XI.

ХИПОТЕЗЕ И НАУЧНИ МЕТОД

"Они који одбијају да иду даље од чињешвда ретко догшру докле
допиру саме тањенице. Скоро сваки иелики корак (у историји науке)
био је направљен 'Антиципацијом природе', то јест проналажењем
хипотеза које су, иако проверљиве, често имале врло мало основа да
би биле узете за полазну тачку." —Т. X. Хаксли (Т. Н. Них1еу)
"Како је то чудно да нико не може видети да свако посматрање
мора бити у прилог неком гледишту или му противречити, ако тре-
ба да буде од неке користи." - Чарлс Дарвин

^ 1. Прилика за исилраживање и њ егова функција

У другој књизи своје очаравајуће Историје Херодот прича о

схватањима на која је наишао на свом путовању у Египат. Река
Нил је побудила његову пажњу:
" Нил, када надође, преплави не само делту него и земљиште
с обе стране речног тока, за које се мисли да припада Либији и
Арабији, достижући на неким местима ширину од два дана путо-
вања од својих обала, а понегде и више, али на другим местима
ту ширину не достиже.
Што се тиче природе ове реке, ја нисам могао да добијем ника-
ква обавештења ни од свештеника ни од других. Био сам нарочито
радознао да од њих сазнам зашто Нил на почетку летњег солстиција
почиње да надолази и наставл>а да расте по сго дана - и зашто се,
чим је сто дана прошло, одмах повлачи и ограничава свој ток и
остаје низак у току читаве зиме, док опет не настане летњи солсти-
ЦЈђ. Ни за једну од ових ствари нисам могао да добијем било каква
обавештења од становника, иако сам чинио свакакве покушаје же-
лећи да знам шта је заједничко у тим причама - нити су могли да ми
кажу какво је то посебно својство Нила које његову природу чини
тако различитом од природе других река, ни због чега се не јавља,
за разлику од сваке друге реке, поветарац над његовом површином.
Ипак, неки Грци, желећи да стекну славу као паметни људи, ну-
дилнсу објашн.ења за феномене ове реке, које су решили на три ра-
зна начина. Мислим да од тога два решења не заслужују да се о њи-
ма говори, сем да се помене у чему се она састоје. Једно тврди да
етезијански ветрови (северозападни ветрови који дувају са Средо-
земног мора) проузрокују надолажење реке, спречавајући воду из
Нила да се улива у море. Али, прво, често се догађало да етезЈђан-
ски ветрови не дувају а да се Нил излије као и обично; даље, када би
 Прилика за истражнвање и његова функција 219

етезијански ветрови проузроковали ову појаву, друге реке које теку

у смеру супротном овим ветровима требало би да се понашају као и
Нил, и још у већој мери, јер су мањег тока и имају слабију матицу.
Али, ове реке, којих има много и у Сирији и у Либији, у том погледу
су потпуно различите од Нила.
Друго мишљење је још мање нау^шо него ово које смо сада по-
менули, а такође, ако се тако може рећи, још чудш^е. Оно каже да
се Нил понаша тако чудновато зато што истиче из Океана, а да
Океан тече око читаве Земље.
Треће објашњење, које је наизглед много прихватљивије од оба
претходна, у ствари је најдаље од истине, јер нема ничег сгварног у
ономе што оно каж е, ништа више него у другим теоријама. Оно
каже да је топљење снега узрок плављења Нила. Међутим, пошто
Нил тече из ЛибЈ^е (централна Африка), кроз Етиопију у Египат,
како је могуће да настаје од исгопљеног снега, текући одиста из нај-
топлЈђих обласгги на свету у хладшђе земље? Многобројни су докази
на основу којих би се свако ко је паметан могао уверити да је сасвим
невероватно да је то случај. Први и најјачи доказ дају тошш ветрови
који увек дувају из тих обласги. Други је тај да су кшпа и мраз тамо
непознати. Даље, кад год пада снег, мора да пада и киша у року од
пет дана; тако да када би било снега, морало би у тим крајевима
бити и кише. Треће, извесно је да су тамо урођегапџ! црни од топло-
те, да јастребови и ласте остају тамо током читаве године, а да
ждралови, када се селе пред грозом скитске зиме, лете онамо у јати-
ма да проведу хладно годишње доба. Ако тада у земљи где Нил има
свој извор, или у оној кроз коју протиче, падне мало снега, апсолут-
но је немогЈ^е да се деси било који од ових случајева.
Што се тиче писца који узрок те појаве приписује океану, његово
објашњење је обавијено таквом тамом да га је немогуће оповргнути
аргументацЈђом. Са своје сгране, ја не знам ни за једну реку која се
зове Океан и мислим да је Хомер или неки од сгар1ђих песника
измислио то име и унео га у своју поезрду."‘
Херодот затим наставља излагање свог објашњења о понашању
Нила.
Да ли је читалац икада био у заблуди верујући или говорећи да је
начин да се откр 1ђе исгина "проучавање чињеница" или "оставити
чињенице да говоре саме за себе"? Нека онда испита овај цитат због
светлости коју може да баци на природу околности под којима су
настали прилози знању. Наговестили смо у уводном поглављу ове
књиге да ако наша уобичајена уверења нису уздрмана променама у
нашој непосредној околини, или нашом радозналошћу, ми уоганте

Шч/огу, прев. на еигл. СЗеогее Ка\^Ип5оп, 1859,4 св., Уо1. II, стр. 24-29.
220 ХИПОТЕЗЕ И НАУЧНИ МЕТОД

не мислимо, или наше мишљење, онакво какво оно Јесте, има рути-
нерски карактер. Желимо сада да оснажимо тај наговештај и да ука-
жемо на његов значај у разумевању суштине мисаоног или научног
метода.
Овај извод из Херодотовог дела јасно показује смисао који су Гр-
ци имали за научно сазнање и спекулацију. Али, он такође показује
велику разлику између навике да се просто прихвати очигледно по-
грешна, непотпуна информација, и става да се истражује нека пра-
вилност у чињеницама које су само привидно одвојене једна од дру-
ге. Плављење Нила, које се могло опазити, било је за многе сирова
чињеница неповезана с друтим познатим, али изолованим чиње-
ницама. Па ипак, за Херодота понашање Нила није било само сиро-
ва чињеница. Она је предсгавл>ала проблем који је могао да буде ре-
шен само проналажењем неке опште везе између периодичних по-
плава Нила и друГих чињеница.
Постоји потпуно површно гЛедиште да истину треба открити
"проучавајући чињенице". Оно је површно због тога што ниједно
истраживање не може да почне ако се не осети нека тешкоћа у
практичној или теорЈђској ситуацији. То је тешкоћа или проблем
који води наше тражење правилности међу чињеницама помоћу ко-
јих проблем може бити решен. Ми никако нисмо могли да откри-
јемо узроке плављења Нила док нисмо претходно у његовом надо-
лажењу уочили проблем који тражи решење.
Ако је неки проблем повод за истраж тањ е,решење проблема је
циљ и фушаџда истраживања. Шта чини задовољаваЈЈ^ае решење
проблема, и посебно проблема: зашто Нил плави своје обале?
Врста одговора коју је Херодот очекивао било је откриће везе изме-
ђу чињенице Ниловог понгш1 ања и друГих чињеница; на основу те
везе привидно изоловане чињенице биће схваћене као законите чи-
њенице. И уопште, научна изучавања морају почети неким пробле-
мом и морају имати као циљ правилност која повезује окно што на
први поглед може личити на неповезане чињенице. Али, способност
да се у неком сировом искуству опази прилика за постављање про-
блема, а нарочито проблема чије решење има значај за решавање
друГих проблема, није честа особина људи. Јер, немогуће је дати
правило помоћу којег људи могу научити да не постављају бесми-
слена питања. Бити осетљив на тешкоће тамо где мање обдарени
људи пролазе неузнемирени сумњом знак је научног гешда.
 Формулације релевантних хипотеза 221

