase pristupa iz podzemne autobuske garaže grejani pomoću električnog
radijatora.
Svi toaleti u nazdemnom delu objekta su grejani pomoću člankastih aluminijumskih radijatora.
KANCELARIJE U PODZEMNOG DELU OBJEKTA
Grejanje kancalarija u podzemnog delu objekta je predviđeno preko četvorocevnih ventilator konvektora.
Ventilator konvektori se koriste i za grejanje i za hlađenje. Ventilator konvekotri su opremljeni filterom, zatim
grejačem i hladnjakom i pumpom kondenzata. Podplafonskog su tipa i na pozicijama su usaglašenim sa enterijerom
prostora.
Cevi tople i hladne vode su vođene od mašinske sale pod plafonom, zatim u duplom podu do kancelarijskog bloka.
Ventilator konvektori su preko fleksibilnog creva povezani na glavni cevovod. Ventil na razvodu je kontrolni, tj.
vođen je temperaturom vazduha u prostoru.
UNDERGROUND CARS AND BUSES PARKING
Grejanje podzemnih garaža za automobile i autobuse nije predviđeno.
9.3.6.2 NADZEMNI DEO OB JEKTA

NIVO 010 – ULAZ, PRODAVNICA , KAFE
Grejanje i hlađenje ulaza, prodavnice i kafea na nivou 010, je predviđeno pomoću podnih konvektora.
Podni konvektori su predviđeni da pokriju toplotne gubitke zimi (perimetarsko grejanje), i da zaštite od „hladnog
zračenja“ velikih staklenih površina. Podni konvektori su opremljeni ventilatorima radi postizanja većeg kapaciteta.
Predviđen je kontrolni ventil sa aktuatorom i pozicioniran tako da omogućava lak pristup u slučaju intervencije.
Sami podni konvektori su prekriveni sa aluminikumskom rešetkom koja može biti lako uklonjena zbog čišćenja ili
održavanja. Cevovod je vođen u duplom podu. Podni konvektori su preko fleksibilnog creva povezani na glavni
cevovod. Ventil na razvodu je kontrolni, tj. vođen je temperaturom vazduha u prostoru.
Sistem ventilacije primarno obezbeđuje svež vazduh za posetioce i korisnike prostora. Pored toga, tokom leta se
ubacuje pothlađen vazduh kako bi se pokrio deo toplotnog opterećenja.
NIVO 020 – IZLOŽBENI PROSTOR ZA STALNE POSTAVKE
Izložbeni prostor za stalne postavke (zauzima skoro kompletan nivo 020) sa svojom površinom od približno
4.000m2 i visinom koja varira od 6-10m predstavlja veoma zahtevan prostor za ispravan izbor i dimenzionisanje
sitema grejanja, hlađenja i ventilacije. Pored gorenavedenog, dodatna prepreka je činjenica da pod u prostoru
mora biti fleksibilan koliko je to god moguće za postavke eksponata, što na kraju nije ostavilo mnogo opcija za KGH
sistema (zahtev za fleksibilnošću poda je isključio podno grejanje i potisnu ventilaciju kao moguće a vrlo praktične
opcije za ovakvu vrstu prostora). Fasada je samo delimično zastakljena (prvih 1.5m visine fasade je zastakljen) i
ispred zastakljenja su perforirani aluminijumski paneli koji smanjuju direktno sunčevo zračenje na minimum.
Imajući u vidu sve navedeno, kao i posle dobijenih rezultata iz 3D termodinamičke simulacije za toplotno i
rashladno opterećenje, donešena je odluka da se toplotno i rashladno opterećnje pokrije preko dva sistema:
podnih konvektora po perimetru prostora, i vadzušnim sistemom.
Podni konvektori su primenjeni da pokricju toplotne gubitke tokom zime (perimetarsko grejanje), i da spreče
smanjenje komfora korisnika blizu velikih staklenih površina. Podni konvektori su sa ventilatorom. Predviđen je
kontrolni ventil sa aktuatorom i pozicioniran tako da omogućava lak pristup u slučaju intervencije. Sami podni
konvektori su prekriveni sa aluminikumskom rešetkom koja može biti lako uklonjena zbog čišćenja ili održavanja.
Cevovod je vođen u prostoru ispod izložbenog prostora. Podni konvektori su preko fleksibilnog creva povezani na
glavni cevovod. Ventil na razvodu je kontrolni, tj. vođen je temperaturom vazduha u prostoru. Kontrolne ventile će
biti vođeni sobnom temperaturom preko CSNU.
Sistem ventilacije primarno obezbeđuje svež vazduh za posetioce i korisnike prostora. Pored toga, tokom zime,
moguće je pregrejati vazduh (na približno 32°C) da bi se pokrio deo toplotnih gubitaka a tokom leta se ubacuje
pothlađen vazduh kako bi pokrio deo toplotnih dobitaka. Klima komora koja pokriva ovaj prostor (AHU/050/09) je
smeštena u mašinskoj sali na nivou 040. Vazduh se ubacuje preko vrtložnih difuzora.
NIVO 030 – PLANETARIJUM , KONFERECIJSKA SALA
Imajući u vidu namenu Planetarijuma i Konferencijske sale za ove prostore su predviđeni vazdušni sistemi grejanja i
hlađenja.
Klima komora koja pokriva Planetarijum (AHU/021/15) je smeštena u tehnički prostor ispod sedišta planetarijuma.
Iz klima komore kanalski razvod za ubacivanje vazduha je trasiran ispod sedišta: tako što je ispred 5-6 sedišta
formiran plenum iz koga se vazduh pri vrlo malim brzinama (0.25m/s) laminarno ubacuje u prostor preko za to
namenjenih rešetki. Kanalski razvod za odsisni vazduh se nalazi iza projekcionog platna i njegova pozicija je
koordinisana sa projektom enterijera.
Klima komora koja pokriva Koferencijsku salu (AHU/040/16) je smeštena u tehnički prostor iza bine Konferencijske
sale. Iz klima komore kanalski razvod za ubacivanje vazduha je trasiran ispod sedišta: tako što je ispred 5-6 sedišta
namenjenih rešetki. Kanalski razvod za odsisni vazduh se nalazi pozadi, iza bine, i njegova pozicija je koordinisana
sa projektom enterijera.
NIVO 030 – KUHINJA
Kuhinja i pripadajući prostori su grejani pomoću aluminijumskih člankastih radijatora.
NIVO 030 – RESTORAN
Grejanje i hlađenje restorana na nivou 030, je predviđeno pomoću podnih konvektora.

NIVO 040 - KANCELARIJE
Grejanje i hlađenje kancelarija na nivou 040, je predviđeno pomoću podnih konvektora.

9.4 COOLING SYSTEM
Ukupno rashladno opterećenje (koje obuhvata i toplotne dobitke i ventilaciju tokom letnjeg perioda) iznosi
1.62MW. Ovo rashladno opterećenje je pokriveno toplotnim pumpama. Pored toga, da bi se smanjila instalisana
snaga toplotnih pumpi, i da bi se obezbedilo funkcionisanje celog sistema sa visokom efikasnošću, predviđen je
sistem sa akumulacijom toplotne energije („akumulacijom leda“).
Ukupno rashladno opterećenje objekta distribuirano po sistemima predstavljeno je u Tablici 5:
Nr. System Heating Capacity Cooling Capacity Remarks
- - kW kW -
1 2 3 4 5
HVAC SYSTEMS COVERING UNDERGROUND LEVELS
1 Fan coils 19.9 45.6
2 Air Handling Units 180.4 213.1
3 Underfloor Heating/Cooling 85 95.8
5 Radiators 24.2 0
HVAC SYSTEMS COVERING ABOVE GROUND LEVELS

9 Radiators 37.4 0
10 Trench Convectors - Main Exhibition Space 322.6 256.3
11 Trench Convectors - Rest 156.9 290.3
Tablica 5: Rashladno opterećenje objekta u podzemnom i nadzemnom delu
9.4.1 GEOTERMALNE TOPLOTNE PUMPE (OTVORENOG TIPA VODA-VODA)
Dve identične voda-voda toplotne pumpe (HP/U20/01 i 02) su predviđene kao primarni izvor tople i hladne vode.
Toplotne pumpe su smeštene u mašinskoj sali na nivou U20.
Toplotne pumpe su izabrane tako da najveći deo vremena rade sa veoma visokom efikasnošću: rashladni kapacitet
svake jedinice 570.5kW, tj. ukupno 1141kW.
Svaka toplotna pumpa ima dva rashladna (kompresorska) kurga, i opremljeni su sa 6 hermetičkih „scroll“
kompresora. Rashladni fluid primenjen u toplotnim pumpama je R410A, freon koji ne oštećuje ozonski omotač, i
obezbeđuje visok nivo efikasnosti smanjenjem potrošnje energije i samim tim i emisije CO 2. Freonu R410A takođe
je potrebno dvostruko manje punjenje nego u slučaju drugih rashladnih fluida (npr. R407C).
Rashladno postrojenje koje se sastoji od dve toplotne pumpe, je preko izmenjivača toplote povezano sa četiri
bunara sa podzemnom vodom. Od crpnih bunara voda se distribuira do izmenjvača toplote preko potopljenih
cirukulacionih pumpi. Deo koji se tiče projektovanja instalacije od bunara do izmenjivača toplote nije obuhvaćen
obimom ovog projekta i biće pokriven posebnim projektom tehnologije bunara. Set dvoglavih pumpi obezbeđuje
cirkulaciju između toplotnih pumpi i pripadajućih izmenjivača toplote. Dvoglave pumpe su primenjene umesto
standardne konfiguracije pumpi „radna-rezervna“ jer je investiciona vrednost niža (pored niže cene pumpe,
potrebno je manje armature) i zauzimaju manje prostora.
Da bi toplotne pumpe bile pogodne za sve rashladne uređaje u objektu (podno grejanje, ventilator konvektore,
radijatore, podno grejanje) i klima komore sa jedne strane i radile sa visokim stepenom iskorišćenje energije (COP)
sa druge, usvojene su sledeće temperature razvodne i povratne vode:
Toplotne pumpe voda-voda, 2.kom