§ 2. Формулације релеванш них хииошеза

Како се предузима такво тражење правилности међу чињеница-
ма? Читалац прво мора приметити да проблем уопште не може би-
ти постављен ако нисмо бар мало упознати с оним у чему откри-
вамо проблем. Грци су видели проблем у понашању Нила зато што
су, између осталог, били упознати с понашањем других река и зато
што су знали да је понашање тих других река повезано с таквим
појавама као што су ветар, падање снега и испаравање.
Да би се нека тешкоћа која се нејасно осећа изразила у форми
одређеног проблема, морамо бити у стању да истакнемо, на основу
претходноГ знања, извесне елементе у предмету који истражујемо
као значајне. Тако је Херодот истакао растојање које је преплавила
вода, време када поплава почиње, време када изливање достиже свој
макаш ум и одсуство поветарца на површини реке. Помоћу ових
елемената, који се могу разликовати и који се понављају у једин-
сгвеној ситуаисији познатој као "изливање Нила", Херодот је изра-
зио своју тешкоћу. Али је његова пажња била усредсређена на те
елементе више него на неке друге зато што је био упознат с изве-
сним теоријама које су се бавиле понашањем река. Његово позна-
вање таквих теорија било је оно што га је навело да обрати пажњу
на чињенице као што су ветрови, падање снега шш испаравање, пре
него на неке друге чињенице, како би нашао везу између тих чиње-
ница и понашања Нила.
Не можемо направити шђедан корак напред у истраживању док
не почнемо с објашњењем које је предложено или решењем тешко-
ће која га је изазвала. Таква пробна објашњења сугерише нам не-
што што је у предмету који исгражујемо шш наше рашде знање. Када
су та решења формулисана као ставови, називају се хипотезама.
Функција хипотезе је да усмери наше истраживање правилности
међу чињеницама. Сугестије које су формулисане хипотезама моГу
бити решења проблема. Утврдити да ли она то јесу - задатак је ис-
траживања. Н 1дедна сугест^а не мора нужно да доведе до нашег ци-
л>а. Често су неке сугестије неспојиве међу собом, тако да не могу
све бити решења проблема.
Расправљаћемо касшђе о формалним условима које мора да ис-
пуни једна задовољавајућа хипотеза. Читалац овде треба да запази
како је Херодот испитао три хипотезе (поред своје сопствене) које
треба да реше проблем периодичног изливања Нила. Он је прихва-
тио своју, пошто је друге три одбацио. У ствари, сва четири обја-
шњења су погрешна. Па ипак, поступак који је он следио у одба-
цивању неких хипотеза и прихватању других још увек је модел
научног метода.
2 22 Х И П ОТЕЗЕ И НАУЧНИ МЕТОД

Колико су хипотезе значајне у усмеравању истраживања, видеће

се јасно ако се још једном размисли о уобичајеном савету: "Нека чи-
њенице говоре саме за себе". Јер, шта су чињенице и које тањенице
треба да проу^гавамо? Херодот је могао да посматра надолажење и
повлачење Нила до бесконачности а да не нађе у тој посебној
чињеници која се понавља ону врсту повезаности коју је тражио,
на пример, везе између поплаве и кише у централној Африци.
Његов проблем је могао бити решен само открићем сталне везе из-
међу надолажења Нила и неке друге чињенице. Али, које друге чи-
њенице? Број других чињеница је бесконачан, а неусмерено посма-
трање Нила никада не може да открије ни друге чињенице ни њихов
начин повезаности. На основу хршотезе чињенице морају да се
шаберу за проучавање.
Усмеравају1ш истраживање, хипотеза нужно мора да неке чиње-
нице сматра значајшш, а друге не. Херодоту је било практично не-
могуће да испита релациде између Нила и сваке друГе класе догађа-
ја. & акако, такав задатак би му изгледао наопак. Јер, већину тих
других чињеница, као што је број молитви које Египћани сваког да-
на измоле или број путника који посете Наукратис сваке сезоне, он
би оценио као ирелевантне.
Шта значи када се каже да неке хипотезе изражавају "релевант-
ну" везу чињеница, а неке не? Топљење снегова је релевантна чиње-
ница за разумевање понашања Нила, могао би да објасни Херодот,
зато што на основу ранијег знања топљ ење снега може да се по-
сматра као мање или више константно и на одређени начин по-
везано с водостајем река. Али, број посс'гилаца Наукратиса у свакој
сезони Шђе релевантан за понашање Нила, зато што није познато да
постоји нека релација између промена у броју људи који посећују
један град и промена у водостају река. Верује се да је хипотеза реле-
вантна за проблем ако изражава утврђен начин повезаности у скло-
пу чињеница, укључујући чињеницу која се испитује; иначе је иреле-
вантна.
Не могу се дати никаква правила "за проналажење" релевант-
них хипотеза. Често се може веровати да је релевантна хипотеза за
коју истраживање касније показује да није. Или, можемо веровати
да су неке чињенице ирелевантне за проблем, иако касније истражи-
вање може да открије супротно. У одсуству знања о предмету ис-
траживања можемо да доносимо рђаво засноване судове о релеван-
цији.
Одавде следи да корисне сугестије за решавање проблема може
дати само онај ко је упознат с врстама повезаности које се могу ис-
пољити у ономе што се истражује. Тако, врло тешко да би некоме
пало на памет објашњење периодичног изливања Нила као после-
 ФормулациЈс релевантпих хипотеза 223

дцце силних киша, ако му већ не би била позната веза између кише
и надошлих река. Хипотезе до којих долази истраживач стога су,
бар делимично, фушсција његовог рагађег знања.

§ 3. Д едукш и вн о развијањ е хииошеза

Испитајмо поново Херодотов поступак помоћу дистинкцида које

су нам већ познате.
Тражење објашњења за понашање Нила било је тражење оп-
штеГ Правила које тврди универзалну повезаност између чињеш 1ца
једне врсте и других чињештца различите врсте. Херодотов задатак
је био да јасно покаже како се опште правило које му се наметало у
форми хипотезе тачно и стварно односи на специфични проблем о
којем је реч. Како је он то учинио?
Аргументација коју је Херодот употребио да одбаци прву теори-
ју може да се изложи овако: Бранилац теоригје нуди следећу аргу-
ментац^у:
Ако етезијански ветрови дувају, Нил надолази. {рГиите правило)
Нил надолази у периоду од сто дана, почињући с летњим солсти-
цијем. {опажена чињеница)
ЕтезЈђански ветрови дувају почињући с летњим солстицгђем.
(изведена чињеница)
Закључак је, наравно, неисправан као потпуни доказ. Али, ње-
гов бранилац може тврдити да је расуђивање засновано на претпо-
спшвци, да је закључивање по вероватноНи, тако да је и закл>5П[ак,
очигледно, вероватан на основу сведочанства. Херодот показује да
то није случај. Он исгиче да можемо наћи случај када Нил надолази
(опшжени случај), а етез^дански ветрови не дувају. Такав случај, очи-
гледно, шде објашњен нашим општим правилом. Он стога закљу-
чује да хипотеза о ветровима неће увек да објасни плављење реке.
Али, он тиме није задовољан, јер бранилац теорије можда може да
се задовољи објаш њ ењ ем изливања које није непроменљиво. Хе-
родот је даље показао да су логичке последице теорије о етези-
јанским ветровима у супротности с познатим чињеницама. Да
би то постигао, он је тада исгакао неке друге последице теорије, от-
кривајући шта она имплицира.
Његова аргументацЈђа се наставља:
Ако је дување етезЈданских ветрова узрок поплаве, друге реке
би требало да се понашају као Нил. (разрађено правило)
Овс друге реке не плаве своје обале. (опажена чињеница)
.-. Дување етезијанских ветрова није стални узрок поплава.
224 ХИПОТЕЗЕ И Н А У Ч Н И М Е Т О Д ____________________

Овај закључак је исправни мешовити хипотетички силогизам.

Херодот је стога п о к а з а о да теорија о етезијанским ветровима не
може да се сматра задовољавајућим решењем проблема.
У свом одбацивању прве теорије Херодот је био приморан да је
дедуктивно разради. Важносг тога корака може се видети много ја-
сштје ако се размотри његово побијање треће теорије. Она може би-
ти изложена овако: А ко има периодичног отапања снега у унутра-
шњосги А ф рике, онда ће Нил периодично да надолази^Херодот од-
бацује ово о б ј а ш њ е њ е не зато што може стварно да оГшзп одсусгво
снега у централној Африци, већ зато што може да посматра оно за
ш та верује да представља последице чињенице да је централна
Африка топла з е м љ а . А пошто одбацује могућност да снег пада у
топлим крајевима, он такође одбацује теорију да је топљење снега уз-
рок понашања Нила. Изложимо поново део његове аргументације:
Ако топли в е т р о в и дувају из неке области, онда је сама та област
топла. {опште правило)
Топли ветрови дувају из унутрашњости Африке. {риажена чиње-
ница)
У у н у т р а ш њ о с г и Африке је т о п л о . (изведена чињеница)
А ко снег пада у некој обласги, онда та обласг не може имати
топлу климу. {правило)
У унутрашњости Африке је топло. (чињеница изведена из рани-
јеГ закључивања)
У у н у т р а ш њ о с г и Африке не пада снег. (изведена чињеница)
Из ове анализе можемо закључити да дедуктивна разрада хипо-
тезе м ора да следи њено формулисање. Јер, ми можемо открити пу-
но значење једне хипотезе, да ли је релевантна и да ли пружа задо-
вољавајуће решење проблема само откривајући шта она имплици-
ра. Вредно је запазити да је Херодот одбацио другу теорију једно-
ставно на основу тога што је нејасно изложена, тако да је немогуће
наћи ш та она имплицира.
М и смо, дакле, већ у сгању да правилно схватимо колико је де-
дуктивна техника значајна за научни метод. У поглављу о матема-
тици видели смо колико сложен скуп претпоставки треба исгражи-
ти ради њихових импликацЈђа. Технике о којима смо расправљали
релевантне су за дедуктивну разраду било које теор 1ђе. Б ез Ш1сања
уџбеника из неке специјалне науке не може да се илуструје домет
тих метода у неком посебном подру^у. Али, обраћајући пажњ у на
мањи број релативно простијих примера, чкггалац може правилно
схватити н е и з б е ж н о с т дедуктивног развидања хипотеза у научном
посгупку.
 ________________ Дедуктивно развијање хипотеза_____________ 225

Галилејево проучавање тела која падају једно је од најдалеко-

сежнијих у модерна времена. Он је показао да ако занемаримо от-
пор ваздуха, брзина којом тела падају на земљу не зависи од њихове
тежине. Било је познато да тела повећавају брзину док се прибли-
жавају земљи. Али, шце било познато какав је однос између брзине,
пређеног пута и времена које је потребно за пад. Да ли падање тела
може бити сматрано случајем неког општег закона, и којег закона?
Галилеј је разматрао две хипотезе. Према првој, повећање брзи-
не тела које слободно пада пропорционално је пређеном путу.
Али, Галилеј је тврдио (погрешно, као што сада знамо) да је једна
од последица ове претпоставке то што ће тело тренутно прећи је-
дан део своје путање. Он је веровао да је то немогуће и зато је од-
бацио предложеии закон о повећавању брзине.
Галилеј је затим размотрио хипотезу да је промена брзине тела
које слободно пада у неком временском интервалу пропорционална
том интервалу. Та претпоставка може се изразити модерном нота-
Ц1ЦОМ овако: V = а(, где V представља брзину, а прираштај брзине у
једној секунди, а I број секунди који је потребан да тело падне. То се
такође може изразити ако се каже да је убрзање тела које слободно
пада (дефинисано као промена брзине у јединици времена) кон-
стантно.
Али, претпоставка да је убрзање константно не може се ди-
ректно проверити. Галилеј је био принуђен да појача своју аргу-
ментацију дедукујући друГе последице из хипотезе о убрзању и пока-
зујући да се те последице могу директно верификовати. Аргумента-
цЈџа је била оснажена зато што се пре шде знало да су те последице
истините. На пример, он је из хипотезе V = а1 дедуковао став:
растојања која прелази тело које слободно пада пропорционална су
квадрату времена њиховог падања.
Случајеви овог правила могу се експериментално утврдити.
Тако тело које пада две секунде прелази четари пута веће растојање
него тело које пада само једну секунду; а тело које пада три секунде
прелази девет пута веће растојање него тело које пада једну секун-
ду. Ово, дакле, појачава сведочанство за хипотезу да тела падају
тако да је њихово убрзање константно.
На сличан начин Галилеј је дедуковао друге ставове из хипотезе
о убрзању, које је све могао проверити с највећом прецизношћу. На
тај начин је сведочанство за ту хипотезу било повећано. Али, било је
моГуће повеНати сведочанство само после испитивања импликаци-
јахипопГезе које семоГу директно верификовати.
Па ипак, сведочанство за хипотезу о убрзању увек остаје сам;о
вероватно. Хипотеза је само вероватна на основу сведочанства,
зато пгго је увек логички могуће наћи неку другу хипотезу ^шде су
226_______________ Х И П О Т Е З Е И Н А У Ч Н И М Е Т О Д _________________

последице сви верификовани ставови. Па ипак, она се показује,

као најцелисходнија толико дуго док нам омогућује да изводимо и
откривамо истините ставове који се бар мало међусобно разликују.
Једна обухватна теорија потврђује се као исттшита с великим сте-
пеном вероватноће ако се покаже да су емпиријски истинити разли-
чити узорци њених логичких последица.
Изложимо сада укратко опште одлике Галилејевог поступка.
Налазимо да је он за проучавање одабрао један део својих ис-
кустава. Његови експерименти на кули у Пизи отклонили су неке
његове сумње. Али, решење тих сумњи само је довело до других.
Ако понашање тела која слободно падају не зависи од њихове тежи-
не, од чега онда зависи? Антички мислиоци су, као и његови са-
временици, већ издвојили нека телесна својства као ирелевантна за
њихово понашање при падању. Температура, мирис, боја, облици
тела прећутно су сматрани за ирелевантне квалитете. Антички ми-
слиоци су такође сматрали да је неважно и растојање и трајање па-
дања. Али, Галилеј је одбио да учини ту претпоставку. И он се усу-
дио да формулише хипотезе у којима су та својства тела била одре-
ђујући фактори њиховог понашања.
Овај избор релевантних фактора био је делимично заснован на
његовом ранијем знању. Галилеј је, као и стари мислиоци, занема-
рио боју и мирис тела, зато што је изгледало да опште искуство ука-
зује да њихова боја или мирис могу да се мењају без одговарајућих
промена у њиховом понашању приликом падања. Ипак, избор је де-
лимично био заснован на пробној претпоставци да су својства која
су до тад сматрана неважним у сгвари релевантна. Галилеј је већ из-
вршио успешна истраживања у физици, у којој квантитативне рела-
ције које су проучавали искључиво математичари њ егових дана
играју фундаменталну улогу. Он је такође био добро упознат с
античком филозофијом и имао је неограничено поверењ е да је
"Књига природе" написана геометријском азбуком. Дакле, Галилеј
шде покушао да реши проблеме кретања прилазећи им својим ду-
хом без предрасуда, духом лишеним многих предубеђења и зани-
мљивих сугестија. Он је био уверен да су у проучавању кретањ а је-
дини релевантни фактори брзЈша, време, одсгојање и извесне кон-
стантне пропорције.
На тај на^шн можемо разликовати два скупа идеја које је Галилеј
применио у проучавању кретањ а тела. Један скуп, д ал ек о шири,
састојао се из његових математичких, физикалних и филозофских
убеђења, што је одређивало његов избор предмета и њихових реле-
вантних својстава. Други скуп се састојао из специјалннх хипотеза,
које је наменико откривању релација између релевантних фактора.
Први скуп је био релативно постојана хрпа веровања и предрасуда.
 Дедуктивно развијање хипотеза 227

Врло је вероватно да би се Галилеј тога придржавао чак и да није-

дна од његових двеју хипотеза о телима која падају Ш1је била експе-
рцментално потврђена. Други скуп, нарочито на ступњу научног
развоја у Галилејево време, био је још неодређенији збир сугестија и
веровања. Тако је Галилеј могао лако да жртвује своје врло једно-
сгавне једначине о брзини, времену, растојању и убрзању за нешто
сложени]е једначине да су то захтевали његови експерименти.
То су те специдалне претпоставке које постају свесно формули-
сане као хипотезе или теорије. А сада прелазимо на брижљивије
проучавање услова које такве хипотезе морају да задовоље.