Rashladni kapacitet toplotne pumpe 570.5 kW
Ukupan rashladni kapacitet 1141 kW
Razvod Povrat
Temperature
5°C 10°C
Radni pritisak PN10
Tablica 6: Rashladni kapacitet, radne temperature i pritisak toplotnih pumpi
Kako zbog postojanja izmenjivača toplote postoji pad temperature od 2°C (između toplotne pumpe i potrošača),
za sve sisteme hlađenja predviđen je temperaturski režim 7/12°C.
Da bi se obezbedio nesmetan rad toplotnih pumpi u režimu hlađenja, protok kroz isparivač mora biti između 68-
150m3/h, a kroz kondenzator 59 and 150m3/h.
Pored standardnog rada, projektovan je jedan cirkulacioni krug, koji je preko odgovarajućeg izmenjivača toplote
povezan sa bunarima za korišćenje bunarske vode mimo toplotne pumpe – pasivno hlađenje. Ideja je da se ovaj
sistem koristi tokom prolećnih i jesenjih dana kada je usled umerenih spoljnjih temepratura i relativno visokog
unutrašnjeg opterećenja potreban rashladni kapacitet nizak. Moguće je bunarsku vodu (koja je posle izmenjvača u
režimu 15/19°C) koristiti za snabdevanje rashladnih uređaja i postići neophodan rashladni kapacitet. Kako prilikom
pasivnog hlađenja toplotna pumpa nije u funkciji (kompresor ne radi), to je potrošnja električne energije svedena
na potrošnju električne energije cirkulacionih pumpi, veoma visoki stepeni iskorišćenja se dobijaju, tj. vrednost EER
je od 17-20. Pasivno hlađenje sa potrebnim kapacitetima če biti detaljnije razrađeno tokom Glavnog projekta.
Circuits of individual cooling systems fed from manifolds (each covered by individual pumps) are divided as:
Cirkulacioni krugovi hladne vode za podzemni deo objekta:
Krug Hladne Vode C.U1: Podzemni deo objekta Glavni razvod hladne vode – Toplotna Pumpa 1
Krug Hladne Vode C.U2: Podzemni deo objekta Glavni razvod hladne vode – Toplotna Pumpa 2
Krug Hladne Vode C.U3: Podzemni deo objekta Glavni razvod hladne vode – Pasivno Hlađenje
Krug Hladne Vode C.U4: Podzemni deo objekta - Ventilator Konvektori
Krug Hladne Vode C.U5: Podzemni deo objekta - Klima Komore
Krug Hladne Vode C.U6: Podzemni deo objekta - Podno Hlađenje
Krug Hladne Vode C.U7: Podzemni deo objekta – Rezervni priključak
Krug Hladne Vodes for Elevated part of the building:
Krug Hladne Vode C.E1: Nadzemni deo objekta Glavni razvod hladne vode – Toplotne Pumpe 1&2
Krug Hladne Vode C.E2: Nadzemni deo objekta – Klima Komore 1
Krug Hladne Vode C.E3: Nadzemni deo objekta - Klima Komore 2
Krug Hladne Vode C.E4: Nadzemni deo objekta – Podni konvektori (Glavni Izložbeni Prostor)
Krug Hladne Vode C.E5: Nadzemni deo objekta – Podni Konvektori (Ostali prostori)
Krug Hladne Vode C.E6: Nadzemni deo objekta – Rezervni Priključak
Pogledati crteže:
BWK-CPS-4-TCP-00-F-xxx-WATSCH-S-140620.dwg
BWK-CPS-4-TCH-00-P-U20-_______-S-140620.dwg
9.4.2 DISTRIBUCIJA HLADNE VODE

Kao što je prethodno opisano, rashladne podstanice na nivoima U20 i 040 se snabdevaju hladnom vodom preko
sistema toplotnih pumpi. Odavde se dalje snabdevaju hladnom vodom različiti sistemi i uređaji.
Sledeći cirkulacioni krugovi su predviđeni za podzemni deo zgrade:
Temperature
Cirkulacioni Krug Razvoda i
Povrata
Krug Hladne Vode C.U1
7/12°C
Podzemni deo objekta Glavni Razvod Hladne Vode – Toplotna Pumpa 1
Krug Hladne VodeC.U2
7/12°C
Podzemni deo objekta Glavni Razvod Hladne Vode – Toplotna Pumpa 2
7/12°C
Podzemni deo objekta Glavni Razvod Hladne Vode – Pasivno Hlađenje
7/12°C
Podzemni deo objekta – Ventilator Konvektori
7/12°C
Podzemni deo objekta – Klima Komore
16/19°C
Podzemni deo objekta – Podno Hlađenje
-
Podzemni deo objekta - Rezervni priključak
Sledeći cirkulacioni krugovi su predviđeni za nadzemni deo zgrade:
Temperature
Cirkulacioni Krug Razvoda i
Povrata
Krug Hladne VodeC.E1
7/12°C
Elevated part of the building chilled water feed line – Heat Pumps 1&2
7/12°C
7/12°C
7/12°C
Elevated part of the building – Underfloor Convectors (Main Exhibition Space)
7/12°C
Elevated part of the building - Underfloor Convectors (Rest)
-
Elevated part of the building – Reserve Circuit Connection
Dodatna pažnja mora biti posvećena horizontalnom razvodu cevi za spratnu distribuciju koje dolaze iz vertikalnih
tehničkih šahtova: moraju se postaviti zaporni ventil na razvodu, balansni ventil na povratu i požarna zaštita mora
biti adekvatno predviđena.
Za kompenzaciju aksijalnih dilatacija usled promene temperature, biće predviđena samokompenzacija adekvatnim
trasiranjem cevovoda. U slučajevima gde je to nedovoljno, biće predviđeni kompenzatori. Takođe, predviđeni su
čvrsti oslonci. Kompenzacija će biti detaljnije rešena u Glavnom Projektu.
U slučaju da se cevovod vodi preko razvodnih ormana (što u svakom slučaju treba izbeći), kadice za skupljanje
vode će biti predviđene zajedno sa sistemom za alarm u slučaju curenja koji je povezan na Centralni Sistem za
Nadzor i Upravljanje (CSNU).
Na najnižim tačkama cevnog razvoda i gde je neophodno biće obezbeđena mogućnost za pražnjenje preko
loptastih slavina. Pražnjenje u mašinskim salama je predviđeno preko jama za skupljanje vode.
Na najvišim tačkama cevnog razvoda, i gde je neophodno, automatski odzračni ventili će biti predviđeni.

Svi balansni ventili (ili ventili za održavanje konstantne razlike pritisaka) su opremljeni sa priključcima sa
mogućnošću povezivanja uređaja za merenje pada pritiska. Priključci na svim ventilima treba da budu takvi da
omogućavaju merenje razlike pritisaka istim uređajem.
Na svim nivoima, cevi vođene u duplom podu su trasirane tako da se preklapanje sa drugim instalacijama svede na
minimum.
CSNU prati temperaturu u prostoriji, i u slučaju da se detektuje otvoren prozor ventil na dovodu u uređaj se
zatvara. U slučaju da temperatura padne ispod 5°C, ventil se otvara i ako je otvoren prozor da bi se sprečilo
smrzavanje cevi ili samog izmenjivača toplote.
Merenje potrošnje toplotne energije je neophodno za potrebe praćenja potrošnje i optimizacije rada preko
kalorimetara. Svaki kalorimetar je opremljen sa zapornim ventilima i odvajačem nečistoće.
9.4.3 RADNI PRITISAK
Sva grejna oprema u podzemnom i nadzemnom delu objekta sa pratećim cevovodima i armaturom je predviđena
za PN10.
9.4.4 HLAĐENJE PROSTORIJA
Uređaji za hlađenje prostora su dimenzionisani u skladu sa proračunom topltonog opterećenja. Kao što je ranije
opisano, proračun je sproveden prema EN 12831, uzimajući u obzir unutrašnju projektnu temperature i razvodnu i
povratnu temperaturu hladne vode.
Hlađenje prostora je predviđeno uglavnom “vodenim” sistemima.
Sledeća rashladni istemi (koji su detaljnije opisani u narednim poglavljima) su korišćeni kao rashladna oprema:
 Ventilator Konvektori
 Podni Konvektori
 Podno Hlađenje
 Vazdušni/Kombinovani Sistemi
9.4.4.1 PODZEMNI DEO OBJEKTA

ULAZNI HOL, GALERIJA ZA UMETNOST I NAUKU
Podno hlađenje uz podršku vazdušnog sistema je system predviđen za hlađenje većine javnih prostora u
podzemnom delu objekta. Pojedinačni razdelnici/sabirnici sistema podnog grejanje su predviđeni na mestima gde
ne utiču na vizuelni izgled i usaglašeni su sa projektom enterijera.
Po jednom ormariću je predviđeno maksimalno 5 cirkulacionih krugova, pri čemu dužina jednog cirkulacionog
kruga ne prelazi 70m.
Razdelnici/Sabirnici podnog grejanja se napajaju cevima koje se vode od mašinske sale vertikalno, zatim pod
plafonom, da bi se na kraju sav razvod u grejanim prostorima trasirao u duplom podu.
Osnovno toptlotno opterećenje je pokriveno sistemom podnog hlađenja dok je pothlađeni vazduh predviđen za
pokrivanje ostatka toplotnog opterećenja. Vazdušni sistem je zadužen za regulaciju temperatura ubacnog vadzuha
varira u zavisnosti od opterećenja. Vazduh se ubacuje pomoću mlaznica sa motornim pogonom.
TEHNIČKI BLOK (MAŠINSKE /T EHNIČKE SALE, SKLADIŠTA , ELEKTRO SOBE, RADIONICE )
Hlađenje tehničkog bloka nije predviđeno.
TOALETI
Hlađenje toaleta nije predviđeno.
KANCELARIJE U PODZEMNOG DELU OBJEKTA
Hlađenje kancalarija u podzemnog delu objekta je predviđeno preko četvorocevnih ventilator konvektora.
Ventilator konvektori se koriste i za grejanje i za hlađenje. Ventilator konvekotri su opremljeni filterom, zatim
grejačem i hladnjakom i pumpom kondenzata. Podplafonskog su tipa i na pozicijama su usaglašenim sa enterijerom
prostora.
Cevi tople i hladne vode su vođene od mašinske sale pod plafonom, zatim u duplom podu do kancelarijskog bloka.
Ventilator konvektori su preko fleksibilnog creva povezani na glavni cevovod. Ventil na razvodu je kontrolni, tj.
vođen je temperaturom vazduha u prostoru.
UNDERGROUND CARS AND BUSES PARKING
Grejanje podzemnih garaža za automobile i autobuse nije predviđeno.
NAUČNE LABORATORIJE
Hlađenje naučnih laboratorija je predviđeno primenom vazdušnih sistema.
9.4.4.2 NADZEMNI DEO OB JEKTA