^ 4. Формални услови за хииошезе

1. Прво, хипотеза мора бити формулисана на такав начин да су

могуће дедукције и да се отуда може решити да ли хипотеза обја-
шњава или не објашњава чињенице које се разматрају. О овим
условима може се расправљати с два гледишта.
а. Често је случај - заиста, већина научних хипотеза од вредно-
сти ове је природе - да се хипотеза не може директно верификова-
ти. Не можемо утврдити неким простим посматрањем да се два тела
узајамно привлаче обрнуто сразмерно квадрату њихових растојања.
Хипотеза зато мора да буде изражена тако да помоћу добро утврђе-
не логичке и математичке технике могу јасно да се оцртају њене им-
пликације, а затим да се подвргну експерименталном потврђивању.
На тај начин хипотеза да се Сунце и планета Марс међусобно при-
влаче сразмерно њиховим масама, али обрнуто сразмерно квадрати-
ма њихових одстојања, не може директно да се потврди посматра-
њем. Али, један скуп последица ове хипотезе, да је путања Марса
елипса у чијем је фокусу Сунце и да ће због тога, ако су дати неки
почетни усдови, Марс бити опажен у одређеним приликама на ра-
зним тачкама елипсе, може да буде верификован.
к. Ако сваки саставни термин неке хипотезе не означава одре-
ђени експериментални поступак, немогуће је хипотезу подвргнути
експерименталном испитивању. Хипотеза да се васиона скупља
тако да се све дужине смањују у истој сразмери, емпиријски је бе-
смислена ако не може да има последице које се могу проверити.
На исти начин, хипотеза да је веровање у Провиђење сила која јаче
условљава праведан живот него брига о пррцатељу, не може да има
проверљиве последице ако не означимо експериментални поступак
за мерење релативне снаге поменутих "сила".
228________________ Х ИП ОТ НЗ Е' И И А У Ч Н И М Е Т О Д ____________________

2. Други, врло очигледан услов који хипотеза мора задовољити

јесте што она треба да пружи решење проблема који је изазвао ис-
траживање. Тако теорија да тела која падају слободно падају с кон-
стантним убрзањима објашњава познато понашање тела у близини
Земљ 1ше површине.
Па ипак, била би груба грешка претпостављати да су лажне хи-
потезе - то јест оне чије се све логичке последице не слажу с посма-
трањем - увек некорисне. Лажна »ш отеза може да усмери нашу па-
жњу на неслућене ^шњенице, или релације између чињеница, и тако
да повећа сведочанство за друге теорије. Историја људског исгра-
живања је пунцата »ш отеза које су одбачене као лажне, али које су
имале корисну намену. Флогистонска теорЈ^а у хем1ђи, калоричка
теорија или теорија о специфичној топлотној супстанцији, корпу-
скуларна теорија светлости, теорија о електричном флуиду, уговор-
на теорија државе, асоцијационистичка теорија у психологији -
то су само неки примери таквих корисних хипотеза. Очигледнији
пример је овај: стари Вавилонци су имали кшого погрешних појмова
о мапђским својствима броја седам. Па ипак, због њиховог верова-
ња да број голим оком видљивих небеских тела која се крећу међу
звездама некретницама мора бити седам, били су наведени да траже
и открију ретко виђену планету Меркур. "Погрешне хипотезе'',
приметио је енглески логичар Де Морган, "довеле су до кориснијих
резултата него неусмерено посматрање."^
3. Мора се поставити даљи, врло значајан услов за хипотезе. Као
што смо видели, Галилејева теор 1ђа о убрзању омогућила му је не
само да објасни оно што је већ знао када је хипотезу формулисао
већ и да предвиди да ће посматрање открити како су истинити изве-
сни ставови чија истинитост није била позната, или у коју се чак и
сумњало у време када је предвиђање у^шњено. Он је, на пример, мо-
гао да покаже да ако је убрзање тела које слободно пада констант-
но, онда путања зрна које је испаљено из топа нагнутог према хори-
зонту мора бити парабола. Хипотеза постаје верификована помоћу
успешних предвиђања која се на основу ње врше, али није доказана
ван сваке сумње.
Променимо илустрацију да бисмо ствар учинили јасниЈом. Зами-
слимо врло велику врећу која садржи огроман број листи]^ харпђс.
Сваки комад хартије, осим тога, има број који је на њему написан.
Претпоставимо сада да из вреће извла^шмо цедуљу по цедуљу без
враћања, и да бележимо број који налазимо да је на свакој написан.
Залшслимо, даље, да је први број који смо извукли 3, а други 9. Сада
нам је понуђено богатсгво ако можемо да кажемо пет бројева који
ће бити извучени један за другим, почев од стотог извлачења.

А Вч(1це1 о/Рагас1охех (Ореп СоиД ЕЈ^иоп), Св. I, стр. 87.

 Формални условн за хипотезе 22 9

Какав одговор да дамо на постављено питање? Можда можемо

рећи да је један одговор добар колико и други, јер помишљамо да је
редослед којим се бројеви појављују потпуно случајан. Ипак, може-
мо прихватити хипотезу да број који добијамо једним извлачењем
није неповезан с другим бројем који добијамо другим извлачењем.
Тада можемо очекивати да постоји ред по којем се бројеви појављу-
ју. На основу опште хипотезе да такав ред посгоји, тада можемо
предложити специјалну хипотезу да објаснимо след бројева. Јер,
јасно је да можемо покушати да формулишемо неки закон следа чак
и ако се бројеви у ствари не јављају у било каквом одређеном низу.
Претпоставка коју у том тренутку можемо да начинимо, да се бро-
јеви јавл>ају у правилном низу, не треба да нас спречава да у неком ка-
снијем тренутку тврдимо, на основу бољег сведочанства, да није тако.
Прихватимо општу хипотезу о правилности. Тада је проблем на-
ћи посебну правилност. Сада ће посебни закон или формула коју мо-
жемо прихватити у великој мери бити одређен нашим рашдим зна-
њем и нашим познавањем математичких низова. На основу таквог по-
знавања може изгледати вероватно да је извучени број у вези с бројем
извлачења. И други начини повезаности могу, наравно, бити прихва-
ћени и може се претпоставЈгги да су извучени бројеви у вези, на при-
мер, с тренутком када су извучени. Ипак, прихватимо сугест1ду да
је број функшџа броја извлачења. Неколико формула које изража-
вају овај начин повезаности пашће на ум свакоме ко познаје алгебру.
Тако можемо понудити као закон следа формулу ј , = 3", где је п број
извлачења, а извучени број. Када је л = 1, 3^1 = 3; а када је л = 2,
ух = 9. Ова хипотеза, дакле, потпуно објашњава познате чињенице.
Али, ми знамо неколико других хипотеза које ће такође потпуно
објаснити познате ^шњенице. у2 = 6 п - 3; уз = 3/2 ■(п^ + л); у^^Тп^ + 1;
у^ = п В + 11п/3 - 1 представљају четири друге формуле које ће пот-
пуно објаснити познате »шњенице. А лако је показати да је могуће
наћи бесконачан број различитих израза који ће вршити исгу функ-
цијју. Ако одбацимо ово мноштво хипотеза, чак и без површног ис-
питивања, то је зато што мислимо да имамо неко релевантно знање
да размотримо само ових пет.
Али, да ли је свих пет формула подједнако "добро"? Када би от-
криће реда који одређује већ извучене бројеве био једини поставље-
ни услов за хипотезу, свакако не би било разлога да једну формулу
ценимо више од друге. Ми ипак желимо да наши закони шш фор-
муле буду универзално истинити: они морају да изразе непроменљн-
ве релације у којима се бројеви налазе један према другом. Стога
треба више ценити хипотезу која може да предвиди шта ће се де-
сити и на основу које можемо да закључшга шта се већ дешавало,
иако чак не знамо шта се дешавало када се хипотеза формулисала.
230________________Х И П О Т Е З Е И Н А У Ч Н И М Е Т О Д __________________

Према томе, можемо израчунати, ако је свих пет хипотеза универ-

зално применљиво на низ извлачењ а, да ћемо приликом трећег
извлачења из вреће добити следеће бројеве; 27 ако је прва истинита;
15 ако је друга исгинита; 18 ако је трећа истинита; 19 ако је четврта
испшита; 19 ако је пета истинита.
Необично је важно излож ити хипотезу и њене последице пре
сваког покушаја проверавањ а. Јер, пре свега, док се хипотеза не
изрази, ми не знамо ш та је то ш то покушавамо да проверимо.
Друго, ако намерно изаберемо хипотезу тако да буде стварно потвр-
ђена једним скупом случајева, немамо гаранцЈђе да ће бргга потвр-
ђена другим случајевима. У таквом случају нисмо се сачували од за-
блуда у одабирању, а "проверавање" не представља критеријум рши
тешкоћу за тако изабране хипотезе. Логичка функција предвиђања
је да ел 1шиншие, ако је могуће, неке или све хипотезе које су фор-
мулисане пре покушаја проверавања.
Ако се, дакле, деси да у нашој илустрацији трећи број који изву-
чемо буде 19, прве три формуле би биле елиминисане. Остале две
би биле суочене са ширим искуством. Па ипак, ми не можемо бити
сигурни да су ове две формуле једине две формуле које су могле да
изразе ред низања бројева.
Постаје јасно да је функција верификаиЈтје елиминисање хипоте-
за које су алтернативне према оној која нас занима. ПретпоставлЈа-
мо да су нам остале две формуле: >>4 и >5. Замислили смо да су обе
успешне у предвиђању трећег броја. Ипак, то што смо рекли како је
нужно да хипотеза успешно предвиђа не односи се само на треће из-
влачење већ и на сва каснија извлачења. Ако хипотеза изражава
универзалну повезаност, она мора да се одржи, а не да буде елими-
нисана у суочавању са сваким моГућим покушајем верификације.
Али, пошто је, као у нашој илустрацији, често случај да остане више
од једне хипотезе после коначног броја проверавања, ми не можемо
да тврдимо истинитост једне такве хипотезе искључујући друге.
Ипак, можемо покушати, понављајући поступак, да елиминишемо
све релевантне алтернативе једне једине хипотезе. То је идеал којем
води наше истраживање, али он ретко може, ако уопште може, да
буде постигнут. И ми смо стварно срећни ако хипотезе које смо
у почетку сматрали релевантнима нису у току истраживана све ели-
минисане.
Рећи да хипотеза мора бити тако формулисана да њене матери-
јалне последице могу да се открију зна^ш, дакле, да мора постојати
моГућност да се хипотеза верификује. У тренутку када се хипотеза
развија можда је немогуће да се она стварно верификује због прак-
тичних или техничких тешкоћа. Логичке последице једне хипотезе
 Формални услови за хипотезе 231

могу бити такве да много времена може проћи између тренутка

извлачења закључка и тренутка предвиђене последице. Тако је пот-
пуно помрачење Сунца било потребно за проверавање једне после-
дице теорије релативитета. Али, премда је хипотеза чесго неподе-
сна за непосредну верификашчУ и премда се рснкако не може дока-
зати да ли она тврди исгиниту универзалну везу, она мора бити про-
верљпва. Њене последице, како смо већ уочили, морају бити изло-
жене помоћу одређених емпиријских операцЈђа.
Одавде следи да ако хипотеза експлицитно или имплицитно не
разГраничава правилносг коју спецификује, она не може бити сма-
трана адекватном. Мора постојати моГућност да се хипотеза опо-
врГне ако једну врсту повезаности спецификује пре него другу.
Размотркмо став Сви људи су смртни, који је хипотеза за обја-
шњавање понашања људи. Да ли је ово задовољавајућа формулаци-
ја? Ако нађемо човека који је стар две стотине година, треба ли тај
случај да баци неку сумњу на универзалност теорије о смртности
људи? Бранилац теорије сигурно неће мислити тако. Али, шта ако
нађемо господина старог као неко од Огрулдбругсових? Бранилац
теорче би још увек могао сматрати да је његова хипотеза савршено
сп о јта с таквим случајем. Штавише, можемо разумети да је хипоте-
за изражена тако да без обзира колико староГ човека можемо наћи,
хипотеза неће бити оповргнута. Хипотеза мора бити тако модифи-
кована да би била задовољавајућа, да је могуће експериментално
опредељивање између ње и неке супротне алтернативе.
Једна хипотеза, ако има проверљиве последице, не може претен-
довати да објасни било шта што се може десити; последице које је
могуће посматрати, ако је хипотеза исгинита, не смеју бити исге као
и проверљиве последице супротне хипотезе. У нашем примеру хи-
потеза добија ваљану модификацију ако се изрази у форми Сви љу-
ди умиру пре него што дочекају двестоту Годишњицу своГрођења.
У тој форми господин сгар пет сготина година коначно би оповргао
хипотезу.
Многе теорије које су широко распрострањене не успевају да за-
довоље услове које смо одредили. Тако теорија да је све што се де-
шава дело Провиђења или жеље подсвесног "ја" шде задовољавају-
ћа с гледишта које сада разматрамо. Јер, та теор 1д’а није верифико-
вана ако после "дешавања" догађај можемо да интерпретирамо као
дело Провиђења или несвесног "ја". У ствари, теорија је формули-
сана тако оскудно да не можемо рећи које су њене логичке по-
следице и шта стога може да буде природа неког будућег догађаја.
Теорија нам не омогућује да предвиђамо. Она се не може провери-
ти. Она не прави разлику између себе саме и неке очигледно су-
протне теорије, као што је она да је случајно све што се догађа.
2 3 2________________ Х И П О Т Е З Е И Н А У Ч Н И М Е Т О Д ______________

4. Остаје да се размотри један даљи услов за задовољавајућу хи-

потезу. У нашој вештачкој илустрацији налазимо да су после трећег
извлачења на бојишту остале још две хш10тезе. Како да се међу
њима одлучимо? У овом случају одговор не изгледа тежак. Пошто
ће формула дати различит број за п = 4 него формула у^, четврто
извлачење ће нам омогућити да једну од њих верификујемо, а да
елиминишемо другу, или можда обе. Али, шта ако имамо посла с
две хипотезе чије су све последице које можемо стварно проверити
исте?
Морамо разликовати два случаја у којима то може да се деси.
Претпоставимо, у првом случају, како два истраживача желе да од-
реде природу затворене криве лшшје коју налазе нацртану на зе-
мљи. Један каже да је то таква крива лшшја да су расгојања тачака
на њој од одређене сталне тачке једнака. Други каже да је та крива
лшпђа таква да је њоме обухваћена највећа површш^а која се може
обухватити кривом лишчом те дужш 1е. Ипак, може се показати да
су све логичке последице прве хипотезе исте као и последице друге,
У ствари, те две хипотезе нису логички различите. Ако два исгра-
живача буду расправљала о својим теоријама, они ће расправљати о
речима шш о естетском давању преимј^сгва различитим формула-
Ц1ђама нечега што је у суштини иста теорЈђа.
Може се ипак десити да две теорЈ^е нису логички еквивалентне
иако је немогуће експериментално испитати последице по којима се
разликују. Таква ситуација може да настане када наши методи по-
сматрања нису довољно осетљиви да разликују логички различите
последице. На пример, Њутнова теорија гравитације тврди да се два
тела међусобно привлаче обрнуто сразмерно "другом степену" њи-
хових растојања; једна алтернативна теорија може тврдити да је
привлачење обрнуто пропорционално 2,00000008 степену њихових
растојања. Ми не можемо експериментално да откр 1демо разлику
између ове две теорије. Који даљи услов мора бити посгављен тако
да у таквим случајевима можемо да се определимо између супарни-
чких хипотеза?
Одговор који ћемо испитати јесте да ће једноставнија од двеју
хипотеза бити више задовољавајућа. Можемо навести као познати
пример хелиоцентричку теорију, коју је формулисао Коперник да
би објаснио привидна кретања Сунца, Месеца и планета. Геоцентри-
»пса теор 1ђа Птоломеја била је формулисана с истим цшвем. Обе
теорије нам омогућују да објаснимо ова кретања, а у XVI веку,
изузев у питању Венериних мена, ниједна теоргђа шде дозвољавала
предвиђање које не би могло да се направи и на основу друге тео-
рије. Заиста, показало се да су у многим применама ове две теорије
математички еквивалентне. Т тавиш е, Птоломејева теор 1да је има-
 Формални услови за хипотезе 233