NIVO 010 – ULAZ, PRODAVNICA , KAFE
Hlađenje ulaza, prodavnice i kafea na nivou 010, je predviđeno pomoću podnih konvektora.
Podni konvektori su predviđeni da pokriju deo toplotnih dobitaka dok se ostatak pokriva vazdušnim sistemom.
Podni konvektori su opremljeni ventilatorima radi postizanja većeg kapaciteta.
Sistem ventilacije primarno obezbeđuje svež vazduh za posetioce i korisnike prostora. Pored toga, tokom leta se
ubacuje pothlađen vazduh kako bi se pokrio deo toplotnog opterećenja.
LEVEL 020 – P ERMANENT EXHIBITION AREA
NIVO 020 – IZLOŽBENI PROSTOR ZA STALNE POSTAVKE
Izložbeni prostor za stalne postavke (zauzima skoro kompletan nivo 020) sa svojom površinom od približno
4.000m2 i visinom koja varira od 6-10m predstavlja veoma zahtevan prostor za ispravan izbor i dimenzionisanje
sitema grejanja, hlađenja i ventilacije. Pored gorenavedenog, dodatna prepreka je činjenica da pod u prostoru
mora biti fleksibilan koliko je to god moguće za postavke eksponata, što na kraju nije ostavilo mnogo opcija za KGH
sistema (zahtev za fleksibilnošću poda je isključio podno grejanje i potisnu ventilaciju kao moguće a vrlo praktične
opcije za ovakvu vrstu prostora). Fasada je samo delimično zastakljena (prvih 1.5m visine fasade je zastakljen) i
ispred zastakljenja su perforirani aluminijumski paneli koji smanjuju direktno sunčevo zračenje na minimum.
Imajući u vidu sve navedeno, kao i posle dobijenih rezultata iz 3D termodinamičke simulacije za toplotno i
rashladno opterećenje, donešena je odluka da se toplotno i rashladno opterećnje pokrije preko dva sistema:
podnih konvektora po perimetru prostora, i vadzušnim sistemom.
Podni konvektori su primenjeni da pokricju toplotne dobitke tokom leta Podni konvektori su sa ventilatorom.
održavanja. Cevovod je vođen u prostoru ispod izložbenog prostora. Podni konvektori su preko fleksibilnog creva
povezani na glavni cevovod. Ventil na razvodu je kontrolni, tj. vođen je temperaturom vazduha u prostoru.
Kontrolne ventile će biti vođeni sobnom temperaturom preko CSNU.
Sistem ventilacije primarno obezbeđuje svež vazduh za posetioce i korisnike prostora. Pored toga, tokom leta,
moguće je pothladiti vazduh (na približno 14°C) da bi se pokrio deo toplotnih dobitaka. Klima komora koja pokriva
ovaj prostor (AHU/050/09) je smeštena u mašinskoj sali na nivou 040. Vazduh se ubacuje preko vrtložnih difuzora.
NIVO 030 – PLANETARIJUM , KONFERECIJSKA SALA
Imajući u vidu namenu Planetarijuma i Konferencijske sale za ove prostore su predviđeni vazdušni sistemi hlađenja.
Klima komora koja pokriva Planetarijum (AHU/021/15) je smeštena u tehnički prostor ispod sedišta planetarijuma.
Iz klima komore kanalski razvod za ubacivanje vazduha je trasiran ispod sedišta: tako što je ispred 5-6 sedišta
namenjenih rešetki. Kanalski razvod za odsisni vazduh se nalazi iza projekcionog platna i njegova pozicija je
koordinisana sa projektom enterijera.
Klima komora koja pokriva Koferencijsku salu (AHU/040/16) je smeštena u tehnički prostor iza bine Konferencijske
sale. Iz klima komore kanalski razvod za ubacivanje vazduha je trasiran ispod sedišta: tako što je ispred 5-6 sedišta
namenjenih rešetki. Kanalski razvod za odsisni vazduh se nalazi pozadi, iza bine, i njegova pozicija je koordinisana
sa projektom enterijera.
NIVO 030 – KUHINJA
Nije predviđeno hlađenje kuhinje i pratećih prostora, već samo blago temperiranje prostora radi povećanog
komfora korisnika (vazduh se leti ubacuje na 26°C).
NIVO 030 – RESTORAN
Hlađenje restorana na nivou 030, je predviđeno pomoću podnih konvektora.
Podni konvektori su predviđeni da pokriju toplotne dobitke za prostor restorana. Podni konvektori su opremljeni
ventilatorima radi postizanja većeg kapaciteta.
NIVO 040 - KANCELARIJE
Hlađenje kancelarija na nivou 040, je predviđeno pomoću podnih konvektora.
9.4.4.3 KVAR NA SISTEMU TOPLOTNIH PUMI (ILI AKO PRESUŠE BUNARI)

Iako se veoma retko dešava da presuše bunari sa podzemnom vodom, to je moguće, i ovim projektom je uzeto u
razmatranje. U slučaju da bunari presuše (ili se protok smanji značajno, da toplotne pumpe više ne mogu da
obezbede rashladni kapaciteta), na koti terena (±0.00) biće instalirani suvi hladnjaci (Dry Coolers) potrebnog
kapaciteta. Na ovaj način, i u slučaju najgoreg scenarija (nedovoljan protok od bunara), ostavljena je mogućnost da
uz minimalnu investiciju (nabavka i instalacija suvih hladnjaka, cevovoda i prateće opreme) i invervenciju zgrada
bude potpuno funkcionalna i upotrebljiva. Važno je napomenuti, da ovim projektom neće biti obuhvaćen izbor,
dimenzionisanje, specifikacija niti budžet za nabavku gorenavedene opreme. Na ovaj način se samo obezbeđuje
potreban prostor za eventualnu buduću instalaciju ove opreme u slučaju potrebe.
9.4.5 AKUMULACIJA TOPLOTNE ENERGIJE
U ovom poglavlju su navedeni razlozi za primenu sistema akumulacije toplotne energije kao i način rada ovog
sistema.
Akumulacija toplotne energije je izuzetno dobro primenljiva u sistemima klimatizacije. Ujednačavajući proizvodnju
rashladne energije, ovaj sistem optmizuje potrošnju električne energije i na taj način vrši zaštitu životne okoline.
Sistemi klimatizacije veoma retko rade punim kapacitetom. Najčešće je njihovo angažovanje tokom dana, a tokom
noći su van pogona. Čileri su izabrani da zadovolje maksimalnu jednovremenu potrebu za hlađenjem, koja se u
stvarnosti dogodi nekoliko dana godišnje.
Glavni ciljevi akumulacije toplotne energije su da se deo potrošnje električne energije prebaci sa dnevne na noćnu
kada je jeftinija i smanji instalisana snaga čilera.
Ovaj sistem funkcioniše tako što toplotna pumpa noću smrzava materiju koja menja fazu (PCM – phase changing
material) koja se nalazi u kuglicama. Tokom dana voda/glikol cirkuliše preko ovih kuglica, materija se topi (menja
fazu), i na taj način se dobija hladna voda umesto da se dobija radom čilera. Najčešće sistem noću smrzava tečnost
u ovim kuglicama, a danju se hladna voda dobija iz sistema akumulacije dok god je na raspolaganju pa se tek nakon
toga aktivira rad čilera.

Sistem akumulacije toplotne energije može da radi u pet različitih režima:
1. PUNJENJE. Tokom noći (kada je jeftinija struja) čiler smrzava materiju u kuglicama. Me šavina vode i glikola struji
preko kuglica u kojima je materija koja menja fazu (PCM). Cirkulacija mešavine vode i glikola kroz rezervoar sa
kuglicama dovidi do kristalicazije PCM-a koji se nalazi u kuglicama. Energija se skladišti na konstantnoj temperaturi,
kao latentna toplota tokom prelaza materije iz tečne u lvrstu fazu.
2. DIREKTNA PROIZVODNJA. Kada je potreba za hlađenjem niža od instalisane snage čilera, sam čiler pokriva
potrebe hlađenja. Kapacitet čilera je vođen potrebama i nema protoka kroz sistem akumulacije toplote.

3. SAMO KORIŠĆENJE AKUMULACIJE. Sistem akumulacije toplote može se koristiti kao jedini sistem tokom dana
kada je skupa struja ili kao rezervni sistem (u oba slučaja čiler je van pogona). Mešavina vode i glikola se uvodi u
rezervoar sa kuglicama u kojima je PCM, biva hlađen dok mu materija u kuglicama predaje svoju toploto promene
faze. Temperatura mešavine vode i glikola na izlazu je vođena trokrakim ventilom.
4. DRIEKTNA PROIZVODNJA + KORIŠĆENJE AKUMULACIJE. Kada su potrebe za hlađenjem veće od instalisane snage
čilera, rashladna energija se proizvodi udruženim snagama čilera i sistema za akumulaciju toplotne energije. Čileri
rade punim kapacitetom a sistem akumulacije nadomešćuje nedostatak kapaciteta čilera.