ла предност у томе што се шџе противила сведочанству чула: људи

су могли "видети" да Сунце излази на истоку, а залази на западу; хе-
лиоцентричко схватање, с гледишта "здравог разума", врло је изве-
иггачено објашњење. Па ипак, Коперник и многи његови сазреме-
ници налазили су да је хелиоцентричка теорија "једноставнија" него
стара Птоломејева теорија и да је због тога треба више ценити. Шта
под овим треба да подразумевамо? Морамо покушати да анали-
зирамо шта се подразумева под "једноставношћу".
а. "Једноставносг" се често брка с "познатошћу". Они који нису
упућени у физику и математику без сумње налазе да је геоцентри-
чка теорија неба једносгавнија од хелиоцентричке теорије, пошто у
овом другом случају морамо да изменимо уобичајене интерпретаци-
је онога што претпостављамо да видимо својим очима. Теорија да је
Земља равна једноставшда је од теорије да је Земља округла, јер
необразован човек налази да је тешко замислити људе на супротној
сграни како шетају по површини Земље а да не падају са ње. Али,
овако схваћена "једноставност" не може да буде мерило у одлучи-
вању између супарничких хипотеза. Нове и стога непознате хипоте-
зе никада неће бити изабране због своје једноставности. Оно што је
једноставно за једну особу Шђе исго за другу. Сасвим је бесмислено
рећи за Ајнштајнову теорију релативитета да је једноставнија (у
овом смислу) од Њутнове физике.
В. За једну хипотезу се каже да је једноставшча од друге ако је
број независних типова елемената у првој мањи него у другој. За ге-
ометрију равни може се рећи да је једносгавшђа од геометрије тела
не само зато што већина људи налази да је прва лакша за учење не-
го друга већ и зато што се у другој проучавају конфигурације у три
независне димензије, а у првој се проучавају само у две. У том сми-
слу је пројекциона геометрида равни једносгавшђа од метричке гео-
метрије равни, због тога што се у првој проучавају само оне транс-
формацрђе које не мењају колинеарносг тачака и сагласност линија,
док је у другом типу геометррђе додато проучавање трансформација
које не мењају подударносг сегмената, углова и површина. Исто
тако, теор 1ђе у физици су једносгавшде од теорија у биолопђи, а ове
су једноставније од теорија друштвених наука.
Често се верује да је једна теорија људског понашања која посту-
лира само један природни импулс, на пример, сексуални нагон или
самоодржање, једносгавнија су том смислу од теоргџе која претпо-
сгавља неколико независних природних импулса. Али, ово верова-
ње је погрешно, зато што је у теор^ду првог типа потребно увести
специјалне претпоставке или одређења тог јединог импулса да би се
објаснила опажена разноврсност у типовима људског понашања.
2 3 4 ________________Х И П О Т Е З Е И И А У Ч Н И М Е Т О Д __________

Стога, ако нису све посгавке једне хипотезе експлииЈггао изложене,

заједно с међусобним релацијама, немогуће је рећи да ли је то
стварно једносгавнија хипотеза од неке друге.
с. На тај на^иш смо принуђени да испитамо други смисао једно-
ставности. Од две хипотезе обе могу бити прикладне за увођење
правилносги у извесни домен. Али, једна теорија може бити у стању
да нам покаже како су различите чињенице у том домену повезане
на основу систематских импликација њених претпоставки. Ипак,
друга теорија може да буде у стању да формулише неку правилност
само на основу спецрцалних претпоставки формулисаних аЛ Нос које
су неспојиве на било који сисгематски начин. За прву теор 1ђу се та-
да каже да је једноставнија од друге. Једносгавност у том смислу је
једноставност система. Хипотеза која је једносгавна у том смислу
карактерише се општошћу. За једну теорнју ће се стога рећи да је
једноставнија или општија од друге ако прва може да покаже везе
које истражује као специјалне случајеве релације које узима за
основне, док друга то не може.
Хелиоцентричка теорија, нарочито како ју је развио Њутн, као
систем је једноставш^а од Птоломејеве теор 1ђе. Помоћу основних
идеја хелиоцентричке теорије можемо објаснити смењивање дана и
ноћи и годишњих доба, С ^ к в а и Месечева помрачења, Месечеве
мене и мене унутарњих планета, понашање жироскопа, спљоште-
ност Земље на половима, уназадно померање равнодневничких та-
чака и многе друге појаве. Иако Птоломејева астрономија такође
може да објасни ове појаве, она мора да прави специјалне претпо-
ставке како би објаснила неке од њих, а такве претпоставке нису
систематски повезане с типом релацрде која је узета као основна.
Једносгавност система је врста једноставности којој се тежи на
разв 1дешђим ступњевима нау^шог исграживања. Ако то немамо на
уму, промене које се дешавају у науци морају нам изгледати произ-
вољне. Јер, често се промене у теор 1ђи дешавају једино у циљу да се
нађе нека оппгпда теоррђа која ће објаснити оно што су до сад обја-
иш.авале две различите и неповезане теорије. А када се каже како
треба да дамо предност једноставшдој теоркди, под тим треба подра-
зумевати једноставност система. Као што ћемо ускоро видети, на
разв1ђ'еном ступњу науке шџе лако наћи задовољавајућу хипотезу за
објашњавање неке тешкоће. Јер, неће свака хипотеза да задовољи.
Објашњење које се захтева треба да је у виду теоргђе аналоГно на
известан начин теоријама које већ познајемо из других области.
Такав захтев је очш^ледно разуман, јер ако је испуњен, још смо један
корак ближе идеалу кохерентног система објашњења за широку
област чињеница. У том смислу је Ајнштајнова општа теорија ре-
 Формални услови за хипотезе 235

лативитета, иако је њен математички апарат тежи од оног у Њут-

новој теорији гравитације, једноставнија од ове друге. З а разлику од
ове, она не уводи силе а<1кос.
Ипак, мора се рећи да је тешко правити разлику између релатив-
не једноставности система двеју теорЈ^а на развијеном ступњу нау-
ке. Да ли је Шредингерова таласна теорија више или мање једно-
ставна од Хајзенбергове матричне теор^џе атома? Овде морамо до-
пустити неизрачунљиви елемент есгетике у одлучивању између су-
парничких теорија. Али, премда постоји елемент произвољности
у таквом бирању између врло општих теорија, произвољност је
ограничена, јер је изабрана теорија још увек предмет других фор-
малних услова које смо испитали.

§ 5. Чињенице, хииош езе и круцијални ексиерименши

Посматрање
Рекли смо да хипотеза мора бити проверљива, а проверавањ е
се обавља експериментом или чулним посматрањем. Посматра-
ње ипак није тако једноставна ствар као што се понекад верује.
Проучавање онога што је садржано у посматрању омогућиће нам да
задамо соир Ле §гасе потпуно погрешном схватању да сазнање може
напредовати само прикупљањем чињеница.
1. Чак и очигледно случајно посматрање изискује употребу хипо-
тезе за интерпретирање онога што чулно опажамо. Ми заиста мо-
жемо тврдити да "видимо" звезде некретнице, Земљу која заклања
Месец, како пчеле скупљају нектар за мед или непогоду која се при-
ближава. Али, бићемо мање спремни да признамо да те ствари про-
сто и дословно видимо, непотпомогнути неком теорхдом, ако се под-
сетимо колико су у људској историји таква објашњења оног што
видимо релативно нова. Ако посматрање не изједначимо с непосре-
дним, неисказивим искуством, морамо да употребимо хипотезе чак
и у посматрању. Јер, објекти нашег виђења, слушања и тако даље
добијају за нас значење само када повежемо оно што је непосредно
дато у искуству с оним што шџе. Ова блистава бела мрља насупрот
тамноплаве позадине - она има једно својство које се не може саоп-
штити, али она такође значи звезду удаљену много светлосних годи-
на. У посматрању које има смисла ми интерпретирамо оно што је
непосредно дато чулу. Ми класификујемо објекте опажања (назива-
јући ово "дрветом", оно "звездом") на основу запажених сличности
међу стварима, сличности за које верујемо да имају смисла за теори-
је којих се држимо. Тако се кит класификује као сисар, а не као
2 3 6 ________________Х ИПО Т ЕЗ Е И НАУЧНИ МЕ Т О Д ____________________