5. DIREKTNA PROIZVODNJA + PUNJENJE. U ovom režimu, najčešće tokom noći, čileri snabdevaju sistem hlađenja
hladnom vodom (za minimalne potrebe) dok istovremeno snabdevaju sistem akumulacije neophodnom energijom
za kristalizaciju PCM modula.
9.4.5.1 EFIKASNOST TOPLOTNIH PUMPI
Analiza instaliranih toplotnih pumpi je pokazala da toplotno opterećenje drastično varira tokom godine i da
toplotne pumpe uglavnom rade smanjenim kapacitetom.
Efikasnost pri parcijalnom (smanjenom) opterećenju je dakle od velikom značaja pri izboru toplotne pumpe.
U sistemu koji je predviđen na objektu Centra za Promociju Nauke, primenjene su dve taktike koje obezbeđuju
fleksibilnost i visoke stepene iskorišćenja (efikasnost) toplotnih pumpu. Prvo u slučaju niskih rashladnih
opterećenja, samo jedna toplotna pumpa je u funkciji dok god je dovoljan njen kapacitet za pokrivanje objekta za
rashladnom energijom – što znači da će deo godine u funkciji biti samo jedna mašina pri kapacitetu bliskom punom
kapacitetu koji garantuje visoku efikasnost. U slučaju da jedna toplotna pumpa ne zadovoljava potreban kapacitet,
aktiviraju se obe toplotne pumpe. U tom slučaju fleksibilnost se ostvarju tako što svaki uređaj ima šest kompresora
paralelno vezanih i krugu rashladnog fluida koji obezbeđuje jednostavno i efikasno prilagođavanje rashladnog
kapaciteta uređaja prema potrebama objekta: na taj način je u funkciji samo potreban broj kompresora.
Kompresori rade sa optimalnim performansama, energetska efikasnost je na visokom nivou tokom cele godine, i
kao rezultat, sistem nastavlja pravi uštede energije tokom celog radnog veka. ESEER (Evropski Sezonski Faktor
Energetske Efikasnosti - European Seasonal Energy Efficiency Ratio) je izuzetno visok, sa vrednostima i do 6.04.

9.5 SCENARIO U SLUČAJU KVARA NEKOG OD ELEMENATA SISTEMA GREJANJA
Imajući u vidu da je Centar za Promociju Nauke javni objekat, gde se svaki dan očekuje između 1000 i 2000
posetilaca (uključujući i zaposlene, a vikendom i praznicima i više), mogućnost kvara na sistemima grejanja i
hlađenja treba svesti na minimum. Iz tog razloga, nekoliko scenarija u slučaju otkazivanja nekog od elemenata
opreme za grejanje i hlađenje je razmatrano da bi se obezbedio pouzdaniji sistem grejanja i hlađenja, i da (skoro)
potpuno spreči prekid rada ovih sistema (samim tim i prekid rada objekta).
Dodatne analize u smislu kapaciteta opreme u slučaju kvara, i detaljniji opis scenarija će biti razrađen tokom izrade
Glavnog Projekta.
9.5.1 KVAR NA SISTEMU TOPLOTNIH PUMPI
Kao što je prethodno navedeno, toplotne pumpe su primarni izvor tople vode za grejanje i ventilaciju objekta. Ali,
moguće je da dođe do otežanog ili potpunog prekida rada toplotnih pumpi koje uključuje (ali se ne ograničava
samo) na:
 Protok vode iz bunara je nedovoljan da zadovolji potrebe kapaciteta toplotnih pumpi

 Kvar na potapajućoj bunarskoj pumpi
 Kvar na jednoj toplotnoj pumpi
 Jedna toplotna pumpa je van pogona tokom redovnog održavanja
Ako dođe do nekog od gorenavedenih kvarova, kapacitet toplotnih pumpi je smanjen i kao takav je nedovoljan za
svakodnevno funkcionisanje objekta.
U slučaju da se neki od ovih kvarova desi tokom zimskog perioda, gasni kotao će preuzet ulogu grejanja, pri čemu
će nadoknaditi potreban kapacitet: najmanje 75% kapaciteta može pokriti samo gasni kotao, što je dovoljno za
grejanje celog objekta (pri projektnoj spoljnjoj temperaturi od -12.1°C), pa čak i ventilaciju Glavnog Izložbenog
prostora i kuhinje. Ventilacija ostalih prostora može biti obezbeđena, u zavisnosti od spoljnjih temperatura, pri
smanjenim protocima od onih predviđenih projektom. Na ovaj način, i u slučaju da obe toplotne pumpe ostanu van
pogona, zgrada ostaje potpuno funkcionalna (jedino će pojedini prostori ostati bez ventiacije, ili imati ventilaciju sa
umanjenim količinama svežeg vazduha).
U slučaju da se neki od ovih kvarova desi tokom letnjeg peroida, takođe postoji mogućnost da se zadrži
funkcionalnost zgrade bez smanjenja uslova ugodnosti posetilaca i zaposlenih. U slučaju otkazivanja jedne toplotne
pumpe: druga toplotna pumpa može, zajedno sa sistemom akumulacije toplotne energije, pokriti hlađenje celog
objekta, pa čak i ventilaciju Glavnog Izložbenog prostora i Kuhinje. U zavisnosti od spoljnjih vremenskih uslova,
ventilaciju je moguće obezbediti (pri protocima nižim od projektovanih), i za ostatak objekta. U slučaju kvara na
obe pumpe, tokom jednog dana sistem akumulacije toplote može pokriti klimatizaciju Glavnog Izložbenog
prostora.
9.5.2 KVAR NA SISTEMU ZA AKUMULACIJU TOPLOTE
Iako je praktično nemoguće da dođe do kvara na sistemu za akumulaciju toplote, ova situacija je takođe
analizirana. Do izostanka učešća sistema za akumulaciju toplote u ukupnom raspoloživom rashladnom kapacitetu
može doći ako npr. tokom noći, kada je planirana akumulacija, dođe do nestanka struje. Samim tim akumulacija
toplotne energije ne bi bila obavljena, i sistem ne bi bio na raspolaganju da pokrije ni deo rashladnog opterećenja.
U ovom slučaju, još uvek postoje dve toplotne pumpe sa svojim punim kapacitetom koje mogu pokriti hlađenje
celog objekta kao i ventilaciju Glavnog Izložbenog Prostora i Kuhinje. Pored toga, ventilacija ostalih prostora u
objektu je moguća, pri smanjenim protocima svežeg vazduha u zavisnosti od spoljnjih vremenskih uslova.
9.5.3 PREKID DOVODA GASA ILI KVAR NA GASNOM KOTLU
Postoji nekoliko potencijalnih razgloa koji bi mogli dovesti do kvara sistema Gasnog Kotla:
 Prekid dovoda gasa od lokalnog dobavljača

 Kvar na gasnom kotlu (npr. gorioniku)
 Kvar na cirkulacionoj pumpi gasnog kotla
U slučaju da gasni kotao ne može da isporuči potreban grejni kapacitet, toplotne pumpe mogu da obezbede 75%
od ukupnog toplotnog kapaciteta za grejanje i ventilaciju pri spoljnjoj projektnoj temperaturi. Ovo znači da grejanje
za ceo objekat može biti obezbeđeno, i ventilacija Glavnog Izložbenog prostora i Kuhinje. Ventilacija ostalih
prostora može biti obezbeđena pri smanjenim protocima svežeg vazduha u zavisnsoti od spoljnje temperature.
9.6 TEHNIČKI ŠAHT ZA POVEZIVANJE INSTALACIJA PODZEMNOG I NADZEMNOG DELA

OBJEKTA (TCR – TECHNICAL CONNECTION RISER)
Kao što je ranije opisano, objekat Centra za Promociju Nauke se sastoji od dva (skoro potpuno odvojena) dela:
nadzemnog i podzemnog dela. Da bi mašinski i elektro sistemi bili efikasniji (da bi i podzemni i nadzemni deo
objekta mogli da koriste iste izvore toplotne i rashladne energije), i da bi se obezbedila adekvatna veza za
snabdevanje nadzemnog dela vodom, i evakuaciju kanalizacije iz nadzemnog dela, tehnički šaht za povezivanje
instalacija (Technical Connection Riser – TCR) je predviđen.
Tehnički šaht je kružnog poprečnog preseka (spoljnji prečnik približno 2.16m). Da bi se pokrile sve infrastrukturne
potrebe podzemnog i nadzemnog dela, sva KGH, Elektro, ViK i sprinklerska oprema je vođena kroz ovaj šaht.
Tehnički šaht će biti toplotno izolovan i grejan prostor (na minimalnu temperautru od 5°C). Pored toga, sve cevi
pod pritiskom, će imati dodatnu zaštitu, tako što će se aktivirati cirkulacione pumpe ako temperatura u tehničkom
šahtu padne ispod 5°C.