риба, упркос извесним површним сличностима између китова и

риба.
2. Посматрање може бити погрешно. Противре^ша сведочен.а
очевидаца који тврде да су "видели" исти догађај позната је тема у
примењеној психологији. Сваког дана у нашим судницама људи се
потпуно искрено заклињу да су видели ствари за које на унакр-
сна питања признају да нису били у стању да виде. То се исмева у
Острву ГшнГвина Анатола Франса, у одговорима које су дали сеља-
ци из Алке када су били упитани каква је била боја аждаје која је у
тами претходне ноћи изазвала разарање. Они су одговорили;
"Црвена."
"Зелена."
"Плава."
"Жута."
"Њена плава је светлозелена, крила су јој сјајнонаранџаста с
црвенкастим преливом, њени удови су сребрносиви, задњи делови и
реп прошарани су мрким и црвенкастим пругама, а трбух је отворе-
ножут ишаран црним."
"Њена боја? Њ ђе имала боју."
"Њена боја је боја аждаје."’
Ниде никакво чудо што су старешине, пошто су чуле ово сведо-
чење, остале у неизвесности шта треба учинити! Али, да је посма-
трање неинтерпретирано чулно искуство, како би икада могла да се
јави грешка?
3. Хипотеза која усмерава посматрање такође у великој мери од-
ређује који се фактори запажају у предмету опажања. Из тог разло-
га, ако нису познати услови под којима се врши посматрање, оно је
врло непоуздано, ако не и безвредно. Промене се проучавају на нај-
више задовољавајући начин када се у времену мењ а само један једи-
ни фактор. Од какве је онда вредности посматрање да нека течност
кључа на 80°С ако не посматрамо и њену густину и атмосферски
притисак? Али, јасно је да ће нас само једна теорија навесги да по-
сматрамо све релевантне факторе, само ће једна теор 1да указати да
ли је атмосферски притисак посебан фактор, или да ли се може раз-
ложити на неколико других, као хпто се сила разлаже на величину и
смер.
4. Али, сва посматрања, изузев основних, врше се уз помоћ наро-
чито направљених инструмената. Природа и ограничености таквих
инсгрумената морају бити познати. Њихови резултати морају бити
"исправљени" и интерпретирани у светлосги обухватног теор 1ђског
система.

Енглески превод А. XV. Еуапх, кн>. П, Гл. VI.

 __________ Чињенице, хипотезе и круцијални експерименти 237

Ове захтеве изразио је на задивљујући начин француски фи-

■Јичар Пјер Дием (Рјегге Оићет). "Уђимо у једну лабораторију;
приближимо се столу претрпаном збирком апарата, електричном
батергђом, бакарном жицом прекривеном свилом, малим посудама
са живом, калемовима жице, гвозденом шштком која носи на себи
огледало; један експериментатор ставља у мале отворе метални
крај једне игле чија је глава од абоносовине; гвоздена шипка осцилу-
је и помоћу огледала, које је за њу причвршћено, баца на целуло-
идну скалу светлосну траку; кретање унапред и уназад те светлосне
мрље омогућује физичару да тачно посматра осцилације гвозде-
не шипке. Али, запитајте га шта ради. Да ли ће он одговорити
Т1роучавам осцилације гвоздене шипке која носи на себи огледало?'
Не, одговориће да мери електрични отпор калемова. Ако сте изне-
нађени, ако га запитате шта те речи значе, у каквој су вези с појвама
које је управо посматрао, и коју сте запазили у исто време кад и он,
он ће одговорити да ваше питање захтева опширно објашњење и да
треба да одете на течај из електрицитета."''
Зар стога није неопходно да се избрише оштра граница која се
често повлачи између чињенице и хипотезе? До чињеница, видели
смо, не долази се просгом употребом наших чулних органа. Шта су
онда чињенице? Да ли су оне, као игго се понекад тврди, хипотезе за
које постоји знатно сведо^чанство? Али, у том случају да ли се то
сведочанство и с ^ о састоји из друГих хипотеза за које постоји знат-
но сведочанство, и тако даље си( тјГтшгп!

Чињенице
Очигледно да морамо правити разлику између различитих зна-
чења речи "чињеница". Она означава најмање четири различите
ствари.
1. Понекад под "чињеницама" подразумевамо извесне јасно раз-
фаничене елементе у чулном опажању. Оно што је означено изра-
зима "Ова обојена црта налази се између оне две црте", "Крај ове
казаљке поклапа се са знаком на скали" јесу чињенице у том сми-
слу. Али, морамо приметити да ниједно истраживање не почиње та-
ко дефинисаним чињеницама. Ми аналнтички трагамо за таквим
чулним елементима у циљу налажењ а поузданих знакова који ће
нам омогућити да проверимо закључке које правимо. Свако посма-
трање се у крајњој лишди позива на извесне елементе у чулном ис-
куству, који се могу нздвојити. Такве елементе тражимо јер се по-
моћу њих може постићи универзално слагање међу свим људима.

1а /Неопе рНух1дие, стр. 218.

238 Х И П О Т Е ЗЕ И НАУЧНИ МЕТОД

2 . "Чињеница" кадикад означава ставове који интерпретирају

оно што нам је дато у чулном искуству. Ово је оГледало, Овај звук је
звоно за ручак, Овај комад злата може да се кује јесу чињенице у
том смислу. Свако истраживање мора узети за исттшит велики број
ставова ове врсте, иако можемо бити приморани да неке од њих од-
бацимо као лажне, већ према томе како истраживање напредује.
3 . "Чињеница" такође означава истините ставове који тврде
инваријантни низ или повезаност својстава. Свако злато је ковно,
Вода прелази у чврсто стање на нула степени Ц елзијусових,
Опијум је наркотичан јесу чињенице у том смислу, док Жена је не-
стална није чињеница, или је бар спорна тањеница. Оно ш то се
верује да је ^^гињеница у овом (или чак у другом) смислу очигледно
зависи од сведочанства које смо били у стању да прикупимо; конач-
но, од поменутих чињеница у првом смислу, и од извесних претпо-
стављених универзалних веза између њих. Стога, да ли ћемо неки
сгав звати чињеницом или хипотезом зависи од нашег сведочансгва.
У прилог сгаву Земља је округла некада шде било познатог сведочан-
сгва; касније, он се употребљавао као хипотеза да се уреди мноштво
непосредно опажљивих догађаја; он се сада сматра чињеницом, јер
би сумњати у њега значило унети збрку у друге делове нашег знања.
4. На крају, "чињеница" означава оне ствари које постоје у
простору и времену, заједно с њиховим међусобним релацијама на
основу којих је један став истинит. Чињенице у том смислу нису ни
истините ни лажне, оне једноставно јесу: њих делимично можемо са-
знати чулима; оне могу имати своје трајање у времену, могу да де-
лују једна на другу, да униште једна другу, да настају, да нестају, шш
могу осгати неизмењене. Чињенице у овом четвртом смислу разли-
чите су од хипотеза које правимо о њима. Хипотеза је истинита и
предсгавља чињеницу у другом или трећем смислу када заиста изра-
жава шта је чињеница у овом четвртом смислу.
Отуда разлика између чињенице и хипотезе никада Шђе оштра
када се под "чињеницом" подразумева сгав којимож е стварно би-
ти истинит, али чије сведочанство никада не може бити потпуно.
Функција хипотезе је да допре до чињеница у наш ем четвртом
смислу. Ипак, на било којем сгупњу нашег сазнања ова функција је
само делимично испуњена. П а ипак, као што је приметио Џ озеф
Присгли (Јоберћ РпезИеу): "Врло јадне и несавршене теорије довољ-
не су да сугеришу успешне експерименте који служе да коригу)у ове
теорије и да створе друге, савршениЈе. Ове тада дају повода за даље
експерименте који нас још више приближавају истини; морамо бити
склони да тај метод аПроксимације насгавимо. Требало би да се сма-
трамо срећнима ако помоћу овог спорог метода учинимо неки реа-
лан напредак.
Пге НШ огу... о / О'15со\>епе8 геШт^ 10 Ушоп, и ^ 1 , апс1 Со1оигз, 1772, стр. 181.
 Чињенице, хипотезе и круцијални експерименти 239