10. VENTILATION
U cilju postizanja odgovarajućih mikoklimatskih parametara predviđeni su odgovarajući sistemi ventilacije i
klimatizacije. Predviđene su klima komora koje pokrivaju podzemni i nadzemni deo objekta. Sve klima komore su
dimenzionisane na osnovu proračuna količina vazduha zasnovanog na standardu ASHRAE 2007 62.1, takođe svi
sistemi su prilagođeni načinu zoniranja objekta prema funkcionalnim celinama.
Klima komore se sastoje od sledećih komponenti (zavisno od potrebnih parametara):
Deo za pripremu vazduha i ubacivanje u prostore:

 Elektromotorni demper
 Filerska sekcija
 Prigušivač buke
 Rekuperator toplote
 Hladnjak
 Grejač
 Ventilator za ubacivanje vazduha
 Filterska sekcija
Deo za izvlačenje vazduha:

 Filerska sekcija
 Ventilator za izvlačenje vazduha
 Rekuperator toplote
 Elektromotorni demper
10.1 TEHNIČKI PROSTORI (AHU/U20/01)
Ventilacija tehničkih prostora na nivoima U20 i U10 je pokrivena klima komorom AHU/U20/01. Vazduh se tokom
cele godine ubacuje izotermski. Klima komora je smeštena u mašinskoj sali na nivou U20, i kanalski razvod je vođen
pod plafonom nivoa U10 (na mestima gde postoji dupla visina), odnosna pod plafonom nivoa U20. Vazduh se
ubacuje i izvlači iz prostora preko ventilacionih rešetki, dok je balansiranje kanalske mreže predviđeno preko
odgovarajućih dempera. Na prelazu kanalskog razvoda iz jednog u drugi požarni sektor, predviđene su
protivpožarne klapne.
10.2 KANCELARIJSKI PROSTOR (AHU/U20/03)
Za kancelarijski prostor koji se nalazi na nivoima U10 i U20, predviđena je ventilacija pomoću komore AHU/U20/03
koja se nalazi u mašinskoj sali na nivou U20. Vazduh se tokom cele godine (i leti i zimi) ubacuje izotermski. Glavni
kanalski razvod se vodi u duplom podu nivoa U20 do prostora prodavnice, i onda, u uglu između prodavnice i
kancelarija je formiran tehnički šaht kroz koji je kanal trasiran vertikalno. Odatle se duž obodnog zida kancelarija
kanalski razvod za ubacivanje vazduha vodi na nivou U20 i U10. Vazduh se ubacuje pomoću mlaznica a izvlači
pomoću ventilacionih rešetki. Na prelazu kanalskog razvoda iz jednog u drugi požarni sektor, predviđene su
protivpožarne klapne. Prirodna ventilacija je obezbeđena pomoću otvorivih prozora u atrijumu.

10.3 GALERIJA ZA UMETNOST I NAUKU (AHU/U20/04)
Za prostor Galerije za Umetnost i Nauku koja je na nivou U20, predviđena je ventilacija pomoću klima komore
AHU/U20/04, koja se nalazi u mašinskoj sali iznad Grupne Garderobe. Vazduh se tokom cele godine ubacuje
izotermski, sa mogućnošću ubacivanja pothlađenog vazduha leti (na temperaturu od 14°C) u slučaju da podno
hlađenje ne može da pokrije kompletno rashladno opterećenje (odnosi se na latentne dobitke toplote). Glavni
kanalski razvod je vođen u duplom podu nivoa U20, a zatim, u prostoru Galerije po obodnim zidovima. Vazduh se
ubacuje pomoću mlaznica, dok je izvlačenje vazduhe preko prestrujavanje vazduha u otvorima u zidu, i zatim preko
zaštitnih mrežica i kanalskog razvoda za odsis ka klima komori. Na prelazu kanalskog razvoda iz jednog u drugi
požarni sektor, predviđene su protivpožarne klapne.
10.4 NAUČNE LABORATORIJE (AHU/U20/05)
Za prostore naučnih laboratorija predviđen je vazdušni sistem, koji pored funkcije ventilacije, obezbeđuje i grejanje
i hlađenje prostora pomoću klima komore AHU/U20/05. Vazduh se tokom zime ubacuje na temperaturi od 33°C a
tokom leta na temperaturi od 14°C. Klima komora se nalazi u mašinskoj sali na nivou U20. Kanalski razvod je od
klima komore vođen pod plafonom etaže U10., odakle je podeljen na pet grana od kojih svaka pokriva po jednu
laboratoriju (ukuono četiri) i peta grana pokriva Pripremu za laboratorije. Svaka grana je opremljena sa VAV
jedinicom koja obezbeđuje minimalnu količinu svežeg vazduha sa jedne strane, odnosno održava temperaturu u
tretiranim prostorima u okviru projektovanih vrednosti. Vazduh se ubacuje pomoću mlaznica a izvlači pomoću
ventilacionih rešetki. Ventilatori za ubacivanje i izvlačenje su opremljeni sa frekventnim regulatorima broja obrtaja:
nezavisno da li se sve ili samo neke od laboratorija koriste, obezbeđuje se da svaki prostor ima neophodnu količinu
vazduha za postizanje uslova termičke ugodnosti. Na prelazu kanalskog razvoda iz jednog u drugi požarni sektor,
predviđene su protivpožarne klapne.
10.5 ULAZNI HOL (AHU/U20/06)
Za Podzemni Ulazni Hol, koji se nalazi na nivou U20, predviđena je ventilacije pomoću klima komore AHU/U20/06
koja se nalazi u mašinskoj sali iznadi centralnog toaleta u Ulaznom holu. Vazduh se tokom cele godine ubacuje
izotermski, sa mogućnošću ubacivanja pothlađenog vazduha leti (na temperaturu od 14°C) u slučaju da podno
hlađenje ne može da pokrije kompletno rashladno opterećenje (odnosi se na latentne dobitke toplote). Glavni
kanalski razvod je vođen od klima komore do duplog poda i odatle na mestima usaglašenim sa enterijerom
vertikalno naviše odakle je horizontalnim kanalskim razvodom preko mlaznica vršeno ubacivanje vazduha u
prostor. Izvlačenje vazduha je preko otvora u zidu mašinske sale gde je klima komora smeštena. Na prelazu
kanalskog razvoda iz jednog u drugi požarni sektor, predviđene su protivpožarne klapne.
10.6 RADIONICA SA Ž IVOTINJAMA (AHU/U20/07)
Ventilacija Radionice sa Životinjama je pokrivena klima komorom AHU/U20/07. Vazduh se tokom cele godine
ubacuje izotermski. Klima komora je smeštena u mašinskoj sali na nivou U20, i kanalski razvod je vođen pod
plafonom nivoa U10. Imajući u vidu specifičnost prostora, preduzete su mere da se spreči širenje neprijatnih mirisa
tako što se ceo prostor drži u blagom podpritisku (količina vazduha za izvlačenje je veća od količine vazduha za
ubacivanje). Vazduh se ubacuje i izvlači iz prostora preko ventilacionih rešetki, dok je balansiranje kanalske mreže
predviđeno preko odgovarajućih dempera. Na prelazu kanalskog razvoda iz jednog u drugi požarni sektor,
10.7 NIVO 010 – U LAZ, PRODAVNICA I KAFE (AHU/015/08)
Ventilacija Ulaza, Prodavnice i Kafea na nivou 010 je pokrivena klima komorom AHU/010/08. Vazduh se tokom
zime ubacuje izotermski, dok se let pokriva deo toplotnih dobitaka i vazduh se ubacuje pothlađen (14 °C). Klima
komora je smeštena u mašinskoj sali na nivou 015, i kanalski razvod je vođen ispod Glavnog izložbenog prostora
prema ulazu. Odatle je trasiran horizontalan kanalski razvod, i ubacivanje u prostor je predviđeno mlaznicama.
Vazduh se izvlači preko ventilacionih rešetki. Na prelazu kanalskog razvoda iz jednog u drugi požarni sektor,

10.8 PERMANENT EXHIBITION AREA (AHU/050/09)
Izložbeni Prostor za Stalne Postavke (Glavni Izložbeni Prostor) predstavlja eminentan deo zgrade Centra za
Promociju Nauke, i za takav prostor napravljen je veoma pažljiv odabir sistema za grejanje, klimatizaciju i
ventilaciju. Razmatrane su mnoge opcije, i na kraju je donesena odluka da se kao primarni sistem za grejanje
koriste podni konvektori (sa prinudnom konvekcijom) – za perimetarsko grejanje i hlađenje i vazdušni sistem kao
dopuna..
Klima komora koja pokriva prostor Glavnog Izložbenog Prostra se nalazi u mašinskoj sali na nivou 040. Kanalski
razvod za ubacivanje i izvlačenje vazduha su dovedeni vertikalno naniže od mašinske sale i zatim je predviđen
horizontalni razvod pod plafonom prostora. Za efikasno ubacivanje vazduha predviđeni su vrtložni difuzori.
Izvlačenje se vrši preko zaštitnih čeličnih mrežica. Tokom zime, postoji mogućnost da se vazduh ubacuje pregrejan
na temperaturu od 33°C a tokom leta da se ubacuje pothlađen na temperaturu od 14°C. Simultan rad sistema
podnih konvektora sa sistemom ventilacije regulisan je sistemom CSNU. Na prelazu kanalskog razvoda iz jednog u
drugi požarni sektor, predviđene su protivpožarne klapne.
Pored mehaničke ventilacije, hibridna ventilacija je predviđena, za Glavni Izložbeni Prostor. Hibridna ventilacija
predstavlja kombinaciju mehaničke i prirodne ventilacije: svež vazduh se ubacuje preko klapni raspoređenih po
perimetru prostora (a koje se automatski otvaraju) dok se vazduh izvlači iz prostora preko ventilatora za
odimljavanje. Ovaj sistem može biti primenjen kao „free cooling“ („besplatno hlađenje“), npr. pri spoljnjim
temperaturama od 16-22°C a takođe i za noćno rashlađivanje prostora. Po perimetru prostora postoje klapne čija
je osnovna namena nadoknada svežeg vazduha za odimljavanje. Iste klapne se koriste za hibridnu ventilaciju (kada
to spoljni vremenski uslovi dozvoljavaju). Ventilatori za odimljavanje se aktiviraju (na nižim brzinama nego u slučaju
odimljavanja prostora) da izvuku vazduh iz prostora. Na ovaj način se vrši veoma energetski efikasna i ugodna
ventilacija i hlađenje spoljnjim vazduhom.
10.9 RESTORAN I BAR (AHU/040/11)
Ventilaciju Restorana pokriva klima komora AHU/040/11. Vazduh se zimi ubacuje izotermski a leti pothlađen. Klima
komora je smeštena u mašinskoj ali na nivou 050, i kanalski razvod se vodi vertikalno naniže, i zatim je horizontalni
razvod vazduha predviđen u prostoru podignutog poda restorana. Ubacivanje vazduha se vrši preko podnih rešetki.
Vazduh se izvlači preko kanala koji je integrisan u prostor plafona iznad šanka. Značajna količina vazduha
(1000m3/h) prestrujava u kuhinju da bi se sprečilo širenje mirisa iz kuhinje u prostor restorana. Na prelazu
kanalskog razvoda iz jednog u drugi požarni sektor, predviđene su protivpožarne klapne.
10.10 NADOKNADA VAZDUHA ZA VENTILACIJU KUHINJE (AHU/040/12)