Круцијални експериментн
У светлости ових опаски о разлици између чињенице и и т о т е зе
морамо још једном размотрити и ближе одредити наша ранија исгш-
■пшања верифшсацЈЈЈе хипотеза. Уобичајено је веровање да један
једини круцијални експерњмент чесго може да одлучи између две
супарничке теорије. Јер, ако једна теорЈ^а имплицира експеримен-
тално потврдљив став противречан ставу који имплицира друга тео-
рија, извршивши експеримент, доб1ђамо аргументацију на основу
које можемо кона^шо елиминисати једну теорију.
Размотримо две хипотезе: //,, хипотезу да се светлост састоји из
врло малих честица које се крећу офомном брзином, и Н^, хипотезу
да је светлост форма таласног кретања. Обе хипотезе објашњавају
класу догађаја Е, на пример, праволинијско распростирање светло-
сти, одбијање светлости, преламање светлости. Али, имплицира
сгав р„ да је брзина светлости у води већа него у ваздуху; док Н^ им-
плицира став р^, да је брзина светлосги у води мања него у ваздуху.
Даље, и р 2 не могу истовремено бити истинити. Овде је, очи-
гледно, идеална прилика да се изврши круцијални експеримент.
Ако би р 2 било погврђено експериментом, р, би било оборено, и та-
да бисмо могли да доказујемо, и то исправно да доказујемо, да хи-
потеза не може бити истинита. Око 1850. експериментална тех-
ника у физикалној оптици постала је врло усавршена и Фуко (Рои-
саи11) је био у стању да покаже како се светлост распростире брже у
ваздуху него у води. Према учењу о круцијалним експериментима,
требало је да корпускуларна теорија светлосги буде једном заувек
бачена у пакао.
На жалост, ствари нису тако једноставне. Савремена физика је
оживела Њутнову корпускуларну хипотезу да би објаснила неке оп-
тичке ефекте. Како то може бити? Шта је нетачно у очигледно не-
погрешивој логици у теор 1ђи о круцијалним експериментима?
Одговор је једноставан, али још једанпут скреће пажњу на чвр-
сту везу којом су међусобно повезани посматрање и теоррђа. Да би
се из Ну дедуковао став р^ и да бисмо били у стању да изведемо Фу-
коов експеримент, треба учинити много друГих претпоставки, К, о
природи светлости и инструментима које употребљавамо при мере-
њу њене брзине. Огога, није само хипотеза Н^ та која је стављена
експериментом на пробу - то су Н^ и К. Логика круцијалног екс-
перимента је стога следећа: Ако Н^ и К, онда р,; али је р, лажно;
дакле, или је Н^ лажно, или је К лажно (делим№ШО или потпуно).
Ако сада имамо добре разлоге да верујемо како К није лажно, Н^ је
оповргнуто експериментом. Међутим, експеримент стварно прове-
рава Н^ и К. А ко у интересу кохерентности нашег сазнања нађе-
мо да је нужно поново размотрити претпоставке садржане у К,
2 4 0 ________________ Х И П О Т ЕЗЕ И НАУЧНИ МЕТО Д__________________

круцијални експеримент мора бити поново интерпретиран, и тада

не мора оповргавати //,.
Сваки експеримент, дакле, не проверава једну изоловану хипоте-
зу, већ целокупну масу релевантног знања која је логички у њој
садржана. Ако се тарди да експеримент оповргава једну издвојену
хипотезу, то је зато што верујемо да је остатак претпоставки које
смо набројали добро заснован. Али, то веровање може да буде по-
греишо.
Овај момент је довољно важан да заслужи другу илустрацију.
Претпоставимо како желимо да откррдемо је ли наш "простор" еу-
клидовски, то јест је ли збир углова физичког троугла једнак двама
правим угловима. Одаберимо за темена таквог троугла три звезде
некретнице, а за његове стране путање светлосних зракова који се
распростиру од темена до темена. Пошто смо извршили серрђу ме-
рења, можемо израчунати величину углова овог троугла и тако до-
бити њихов збир. Претпоставимо да је збир мањи од два права угла.
Да ли морамо закључити да Еуклидова геометрија није истинита?
Никако! Постоје најмање три алтернативе које имамо на располага-
њу:
1. Можемо објаснити неслагање теорчских и "опажених" вре-
дносги збира углова помоћу хипотезе о грешкама у мерењу.
2. Можемо закључити да Еуклидова геометрија није физикално
истинита.
3. Можемо закључити да "линије" које спајају темена троуглаје-
дно с другим и с нашим мерним инструментима нису "сгварно" пра-
ве линије, то јест Еуклидова геометр 1ђ‘а је физикално исгинита, али
светлост не прелази еуклидовски праве лингде у међузвезданом про-
стору.
А ко прихватимо другу алтернативу, чинимо то на основу прет-
поставке да се светлосг простире праволинијски, претпоставке која,
иако заснована на многим сведочанствима, ипак није несумњива.
А ко прихватимо трећу алтернативу, то може бити зато што имамо
неко независно сведочанство да поричемо праволинијско распро-
сгирање светлости; или то може бити због веће кохерентносга си-
стема који уводимо у суму нашег физикалног знања, као последицу
ОБОГ порицања.
"Круцијални експерименти", морамо завршита јесу круцијални у
односу на неку хипотезу само ако постоји релативно чврст скуп
претпоставки које не желимо да напустимо. Али, никакве се гаран-
ције не могу дати, из разлога које смо изложили, да неки део таквих
претпосгавки никада неће бити одбачен.
 ____________ Улога аналогије у формирању хипотезе__________ 241

§ 6. УлоГа аналоГије у ф орм ирањ у хипотеза

Читалац овог поглавља, примећујући да се приближава његовом

крају, може ваљда конатао да изгуби стрпљење. "Рекли сте ми шта
хипотеза значи, колико важно место заузима у сваком истраживању
и какви су услови које она треба да испуни. Ја вам за све то захва-
љујем. Али, зашто ми не кажете како да откријем задовољавајућу
хипотезу - каква правила да следим?"
У следећем поглављу разматраћемо неколико наговештених
правила истраживања. У међувремену, можда морамо покушати да
задржимо читаочеву пажњу још мало, прво цитирајући шта је један
велики ум одговорио на слично питање, а друго, критички разма-
трајући савет који се понекад даје као помоћ у откривању хипотеза.
Тај ум је Де Морган: "Хипотеза мора бити узета за полазну тачку",
писао је он, "не помоћу правила, већ оном оштроумношћу која се не
може описати управо зато што ни њени аутори не посгупају по за-
конима које би сами опажали. Проналазач хипотезе, ако га заокупе
да објасни свој метод, мора да одговори као што је то учинио 2егаЛ
СоЊит (математички феномен из Вермонта почетком ХЗХ века)
када су га питали за начин на који муњевито рачуна. Када су тако
сиротог дечака мучили неколико пута, он је у бесу викнуо: "Бог ми
га је ставио у главу и ја га не могу улити у ваше. "*
Савет се сасгоји у томе да аналогије или сличносги треба запа-
жати између чињеница које покушавамо да објаснимо и других чи-
њеница чије објапш.ење већ знамо. Али, које аналогије треба да на-
стојимо да испитамо? Ми увек можемо наћи неке сличности, иако
нису све оне од значаја. Оно што смо већ рекли о релевантности мо-
же се применити овде. Па ипак, истина је да ако се раније утврђено
знање може употребити у новим приликама, аналопде морају бити
запажене и искоришћене.
Грешка је, међутим, претпостављати да ми увек експлицкггно бе-
лежимо јасне аналогије и онда рационално развЈђамо њихове после-
дице. Ми обично почињемо с неанализираним осећањем неодређене
сличности која се открива да би само брижљив1ш истраживањем
довела до експлицитне аналопџе у сгруктури или функцији. Ми не
почињемо запажајући структурну идентичност у савијености људске
руке и савијености једне цеви, и онда идемо даље, па ову последњу
карактеришемо као "лакат". Нити прво запажамо косе очи и танке
усне оријенталаца, па онда закључујемо да су они слични. Обично је
обратно.

А Вис1§е1 о/РагаЉхе^, Св. I, стр. 86.

2 42________________Х И П О Т Е З Е И НЛУЧНИ МЕТОД___________________

Штавише, аналогије нам не падају на памет увек када желимо да

формулишемо задовољавајућу хгшотезу. Јер, мада је хипотеза, уоп-
ште узев, задовољавајућа само ако заиста има извесних струкШур.
Н11Х аналоГија с неким другим добро заснованим теоријама, није ла-
ко формулисати хипотезе које задовољавају овај услов. Када проу-
чавамо понашање гасова, желимо да нађемо теорију која је аналог-
на већ утврђеним теоријама које објашњавају понашање тела у кре-
тању. Ово није лак задатак, како то показује историја кинетичке те-
орије гасова. Аналогија између једне хипотезе и неких других стога
је услов који ми посШављамо, у интересу једноставности система це-
локупног нашег знања, пре него што таква хипотеза може да по-
могне у било којем истраживању. А када смо успели у формулисању
хипотезе која је аналогна другим хипотезама, то је остварење и по-
лазна тачка даљих истраживања.