Zgrada Centra za Promociju Nauke opremljena je jednom kuhinjom koja opslužuje susedni restoran i nalazi se na
nivou 030.
Kako je ranije pomenuto, određena količina vazduha koji se izvlači iz kuhinje preko hauba prestrujava iz prostra
restorana (1000m3/h). Ostatak vazduha za izvlačenje preko kuhinjskih hauba obezbeđuje se preko klima komore za
nadoknadu vazduha – AHU/040/12. Ova klima komora ima samo sekciju za ubacivanje vazduha i nalazi se u
mašinskoj sali na nivou 050. Ventilacija i hlađenje kuhinje obezbeđeno je preko ove klima komore. Regulacija
temperature je zasnovana na konstantnom protoku, a promenljivoj temperaturi.
Klima komora AHU/040/12 će ubacivati vazduh za nadoknadu izvlačenja vazduha preko kuhinjskih hauba.
Predviđeno je da se vazduh ubacuje blizu kuhinjskih elemenata preko ventilacionih rešetki. Ubacni vazduh će biti
temperiran, ali se kuhinja neće klimatizovati (u smislu komforne klimatizacije). Odvojenim sistemom se vazduh
preko kuhinjskih hauba odvodi – preko krovnog ventilatora.
Poseban odsisni system predviđen je za kuhinjske haube. Postoji ukupno pet kuhinjskih hauba: tri kuhinjske haube
pripadaju termo bloku dok su dve kuhinjske haube predviđene iznad opreme za pranje sudova prema projektu
Tehnologije Kuhinje.

10.11 LOBI PLANETARIJUMA, LOBI KONFERENS SALE I PRIVREMENE
POSTAVKE (AHU/040/13)
Ventilacija Lobija Planetarijuma, Konferens Sale i prostora za privremene postavke je predviđena pomoću klima
komora AHU/040/13. Vazduh se tokom cele godine ubacuje izotermski. Klima komora se nalazi u mašinskoj Sali na
nivou 040, odakle se kanalski razvod trasira vertikalno naniže. Odatle je kanalski razvod vođen u duplom podu, i
ubacivanje vazduha je predviđeno preko podnih rešetki. Izvlačenje vazduha je predviđeno na jednoj tački – na zidu
tehničkog šahta. Na prelazu kanalskog razvoda iz jednog u drugi požarni sektor, predviđene su protivpožarne
klapne.
Isti sistem, je predviđen za kancelarije na nivou 040.
10.12 PLANETARIJUM (AHU/021/15)

Klimatizacija prostora planetarijuma obezbeđena je vazdušnim sistemom klimatizacije AHU/021/15. U zimskom
periodu vazduh se ubacuje sa temperaturom 26°C a u letnje periodu odnoso periodu kada je potrebno hlađenje
temperaturom 20°C. Klima komora koja opslužuje prostor planetarijuma smeštena je ispod sedišta planetarijuma –
međunivo 021. Ubacivanje vazduha se obavlja preko specijalnih distributivnih elemenata u zoni neposredno ispod
sedišta preko plenumski dimenzionisanih kanala od kojih svaki opslužuje 5 do 6 rešetki koje obezbeđuju potisnu
ventilaciju (displacement) i na taj način dolazi do formiranja zone ugodnosti praktično do visine od poda unutar
koje se nalaze posetioci. Izvlačenje vazduha je rešeno centralizovano po obimu zone tako što je predviđen poseban
kanalski razvod neposredno iza projekcionog platna. Pri prolasku kanalskog razvoda kroz različite požerne sektore
predviđeno je postavljanje protivpožarnih klapni.
10.13 KONFERENCIJSKA SALA (AHU/040/16)

Klimatizacija prostora konferencijske sale obezbeđena je vazdušnim sistemom klimatizacije AHU/040/16. U
zimskom periodu vazduh se ubacuje sa temperaturom 26°C a u letnje periodu odnoso periodu kada je potrebno
hlađenje temperaturom 20°C. Klima komora je smeštena u mašinskoj sali neposredno iza konferencijske sale na
nivou 040. Ubacivanje vazduha se obavlja preko specijalnih distributivnih elemenata u zoni neposredno ispod
sedišta preko plenumski dimenzionisanih kanala od kojih svaki opslužuje 5 do 6 rešetki koje obezbeđuju potisnu
ventilaciju (displacement) i na taj način dolazi do formiranja zone ugodnosti do visine od gotovog poda unutar koje
se nalaze posetioci. Izvlačenje vazduha je rešeno centralizovano po obimu zone tako što je predviđen poseban
kanalski razvod neposredno iza projekcionog platna. Pri prolasku kanalskog razvoda kroz različite požerne sektore
predviđeno je postavljanje protivpožarnih klapni.
10.14 VENTILACIJA I ODIMLJAVANJE PODZEMNIH GARAŽA ZA

AUTOMOBILE I AUTOBUSE
U cilju obezbeđivanja kvalitetnog komfora za poposetioce podzemni parking prostori moraju biti pokriveni
odgovarajućim sistemima ventilacije. Kako ne postoje uslovi za prirodnu ventilaciju potrebno je primeniti sisteme
mehaničke odnosno prinudne ventilacije zgrade. Ciljevi rada sistema su postizanje potrebnog nivoa kvaliteta
vazduha u režimu ventilacije kao i odvođenje produkata sagorevanja u slučaju pojave požara u režimu odimljavanja
objekta.
Sistemima prinudne ventilacije i odimljavanja treba da se postignu sledeći ciljevi: u uslovima normalne ventilacije
potrebno je da se efikasno uklone produkti sagorevanja odnosno izduvni gasovi automobila i autobusa i da se ne
dozvoli zaostajanje istih produkata u takozvanim mrtvim zonama. Drugi cilj je da se u slučaju požara obezbedi
odimljavanje odnosno odvođenje produkata sagorevanja nastalih u požaru i na taj način obezbedi pristup
pripadnicima protipožarnih službi.
Za potrebe ventilacije treba da se obezbedi minimalno 6 izmena vazduha na čas, prema EN normama, kada sistem
radi u režimu normalne ventilacije (radi se o kontroli iszduvnih gasova i isparenjima goriva – pretežno CO). Prema
lokalnim Srpskim normama definisano je minimalno izvlačenje vazduha od 12m3/h po m2 poda podzemne garaže. U
svakom slučaju da bi se obezbedio potreban nivo zagađenja vazduha biće korišćeni kriterijumi koji obezbeđuju
minimalne a potrebne uslove za dimenzionisanje sistema ventilacije. Predviđeni su ventilatori sa regulatorima
protoka u cilju održavanja minimalnih potrebnih uslova zagađenja vazduha unutar garaža.
U slučaju pojave požara sistem odimljavanja treba da ostvari minimalno 10 izmena vazduha na čas na nivou
podzemne garaže gde je došlo do pojave požara. Potrebno je da sistem bude dimenzionisan da može da
funkcioniše na temperaturama do 400°C u trajanju od 2 časa. Svaki sistem je potrebno da ima minimalno dva
ventilatora za izvlačenje od kojih svaki obezbeđuje 50% potrebnog kapaciteta. Potrebno je da ventilatori imaju i
rezervno napajanje u slučaju pojave požara (moraju biti napojeni preko dizel električnog generatora).
Za garažu za automobile i autobuse predviđen je sistem mehaničke ventilacije i odimljavanja garaže sa indukcionim
ventilatorima (jet fan). Sistem funkcioniše tako što se predviđa potreban broj indukcionih ventilatora raspoređenih
po prostoru koji pokriva sistem, na taj način sistem funkcioniše slično kao i klasičan sistem sa kanalskim razvodom;
indukcioni ventilatori raspoređeni po plafonu obezbeđuju kretanje i usmeravanje vazduha po čitavoj visini garaže u
pravcu zona preko kojih se vazduh izbacuje iz garaže u otvoren prostor. Sistem obezbeđuje uniformno ispiranje
čitavog prostora garaže bez mogućnosti pojave mrtvih zona.
Gde je potrebno moguće je predvideti reverzibilan sistem (indukcioni ventilatori kao i glavni ventilatori mogu da
funkcionišu u dvosmerno), omogućavajući izbacivanje vazduha najkraćim i najbezbednijim putem. Ovo smanjuje
potrebno vreme za odimljavanje, smanjuje količinu dima i povećava pristupnost protipožarnim službama ia
svakako povećava bezbednost puteva evakuacije.
Koliko je bilo moguće predviđeno je zoniranje sistema i predviđeno upravlljanje i vođenje zahtevima praćenja
količine ugljen monoksida CO u cilju smanjenja potrošnje energije.
Sistem pokriva potrebe za ventilacijom i odimljavanjem. U slučaju rada sistema u režimu normalna ventilacija
indukcioni ventilatori efikasno ventiliraju obe zone, odnosno zonu poda i zonu plafona obezbeđujući na taj način
uniformnu ventilaciju bez stvaranja mrtvih zona. Ventilatori se uključuju kada detektori CO detektuju povećanje
koncentracije CO iznad dozvoljene vrednosti (50ppm).
Glavni aksijalni ventilatori za ubacivanje/izvlačenje vazduha iz garaže će se uključiti odmah po aktiviranju od strane
protivpožarne centrale. Posle odgovarajućeg vremenskog otklona (u odsustvu srpskog standarda, može se koristiti
BS-7346-7, koji definiše pauzu od 2.5minuta) indukcioni ventilatori će se uključiti u proces evakuacije dima.
Ostali sistemi ventilacije se isključuju u slučaju pojave požara da bi se sprečilo širenje požara u ostale protivpožarne
sektore.
Dobre strane sistema sa indukcionim ventilatorima su sledeće:

 Brža i jednostavnija montaža, indukcioni ventialatori se mnogo brže i jednostavnije montiraju – Ovo
obezbeđuje značajne investicione uštede.
 Manji troškovi iskopa zbog redukovane visine garaže i manji troškovi na održavanju instalacije jer nema
kanalskog razvoda.
 Ušteda na visini garaže a samim tim i mogućnost za dobijanjem većeg broja parking mesta.
 Bolja bezbednost garaže jer ne postoji kanalski razvod koji potencijalno pravi mrtve zone za bezbednosne
kamere, bolja bezbednost i osvetljenost prostora.
 Bolja usklađenost sa sprinklreskom instalacijom.
 Kvalitetniji i efikasniji sistem ventilacije, odnosno kvalitetnije ispiranje zapremine.
 Moguća je ventilacija ili odimljavanje pojedinih delova garaže. CO detektori i detektori dima obezbeđuju
da rade samo ventilatori u zagađenim zonama a sistemi se prabacuju na režim odimljavanja po pojavi
požara.
 Sistem sa indukcionim ventilatorima sprečava pojavu oštećenja na konstruktivnim elementima zgrade u
slučaju pojave požara; plafoni su izloženi nižim temperaturama a dim se mnogo brže izbacuje van garaže.
 Bolji kvalitet vazduha: sistem obezbeđuje unifrmnu ventilaciju bez mešanja slojeva i različitih zona a kao
finalni rezulat smanjenje mogućnosti pojave mrtvih zona.
Vreo dim zbog uzgonske sile ide naviše i akumulira se pod plafonom. Bez prisustva ventilacije ovaj sloj dima se
povećava dok ne ispuni kompletan prostor garaže. Primenom sistema sa kanalskim razvodom koji izvlači vazdhuh iz
gornje i donje zone po 50% samo elementi za izvlačenje iz gornje zone imaju funkcju. To znači da je efikasnost

sistema umanjena za 50% i pored toga što imamo 10 izmena vazduha na čas. Korišćenjem sistema sa indukcionim
ventilatorima efikasnost se povećava na 100%.
Uobičajeni režim rada: Sistem obavlja funkciju ventilacije održavajući koncentraciju CO ispod gornje dozvoljene
granice. U cilju uštede u potrošnji energije sistem za detekciju i praćenje nivoa koncentracije CO omogućava da
sistem ventilacije radi na nivou koji je potreban u slučaju da je nizak intenzitet saobraćaja u garaži.
Rad sistema u režimu odimljavanja: Za početak rada sistema odimljavanja potrebno je da sistem detekcije otkrije
koji deo garaže je zahvaćen požarom. Ventilatori u zoni koja je zahvaćena požarom pri otkrivanju požara počinju da
rade na maksimalnoj brzini dok se svi ostali ventilatori zaustavljaju. Sistem detekcije požara je adresabilnog tipa i
omogućava da se uključuju samo ventilatori koji pokrivaju određenu zonu koja je zahvaćena požarom.
10.14.1 VENTILACIJA/ODIMLJAVANJE AUTOMOBILSKE GARAŽE
Podzemna automobilska garaža je predviđena na nivoima U10 i U20. Za mehaničku ventilaciju i odimljavanje
system sa indukcionim ventilatorima je predviđen. Potreban broj indukcionih ventilatora je predviđen na plafonu
nivoa U10 odnosno U20 obezbeđuje system ventilacije i odimljavanja.
Pogledati crteže:
BWK-CPS-4-TV_-00-P-U10-_______-S-140505.dwg
BWK-CPS-4-TV_-00-P-U20-_______-S-140505.dwg
Dva bloka, od kojih se svaki sastoji od 2 aksijalna ventilator (za odsis i nadokadu vazduha) su predviđena na
uzdužnim krajevima podzemne garaže. Ukupno su predviđena 4 ventilatora za ubacivanje i 4 za izvlačenje vazduha
(po 4 radna i 1 rezervni).
U slučaju požara: svi indukcioni ventilator potiskuju vazduh prema odsisnim aksijalnim ventilatorima dok
naspramni aksijalni ventilatori ubacuku vazduh za nadoknadu.
Isti system je predviđen za ventilaciju i odimljavanje. U slučaju svakodnevne ventilacije, indukcioni ventilator
efektivno ventiliriaju slojeve pri podu kao i pri plafonu garaže. Ventilatori se uključuju kada je nivo koncentracije
CO viši od 50ppm.
Kompjuterska simulacija (CFD) je sprovedena za ovu garažu, pokazala je da je system ventilacije i odimljavanja
efikasan za raspored indukcionih i aksijalnih ventilator. Na slikama 8.7.1.1 and 8.7.1.2 su prikazane raspodele
brzina vazduhaza nivoe U10 i U20. Raspodele brzine na nivou 1.75m pokazuju da će system obezbediti efikasnu
ventilaciju.

Slika 8.7.1.1 Raspodela brzina vazduha na visini od 1.75m od nivoa poda U10

Slika 8.7.1.2 Raspodela brzina vazduha na visini od 1.75m od nivoa poda U20
10.14.2 VENTILACIJA / ODIMLJAVANJE AUTOBUSKE GARAŽE
Podzemna garaža za autobuse ima oblik slova L sa ulazno izlaznim rampama na oba kraja. Primenjena je drugačija
strategija u odnosu na sistem ventilacije i odimljavanja podzemne garaže za automobile: ulazno izlazne rampe na
krajevima garaže se koriste za nadoknadu vazduha (prirodno ubacivanje vazduha) a 4 aksijalna ventilatora (3 radna
i jedan rezervni) se nalaze u glavnom uglu garaže odakle vazduh izbacuju vertikalno naviše (mehaničko izvlačenje
vazduha).
Kompujterska simulacija strujanja vazduha (CFD) pokazala je da sistem ventilacije i odimljavanje funkcioniše
efikasno za dati raspored aksijalnih i indukcionih ventilatora. Raspodela brzine je data na slikama 8.7.2.1 i 8.7.2.2.

Slika 8.7.2.1 Raspodela brzina na 1.75m od nivoa poda U20

Slika 8.7.2.1 Raspodela brzina na 5m od nivoa poda U20

Naredne slike (8.7.2.3-10) prikazuju dostignute temperature iz zapaljenog autobusa u garaži u različitim
vremenskim intervalima.
Slika 8.7.2.3 Raspodela temperature u (°C) na 10 sekundi na 3m od nivoa poda U20

Slika 8.7.2.4 Raspodela temperaturain (°C) posle 1 minuta na 3m od nivoa poda U20

Slika 8.7.2.5 Raspodela temperature u (°C) posle 3 minute na 3m od nivoa poda U20

Slika 8.7.2.6 Raspodela temperature u (°C) posle 5 minuta na 3m od nivoa poda U20

Slika 8.7.2.7 Raspodela temperature u (°C) posle 10 sekundi na 5m od nivoa poda U20



Slika 8.7.2.10 Raspodela temperature u (°C) posle 5 minuta na 5m od nivoa poda U20

Naredne slike (8.7.2.11-18) prikazuju koncentraciju CO (ppm) generisane od zapaljenog autobusa u različitim
vremenskim trenucima.
Slika 8.7.2.11 Raspodela koncentracije CO u (ppm) posle 10 sekundi na 3m od nivoa poda U20

Slika 8.7.2.12 Raspodela koncentracije CO u (ppm) posle 1 minute na 3m od nivoa poda U20

Slika 8.7.2.13 Raspodela koncentracije CO u (ppm) posle 3 minute na 3m od nivoa poda U20

Slika 8.7.2.14 Raspodela koncentracije CO u (ppm) posle 5 minuta na 3m od nivoa poda U20

Slika 8.7.2.15 Raspodela koncentracije CO u (ppm) posle 10 sekundi na 5m od nivoa poda U20



10.15 VENTILACIJA TOALETA

Obezbeđena je ventilacija svih toaleta izvlačenjem vazduha, tako da nema širenja neprijatnih mirisa iz toaleta u
ostale prostore objekta. Vazduh za nadoknadu je obezbeđen klima komorama (ili ventilatorom) i uglavnom
prestrujava iz susednih prostora (izuzetno, gde su veće količine vazduha u pitanju, vazduh za nadoknadu se
ubacuje direktno ili u predprostor toaleta). Na prelazu kanalskog razvoda iz jednog u drugi požarni sektor,
10.16 VENTILACIJA U SLUČAJU CURENJA RASHLADNOG FLUIDA (FREONA)

Čileri u centralnom rashladnom postrojenju sadrži određenu količinu rashladnog fluida koja može biti opasna po
ljutsko zdravlje. Standard ASHRAE 34-2007 definiše dozvoljeni nivo koncentracije: za freon R410 to je 250g/m3.
Ukupna zapremina mašinske sale u kojoj su smeštene toplotne pumpe je 2345m 3.
Ukupna zapremina freona u toplotnim pumpama je 61kg po toplotnoj pumpi: ukupno 122kg rashladnog fluida
R410 u mašinskoj sali.
U slučaju curenja freona iz obe toplotne pumpe istovremeno, koncentracija bi bila 53g/m 3.
Iz tog razloga nije neophodna ventilacija mašinske sale – koncentracija je daleko ispod preporuečenih vrednosti.

10.17 STAND-BY GENERATORS VENTILATION
Dizel generatori su hlađeni pomoću podzemne vode iz bunara. Preko izmenjivača toplote i odgovarajućeg
cirkulacionog kruga dovodi hladnu vodu do samog generatora. Manje količine svežeg vazduha koje su potrebne za
saogrevanje i ventilaciju prostorije u kojoj je generator smešten su obezbeđene prestrujavanjem vazduha iz
prostora podzemne garaže preko prestrujnih rešetki u vratima. Dimnjak za izbacivanje produkata sagorevanja je
trasiran od samog dizel generatora vertikalno naviše i usklađen sa projektom uređenja terena.
10.18 GAS BOILER PLANTROOM VENTILATION

Za gasnu kotlarnicu predviđena je prirodna ventilacija. Površine protivkišnih žaluzina su proračunate prema
nominalnom grejnom kapacitetu gasnog kotla.
Protivkišne žaluzine za uzimanje svežeg vazduha se nalaze u donjem delu dok se žaluzine za izbacivanje vazduha
nalaze u gornjoj zoni mašinske sale obezbeđujući efikasnu ventilaciju. Radi zaštite od smrzavanja, motorni demperi
su predviđeni iza protivkišnih žaluzina: demperi su zatvoreni kada gasni kotao ne radi.
11. FUEL SUPPLY SYSTEM FOR STANDBY GENERATOR

Dizel generator je predviđen u tehničkom bloku u podzemnom delu, na nivou U20. Dnevni rezervoar goriva je
predviđen u samom uređaju. Dopuna je predviđena tako što se rezervoari sa gorivom kamionom unutrašnjim
saobraćajnicama mogu transportovati do same prostorije, i zatim crevom napuniti rezerovar.

12. SISTEMI ZA ZAŠTITU OD POŽARA
In order to provide safe evacuation of people, efficient action of firefighting brigade and to protect material goods
in the building and, to certain extent, building itself mechanical fire protection systems are foreseen.
Pressurisation and smoke extraction systems are designed according to firefighting report.
12.1 SMOKE EXTRACTION SYSTEMS
All spaces in aboveground part of the building are covered by smoke extraction systems. Following systems are
designed:
S MO K E E X T R AC T AIR R AT E S C AL C UL AT IO N
C alc u lation R ate
E x trac t A ir F lo w
S mo ke E x trac t
T otal S mo ke
R o o m name
C alc ulatio n
A ir F lo w
A rea fo r
S y s tem
H eig h t
L ev el
No.
- - - (m2 ) (m) m3/h/m2 (m3 /h ) (m 3 /h ) -

1 2 3 4 5 6 12 13 15
1 Main E xhibition S pace North 020 540 var 36 19,440 20,000 S E F /030/01
2 Main E xhibition S pace North-E as t 020 540 var 36 19,440 20,000 S E F /030/02
3 Main E xhibition S pace E as t 020 540 var 36 19,440 20,000 S E F /030/03
4 Main E xhibition S pace North-Wes t 020 540 var 36 19,440 20,000 S E F /030/04
5 Main E xhibition S pace C entre 020 540 var 36 19,440 20,000 S E F /040/05
6 Main E xhibition S pace S outh-E as t 020 540 var 36 19,440 20,000 S E F /040/06
7 Main E xhibition S pace S outh 020 540 var 36 19,440 20,000 S E F /050/07
8 Main E xhibition S pace S outh-Wes t 020 270 var 36 9,720 10,000 S E F /050/08
9 S taircas e 030 540 var 36 19,440 20,000 S E F /050/09
10 D ome Theatre 030 224 var 36 8064 8,500 S E F /050/10
11 C onference Hall 030 182 var 36 6552 7,000 S E F /050/11
12 A dminis tration 040 330 var 36 11880 12,000 S E F /050/12
13 Temporary E xhibition A rea 030 421 var 36 15156 15,500 S E F /050/13
14 R es taurant 030 363 var 36 13068 13,500 S E F /050/14
For calculation please see document: 140620-BWK-CPS-CAL-Smoke Extract Calculation AG_EN.xls
MAIN EXHIBITION SPACE (L EVEL 020)

Systems SEF/030/01 to SEF/050/08 are covering smoke extraction of Main Exhibition Space. In case of fire,
ventilation is switched off (system AHU/040/09) and smoke extraction systems are deployed. Make up air is
provided via openable flaps located on the perimeter of the space (air rate of make-up air is 80% of smoke
extraction rate).
ENTRANCE LOBBY / STAIRCASE (L EVEL 010-020)

System SEF/050/09 is covering smoke extraction of Entrance lobby / Staircase atrium (levels 010 and 020). Make
up air is provided via AHU/015/08.
DOME THEATRE (L EVEL 030)

System SEF/050/10 is covering smoke extraction of Dome Theatre. Make up air is provided via AHU/021/15.

ADMINISTRATION (L EVEL 040)
System SEF/050/12 is covering smoke extraction of administration at level 040. Make up air is provided via
AHU/040/13.
TEMPORARY EXHIBITION AREA (L EVEL 030)

System SEF/050/13 is covering smoke extraction of temporary exhibition area at level 030. Make up air is provided
via AHU/040/13.
RESTAURANT (LEVEL 030)

System SEF/050/14 is covering smoke extraction of restaurant area at level 030. Make up air is provided via
AHU/050/12.
12.2 PRESSURIZATION SYSTEMS
Pressurization systems are designed as supplement to Fire Fighting systems, in order to keep staircases and means
of escape (or other spaces such as lift shafts) clear of smoke. A pressurization system consists of two main
components: supply air (where air is supplied to the area that is to be protected) and pressure relief (to avoid
overpressure when doors are closed). Combining these elements creates a positive pressure difference which
prevents protected spaces from filling up with smoke.
Pressurization systems are foreseen according to Firefighting Report, and air rates of these systems can be found
under Pressurization Calculation.

13. PRORAČUNI
13.1 PRORAČUN TOPLOTNIH GUBITAKA I DOBITAKA

13.2 PRORAČUN KOLIČINE SVEŽEG VAZDUHA

13.3 PRORAČUN SISTEMA ODIMLJAVANJA

13.4 PRORAČUN SISTEMA NADPRITISKA

14. IZBOR OPREME
14.1 IZBOR GASNOG KOTLA I TOPLOTNIH PUMPI

14.2 IZBOR CIRKULACIONIH PUMPI

14.3 IZBOR KLIMA KOMORA I VENTILATORA

14.4 IZBOR PODNIH KONVEKTORA

14.5 IZBOR VAZDUŠNIH Z AVESA

15. PREDMER I PREDRAČUN RADOVA


BWK CPS Mechanical Services Report - SR

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

BWK CPS Mechanical Services Report - SR

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

INVESTITOR:

„JUP istraživanje i razvoj“ d.o.o.

BWK ENGINEERS d.o.o.

CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE

FAZA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE:

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 1

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 2

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 5

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 6

OBJEKAT: CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE

LOKACIJA: Na delu kat.parc. 2240/1 i 2240/2 Blok 39,

INVESTITOR: “JUP ISTRAZIVANJE I RAZVOJ“ d.o.o.

FAZA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE: GLAVNI PROJEKAT

BROJ PROJEKTA: _____________

PROJEKTANT: BWK Engineers d.o.o

Investitor saglasan sa tehničkom dokumentacijom, kako sa namenom tako i sa tehničkim rešenjem.

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 7

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 8

REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANATA

PROJEKAT: GLAVNI PROJEKAT

OBJEKAT: CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE

INVESTITOR: “JUP ISTRAZIVANJE I RAZVOJ“ d.o.o.

Za izradu tehničke dokumentacije određuje se odgovorni projektant:

IME I PREZIME BR. LICENCE BROJ PROJEKTA

Dejan Bajić, dim

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 13

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 14

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 15

Ovim portvrđujem da sam prilikom projektovanja tehničke dokumentacije za:

PROJEKAT: GLAVNI PROJEKAT

OBJEKAT: CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE

INVESTITOR: “JUP ISTRAZIVANJE I RAZVOJ“ d.o.o.

Za: Glavni projekat termotehničkih instalacija

Odgovorni projektant: DIM Dejan Bajić

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 16

Ovim izjavljujem da su svi dostavljeni primerci projektne dokumentacije indentični za:

PROJEKAT GLAVNI PROJEKAT

OBJEKAT CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE

INVESTITOR “JUP ISTRAZIVANJE I RAZVOJ“ d.o.o. sa sedištem u

Odgovorni projektant: Dejan Bajić, dim

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 17

IZJAVA ODGOVORNIH PROJEKTANTA

O USAGLAŠENOSTI SVIH DELOVA PROJEKTNE DOKUMENTACIJE

Ovim izjavljujem da je prilikom izrade projektne dokumentacije za:

PROJEKAT: GLAVNI PROJEKAT

OBJEKAT: CENTAR ZA PROMOCIJU NAUKE

INVESTITOR: “JUP ISTRAZIVANJE I RAZVOJ“ d.o.o. sa sedištem u

Izvršena međusobna usaglašenost svih delova projekta.

Odgovorni projektant za glavni arhitektonski projekat:

Odgovorni projektant za glavni projekat konstrukcije:

Vanja Alendar, dig Licenca br. 310 8883 04

Odgovorni projektant za glavni projekat konstrukcije:

Miloš Lazović, dig Licenca br. 316 A429 04

Odgovorni projektant za glavni projekat unutrašnjih instalacija vodovoda i kanalizacije:

Danica Babić, dig Licenca br. 314 F742 08

Investitor: “JUP Istraživanje i razvoj”d.o.o Page 18

Zoran Vilus, die Licenca br. 350 G330 08

Odgovorni projektant za projekat centralnog sistema nadzora i elektromotornih pogona i automatike:

Odgovorni projektant za glavni projekat telekomunikacionih i signalnih instalacija:

Odgovorni projektant za glavni projekat za automatsku dojavu pozara:

Odgovorni projektant za glavni projekat multimedijalnih sistema planetarijuma:

Odgovorni projektant za glavni projekat multimedijalnih sistema konferencijske sale:

Odgovorni projektant za projekat termotehničkih instalacija: